Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, kao član Odbora za odbranu i bezbednost. Želim da govorim o izveštaju koji smo dobili i koji je narodnim poslanicima, a, pre svega, vama, uputila radna grupa MUP-a.
Najblaže rečeno, izveštaj je frapantan. On sadrži neke rečenice koje su, u najmanju ruku, uvredljive posle tragedije i smrti Ranka Panića, naročito u delu koji se odnosi na njegovo kretanje na mitingu koji je održan kao podrška srpskom junaku Radovanu Karadžiću, ne samo njemu, nego i lideru srpskih radikala dr Vojislavu Šešelju, u trenutku kada je više desetina hiljada ljudi bilo na mitingu na Trgu Republike.
Najpre, ne mogu da se složim s ovom konstatacijom ljudi koji su procenili koliki je broj učesnika. On je bio najmanje duplo veći. S druge strane, sve ono što je potencirao gospodin Marić u ovom šturom delu koji se njega samog tiče, pojedini delovi izveštaja, govori u prilog tvrdnji srpskih radikala da je čitav događaj insceniran od strane vrha DS-a, spremna sam da kažem – Borisa Tadića lično, kako bi se taj patriotski skup, na kome su učestvovali Srbi iz srpske Crne Gore, iz Republike Srpske i iz cele Srbije, pretvorio u ono što je tog dana želeo sam Boris Tadić i njegov režim.
Gospođo predsedniče, molim vas da ubuduće reagujete, najpre zbog toga što je ministar Dačić iz SPS-a, a naročito zbog činjenice što ste vi, valjda, takođe, neko ko stoji iza autentičnosti svega što je ovde napisano. Ovde lepo stoji da su učesnici skupa bili srpski radikali, kao organizatori, deo pristalica DSS-a i NS-a, Pokret 1389, navijačke grupe FK "Partizan", navijačke grupe FK "Crvena zvezda" i građani Srbije. Zamolila bih vas da ubuduće reagujete kada neka neidentifikovana lica izađu za govornicu i kada tvrde da su bili učesnici jednog patriotskog skupa.
Na patriotskim skupovima učesnici su srpske patriote, oni koji brane interese Srbije, oni koji brane i pomažu u odbrani onima koji se nalaze u Haškom kazamatu.
Molim vas da reagujete, jer niko nema moralno pravo, naročito ne lica koja neovlašćeno borave u zgradi Narodne Skupštine, da govori o mitingu koji je organizovala i za čiju odgovornost je bila, kao organizator, spremna da sve učini Srpska radikalna stranka.
Da je to bila inscenirana akcija, u sadejstvu MUP-a i Borisa Tadića, govori i činjenica iz ovog izveštaja. Za mene je ključno ovo što se dešava u periodu posle 21 sat. Naime, gospodin Nemanja Šarović, vođa beogradskih radikala, obavestio je Dušana Puaču da obezbeđenje SRS-a, koje je bilo na najprofesionalnijem nivou i koje je danima organizovalo, ne može da reaguje u slučaju koji se dešava duboko u Makedonskoj ulici, jer to nije imalo nikakve veze s organizatorom, niti sa skupom i sa patriotama koji su se nalazili na Trgu Republike. On je, u telefonskom pozivu, gospodinu Puači rekao da se, u najmanju ruku, nešto čudno dešava i da se ta ekstremna grupa, kako je nazvana u izveštaju MUP-a, potiskuje ne u nekom drugom pravcu, nego baš prema nama koji smo učesnici mitinga.
Ja moram da vas podsetim na to da su mediji, na osnovu onoga što su rekli pripadnici MUP-a, izvestili te večeri da su huligani na mitingu SRS-a izazvali incidente, rušili Beograd itd. Sama ta rečenica govori u prilog onome što tvrdimo od prvog dana – da to nije imalo veze sa SRS-om. Šta je epilog toga – gubitak jednog života, a ne ovo što su pobrojali pripadnici MUP-a, koliko je opreme uništeno.
Hajde da otvorimo priču o tome koliko je pušaka i čega sve pokradeno iz ulica majke Jevrosime, 29. novembra i iz drugih policijskih stanica 5. oktobra. Hoćete li da pričamo o tome kolika je vrednost Televizije, spaljene zgrade Skupštine?
Ovo je, pre svega, poigravanje s osećanjima tragično stradalog Ranka Panića, ali i svih patriota srpskih koji su tog dana došli s namerom da upozore da Srbija ne treba da bude sluga, da mi, kao rodoljubi, treba da branimo ne samo Radovana Karadžića, ne samo dr Vojislava Šešelja, koji se bore za našu slobodu tamo, već da branimo sebi pravo na slobodu i normalan život u ovoj zemlji.
Ja sam ponosna na činjenicu da je tamo bilo na hiljade mladih ljudi. Neko od ovih analitičara ih naziva – novom srpskom omladinom. To su srpske patriote, mladi ljudi, deca, koji su bili u pelenama kada je Radovan Karadžić stvarao Republiku Srpsku i kada je SRS, predvođena našim predsednikom, prof. Šešeljem, brinula za srpske nacionalne interese, ali ti mladi ljudi su naša budućnost.
To je ono zbog čega treba da istrajemo u tome da se krivci za ono što se desilo istraže do kraja i njihova direktna sprega sa režimom i vrhom vlasti. Zaista smo ubeđeni u to da taj put vodi, kao u onoj staroj legendi i grčkom mitu gde se klupko okreće, direktno do Borisa Tadića. Mi nećemo da odustanemo od toga, ni na skupštinskom odboru, niti u ovoj raspravi.
