Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja predsednika naše poslaničke grupe, gospodina Tomislava Nikolića, o veoma jasnim razlozima zbog kojih će naša poslanička grupa da glasa za ovaj tzv. gasni aranžman, ušli smo tek da približimo onim narodnim poslanicima koji nisu u to vreme bili u sali zbog nekih drugih obaveza i zasedanja odbora u jednu zaista jalovu raspravu od strane onih za koje se ispostavilo, evo pred sam kraj, svedok je i ovlašćeni predlagač Vlade, Božidar Đelić, da ne znaju u pravom smislu reči šta znači Južni tok.
Čak nas je jedan zapitao - a kuda će da ide krak koji treba da prođe kroz Srbiju. Gospodine Đeliću, ne vi, nego sada moram da objašnjavam ono što vi očigledno niste objasnili kao ovlašćeni predstavnik Vlade. Zašto niste, ne znam, ali tek toliko da pomognem tom kolegi koji trenutno nije u sali, da razume o čemu se radi i da shvati značaj ovog zaista istorijskog trenutka.
Ta kompresorska stanica u Rusiji u crnomorskom gradu Beregovaj, koja će da vodi trasom od 900 kilometara, taj Južni tok, kako je i nazvan u 2006. godini u sporazumu o sporazumevanju, koji je potpisao ruski Gasprom i malopre od strane gospodina Senića, pomenuti italijanski Eni, zamišljen je kao najveći energetski i strateški projekat ikada u Evropi.
Samo neznalice i oni koji pokušavaju da ovim slabim argumentima sa ekonomskog aspekta obaraju gasni aranžman ne vide da je to projekat koji ima pre svega i političku i geopolitičku konotaciju. Jer, da se ne posmatra na takav način uloga Rusije danas u svetu, njena uloga kao najvećeg posednika gasa od jedne trećine, 28,6% uopšte u svetu, odnos EU prema tim ruskim resursima i sve to sada treba da objašnjavamo kroz dve ili tri lekcije nekih predavanja ovde, pa da dođemo do mogućnosti da mi koji smo se prijavili po listi razgovaramo o tzv. Južnom toku.
Onda se taj neko zapitao i odakle će da ide cev, ali molim vas, vi koji ćete da ga vidite kasnije ili mu vi ponovite gospodine Đeliću, lepo mu objasnite da ide do bugarskog grada Varne, tom trasom i dužinom od 900 kilometara, i posle preko Grčke tom jugozapadnom linijom, odnosno tim krakom koji je takođe gospodin Popović jutros pominjao do južne Italije, a onda ovim severozapadnim delom kroz Srbiju, što je najvažnije.
Jer oni su se opredelili za Balkansko poluostrvo, ali ovoga puta kroz Srbiju, do zemalja EU, koje željno očekuju da kupe taj strateški važan energent od Rusije, odnosno u ovom slučaju mi imamo veoma značajno istorijsko učešće u tom projektu.
I jeste i politički i geopolitički i ekonomski veoma važan aspekt, jer tranzit u jednom kilometru je do 3,2 dolara naplativ i onda možete da zamislite, biće tako kada projekat bude bio završen, Srbija samo od tranzita na osnovu taksi, kako sada stručnjaci procenjuju, od 200 do 300 miliona dolara godišnje će imati.
Prema tome, i ekonomska logika je jasna i sve ono o čemu ćemo popodne da pričamo, o projektima infrastrukture, o tome koliko to znači za građane, za industriju.
Ali, ako mi dozvolite, jednom kratkom pričom, gospođo Đukić Dejanović, da završim i ujedno da vam prikažem kako naša ruska braća ovu pat poziciju u kojoj se Srbija našla, ne ratifikujući od januara meseca gasni aranžman, posmatra celu stvar.
To vam je od prilike priča da vi imate jednog komšiju, a vaš automobil je star i gotovo da je za rasprodaju, za prodaju od svega nikoliko stotina evra ili dolara, i onda vam se pojavljuje vaš drugi dobar komšija, u ovom slučaju nije naš komšija, ali bratska Rusija, i kaže hajde da kupim od tebe, odnosno da više uložim u taj automobil koji ti imaš, da ga potpuno oporavimo, da on može da bude u i te kako voznom stanju, sve mu promenimo, ako treba i sve delove i karoseriju, a taj vaš komšija, u ovom slučaju Rusija ulaže mnogo više para.
Na kraju, kada ga tako osposobite skoro napravite kao nov i kažete - nemam goriva, kako ću da vozim taj automobil, a taj komšija, odnosno Rusija kaže - u tom dvorištu ću da napravim benzinsku stanicu.
U to vreme vidite čak i nestašica benzina. Ti možeš besplatno da točiš, izvoli, imamo sada automobil koji smo navodno zajedno oporavili, ali sam dao mnogo više para.
I vi se onda na kraju cele te priče, a tako se pitaju oni koji celo jutro osporavaju gasni aranžman, pitate - a da li sam dobro komšiji prodao onaj stari automobili. Ima i ona stara priča o starcu i o zlatnoj ribici, ali o tome neki drugi put, a tek toliko da vam približim kako to izgleda.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima narodnih poslanika iz vladajuće grupacije, iz tzv. grupacije ''Za evropsku Srbiju'', koju ja, doduše, ne poznajem i oni se još u pravom smislu reči nisu ni pokazali u svom ni retoričkom ni svakom drugom znanju, a za skupštinskom govornicom verovatno će biti prilike, ako nekada nešto progovore, ali kolega Ivanji svakako nije od tih.
Da ga ne poznajem i da ne znam ono što on radi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kao člana Parlamentarne delegacije Saveta Evrope, u kojoj sam i ja, kao poslanik SRS, a inače, kolega Ivanji je, između ostalog, i član Pravnog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tako da vrlo dobro znam koje su njegove i pravničke i svake druge poslaničke, političke mogućnosti i kako je delovao tamo, a kako se predstavlja ovde.
Kada vas posmatram, kolega Ivanji, a evo koliko je prošlo vremena, tek nekoliko meseci ili dva i po meseca od kada smo zajedno bili na poslednjem, letnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao da gledam drugu osobu.
Onda ja sada moram ovde da vas predstavim narodnim poslanicima, pre svega da kažem srpskim radikalima da ste vi tamo jedan tvrdi srpski nacionalista, kada nastupate u Savetu Evrope, isto tako i vaš kolega Miloljub Albijanić, koji, doduše iz sprečenosti, nije bio poslednji put na zasedanju, ali tamo, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, apsolutno zastupate istovetne stavove SRS i DSS.
Šta se to promeni u vašoj glavi, kolega Ivanji, ili vi mislite da je to sada moderno ili da ćete da ostvarite, vi, kao pojedinac, već rejting ili da se drugačije predstavite Božidaru Đeliću ili ovima iz DS ako nastupate ovde drugačije?
U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nikada ne biste izgovorili ono što ste danas rekli. Vi tamo nikada ne biste rekli ono što ste malopre rekli, ne greškom i ne slučajno, kada vas Slavica Đukić-Dejanović nije opomenula, a to je da mi nemamo faktički, kao država, pravnu kontrolu na KiM.
Vi se tamo u svim svojim govorima pozivate i na Završni helsinški dokument i na poštovanje međunarodnog prava i na Rezoluciju 1244 i, pre svega, na Ustav Srbije.
Sada da donesem stenogram vašeg januarskog izlaganja, kada je onaj monstrum lord Rasel, koga vi ne znate, kada biste ga videli, kada bi ušao na ova vrata ovde, prevrnuli biste se zaista svi od reda, kao što sedite ovde, kao što se sada prevrće Albijanić jer ga vrlo dobro zna, i prijatelj je Dragoljuba Mićunovića, taj izvesni Rasel Džonston je najveći lobista za šiptarsku stvar u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a vi ste se tamo borili protiv toga.
Isto tako, kolega Ivanji, kada govorite o ovim opštim načelima koji su sadržani u članu 2, pre svega, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, vidite kakvi su to uslovi koji se od nas traže, protiv kojih se vi takođe borite kao član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Moram da vas podsetim na vaše vrlo zalaganje.