Jer, znate, licemerno je da se na takav način govori o tragično stradalom čoveku – gde je on bio, kakva mu je bila majica, gde je svratio, da li je nešto popio, da li se ispred mehane u Mladenovcu obratio tom i tom i rekao mu ko ga tuče. Nedvosmisleno je utvrđeno da je poginuo, odnosno da je stradao i umro od posledica batinanja i mi ćemo do kraja da se borimo za tu istinu.
Jer, ako svi olako pređete preko ovoga, budite sigurni da onda nijedan građanin, niko neće da vam veruje, ni vama iz DS-a, iz G17 plus, iz SPS-a, kako god, kada izađete i kažete – borimo se za to da svi građani Srbije budu bezbedni. Niko nije bezbedan u Srbiji, od danas, pa ubuduće, dok se do kraja ne istraže sve okolnosti i ne identifikuju, imenom i prezimenom, krivci za sve ovo što se desilo.
Molim još jednom gospođu Đukić-Dejanović, ja vas uvažavam kao ozbiljnu ženu, koja zna ko su političke stranke koje su izašle na izbore, da, u skladu s tim, od danas, pa ubuduće vratite sve u normalno stanje, i 78 poslanika SRS-a sa Liste SRS – dr Vojislav Šešelj, da ubuduće reagujete, jer u sali ne sede ni Milutin Garašanin ni Stojan Novaković. Jedini ''naprednjak'' koga znam u sali, koji mi se davno tako deklarisao, jeste Miloljub Albijanić.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Predrag Marković je uveo jednu dobru parlamentarnu praksu u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Određen je dan, mislim da je to subota, a verovatno i vi znate, kada građani Srbije mogu da posete Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ja bih vas zamolila, gospođo predsedniče, a i vas, gospodine Ristiću, koji ste bili zagovornik stvaranja novog ustava Republike Srbije, doduše, kad ste počeli da ga pišete, niste dalje od preambule otišli, jer je Ustav jasan u pogledu toga ko su oni koji izlaze na izbore i kome pripadaju poslanički mandati.
Zaista, ne želim sa nečim što je vazduh da komuniciram, to je ispod mog morala i moje časti, dostojanstva. Kako je rekao gospodin Šešelj prekjuče u tamnici Haškog kazamata, odakle će mnogo brže da se vrati nego što su neki očekivali, zaista ne mogu a da ne kažem samoj sebi da se sama sebe stidim što sam imala komunikaciju s nekim ljudima koji su izdali Srbiju, izdali SRS i ono što je 18 godina stvarano za dobrobit svih građana Srbije.
Ne samo da ne ulazim u to koga i koliko građani poznaju, to se meri na izborima, videćemo šta će doneti sledeći izbori, već sam zagovornik toga da, pre svega, moral, čast i dostojanstvo treba da krase jednog čoveka, jednog političara.
Ako ste političar od integriteta, ako ste neko ko poštuje stranku i ideju kojoj pripadate, onda ćete da nastupate bez neke iskompleksiranosti, bez sujete zbog toga što vam je predsednik stranke doktor pravnih nauka, jedan od najboljih pravnih eksperata, kojeg poznaje ne samo domaća, nego i međunarodna javnost, i bićete ponosni zbog toga što imate od koga šta da učite.
Mi smo imali u našim redovima, sada već isključenog, člana koji se godinama hvalio da je najbolji đak Vojislava Šešelja. Profesor doktor Vojislav Šešelj, kao dobar profesor i blagonaklon čovek, čovek širokog demokratskog potencijala, uvek poziva pojedine da dođu na popravni ispit. Međutim, postoje oni koji nikada ne mogu da dođu na popravni ispit, zato što ne rade u interesu Srbije i srpskog naroda.
Ono što želim da kažem, gospođo Đukić-Dejanović, pošto imate to iskustvo i pošto smo to nas dve prokomentarisale u onom danu kada je počelo otimanje poslaničkih mandata SRS-a, jeste da ćemo mi srpski radikali do kraja da se borimo da se poštuje izborna volja.
Nisam malopre odmah htela da se javim, evo, izašla sam posle nekoliko turnusa ovih govora kolega i nekih koji ne mogu više da nas predstavljaju ni u pčelarskom društvu, ni u vatrogasnom domu, ni u udruženju ne znam čega.
U svakom slučaju, gospođo Dejanović, od vas tražim, kao od žene koja, valjda, poštuje demokratska načela, imate to iskustvo sa Branislavom Ivkovićem, iako vi tada niste bili u ovom domu nego u domu Savezne skupštine, da imate u vidu da su to ljudi koji će zarad novca, sticanja enormnog bogatstva, kao što ga je stekao, za veoma kratko vreme, sada već bivši član SRS-a, da učine sve kako bi jednu ideju, jedan rodoljubivi, pre svega, iskreni patriotski ponos kod svakog čoveka, pokušali da zamagle lažnim obmanama, ucenama, nuđenjem raznoraznih privilegija i svega toga.
I vi i ja, gospođo Đukić-Dejanović, živimo u Kragujevcu. Neko je iz ovog našeg kragujevačkog nedeljnika napisao i objavio na naslovnoj strani – radikali podeljeni u kolevci.
Valjda su mislili na to što je kongres ujedinjenja Srpskog četničkog pokreta i većine mesnih odbora Narodne radikalne stranke održan upravo u Kragujevcu, 1991. godine, kada je za našeg predsednika jednoglasno, od strane svih delegata, izabran prof. dr Vojislav Šešelj.
Ne samo da nismo podeljeni, već smo mi, hvala Bogu, pročišćeni.
Da se poslužim rečima ruskog akademika, gospođe koja je bila na naučnom skupu u subotu, u Domu sindikata, pod nazivom – ponovni pokušaj sudskog ubistva dr Vojislava Šešelja, gospođe koja najbolje poznaje i to kako rade strane službe, i to kako deluju na području naše zemlje, a naročito situaciju na području Balkana, akademika Elene Guskove, koja je rekla da je ovo dobro i da će SRS posle svega ovoga i ovih otpadnika i izdajnika izaći još snažnija, još jača, sa snagom za budućnost i za veru svakog građanina Srbije, da se bori i sa skupštinske govornice i u lokalnim samoupravama, na svakom mestu.
Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 238. Poslovnika, koji uređuje odnos Narodne skupštine prema drugim institucijama van naše zemlje i reguliše status narodnih poslanika u određenim međunarodnim delegacijama.
Kao što vam je poznato, mi koji smo izabrani s naših izbornih lista i mi srpski radikali s Izborne liste "SRS - dr Vojislav Šešelj" učestvujemo u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Mislim da je moja dužnost da vas upoznam, pred početak redovnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, jer mi predstavljamo državu Srbiju, ovaj parlament, da je preda mnom Rezolucija koja je, u okviru monitoring procesa, pretočena u više tačaka, kroz tekst koji se nalazi ispred mene, koji će državu Srbiju pred poslanicima sledeće nedelje, tačnije, u četvrtak, da predstavi, kroz izvestioce monitoringa, na određeni način.
Želim da vam kažem da su ovo alarmantne stvari koje pišu u tekstu Rezolucije.
Gospodin Todorović, gospođa Radeta i moja malenkost, kao predstavnici SRS-a u okviru srpske delegacije, učinićemo sve da se određeni paragrafi i određene tačke iz ove rezolucije brišu.
Naime, oni koji nas posmatraju, a to su vajni dušebrižnici iz EU, pa i Saveta Evrope, a to je produžena ruka, oni koji nisu pokazali ni volju ni spremnost da učine nešto dobro za srpski narod, naprotiv, kroz stalne pritiske, ucene i, zaista, veliku štetu koju su nam naneli svih ovih godina, pa i unižavajući parlamentarni proces u našoj zemlji, tako što su uvek pronalazili neke koji će slepo da ih služe, da ih kupuju i da im budu produžena ruka, sada od nas traže da prihvatimo nešto protiv čega se, upravo, borimo i na šta ukazujemo od jutros, od početka zasedanja.
Traže da promenimo Ustav, Ustav Srbije, koji je najširim konsenzusom donet pretprošle godine, Mitrovdanski ustav da menjamo, zato što Savet Evrope, odnosno monitoring grupa, smatra da u Srbiji treba da se uspostavi tzv. imperativni mandat, što znači da će tako, institucionalno, kroz promenjeni Ustav i zakone, i ne samo to nego i zakona o lokalnim izborima i lokalnoj samoupravi, da se otvori jedna široka pijaca kupovine narodnih poslanika, što sada imamo kroz ovu tajkunsku saradnju odmetnute grupe iz SRS-a.

Ne samo to, nego jasno stavljaju do znanja... Pazite, nije u pitanju Savet ministara EU.
Završiću, gospođo Đukić-Dejanović, mada je ovo, zaista, nešto gde osećam, pre svega, moralnu odgovornost, jer sve kolege moraju da bude upoznate s tim šta nas čeka.
Oni traže od nas da ispunimo apsolutno sve, i u zakonodavnoj oblasti, i sve što traže, a naročito da isporučimo Ratka Mladića i Gorana Hadžića, za šta verujem da se nikada neće desiti i da časni general Mladić, koji je časno branio Republiku Srpsku, zna šta mu valja činiti. Dakle, ne samo to, već su taksativno nabrojani zakoni koje treba da donesemo.
Šta to, u stvari, govori? Govori da Parlament Republike Srbije ne odlučuje ni o čemu. Ako mislite da mi imamo neki visoki demokratski potencijal, grdno se varate, jer mi sami sebi ne uređujemo ni dnevni red. Nekoliko zakona koji su na sutrašnjem zasedanju, upravo su proistekli iz ove rezolucije, baš od početka do kraja, slovom napisani kako treba da izgledaju, sve dalje, sve na putu tzv. evropskih integracija, koje, naravno, nikada neće da se dese.
To je šarena laža, to je obmana. Oni, u pravom smislu reči, naš narod, a, pre svega, narodne poslanike tretiraju kao podanike. Mi srpski radikali to ne želimo da budemo. Mi ćemo, kao odgovorni ljudi, jer nas je narod poslao u Narodnu skupštinu da štitimo interese i radnika, i seljaka, i penzionera, i onih koji su na najvišim funkcijama u nekim institucijama u zemlji, da kažemo da mi to ne želimo. Bar ćemo kroz te amandmane da pokušamo da dignemo svoj glas i da branimo dostojanstvo Srbije.
Evo, završiću sledećim.
Nasuprot toj ponižavajućoj rezoluciji, posle monitoringa, mi želimo, kao delegacija, da podržimo Konvenciju koja će zaštititi negovanje starih srpskih tradicija i veština koje su imale srpske zanatlije. Uostalom, profesor Rakić i grupa studenata s Pravnog fakulteta, u vreme dok smo predsedavali u Savetu Evrope, na najbolji mogući način su pokazali kakvo je, zapravo, pravo lice i slika dostojanstvene Srbije. Hvala.