Doduše, vi ste, gospodine Albijaniću, rekli - znate, mi to ne možemo da potpišemo jer nemamo saglasnost Mlađana Dinkića, jer on ne zna da ste vi tamo tvrdi srpski nacionalisti, kao što i treba da budete, i hvala bogu da nas je sve više i više, i tako Srbija, i više miliona građana Srbije, u najvećem broju, tako gleda i na odbranu KiM i prava onih koje goni antisrpski Haški tribunal, ali onda izađite, pa lepo recite da ste vi u stvari neko ko razmišlja kao srpski radikal ali ste slučajno u G17, ili ste promenili mišljenje pa ste sada neko ko se zalaže za šiptarsku stvar.
Ili ste promenili mišljenje pa više niste onaj Željko Ivanji koji je pri dolasku drugog monstruma Karle del Ponte, bivšeg tužioca haškog kazamata, prošle godine u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope digao svoj glas protiv onog izveštaja koji je ona dala. Gotovo ste bili spremni da zajedno sa nama i vi i gospodin Albijanić potpišete amandmane kojima se štite prava prof. dr Vojislava Šešelja jer vi, kao pravnik, znate da je on u pravu i da je u pravu i dr Radovan Karadžić i svaki Srbin koji se tamo brani od lažnih optužbi.
Pošto je neko pominjao istraživanje javnog mnjenja, jeste li videli šta je juče rekao taj strateški marketing? Šezdeset tri posto građana Srbije u ovom trenutku ne zna za šta haški kazamat optužuje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Za šta je optužen dr Vojislav Šešelj? Za to što je branio srpske državne i nacionalne interese, i braniće ih kada se vrati u Srbiju isto tako istrajno i snažno, kao i dr Karadžić kada odbrani svoja prava.
Ali, onda bi bilo dobro da vi razmislite, kao čovek koji treba da vaspitava i svoju decu i da utiče na buduće generacije, da se ipak preorijentišete na onu stranu i onog Željka Ivanjija koji tako odlučno brani prava i haških osuđenika i, pre svega, Srba na KiM u Savetu Evrope, da nam se ne predstavljate lažno. Inače, nema potrebe onda više bilo šta da govorite jer je vaša argumentacija, sada to treba da zna i Božidar Đelić, tamo sasvim drugačija od ovoga.
Taj ekonomski aspekt, protok robe i kapitala, saradnja u oblasti turizma i sve to, mi to sve već znamo. Vi to radite osam godina unazad i gde je naša privreda, gde su radnici, gde su poljoprivrednici, gde su penzioneri? Hajde da pričamo o ovim krupnim državnim stvarima, o odbrani suvereniteta i o povratku srpskih junaka, onih koji su na pravdi boga, kao naš predsednik, koga žele tamo da ubiju, već šest godina u haškom kazamatu. Onda da vas vidim.
Ako sada budete član delegacije, u oktobru mesecu, da li ćete tamo da branite Kosovo i Metohiju, da li ćete tamo da branite prava haških optuženika ili ćete da se ponašate ovako? A to je u pravom smislu reči izdaja, kao što ste malopre rekli za govornicom.
Nažalost, kolega Ivanji, vreme inkvizicije nije prošlo. U haškom kazamatu je ubijen Slobodan Milošević i ubijeno je još 13 Srba, i nameravaju da ubiju, ali ja verujem da u tome neće uspeti, i mi ih upozoravamo, i vas Božidare Đeliću, koji učestvujete u tim prljavim rabotama, u pregovoru za isporučivanje srpskih glava, da se ne šalite sa tim jer ćemo prava našeg predsednika i svakog čoveka koji se nalazi tamo, svakog Srbina, da branimo do poslednjeg daha.

 Hvala vam, gospođo predsedniče. Možda u trenutku niste obratili pažnju, ali svakako sam tražila reč pre kolege Maraša, s tim što ja ne moram da podižem ruku već samo diskretno i fino kažem gospođi i ona mi da reč kada dođem na red.
Gospodine Ostojiću, zaista sam se uplašila za vas kad ste krenuli odozgo da idete. Ovo je neki nagib, znate, ne znam pod kojim je uglom i koliko stepeni ima ovde, ali ste uspeli da dođete do skupštinske govornice, a kad ste već došli, onda moram da vas obavestim o nečemu za šta sam čula da ste prilično zainteresovani.
Ne znam da li je kolega Krasić uspeo da vam dostavi, možda vam pokloni ili za simboličnih 600 dinara proda knjigu ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića''. Čujem da ste tražili da kupite knjigu. Svako ...

Ne znam o čemu vi pričate, gospođo Slavice. Zaista vas ne razumem. Vi ste iz Kragujevca, živite u centru grada.
Prošle nedelje je u našem Kragujevcu, mom i vašem, sasvim regularno (skup je prijavljen policiji) održana u prepunoj dvorani Gradske dvorane Šumadija, uz prisustvo, pozvala sam i pojedine kolege članove SPS i odazvali su se da dođu, 1200 ljudi je bilo u dvorani Šumadija, prodali smo, jer smo u tom trenutku imali samo 90 knjiga ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića''.
Obećala sam mnogim Kragujevčanima da ću, koliko moje mogućnosti dozvoljavaju, da im poklonim tu knjigu. Gospodine Ostojiću, evo, vama obećavam, ako niste kupili, nastojaću u toku sutrašnjeg dana, a pošto imam to simbolično ovlašćenje, potpisaću vam, staviću vam posvetu, a konačno će vam dati profesor Šešelj kada se vrati.
Kada se vrati iz haškog kazamata, gde ste ga vi poslali, vi, Čedomir Jovanović, tadašnji premijer, ministar policije, Vladan Batić, Nebojša Čović i ostali, koji ste tražili od Karle del Ponte krajem 2002. godine i vukli je za rukav da napiše optužnicu i da ga odvede u Hag i, kako reče Đinđić, da ga nikada ne vrati. A zbog čega?
Pa, zbog činjenice da je on 2001. godine, gospodin Jadranko je imao samo malo vremena, a na toj promociji smo nadugačko i naširoko govorili o tome, on je samo jedan deo povezanosti direktnog kriminala iz vrha vlasti sa surčinskom mafijom, kasnije zemunskim i surčinskim klanom, izneo čitajući ove podatke.
To su činjenice koje su nedvosmisleno utvrđene. Vi sad možete da pričate šta god hoćete. Točak istorije se okreće, znate, i pre ili kasnije će i generacije iza nas o toj bruci i sramoti, u kojoj se Srbija našla za vreme vanrednog stanja, da čitaju.
Moram da podsetim kolegu Šormaza da je odavde, iz poslaničke klupe, tada vrh DSS-a krenuo, na čelu sa Dejanom Mihajlovim, da traži i Radeta Bulatovića i gospodina Acu Tomića. Je l' tako bilo?
Za vreme vanrednog stanja oni 24 sata nisu znali gde im se nalazi tada stranački kolega, kasnije direktor BIA i direktor Vojne obaveštajne službe. Gde su bili ti ljudi? Zakopavani na dva metra ispod zemlje, spuštali im pijavice i stavljali im plastične kese na glave.
O čemu vi pričate? Vi pričate o ulasku i o integracijama i o tome da kod nas ima, eto tako, pojedinačnih slučajeva, pa vi tako ''pikirate'' sa ovog mesta. Ne znam šta vi uopšte možete i da vidite, možda bele miševe u ovom trenutku, a ne ko je za Evropsku uniju a ko nije. Molim vas, nemojte nas da učite tome.
Neko reče da biste se vi slikali, pojedini, ispod Ajfelovog tornja. Ja sam se tamo slikala sa svojih 10 ili 15 godina. Ovaj je rođen tamo pa mu ništa ne pomaže, je l' tako? Pa, nisi, Đeliću, ali tamo gde si boravio ...
(Predsednik: Vreme.)
... Dobro. Ako ste rođeni, gospodine ministre, u Beogradu, a kasnije otišli u Pariz, to ne znači da vi više znate, iako ste neki njihov đak, od nas koji smo živeli čitav život ovde. Je l' tako?
U svakom slučaju, ne možete da govorite - radikali su neke retrogradne snage, oni razmišljaju na način koji nije dobar za Srbiju. Mi rezervnu državu nemamo, za razliku od svih vas. Lako je Đeliću, on ima tri pasoša u džepu. U ovom trenutku, sad, može da razmišlja gde će, samo ne znam da li možete više u Rusiju ili u Češku, pošto su vam crveni pečat stavili, gospodine Đeliću, kad su vas deportovali krajem 90-ih godina.
Mi rezervnu otadžbinu nemamo i hoćemo Srbiju da čuvamo kao oko u glavi i da se borimo za njeno očuvanje. U tome je razlika između nas i vas, gospodine Ostojiću, između činjenice da su samo novac i zgrtanje bogatstva, pljačka i otimačina bile važne za režim kome ste pripadali i koji sada podržavate, a za nas je najvažnija čast, istina, poštenje i, pre svega, ideologija stranke koja nas vodi 18 godina.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas sam baš izuzetno dobre volje i rešila sam da podelim još jedan poklon (znate, kao kviz ili nagradna igra).
Gospodine Mileniću, ili Danijele Šiferu, kako vas već popularno zovu u Kragujevcu, javno se izvinjavam što vam nisam poklonila knjigu koju ste mi tražili na poklon, čini mi se još pre dve godine. To je knjiga "Ideologija srpskog nacionalizma" prof. dr Vojislava Šešelja. Evo, javno vam obećavam, koliko sutra ili u ponedeljak pokloniću vam ono što ste mi tražili.
Da sam to uradila na vreme (a nisam, evo, opet se izvinjavam), vi biste mogli u jednom od poglavlja da pronađete nešto što bi vam dodatno objasnilo ovaj nedostatak vašeg znanja kada je u pitanju diskontinuitet jedne politike, o bližoj ili daljoj prošlosti, kako se već uzme, o kojoj ste vi govorili.
Mislim da je moja obaveza, pre svega, u odsustvu prof. Šešelja da vam objasnim kako ste vi pobrkali neke pojmove.
Rekli ste da je ovo prilika da se danas, 4. septembra 2008. godine, desi 6. oktobar, koji su neki priželjkivali na drugi način (znamo da je kolega, odnosno predsednik partije gospođice Jerkov, priželjkivao da veša na bandere, da maltene strelja, zabranjuje političke stranke, da ukida demokratiju...) i pošto se to nije desilo, vi sada nama govorite da ljudi koji su vaspitavani i, kako vi kažete, većina nas, sad sve zavisi, možda ste vi, možda je Veroljub Stevanović, ja sam i u Brozovo komunističko vreme, uz poštovanje onih koji jesu u tom duhu vaspitavani, ja sam vaspitavana u srpskom nacionalnom i radikalskom duhu. Takva mi je porodica i takvi su mi koreni, ali ima ljudi koji su i na drugačiji način vaspitavani.
Međutim, morate da shvatite da ovo vreme u kome mi živimo i vrednosti za koje kažete da su sjajne i da su one kojima Srbija treba da hrli sa svim tim mladim ljudima u budućnost, upravo ono što potire naše nacionalne vrednosti. Jer, EU u svom kulturnom, naučnom i svakom drugom poimanju ne poznaje nacionalne vrednosti i identitet jedne države i društva.
Mi hoćemo da se integrišemo i svakako nismo protiv toga, ali vidite da hoće da nam uzmu dušu uzimajući nam, to je već i uradila 21 zemlja članica EU, naš nacionalni identitet. Pa, kako da se vratimo kući, kao što nas pozivate vi, gospodine Ivanji, kada gospodin Pelević ne može u svoj rodni grad Peć? Kako da se vratimo kada gospođa Tabaković ne može u Vučitrn? Kako da se vratimo kada gospodin Filip Stojanović ne može u svoje Šilovo nadomak Gnjilana? To nisu vrednosti za koje treba da se zalažu iskreni i časni Srbi, u koje vi verovatno sebe uvrštavate (je l' tako?).
Ako jedan sporazum kaže i eksplicitno se izjašnjavaju parlamenti tih zemalja da nam se otima ono što je naša duša, kolevka srpstva, Kosovo i Metohija, onda, kako god da počnu da funkcionišu mala i velika preduzeća i giganti, a sve su to, naravno, priče koje slušamo osam godina od Đelića i Dinkića, koga ste nekako nesrećno umetnuli u ovu priču o srpskim vrednostima, pošto smo i vi i ja rođeni Kragujevčani, jer on sa tim nema ništa, da može da zgrabi i stavi u džep onu zgradu Knjaževsko-srpskog teatra ili staru srpsku skupštinu, budite sigurni da bi je strpao .
Prema tome, moramo ipak da usmerimo stvari u pravom smeru, da kažemo da mi hoćemo da prihvatimo ovaj sporazum kada se prihvati amandman SRS-a (ako se bude prihvatio), i samo pod tim uslovom, koji će da znači jedan dug i trnovit put za nešto što je u izmaglici. Ili, što bi predsednik Ruske Federacije gospodin Medvedev rekao, EU je, sada je već očigledno, jedna troma politička tvorevina.
Zašto je rekao politička? Pa, zbog toga što nama upravo predstavnici Saveta ministara EU naglašavaju da moramo da ostvarimo taj politički uslov.
Niko od njih, pa čak i juče pred Tadićem, koji je naslednik onog totalitarnog vremena za koje vi kažete da je odavno prošlo, ovo je sada gore, u to budite sigurni gospodine Mijeniću, jer i vi i ja smo bili tada izuzetno mladi da možemo zbog svog izraženog političkog mišljenja da osetimo kako je to bilo u Brozovo komunističko vreme, ali ovo je sada mnogo gore, jer se ubijaju srpske patriote na ulicama zbog izraženog mišljenja i zbog odbrane srpskih junaka.
Ako je već tako i ako su to već sada potpuno, pod režimom Borisa Tadića, Demokratske stranke i G17, izvitoperene vrednosti u našem društvu, onda nemojte kao čovek koji dolazi iz jedne sredine u kojoj je istina u vreme komunista na drugačiji način predstavljena, ta akcija, odnosno taj zaista izuzetno važan dan u našoj istoriji, a to su rame uz rame radikali i socijalisti, dakle Pašićevi radikali i Svetozar Marković, podigli barjak samouprave, ali nemojte to da koristite kao priliku da govorite o vrednostima koje vaši koalicioni partneri i ljudi sa kojima ste na listi potiru.
Pogledajte kakvo je školstvo. Vi ste profesor prve kragujevačke gimnazije koja nosi svoje slavno ime. Vi ste čovek koji sada predsedava Skupštinom grada Kragujevca koji ima prvu srpsku skupštinu i gde je donet prvi srpski ustav. Pogledajte društvo oko vas. Da li tim ljudima, koji sede oko vas u klupama, iz vaše poslaničke grupe, uopšte znače te naše nacionalne vrednosti? Ne znače. Ali znače ovoj srpskoj omladini koja će da se vrati dolaskom zaista pravih i iskrenih rodoljuba i patriota iz zemalja u koje su otišli za vreme vladavine DOS-a. Statistika je neumoljiva i ona govori da je mnogo više mladih i pametnih ljudi otišlo van zemlje od 5. oktobra do današnjeg dana, ma koliko vi to želeli da predstavite na drugi način.
U maniru dobrih Kragujevčana i komšija, ili već poznanika, pošto smo vi i ja čak i ista generacija, poznajemo se dugo godina, hoću ovo da završim kao izlaganje i kao poziv svim ljudima kojima je zaista Srbija na srcu, a nisu uz nas srpske radikale i ljudima koji su nam opozicija, narodni predstavnici, da učine dodatni napor, da učine sve što mogu na svojim radnim mestima, tamo gde studiraju, na njivi na kojoj teško rade, da imaju još malo strpljenja, da izdrže još malo.