Gospođo predsedniče, znam da imate u vidu parlamentarnu praksu i višestranačje Srbije, praktično, od trenutka kada su održani prvi višestranački izbori, 1990. godine. Poznajući vas dugi niz godina, ne mogu a da ne kažem da ste uvek bili osoba koja zastupa demokratska prava i načela, a naročito u trenutku kada ste vi iz SPS-a na svojoj koži osetili udar tadašnjeg dosovskog režima, kada je jedna šačica, instruisana u trenutku kada se spremalo ubistvo Slobodana Miloševića u Haškom kazamatu, predvođena Branislavom Ivkovićem, napravila nekakvu fantomsku poslaničku grupu ovde.
Moram da vas podsetim na vreme kada smo, pre svega, predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, branili Ustav i demokratski poredak ove zemlje, svaki put kada bi taj nesrećni Branislav Ivković izlazio, onako paradno, pošto zakopča jedno, pa drugo dugme, i namesti kravatu. Neodoljivo me podseća na jednog neidentifikovanog ovde, koji se od jutros pojavljivao; isti manir, ista odela, iste skupocene stvari, isti elitizam, odjednom, kod onih ljudi koje, kako bi kod mene u Šumadiji, u Kragujevcu rekli – do juče kuče nije imalo za šta da ujede.
Gospodo, vama je to možda smešno, ali ja ću da vas uputim na to da pročitate specijalno izdanje lista ''Velika Srbija''. Za razliku od vas iz DS-a, mi ništa ne krijemo. Sasvim smo otvoreni ljudi, otvoreni za naše članove, koje neki pokušavaju ovih dana da obmanu, da ih ucenjuju i time prave krivična dela, naročito pritiskom koji vrše na odbornike SRS-a.
Vidim kako su u Kragujevcu prošli, ko bos po trnju. Lepo je juče zasedala Gradska izborna komisija, odlučila jednoglasno da se tim bivšim i sada već isključenim članovima SRS-a oduzmu mandati koje je stranka dobila na našoj izbornoj listi, a da se dodele časnim i poštenim ljudima, koji su sledbenici ideje i programa koji mi u Srbiji negujemo proteklih 18 godina.
Razumem vas, vi ste članovi stranke koja ima takvu ideologiju, pozivate se na predratne demokrate, negujete tu tradiciju, ali ne razumem kako posmatrate, a među vama ima ljudi uglednih, iz struke, osobe koje se preko noći promene, promene svoju ideologiju, a uz to se enormno obogate za proteklih par godina, i to ne baš slučajno, nego kada je lider stranke u zatvoru. Onda se čudite nama, koji smo pošteno, voljom građana Srbije, na izborima zaradili te mandate i što, držeći se slova Ustava i zakona, to tražimo.
Gospođo Kolundžija, ne razumem vas, vi ste za mene potpuni i legitimni predstavnik vlasti i DS-a i uvek ću tako da vam se obraćam, bez obzira na to što smo mi na suprotnim stranama u ideološkom smislu i što smo mi vama opozicija.

Zamislite kada bi se sada neka šačica instruisala oko vas i – plaćaj, Beko, Mišković, ne znam ni ja ko, tajkuni Srbije, i pojavi se jedna grupa, pa kaže – mi nismo više vaši, mi smo sada napredna demokratska stranka.
Kako biste reagovali? Da li vi znate za onu čuvenu izreku da batina ima dva kraja? Nemoguće je da tako posmatrate stvari.

Pored vas sedi jedan od ljudi koji za sebe kaže da je ekspert Ustavnog prava, Boško Ristić. Kolega Ristiću, izađite i recite zašto vi ne štitite Ustav i zašto se tako ponašate kada je u pitanju krađa izborne volje građana, krađa poslaničkih mandata SRS? Vi ste bili i član RIK-a.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, da se ne javljam drugi put. To je uvredljivo za građane Srbije. Malopre ste pročitali da SRS nema 98,30 minuta, koliko nam pripada po planu Poslovnika, po kome se vreme raspoređuje. Vi ćete nekim osobama koje se lažno predstavljaju, predvođene jednim od njih, koje su napravile krivična dela (nije im to deda ostavio u amanet, da nose poslaničke mandate kako hoće), da dozvoljavate da izlaze za skupštinsku govornicu, a da za to vreme časni ljudi, srpski radikali i građani koji su glasali za nas to gledaju u direktnom prenosu.
Gospođo Kolundžija, to tako ne može. Recite onome ko je instruisao toga da bude njegova desna ruka, ili kako ga već tretira, a pitanje je dana kada će ga pustiti niz vodu, recite Borisu Tadiću da se prevario i da smo mi srpski radikali, zaista, tvrd orah i krupan zalogaj. Štitićemo do kraja izbornu volju građana i verujte da nećemo da popustimo. Naši mandati moraju da budu vraćeni SRS-u i da uđemo u normalne demokratske parlamentarne tokove u Srbiji. Bez toga je to kraj. Onda ćete svi da gazite Ustav, da ga bacate u blato, da radite što god hoćete, da se poigravate sa sudbinom ljudi. To mora da se završi u našu korist, jer je tako želeo narod, tako su građani odlučili na izborima. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, ne znam zbog čega se ljutite, kolega Ristiću, ja sam strpljivo sačekala i nisam izašla za repliku kada ste vi, još pre pola sata, govorili, iako sam se prepoznala u vašem izlaganju. Ali, nema problema, vi ćete dobiti mogućnost da govorite, ionako u analima skupštinskih zasedanja sve što ste rekli nije baš zabeleženo nekim sjajnim slovima. Rekli ste šta ste imali, nastavite dalje.
Što se mene tiče, gospođo Kolundžija, moram da vam kažem da, zaista, niste u pravu. Vi ste predsednik stranke koja je na vlasti. Vaš predsednik stranke je, nažalost, predsednik države i vi ne možete da žmurite ni kao...