Mi, nažalost, u 21. veku u Evropi imamo totalitarni režim na čijem čelu je ''Boris Broz'', Boris Tadić, i učinićemo sve sa svoje strane, većina poslanika koji nisu samo iz SRS, da takvom režimu uskoro dođe kraj i da se zaista poštuju ne samo te vrednosti koje su ponikle iz Kragujevca, nego pre svega one koje su ponikle i koje nas opominju, kao što nas stalno opominje naša Gračanica, sa Kosova i Metohije. Hvala.

Gotovo da sam bila spremna, kolega Mileniću, da jedan deo vaše replike prihvatim i shvatim da smo imali neku vrstu nerazumevanja ali da se u osnovi slažemo i gledamo na drugačiji način, vi sa pobrkanim pojmovima (o čemu sam govorila malopre), a ja sa ispravnim razmišljanjem i sa jasno utemeljenom ideologijom SRS kojoj pripadam, ali na kraju, i to je jedini povod da se ponovo javim, i time ću završiti ovaj dijalog (uslovno rečeno) sa vama, jeste vaše pominjanje nekoga ko, u pravom smislu reči, predstavlja bruku za srpsku ''kvaziknjiževnost'' (ja to tako nazivam) i za grad Kragujevac.
Rekli ste da vam je taj pomenuti srbomrzac, izvesni Vidosav Stevanović, koji vam se vratio iz Pariza, govorio o vrednostima i nedostacima EU i sada će da se učini nekom našem građaninu koji živi u Pirotu, Vranju, Subotici, Novom Sadu ili bilo gde, a ne zna ništa (jer taj nikada ništa vredno nije napisao niti objavio) o osobi koju pominjete, koja je vaš vrli prijatelj. Mene biste zaista zadivili da ste rekli da je vaš prijatelj Peter Handke, koji takođe živi u Parizu, ali koji nije, za razliku od tog Stevanovića (Vidosava, da ne bude da je Veroljub) srbomrzac i izraziti antisrbin.
Gospodin Peter Handke nažalost nije vaš prijatelj, ali je prijatelj nas srpskih radikala. On je podržao borbu profesora Šešelja da istraje u svojoj nameri da se bori za svoja prava, prijatelj je Emira Kusturice i drugih srpskih patriota i rodoljuba, za razliku od tog Stevanovića, koji je pobegao iz Srbije i otišao zbog toga što je, u najmanju ruku, bio ne samo antisrpski nastrojen, to mogu da nazovem i dezerterstvom u svakom smislu, jer taj se nije stavio ni kao intelektualac, jer on to nije, jer je kvaziintelektualac, u odbranu Srbije u trenutku kada su nas bombardovali, kada su nam uvodili sankcije. Najgore moguće stvari, svuda i na svakom mestu, a naročito tamo gde je privremeno izbegao, on je govorio o Srbiji i srpskom narodu kada smo mi stradali i kada je zapadno od Drine i Dunava svaki Srbin gubio glavu.
Prema tome, očigledno je da ipak nije bio nesporazum. Ipak smo vi i ja sasvim drugačije i ideološki utemeljeni i vaspitani. Šta ja mogu da vam kažem? Da žalim zbog toga što ste podlegli takvom jednom uticaju koji je zaista pogrešan.
A što se tiče života ljudi koji žive u zemljama koje su dostigle te tzv. evropske standarde, za razliku od tog Stevanovića i drugih srpskih izdajnika, koji su uvek na budžetu nekog Soroša ili nekoga ko plaća njih i njihove projekte, pošten narod, pošten Francuz, prosečan čovek u Parizu, u bilo kom gradu u Nemačkoj, u Austriji, u Italiji, strepi nad svojom sudbinom narednih godinu, dve ili tri, zbog toga što je tamo velika recesija, ljudi gube posao, kako naši gastarbajteri, tako i oni koji su tamo rođeni, njihova industrija, njihova proizvodnja je u krizi.
I mi svakako treba da se borimo da nam ne otimaju, kao što su to radili osam godina pod dosovskom vlašću, za dva-tri evra naše fabrike, da dalje ne otpuštaju naše radnike, već da prihvatimo, kao otvorena zemlja, spremna sa svima da sarađuje, jer vi vidite šta oni ovde kažu - preporučuju nam da, prihvatajući ovaj sporazum, mi imamo mogućnost da sarađujemo sa zemljama tzv. trećeg sveta. Niko to od vas nije pomenuo danas u diskusiji.
Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, razgovarao je pre dve godine sa svim akreditovanim ambasadorima tzv. trećeg sveta u zgradi bivše Savezne skupštine danima i danima o našim integracijama, o kulturnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj saradnji sa njima kada to nije uradio nijedan zvanični državni organ. Vi ste videli da tek sada pada na pamet Kondolizi Rajs da otputuje u jednu od tih zemalja trećeg sveta.
Mi treba da se okrenemo takvoj budućnosti, da se integrišemo sa svima onima koji su nam prijatelji i da imamo otvoreno srce samo za one zemlje i narode koji su miroljubivi, koji nam ne prete (kao što to radi Amerika preko svojih NATO saveznika) i ne zveckaju oružjem, jer mi ne možemo više i ne treba ni da gubimo glave, niti da ratujemo.
Mi smo zemlja koja želi da očuva svoj teritorijalni integritet, ali budite sigurni da sa takvim kvaziprijateljima i borcima za vaša prava kao što je antisrbin Vidosav Stevanović mi ne možemo nigde da doguramo, već sa pravim prijateljima u svetu i sa onima koji su spremni svuda i na svakom mestu, kao što su zaista velike države i zemlje, poput Kine, Indije, Indonezije i ostalih, da brane prava Srbije da očuva KiM u svom sastavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, vi ste nas juče na početku radnog dana, u nastavku sednice koja je sazvana još u julu, obavestili koga ste pored ovlašćenog predstavnika Vlade pozvali na sednicu u skladu sa članom 88.
Od svih nabrojanih lica, ponovo sam pogledala sinopsis, jedino prepoznajem gospođicu Kseniju Milivojević, ova druga lica ne znam koja su. Gospođu ne poznajem, kao ni gospodina, možda su to oni koji su pobrojani po redosledu kako ste napisali, za mene neafirmisana lica, iako su u sektoru za tzv. evropske integracije, ali uz uvažavanje vašeg načina rada, pored onoga što smo rekli još u julu, da nije neophodno da pored ovlašćenog predstavnika kapitalnog dela, Božidara Đelića, za koje je on danas rekao da je njegovo delo, pozivate ove druge osobe, za nas je neprihvatljivo što on sada u ovom trenutku nije u sali.
Videli ste da nismo reagovali i sada je to kolega Batić spomenuo, odnosno na početku svog izlaganja upozorio da mi praktično radimo kršeći Poslovnik, jer nema ovlašćenog predstavnika Vlade. I zaista se ne bih javila da niste, u maniru nekoga ko prenosi informaciju koja vam je data, nama saopštili gde se on u ovom trenutku nalazi.
Kada ste rekli da je na Odboru koji razmatra rebalans budžeta pogledala sam i videla da je gospođa Tabaković u sali, a ona mi je iz klupe rekla da je to vladin Odbor za budžet i finansije.
Za nas je neverovatno da danas u 16,00 časova Božidar Đelić napušta sednicu Narodne skupštine na koju je došao kao ovlašćeni predstavnik Vlade, govorio nam o svom kapitalnom delu, mi sada iznosimo naše mišljenje i štetnost, pre svega, po državni i nacionalni interes, a to je otimačina Kosova i Metohije iz državnog sastava Srbije, ovog sporazuma koji nećemo da izglasamo ukoliko se ne prihvati amandman koji je podneo gospodin Tomislav Nikolić. I, sada mi treba da naslućujemo šta on tamo radi, kako mulja i kako će da dođe do para koje je obećao penzionerima za ovu jednokratnu pomoć, odnosno povećanje od 10%.
Prvo, treba da nam kažete svakog puta, i da se držite tog principa, jer mi smo vas na to upozorili u julu mesecu, sećate se da je dva puta kasnio, ušli su svi ti njegovi saradnici koji su kasnije udaljeni, on izlazi iz restorana, da on ima neke druge namere i da ima nameru, zapravo, da ponižava Narodnu skupštinu.