Kažem – nažalost, zato što mislim da Boris Tadić, kao što misli, ubeđena sam, u ovom trenutku, i većina građana Srbije, ne radi dobro za interes građana Srbije.
Ja ću se boriti protiv toga da on na takav način ponižava i narodne poslanike i vladajuću koaliciju, odnosno deo koji na to pristaje. To je njihovo pravo, ali ne želim da mene ponižava kao građanina, jer vaš odnos prema onome što se dešava danas u Srbiji je, u stvari, odnos Borisa Tadića.
Ako vi danas u Srbiji, gospođo Kolundžija, malopre ste čuli gospodina Todorovića, imate situaciju da zasedaju opštinski parlamenti, da rade okružni sudovi, da postupaju po Zakonu o lokalnim izborima i donose presude u korist SRS-a, koja je podnosila liste na izborima za odbornike, kao i za narodne poslanike, ne možete da zažmurite pred tom činjenicom, iako ne živite u Kragujevcu, gde će se to, naravno, desiti već na prvom zasedanju Skupštine.
Kolega Čikiriz iz Srpskog pokreta obnove, takođe, odnosno njegova stranka je aktivirala njegovu ostavku, on iz nekih svojih razloga, mi – zato jer smo obrisali, oduvali ove izdajnike iz SRS-a i predložili 10 novih kandidata. Ali, vi, gospođo Kolundžija, ne možete sada da tvrdite da se u Srbiji ne dešava ništa.
Juče je bila sednica Skupštine opštine Jagodina. Tamo je legalno, legitimno, gospodin Palma je taj koji hoće da poštuje Zakon o lokalnim izborima, a vi ne želite da poštujete Ustav Srbije, zamenjena ona izdajnička isključena grupacija, koja je po instrukcijama, direktno, Tomislava Nikolića išla na razbijanje SRS-a.
To je protivustavno i protivzakonito, gospođo Kolundžija. Da ste neko ko poštuje Ustav i Zakon, vi biste se do sada zapitali zašto je neko koga vi tretirate kao svog kolegu, a on, u stvari, nije ništa, ''jogi-letač'', marsovac, kako god da ga nazovete, sve je, samo nije narodni poslanik, u kameru priznao da je lopov, da je ukrao ostavke narodnih poslanika. Umesto da se to zapitate, kažete da živite u demokratskoj državi, hvali se Boris Tadić.
Šta radi državni tužilac? Kako ta osoba do sada nije privedena? Kako istražni sudija ne radi svoj posao? Ko će da poštuje zakon i Ustav ove zemlje?
Čula sam da je taj neko, ko je građanin Srbije, koji ima biračko pravo i glasaće tamo za neku Garašaninovu stranku na izborima, rekao – ne znam šta ih žulja kada sam bio samo kamenčić u cipeli SRS-a?
Ma, nije bio ništa, nijedna trunčica, oduvan, nema ga više.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje ratifikacije ovih sporazuma u ukupnoj vrednosti od 420 miliona evra pokrenuli smo prilikom ... Dobro, gospođo ministre, ako ja nisam u pravu vi ćete kasnije da me demantujete. Možda nije zbir u pitanju, ali suština priče je važna.
Ako cifre nisu dobro sabrane, reći ćete da nije, ali to je verovatno čista matematička greška, ili nije. Ja ću govoriti o dva konkretna iznosa, a da li je taj zbir – videćemo; važna je suština.
Prilikom izbora Mirka Cvetkovića za mandatara, tog dana kada smo razgovarali o sastavu nove vlade i o novoj koaliciji, a i kasnije, pre nego što je prekinuta sednica pre kidnapovanja i isporučivanja Radovana Karadžića u Haški tribunal, pokrenuli smo... A, onaj deo javnosti koji podržava vlast i takav bezrezervni put u takozvane evropske integracije uz negativni odijum je, bez zadrške, osuo paljbu na poslaničku grupu SRS da smo mi ti koji usporavamo to i da mi ne želimo da se izvrši ratifikacija tako važnih sporazuma, koji za Srbiju život znače.
Tada je ključ tog problema ovde apostrofirala gospođa Jorgovanka Tabaković ispred naše poslaničke grupe i pitala gospodina Cvetkovića, zatražila je tada odgovor i nije ga dobila, kakva je validnost svih ovih sporazuma kada su u pitanju pojedini sporazumi koji je trebalo da stupe na snagu, odnosno da budu ratifikovani (kada se izračuna rok od 150 dana) u novembru, decembru prošle godine, u februaru ove godine, a oni su pred Narodnom skupštinom Republike Srbije skoro polovinom septembra. Dakle, mi tražimo prvo odgovor na to ključno pitanje jer bez toga ne možemo da znamo da li će ova ratifikacija, koju ćete vi da učinite bez glasova SRS-a, da važi, ili je ovo samo priča da bismo pričali o nekim dokumentima i sporazumima koji praktično nemaju nikakvu validnost. Ako će da važe, onda je potrebno da nam se objasni ovo ključno pitanje koje se tiče načina na koji će to biti vraćeno.
Ono na šta ću ja posebno da skrenem pažnju jeste region Bora. Vi ste sada preuzeli dužnost ministra finansija, ali, pošto su vas mnogo hvalili kao finansijskog eksperta, nemoguće je da se ranije niste na osnovu svega onoga čime ste se bavili, kao svaki građanin Srbije, zainteresovali za to područje. Dakle, u pitanju je područje koje je prilično devastirano jer eksploatacija rudnih bogatstava na području Rudarsko-topioničarskog basena Bor traje više od 100 godina. Ovo pitanje je aktuelizovano zbog modela za koji smo čuli da će biti primenjen, a to je pronalaženje strateškog partnera za Bor, posle neuspele privatizacije i gubljenja dragocenog vremena za celo područje, za sve rudare, za sve zaposlene, za one kojima to život znači. Gospodin Branislav Rankić, koji je bio predsednik opštine Bor, srpski radikal, dve godine upozoravao je Vladu Republike Srbije.