Dame i gospodo poslanici, ako podržavate ovu nenarodnu vladu, kako je mi nazivamo i većina građana Srbije, vi ste ubeđeni da je ispravno to što se radi. Vi ste ubeđeni u to da je ovaj sporazum, koji je izuzetno štetan i koji će da košta generacije ispred nas, pre svega, onoga što je neprocenljivo i ne meri se nikakvim aranžmanima, ni kvaziekonomskim ugovorima, a to je takav način tretiranja Kosova i Metohije od strane Evropske unije, vi ste sada spremni da se, uz odricanje vašeg dostojanstva kao narodni poslanici, pomirite sa činjenicom da nas je ponizio, odnosno vas, pre svega, jer ga vi podržavate, Božidar Đelić. Onda pogledajte čemu vi služite i kako to narod zove, kako se zovu oni koji slepo ispunjavaju sve što im kažu oni koje dovode na vlast.
Šta ste vi, otirači? Jeste li narodni poslanici? Je l' Božidar Đelić najpre izabran na vašoj listi ''za tzv. evropsku Srbiju'', pa ste ga vi izglasali za potpredsednika Vlade? On sad radi šta hoće, ne dolazi u najviše zakonodavno telo zato što ga je pozvao Cvetković na Odbor za budžet i finansije Vlade Republike Srbije, da bi na tom odboru izglasao da se Krkobabiću, koji verovatno ima penziju 80-90 hiljada, penzija poveća za još osam ili devet hiljada, a onim mučenicima, njih je 90% među penzionerima u Srbiji, penzija će da se poveća 600-700 dinara. Je l' tako?
I to je onda pravda, i to je u redu.
I, samo se pitam, odakle ćete pare za to povećanje, odakle ćete za zaobilaznicu, ako je i to na dnevnom redu sadašnjeg aktuelnog Odbora za budžet i finansije. Ili ćete da emitujete hartije od vrednosti ili ćete da uzimate kredite, što je vaš poznati manir, zakucate Jelašiću na vrata, uzmete kredit od Narodne banke, ili ćete da skidate sa stavke NIP, o tome ćemo tek da razgovaramo kada to dođe.
Nisam ni mislila kada sam ušla u salu ovde u 15,07 časova, sa nešto zakašnjenja od početka rada, da je Božidar Đelić otišao na jednu njivu od 5 hektara u blizini Niša.
Zašto vam pominjem taj kraj i zašto vam pominjem tu njivu? Zbog toga što je on danas govorio o tome kako je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa ekonomskog aspekta budućnost, pre svega, za poljoprivrednike Srbije.
A pre nekoliko dana, na državnoj televiziji bio je prilog, uslikali su jednog mladog čoveka i njegovu porodicu, koji je vredan i marljiv, otprilike Đelićevih godina, koji nikada nije bio na njivi, nikada ništa nije ni posadio, niti ubrao, taj čovek je sa svojom porodicom uzgajao oko 50 tona kupusa koji je morao da zaore, jer Đelić, kao ni ova vlada, a ni prethodna, nisu mu omogućili da taj kupus proda na tržištu po realnoj ceni, jer je četiri ili pet dinara, a prošle godine je bio 30.
Neka nam sada objasni Božidar Đelić, kada se vrati, kako on to misli dalje da unapređuje poljoprivrednu proizvodnju? Ako tako misli da radi, kao što je radio, otimao i pljačkao ovih osam godina otkako je došao u Srbiji, bolje da se više i ne vraća u zgradu Narodne skupštine, jer znamo da mu je to jedina namera.
Neka nam predsednik Skupštine, molim vas, gospođo Dejanović, objasnite zbog čega ste mu dozvolili da se na ovakav način poigrava sa našim strpljenjem, pre svega, sa našom danas izraženom voljom posle vašeg saopštenja ili informacije, koje ste dobili, da će do kraja nedelje, hajde da vidimo i to čudo, MUP dati informaciju o ubistvu Ranka Panića i svega što se desilo na mitingu za slobodu Srbije.
Kada smo već bili toliko korektni, i gospodin Nikolić i Todorović i na konsultacijama sa vama koje ste organizovali, lepo vi sada prekinite zasedanje, tražite da se on vrati ili da nastavimo sutra u 10,00 časova, a onda da ga propitujemo na koji način misli da obezbedi taj novac.
Mi znamo da to nije iz realnih izvora, zato što seljak ne može da proda ono što proizvede, pa on samim tim nema da plati porez državi, ni da puni državnu kasu. Uostalom, mi ovde, među ovim divnim i časnim ljudima, srpskim radikalima, imamo kolege koji su doktori i magistri nauka, poput gospodina Živanovića i ostalih, koji znaju kako je teško na selu, kako je teško zaraditi svaki dinar i kako se danas seljak muči. O penzionerima da ne govorim, jer i sama imam primer u svojoj porodici.
Ako je Đelić otišao, a jeste, da poveća Krkobabiću i njegovom društvancetu penziju za devet ili deset hiljada, ona mu je bolje da se ne vraća u skupštinsku salu, jer ga tek onda čeka, pre svega, naša argumentacija i pitanja za sve ono na šta nam danas nije dao odgovor. A bio je dužan, jer smo otpočeli raspravu o ovoj tački dnevnog reda, on treba da poštuje narodne poslanike, sve kolege koje imaju kontraargumente.

Dame i gospodo narodni poslanici, 29. jula, na mitingu slobode za Srbiju, kada se podigla Srbija da ustane, ne samo zbog svog nacionalnog ponosa i dostojanstva, koje ima i ova srpska omladina, kako je neki nazivaju – nova srpska omladina, mladići i devojke koji nisu bili ni u pelenama, nisu prohodali kada je profesor Šešelj branio Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, srpski četnici, kada je dr Radovan Karadžić stvarao Republiku Srpsku, već se podigla Srbija, a među njima, od strane režima ubijeni Ranko Panić iz Mladenovca.
Trebalo bi da ućutite, Božidare Đeliću, i da slušate šta vam govorim, zato što vi imate 45 godina, a ubili ste čoveka koji je imao 41 godinu, koji je ratovao sa 23 godine, koji je ranjavan od strane ustaša i koji je sa 41 godinom, sa svojom suprugom i majkom, koje ste vi i vaš režim zavili u crno, hteo da se skući, dok vi kradete i otimate svakog dana.
Zato treba da vas izbaci predsedavajući i da ćutite i slušate, vi, lopovi i kriminalci, kako ubijate časne i poštene ljude na ulicama Beograda...

Tog dana, kada je ustala patriotska Srbija i kada su ti mladi ljudi, njihovi očevi i majke došli i uzvikivali uglas da ne daju dr Radovana Karadžića, da dr Vojislav Šešelj nastavi da se bori hrabro i odlučno sa zlikovcima, da su ubili Slobodana Miloševića i još 13 Srba u Haškom kazamatu, gospodin Tomislav Nikolić je, na kraju, kada je izašao i kada ga je ovacijama pozdravila masa od preko 30.000 ljudi, jer to je bio jedan od najvećih svesrpskih mitinga koji je održan na Trgu Republike, rekao da se nešto čudno dešava iz pravca Makedonske ulice i da mi krećemo i da hoćemo da RTS obezbedi da se čuje reč ljudi koji su tog dana bili okupljeni u tolikom broju, ako ih je više miliona u Srbiji i svim srpskim zemljama koji su protiv isporuke srpskog heroja Radovana Karadžića.
U tom trenutku, kada je on rekao da dolazimo tamo, da krenemo da vidimo šta se to dešava, da ćemo da idemo ispred zgrade RTS-a, namerno su, sve je bilo pažljivo i brižljivo planirano od strane diktatora Borisa Tadića, policija, policijske palice i ubice iz žandarmerije, kao njegova produžena ruka, krenuli na nas, na mirne učesnike skupa, samo zato što je Toma Nikolić rekao – mi dolazimo tamo. Jer, ljudi su demonstrirali i uzvikivali protiv izdajničkog režima i rekli da Boris Tadić pije srpsku krv i da je tiranin i diktator koga niko više neće da trpi, ali su bili mirni i razmahivali su barjake sa likom dr Karadžića, prof. Šešelja i sa srpskim zastavama su se pojavili, sa zastavama SRS-a na mitingu.