Kada su bili pokušaji onih tajkunskih, kako je uostalom i cela privatizacija izvršena, prodaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, gospodin Rankić je kao predsednik opštine Bor predlagao da država primeni upravo taj model, koji je sada gotovo izvestan jer se već i švajcarski "Glenkor", kao jedan od potencijalnih ili najozbiljnijih strateških partnera, pojavio.
Ali, šta se desilo u tom proteklom, izgubljenom periodu? Pošto po njegovom izboru za predsednika opštine vi niste želeli da saslušate reči jednog razumnog čoveka, pre svega čoveka koji je i te kako kvalifikovan za poslovanje Rudarsko-topioničarskog basena jer je i sam inženjer rudarstva i proveo je jedan deo svog radnog veka upravo tamo, vi ste krenuli metodom obmane i bacanja prašine u oči građanima područja oko Bora. Lepo ste naveli da 150.000 ljudi ima nerešen socijalni status, da mnogi od njih izuzetno teško žive i da je to apsolutno (to znamo i mi koji živimo u drugim krajevima Srbije) od države zapostavljeno područje.
Desilo se to da je pre dve godine Republika Srbija, u vreme ministrovanja drugih pre vas (u vreme Mlađana Dinkića, posle je izabran Cvetković), sklopila ugovor o jednom kreditu sa Svetskom bankom. Izvesni Sajmon Grej, koji je predstavnik Svetske banke u Beogradu, u više navrata je po izboru gospodina Rankića dolazio u Bor. Pošto je taj kredit u iznosu ... Ova ratifikacija se odnosi na 24,3 miliona evra, potpisana je 27. 7. 2007. godine i zato vas to i pitam. Ovde jasno piše da ovaj sporazum važi, odnosno krajnji rok stupanja na snagu je 150 dana od datuma potpisivanja ovog sporazuma, a datum potpisivanja sporazuma je 27. jul prošle godine, pa zato pitam da li je istekao rok trajanja?
Ali, da se vratim na taj kredit Svetske banke od 43 miliona dolara. Sajmon Grej je u više navrata dolazio sa stručnjacima iz Svetske banke da razgovara sa gospodinom Rankićem i sa rukovodstvom RTB-a o tome kako treba da se uloži novac od tog kredita koji je Srbija počela već da vraća, a građani Bora, celog područja, jednog jedinog dolara od ta 43 miliona do sada nisu videli. Oni su rekli da su pre svega ta sredstva koja smo mi ranije ratifikovali... Ko će to više da pamti, mi smo pod vlašću DOS-a zapali u potpuno dužničko ropstvo, kao i svaki građanin Srbije koji je ušao u bilo koju od ovih banaka, ima dve-tri platne kartice, ko zna koliko kredita, refinansiranje. Cela država tako živi.
Onda su se oni pojavili i pitali gospodina Rankića šta on misli, kao predsednik opštine, u šta bi najpre trebalo da se uloži neki milion od ta 43.
On je rekao da je on kao ozbiljan čovek i pre svega kao čovek iz te struke uradio niz kvalitetnih projekata, pre svega za prečišćavanje otpadnih voda. Dve i po godine, rekao je, ništa pre njegovog dolaska Bor nije dobio; dve i po godine otkako je on bio presednik opštine, srpski radikal, Bor ništa nije dobio, a to je ukupno pet godina. Znači, taj novac je nestao ili je upotrebljen u neke druge svrhe.
Građani Bora... Projekti koji je trebalo od ta 43.000.000 dolara da se finansiraju nisu došli u Bor. Oni su rekli da to treba da prođe određenu proceduru. Pa, mi to najbolje znamo.
Bilo koja od lokalnih samouprava da konkuriše za bilo koji projekat preko poslovne banke, naravno one koja sarađuje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, procedura je takva da godinu ili dve čekate da biste dobili neka sredstva, a ovde se radi o konkretno sklopljenom aranžmanu sa Svetskom bankom a novac još nije stigao.
Ne samo da su skeptični, gospodin Rankić, koji u ovom trenutku nije, ali biće ponovo, predsednik borske opštine, u to budite sigurni, jer takve manipulacije i razne konstrukcije, prebezi odbornika i krpljenje većine apsolutno ništa ne znače na dugi rok, pre ili kasnije svakoga stigne da naplati ono što je radio. U svakom slučaju, veoma je važno da znate, gospođo ministar, da i on, kao bivši predsednik opštine, i građani očekuju odgovor za ta 43 miliona.
Što se tiče ovog aranžmana, ovde se opet govori o istim projektima koji je trebalo da budu urađeni, kao što su gradski kolektor, njegova sanacija, odnosno uređenje i sve ono što prati taj ekološki program a što sama opština ima, jer je lokalna samouprava uradila ali ni jedan jedini dinar nisu dobili za te svrhe.
Ono što mi je gospodin Rankić rekao da posebno treba da apostrofiram u ovom izlaganju (jer sam želela da od njega konkretne podatke dobijem za sve ono što se dešavalo unazad dve i po godine) jeste činjenica da je on zapravo video i shvatio da je u pitanju veliko pranje para, ili trošenje para. On pretpostavlja da je polovina od ona 43 miliona dolara potrošena na razne ekskurzije, seminare, edukaciju itd., na ateste i takve gluposti, a za to vreme građani ništa nisu dobili.