Šta ste hteli da time pokušate, ili ste mislili da ćemo mi da linčujemo Tijanića u zgradi RTS-a?
Nismo mi zlikovci i zlotvori kao što su neki bili koji su to uradili gospodinu Milanoviću, a vi ste, gospodo iz SPS-a, zaboravili svog partijskog druga posle 5. oktobra, i gospodina Komrakova, koji vam je lepo poručio, sve o vama zna i taksativno vas je nabrojao šta ste radili, ko je s kim šurovao.
Mi smo želeli, kao što smo i uradili, i svakog dana je taj otpor protiv izdaje i prodaje Srbije sve veći, da podignemo Srbiju na noge.
Mislila sam danas, dolazeći na ovu sednicu, da ćete bar da se pokajete, kao hrišćani, kao Srbi, da proradi u vama, ne u vama ''žutima'', jer vaš bivši predsednik je rekao – kome je do morala, neka ide u crkvu, ali kod vas drugih, bar mrvica, trunka savesti i da kažete – moramo, ipak, da se okrenemo i da vidimo koje su to godine iza nas.
Pa, i naš predsednik je tako ubijen, pa je nastavljeno s politikom izdaje i prodaje. Zašto mi u ovome da učestvujemo?
Ne, vi ste uz saglasnost i učestvujući u svemu tome, u toj zaveri protiv običnog srpskog naroda, protiv čestitog čoveka kao što je ubijeni Rajko Panić, želeli da demonstrirate silu, da pokažete da ste pravi tirani, da vama demokratija uopšte ne treba, ne treba vama ni ova sednica Narodne skupštine, da spasavate u tom trenutku, kako ste razmišljali, direktora jedne televizije koja se pretvara u monstruma. Jer, dok mi malopre pratimo izlaganje gospodina Nikolića, javljaju nam – zamislite, meša se ton na Prvom i Drugom programu.
Šta, mi ne treba da poručimo odavde srpskoj javnosti i građanima Srbije, koji vas u najvećem broju, to su milioni Srba, optužuju za prodaju, izdaju i pljačku, šta mi mislimo i kako dalje da nastavi Skupština da radi?!
Kada je koleginica Vjerica Radeta, u prvim danima te prodaje i izdaje od strane Borisa Tadića i vašeg izdajničkog režima, ponovila samo ono što se kroz vekove ponavlja u Srbiji, drvlje i kamenje se osulo na nju.
Sva bulumenta iz domaćih i stranih medija svakog dana samo je pričala o tome. Usudio se neko i ovde da kaže, mislim da je to Čedomir Jovanović, ali šta zna on o srpskoj kletvi, da kaže – zbog onoga što je poručivala Vjerica Radeta.
Ja ću danas da vam kažem da srpska kletva nikada ne zastareva i da se kroz istoriju, a valjda ste učili nešto u osnovnoj i srednjoj školi, valjda znate neki od ciklusa, naročito Kosovski ciklus, čuli ste i imate predanja iz novije istorije, kao što je, recimo, događaj iz 1951. godine, na koji opominje i Srpska pravoslavna crkva, iz sela Kistanje u Republici Srpskoj Krajini.
Nažalost, Kistanjce je stigla kletva jedne starice.
Moram da vam kažem da zbog izdaje i prodaje srpskog junaka Radovana Karadžića, Boris Tadić, omražen kod svakog časnog i iskrenog Srbina, mora da zna da danas, pošto mi srpski radikali imamo našu svetu zakletvu i uvek smo spremni...
A vi, mladi kolega iz Kragujevca, zaista ništa ne znate, osim da pošaljete onih nekoliko, ne znam koliko ih je bilo, 13 vaših aktivista ispred prepune gradske dvorane ''Šumadija'', kada smo onomad održali promociju knjige prof. Šešelja.
Uprkos gospođi Kolundžiji, došlo je 1.500 ljudi na promociju knjige "Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića". Pojavila se tada neka grupica organizovana od strane ovog nesrećnika, da uzvikuju – mi smo Zoranovi.
Šta smo vam mi krivi što ste vi Zoranovi? Mi smo Šešeljevi i ponosimo se time. Mi smo Radovanovi i ponosimo se time. A vi, koji, u stvari, ne pripadate nigde, vama niko ništa ne može da poruči.
Vi ne znate da će svakog jednog dana kletva da stigne, pa se zato i ne obraćam vama, već svakom srpskom radikalu kome bi ikada palo na pamet da na bilo koji način komunicira s izdajnikom i sa kugom ljudskom, kao što je Boris Tadić, neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikada ne ogreje, neka ne vidi svetloga dana, zbog toga što Boris Tadić, kao najveće zlo u državi, ne zaslužuje da nijedan častan čovek, a takvi su svi srpski radikali, nikada s njim ne komunicira. Neka svakoga ko to pomisli stigne božija kazna, kao što sam rekla, vekovi su pokazali, koja nikada ne zastareva.
Živeo dr Vojislav Šešelj, živeo dr Radovan Karadžić, sloboda za Srbiju pod ovakvim izdajničkim režimom.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Skupština Srbije je juče prekinula rad, pošto poslanici DS i koalicije koja vodi Srbiju u dalju propast nisu omogućili da repliciram predsedniku poslaničke grupe gospođi Nadi Kolundžiji.
To dovoljno govori o vama i o stanju u kome se vi nalazite, izbezumljenosti, haosa u koji vodite sve dalje Srbiju i stanja zaista uvođenja Srbije u diktaturu preko predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je samo puki instrument u rukama onih koji su sastavili ovu vladu, koji pljačkaju građane Srbije osam godina, otimaju nam Kosovo i Metohiju, uništavaju sve ono za šta smo se mi Srbi, mogu slobodno da kažem, kroz vekove borili.
Sedamnaest godina našeg stradanja, što pod NATO bombama, sankcijama, okupacijom srpskih zemalja, okupacijom Dosovske vlasti, vama nije bilo dovoljno da se urazumite i da pogledate gde se mi danas nalazimo kao država i kao narod.
Odavde, iz Skupštine Srbije, potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, otišao je na jednu televiziju sa nacionalnom frekvencijom, sa nekim saradnicima, ovim činovnicima koji nisu mogli da sede ovde, i sinoć je izrekao nešto, a jedan od profesionalnih novinara koja je urednik naše ''Velike Srbije'', gospođa Elena Božić-Talijan i ja smo danas to komentarisale.
Rekao je neverovatnu glupost, ne znam kako da nazovem takvu izjavu potpredsednika Vlade. Kaže, onda su oni blokirajući i opstruišući Srbiju, zamislite, mi to radimo – vaša nesposobnost, vaša diktatura, vaše otimanje vlasti u Beogradu, vaš pritisak i vašeg ministra Milana Markovića na lokalne samouprave gde srpski radikali vrše vlast – a onda Đelić kaže, time su pokušali da prekroje izbornu volju građana. Da li to rade srpski radikali ili vi to radite? Pretnjama, ucenama.
Hoćete da kažete da je odbornik iz Rume otišla tek slučajno na letovanje, da samo u Brusu se to slučajno dešava, da su pritisci na pojedine odbornike u Vrnjačkoj Banji neverovatni, da to isto pokušavate tamo gde je uspostavljena legalna i legitimna vlast, kao što je u pitanju Kraljevo ili Trstenik, ili drugi gradovi u Srbiji, gde mi zaista služimo za primer i svaki gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, predsednik opštinskog parlamenta, svaki srpski radikal i svako od naših koalicionih partnera.
Gospođo predsedniče, ovo jednostavno ne može ovako da traje. Naša snaga je izuzetno velika i mi, kao autentični predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, ne želimo da se na ovakav način degradira Srbija, najviše zakonodavno telo. Budite sigurni da nas je zaista mnogo, da predstavljamo najpre onih dva miliona i 200.000 ljudi koji su glasali za Tomislava Nikolića, pa zatim ogromnu snagu koja je ukazala poverenje našoj listi, da mi nećemo od toga da odustanemo.