Zbog toga se otvoreno postavlja pitanje i otvoreno sumnjamo da će i ovih 24,3 miliona evra otići upravo u te svrhe, namenski, onako kao što to piše. Papir trpi sve. Vi ste ovde mogli... Ne sumnjam u dobru nameru onih koji su radili ovaj projekat, ne od zajmodavca, zajmoprimac je Republika Srbija, ali je pitanje ko je taj ko je ovlašćen u ime zajmoprimca ne samo da potpiše nego kasnije i da vodi računa o trošenju tih sredstava.
Mi imamo lokalne samouprave u celoj Srbiji... Evo, tu su srpski radikali koji su na vlasti u opštinama i gradovima, gde smo mi u koaliciji i sa DSS-om, Novom Srbijom, SPS-om, zatekli smo takvo stanje da ne možemo da znamo i da uđemo u trag tome kako su trošeni zajmovi i donacije unazad osam godina. Pa, kako kad ni u jednoj opštini, pa i na republičkom nivou, mi nemamo završni račun budžeta? Odnosno, imamo ga, ali on nije prošao kontrolu. Tek je pre nekoliko meseci formirana Državna revizorska institucija, a svaka opština u Srbiji je dobila obaveštenje od Ministarstva finansija da nije u obavezi da angažuje revizora.
Sada vi vidite kako su trošena ta sredstva. To najbolje znaju lokalni tajkuni po gradovima u Srbiji, naročito iz DS-a, G17, koji su i te kako koristili mogućnosti tog ogromnog priliva sredstva.
Ko zna koliko je stotina ili milijardi evra na takav način došlo u Srbiju za proteklih osam godina. Ko je ušao u trag i ko je mogao da vidi kako su te pare trošene?
Pored ovog veoma važnog pitanja borskog regiona, gde nikakve... Vi se sećate, tada ste kao stručnjak bili van Vlade Republike Srbije, gospođo Dragutinović, da se država strateški opredelila, mislim konstituisanjem Vlade 2004. godine, posle izbora 5. marta 2004. godine, da se izuzetna pažnja posveti jugu Srbije i regionalnom razvoju zapuštenog Bora.
Sada me interesuje koliko je, van ovih kredita, država iz sopstvenih sredstava dala kroz transferna sredstva i kroz posebnu stavku u budžetu koja je postojala da bi se pomogla ova izuzetno ugrožena oblast.
Što se tiče ratifikacije sporazuma vezanih za poljoprivredu, naravno da će naš poslanik profesor dr Zoran Mašić, koji je predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, mnogo više da govori o tome, ali kada ste već pomenuli (neko od kolega, mislim iz SPS-a, koji podržavaju ratifikaciju ovih sporazuma) mnogobrojna klizišta i to da su naši usevi stradali u nekoliko navrata pod udarom nevremena i katastrofa koje su zadesile Srbiju, evo, i to ću pitanje da vam postavim. To pitanje postavljam trećem ministru zaredom: prvo sam pitala Dinkića, pa onda gospodina Cvetkovića, sada vas.
Zamolila bih vas da to notirate - šta je sa 156.000.000 dinara koje država Srbija, Republička vlada, Ministarstvo finansija duguje gradu Kragujevcu?
Naime, 9. jula 2005. godine, u nezapamćenoj poplavi i u nevremenu koje je zadesilo... Padao je zaista veliki grad, bila je velika oluja, poplave na području Srbije; sećate se južnog Banata, sećate se Jablaničkog okruga itd. Kada smo postfestum ušli u trag tome gde su sve sredstva trošena i na koji način je interventno država pomogla, došli smo do zaključka da je samo Ministarstvo za infrastrukturu, kojim je rukovodio Velimir Ilić, uputilo gradu Kragujevcu osam miliona dinara pomoći, a sveobuhvatan izveštaj koji je napravio tim, počev od gradskog agronoma...
Bez obzira na to što smo opozicija u Kragujevcu, mi kao stranka smo tamo, posle ovih stranaka na vlasti (a njih je šest-sedam, koliko se skupilo i oko ovog Stevanovića), pojedinačno najveća politička stranka, sa najvećim brojem odbornika, osećamo odgovornost prema građanima, naročito prema onima čiji su usevi nastradali, da vas pitamo zašto taj novac još uvek nije uplaćen, a apsolutno sam sigurna da nije legao na račun grada Kragujevca. Iznos je 156.000.000 dinara.
Naročito je veliko pitanje sanacija klizišta; neka područja su više, neka manje pogođena.
Mogu da vam kažem konkretno za mesne zajednice na području Kragujevca, znam jer sam svaku od tih kuća i domaćinstava posetila u toku kampanje za lokalne izbore u aprilu i maju mesecu – ni jedan jedini dinar za sanaciju svojih stambenih objekata ljudi još uvek nisu dobili. Pa kad nisu u Kragujevcu, nisu ni u drugim gradovima u Srbiji.
Ono što se postavlja kao pitanje, time ću završiti, jeste visina kreditne stope odnosno kamate na vraćanje ovolikih zajmova i svih dosadašnjih; kako se država Srbija obavezala, s obzirom na to da možemo da čujemo, i to je danas jedna od udarnih vesti, da je kamata za stambene kredite povećana za 10%. Mi smo već ionako u velikom riziku kao država, imamo tri milijarde evra ove tranše koja nas sada čeka na jesen, koju treba da vratimo, a nemamo odakle, jer se budžet puni uglavnom od onih korisnika koji mogu da plate tako visoke poreze. Kako ćemo onda da vraćamo, da li su te kamatne stope ugovorene, da li su one promenljive?