Koliko god da ste osioni, da ste bahati, ne znam kakve mere da preduzmete, na koji način da se obračunavate sa nama, ne može da ide ovako. Morali ste da naučite lekcije 20 godina višestranačja u Srbiji i da znate da kada je tako velika snaga u parlamentu koja je, ne poštujući volju građana, dovedena u situaciju da bude opozicija, a ne da vršimo vlast, onda morate da budete spremni na sve.
Na to da formalno možete da imate kakvu-takvu većinu (Predsednik: Vreme.), evo završavam, pa i narednih godinu, dve ili tri, ali neće biti sednice Narodne skupštine. Neće zbog toga što otimate vlast, neće zbog toga što znate da se Haški tribunal sprema da ubije našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, neće zbog toga što kršite sve norme Ustava, za koji ste sami navodno glasali, i zbog toga što ministri i sam premijer, koji je juče došao u Skupštinu, ne shvataju da iz svega ovoga treba da izvuku poruku.
Mi nećemo da glumimo opoziciju, kao što to neki ovde rade, ubacujući kartice za vaše, gospodine Jovanoviću... (isključen mikrofon).

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po više članova Poslovnika. Najpre, po članu 1. koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika.
Gospođo predsedavajuća, moram da vas obavestim da sam dobila informaciju da se u Papui Novoj Gvineji slavi sporazum o političkom pomirenju između SPS i DS, a da se u Zapadnoj Samoi očekuje, sa velikim oduševljenjem, rasprava o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i da se u celom svetu govori o tome kako ste vi demokrate, kako ste ljudi koji promovišu ne znam kakve divne vrednosti, a u stvari, istina je sasvim drugačija.
Mi smo ušli u fazu kada apsolutno nemate nikakav kompas kako ćete dalje, gde ste, već ste počeli da udarate u političkom smislu naravno, glavom u zid. Sad da se celo ono društvance, onih zgubidana Krstića i Šapera, skupilo na terasi preko puta kod diktatora Borisa Tadića, oni ne mogu da vas posavetuju. Kako će kada imate ovoliku snagu oličenu u Srpskoj radikalnoj stranci?
A to "u u", ja vam kažem opet, obratite se gospođi profesoru Slavici Đukić-Dejanović za pomoć svaki put kada to kažete, a mene lepo saslušajte da nastavim ovu ozbiljnu priču koju je otpočela gospođa Pop-Lazić, pre nje gospođa Radeta, gospodin Jadranko Vuković i svi vi koji ne želite da slušate šta će da se dešava u Srbiji naravno.
Naravno, naše političko delovanje je apsolutno eksplicitno, jasno, prepoznatljivo, građani veruju u ono što mi radimo. Svakoga dana dobijamo sve veću podršku i budite sigurni da ćemo na pitanju kršenja izborne volje građana Beograda, to je prva stvar, čekanja odluke instruisanog suda od strane Borisa Tadića, ministra i vas iz DS-a, da... unapred kažem da je instruisan, gospođo, i snosim odgovornost političku ako grešim, ali budite sigurni da je to tako.
Zašto je tako? Iz onog razloga koji je juče pominjala gospođa Radeta. Zašto što gospođa koja je ad hok postavljena na mesto predsedavajućeg Veća treba da ide u penziju, zato što ne možete da nađete među časnim sudijama ljude koji će na takav način da ispunjavaju političku valju vas iz DS-a i svih onih koji na takav način gaze demokratske vrednosti građana.
Građani to neće da trpe. Možete da ih organizujete na B 92, na ne znam kojoj drugoj televiziji da se javljaju, da se samo oni uključuju i da se navodno bune protiv toga i da na sva zvona pričate kako se vrši opstrukcija od strane srpskih radikala. Ali, to je ništa u odnosu na ono što će biti na trgovima, na ulicama, sve demokratskim sredstvima.
Znate koliko smo dobro organizovani, najjača, najhomogenija politička stranka. Setite se mitinga ispred Američke ambasade, kada je prof. dr Vojislav Šešelj štrajkovao glađu. Sećate se koliko je bilo ljudi? Garantujem vam da će više ljudi biti ako se usudi Haški tribunal, a vi ste ga i mafijaški premijer Đinđić instrumentalizovali, da ubije profesora Šešelja, biće pola miliona ljudi u Beogradu na ulicama, kao što će biti preko milion ljudi u Beogradu kada se profesor Šešelj vrati u Beograd.
Ali, kažem vam, nemojte da se igrate ovim stvarima. To nije nikakva politička pretnja, niti je upozorenje, to je činjenično stanje, to od nas traže članovi i građani, da branimo Ustav, da branimo zakon, da štitimo demokratiju, da štitimo srpskog heroja prof. Šešelja, da štitimo sve one vrednosti za koje smo mi uložili sve ove godine našeg truda i rada.
Ne mislite valjda da je tek onako palo dva miliona i 200 hiljada birača Srpske radikalne stranke ili pola miliona članova? To je ogroman rad, i promocija i promovisanje najbolje ideologije i za srpski narod i za sve građane Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost.
Budite sigurni, to je pre neko veče poručio i gospodin Aleksandar Vučić, koga pokušavate da onemogućite i to radite preko instrumentalizovanih sudova da ne bude gradonačelnik, kako to građani Beograda žele, dakle, kažem vam, mi smo poslednja linija odbrane, u najsvetlijem smislu svih vrednosti, i nacionalnih i demokratskih. Vi vidite kako ćete. Protiv nas ne možete, ni silom, ni kako god hoćete. Mi ćemo da se borimo do kraja. Sve ljude, ljude ne samo odavde, ljude iz celog... (Isključen mikrofon.)

Izvinjavam se, gospođo predsedniče, što sam zastala pored klupe u kojoj sedi potpredsednik Vlade Božidar Đelić, zato što sam u pravu kada sam tražila od vas i javila se po Poslovniku jer moram Božidara Đelića da upozorim na drugu etapu u njegovom ponašanju u nastavku sednice.
Ne znam da li ste vi, uvažene kolege, to mogli da primetite, ali njegovo degutantno estradno ponašanje prevazilazi dostojanstvo Narodne skupštine i on je to demonstrirao prilikom otpočinjanja današnjeg rada. S obzirom na činjenicu da je došao u skupštinsku salu sa onom svitom koja je morala da napusti salu, uzgred rečeno, Božidar Đelić je ponovo kasnio zato što je napravio u restoranu za njih oproštajni ručak i objasnio im je da ta ekskurzija danas više nije moguća, ali ono na šta želim da ukažem i da upozorim Božidara Đelića je činjenica da je on došao nepripremljen u Narodnu skupštinu Republike Srbije, po tački dnevnog reda koja je prva u izmenjenom predlogu Vlade za dnevni red, a to je čuveni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Gospodine Đeliću, vi ispred sebe imate ukoričeno izdanje Sporazuma i moram da vas upozorim na to, pošto ste vi demonstrirali svoj novi izgled pred novinarima tako što ste ukoričeno izdanje Sporazuma stavili ispred sebe i fotografisali se za sutrašnje izdanje vaših medija, koja su pod vašom kontrolom, da je ovo forma u kojoj mi raspravljamo i to su akti koje upućuje Vlada Republike Srbije.
Ako ste vi potpredsednik Vlade, a pošto vidim da ste spremni kao zapeta puška da to ukoričeno izdanje demonstrirate i pokazujete za govornicom, kao što ste to uradili pred svitom novinara, onda će Skupština napraviti pauzu i onda će nadležne službe svim poslanicima doneti isto izdanje. Inače, vi nećete moći tako da zloupotrebljavate svoju funkciju. Mene sada čudi što vi imate tu jeftinu olovku od 10 dinara, jer ono vaše penkalo od 11 miliona evra, u kome je ostalo malo mastila i koje se osušilo verovatno u međuvremenu od kampanje do današnjeg dana kada je došla ova tačka na dnevni red, verovatno je u trezoru vaše Meridijan banke.
Zaista je potrebno da se pristojno ponašate, jer unazad sedam godina sa vama imamo raznorazna iskustva: od preskakanja klupe, pored premijera koji je tada bio i sedeo pored vas, preko donošenja kolača, preko raznih akrobacija. Još samo da se prevrćete naglavačke, zaista ne znam šta da očekujemo od potpredsednika Vlade koji ima takav stav.
Prema tome, svi narodni poslanici imaju ovo izdanje Sporazuma, mi ćemo verovatno krenuti da raspravljamo po toj tački dnevnog reda, a vi da se lepo upristojite i da, u skladu sa formom koju Skupština poštuje i svaki narodni poslanik, nastupate od početka rasprave po ovoj tački dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, ako ste sinoć pažljivo pratili snimak suđenja iz haškog kazamata i govor predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, videli ste da je on dao jednu zaista tačnu konstataciju, kao i uvek, da postoje razne vrste gluposti.
Kada je pravio gradaciju gluposti, da neka može da bude simpatična, ali da od pojedinih zaista čovek može iz kože da iskoči, primer za to je ova vaša logika i zbog toga, gospođo predsedniče, reklamiram član 140. stav 2. Poslovnika, a nadovezujem se, pokušavam da nađem neku logičku vezu u onome što je gospođa Kolundžija rekla.
Dakle, niste u pravu, teško je gospodine Krasiću da se nađe ta logička veza, ali hajde da pokušamo svi zajedno i da vidimo šta je bio osnov. Božidar Đelić je došao pre neki dan u Skupštinu, rekao je gospođi predsedniku Skupštine da mora da se usvoji toliki i toliki broj zakona, da se ratifikuju sporazumi, da Skupština mora da radi tom dinamikom.
U svom ekspozeu, tamo u nekom stavu, gospodin Cvetković je rekao da je država u problemu zbog toga što Skupština nije radila punim kapacitetom i sada mi recite koja je to logička veza. Ako je u pitanju zajmodavac, gospođo Kolundžija, ajde nekako i da je pronađete, ali da li imate sa vremenom i sa istekom roka trajanja neku logičku vezu.
I to je ono o čemu je pričala gospođa Tabaković još kada je bila izmena i dopuna Zakona o ministarstvima. Pažljivo sam je slušala i ona vas je upozorila i rekla - nemojte da se desi da pojedine ratifikacije raznih zajmova, a to su ovi razni, koji su logički povezani, ako ćemo već po članu 140. stav 2. Poslovnika, uglavnom po zajmodavcu, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj.
Suština je u tome da je taj rok trajanja prošao, gospođo Kolundžija, i ko će sada da snosi odgovornost, vi ili Božidar Đelić? Kada ćete da dođete pred poslanike Narodne skupštine sa dokazom da je produžen rok za njihovu ratifikaciju, jer ne možemo tako lako da pređemo preko onoga što iznosi jedan od najvećih eksperata u oblasti finansija, gospođa magistar Jorgovanka Tabaković, ona je još i predsednik Odbora za finansije Skupštine Srbije.
Ako ste vi spremni da uđete u nešto što je nelegitiman posao, na kraju krajeva, izvinite molim vas mi nećemo to da radimo. Zbog čega da raspravljamo o nečemu za šta vi nemate dokaz od onih koji su vam pozajmili, odnosno ušli ste u aranžman zaduživanja Srbije.
I na kraju, gospođo Kolundžija, da se to nije desilo, da taj rok nije istekao, kakva je logička veza između kliničkog centra, projekata iz oblasti poljoprivrede i regionalnog razvoja Bora. Ako možete da pronađete tu neku logičku vezu, i obmanuli ste nove poslanike i javnost kada ste rekli da ste u ranijim sazivima to radili.
Mi smo se bunili protiv toga, i rekao je malopre gospodin Aligrudić da je bilo takvih slučajeva, pa i da su oni to nespretno radili. Kada je bio u pitanju projekat za železnicu, onda je ceo paket bio vezan samo za železnicu. Ako je bilo projekat za neku oblast infrastrukture u Srbiji, ne ovo što Tadić ne zna, mi smo tako radili.
Ali, molim vas, da spojite 10 tačaka dnevnog reda, pri tome nemate dokaz da je produžen rok ratifikacije, da li vi čujete to gospodine Đeliću, verovatno ste upoznati i znate nešto više od gospođe Kolundžija, vi i gospodin Cvetković, onda to lepo recite narodnim poslanicima.
Gospođo Kolundžija, ono što nikako neću da dozvolim, ne samo kao potpredsednik Narodne skupštine, već kao narodni poslanik koji sa ovog gore mesta gleda kako se ponašate, jeste da tako vređate dostojanstvo i druge narodne poslanike. Gospođa Radeta je iznela činjenično stanje. Kada se vraćala na mesto vi ste njoj rekli da je ona, kako vi rekoste, bruka i sramota za ljudski rod. Vi ste bruka i sramota, i zbog toga će SRS, u gradu u kome je došlo do kongresa ujedinjenja Srpskog četničkog pokreta i Narodne radikalne stranke, grad u kome sam rođena i odrasla, 25. avgusta ove godine organizovati veliku promociju, na kojoj će učestvovati ljudi iz oblasti međunarodnog prava i naši pravni stručnjaci, jedne od najboljih knjiga prof. dr Vojislava Šešelja, koji će ne zadugo još biti utamničen, knjige ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića''.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 27. i 31. Poslovnika. Gospodin Kragović je govorio o nevaspitanim koordinatorima iz DS. Oni ne samo da nisu vaspitani, gospodine Kragoviću, nego njih uopšte nije briga za sudbinu Kosova i Metohije, zato se tako i ponašaju.
Vlast, otimačina, sve one privilegije koje oni mogu da dobiju su jedini motiv za takvo njihovo ponašanje, a ne poštovanje izborne volje građana tamo. Gospođo Radeta, vidim da vi pokušavate iz klupe da utičete na ponašanje gospođe Kolundžije, a upravo sam se zbog toga javila.
Dakle, gospođo Kolundžija, zaista vas upozoravam, inače ću tražiti da vam predsednik Narodne skupštine izrekne opomenu jednu, pa drugu, da budete udaljeni sa skupštinskog zasedanja. Vi se ponašate prema predsedniku Skupštine kao tutor i učiteljica.
Danas ste tri puta dolazili za sto predsedavajućeg da govorite predsedniku Skupštine šta treba i kada da radi. Danas ste u početku skupštinskog zasedanja gospođi Slavici Đukić-Dejanović rekli da će pauza biti u trajanju od 15 minuta, što je ona kasnije uradila. Na svakih pola sata dolazite sa nekim idejama, konstrukcijama itd.
Vi, najpre, ne smete da dolazite za sto predsedavajućeg na takav način, dakle ne možete da dolazite i da vršite instrukciju predsednika Skupštine. Gospođu Đukić-Dejanović poznajem 15 godina, ona je žena sa integritetom, sa autoritetom, verujem da kada je pristala da se kandiduje na mesto predsednika Skupštine, iako dolazi iz manje političke stranke, polazila je od toga da je ona i redovni univerzitetski profesor i da je ona stručnjak za oblast koja je nekima očigledno ovde potrebna i da može da pomogne.
Ne vidim način da se nastavi skupštinsko zasedanje dostojanstveno ako vi nastavite tako i vaši poslanici pojedini da se ponašaju iz klupa, vi dajete loš primer. Vi, kao šef poslaničke grupe, umesto da imate dostojanstvo kao jedna dama, kao neko ko personifikuje vlast, vi dolazite i držite predavanja predsedniku Narodne skupštine. Na šta to liči? Šta ste vi ovde? Tutor? Čiji tutor? Dokle ćemo mi više to da trpimo?
Dakle, nećemo. Vi što vičete uuuuu, izađite lepo ispred skupštinske sale, pa takvi, kao što vas je bog dao, a kasnije dođete kod gospođe Dejanović da zatražite pomoć, lepo niz Knez Mihailovu sa takvim uzvicima, da vidite kako će narod da pozdravlja one koji idu ulicom, sami sa sobom razgovaraju i puštaju takve krike. Hvala.

(Aplauz.) Gospođo predsedniče ...