Objasnite nam, gospođo ministarka, kad sam već pomenula ta pitanja, rekli ste da država želi da brine o svakom pojedincu, a vidimo da ne brine, i zbog toga se SRS zaista oštro bori i protiv korupcije i protiv kriminala i protiv takvog javašluka koji vlada, počev od organa republičke uprave, preko lokalnih samouprava, gde nismo uključeni u vlast, dakle, recite nam na koji način će građani da budu obezbeđeni od takvog haranja, od sada pa ubuduće, tih poslovnih banaka koje posluju u našoj zemlji. Njih je sve više. Evo, juče sam prolazeći kroz centar Kragujevca ugledala dve nove, neću da im pravim reklame. Bila je jedna, pa je sada druga, pa treća. Građani se enormno zadužuju. Došli smo u izuzetno tešku situaciju. Posla nema, ne otvaraju se nova radna mesta. Bor čeka. Evo, videli ste, dve i po godine je otkako je gospodin Rankić predlagao takvo strateško povezivanje i rešavanje tog problema.
Gde je ugovor sa "Fijatom"? Evo, već smo gotovo na polovini septembra meseca. Ne samo to, ne samo prihvaćeni socijalni program, koji je mogao da bude mnogo bolji, ali šta ćemo sa onim ljudima... Hajde ako su rekli potencijalni partneri, ako uopšte bude potpisan taj ugovor, nećemo da otpuštamo radnike, odnosno one koji su bili na pregovorima, koji će koristiti ovaj ponuđeni program, otići će, a šta ćemo sa onih 15.000 koji su ostali na ulici, ko će i kada njih da vrati?
Sve su to pitanja koja se otvaraju pred vama i pred ovom vladom, za koju sam apsolutno uverena da u svim ovim čekanjima, a sve je to na dugom štapu, šta će da vam da Svetska banka, šta MMF, šta EU itd., ne vodi računa o životu običnog pojedinca. Naši resursi se rastaču. Mi izuzetno teško živimo, poljoprivreda je uništena.
Opet kažem, a govoriće i kolege kasnije o tome, koliko je poskupelo apsolutno sve ono što je potrebno za poljoprivrednika, koliko je to neisplativo, koliko zbog toga stradaju i naši povrtari, stočari.
Uostalom, sama činjenica da nikada gore narod nije živeo, da je sve manje para za golu egzistenciju, dovoljna je da mi konstatujemo, time ću završiti, da ovako Srbija ne može da ide napred. Može s direktnim investicijama u proizvodnju, kroz zapošljavanje, pre svega, mladih ljudi i uz strateško opredeljenje države da pomogne srpskom seljaku. Na taj način mi kao država možemo da očekujemo neki progres u budućnosti, ali ovako, zaduživanjem i stvaranjem dugova koje će vraćati generacije koje dolaze posle nas, mi ne možemo ništa dobro da očekujemo.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja predsednika naše poslaničke grupe, gospodina Tomislava Nikolića, o veoma jasnim razlozima zbog kojih će naša poslanička grupa da glasa za ovaj tzv. gasni aranžman, ušli smo tek da približimo onim narodnim poslanicima koji nisu u to vreme bili u sali zbog nekih drugih obaveza i zasedanja odbora u jednu zaista jalovu raspravu od strane onih za koje se ispostavilo, evo pred sam kraj, svedok je i ovlašćeni predlagač Vlade, Božidar Đelić, da ne znaju u pravom smislu reči šta znači Južni tok.
Čak nas je jedan zapitao - a kuda će da ide krak koji treba da prođe kroz Srbiju. Gospodine Đeliću, ne vi, nego sada moram da objašnjavam ono što vi očigledno niste objasnili kao ovlašćeni predstavnik Vlade. Zašto niste, ne znam, ali tek toliko da pomognem tom kolegi koji trenutno nije u sali, da razume o čemu se radi i da shvati značaj ovog zaista istorijskog trenutka.
Ta kompresorska stanica u Rusiji u crnomorskom gradu Beregovaj, koja će da vodi trasom od 900 kilometara, taj Južni tok, kako je i nazvan u 2006. godini u sporazumu o sporazumevanju, koji je potpisao ruski Gasprom i malopre od strane gospodina Senića, pomenuti italijanski Eni, zamišljen je kao najveći energetski i strateški projekat ikada u Evropi.
Samo neznalice i oni koji pokušavaju da ovim slabim argumentima sa ekonomskog aspekta obaraju gasni aranžman ne vide da je to projekat koji ima pre svega i političku i geopolitičku konotaciju. Jer, da se ne posmatra na takav način uloga Rusije danas u svetu, njena uloga kao najvećeg posednika gasa od jedne trećine, 28,6% uopšte u svetu, odnos EU prema tim ruskim resursima i sve to sada treba da objašnjavamo kroz dve ili tri lekcije nekih predavanja ovde, pa da dođemo do mogućnosti da mi koji smo se prijavili po listi razgovaramo o tzv. Južnom toku.
Onda se taj neko zapitao i odakle će da ide cev, ali molim vas, vi koji ćete da ga vidite kasnije ili mu vi ponovite gospodine Đeliću, lepo mu objasnite da ide do bugarskog grada Varne, tom trasom i dužinom od 900 kilometara, i posle preko Grčke tom jugozapadnom linijom, odnosno tim krakom koji je takođe gospodin Popović jutros pominjao do južne Italije, a onda ovim severozapadnim delom kroz Srbiju, što je najvažnije.
Jer oni su se opredelili za Balkansko poluostrvo, ali ovoga puta kroz Srbiju, do zemalja EU, koje željno očekuju da kupe taj strateški važan energent od Rusije, odnosno u ovom slučaju mi imamo veoma značajno istorijsko učešće u tom projektu.
I jeste i politički i geopolitički i ekonomski veoma važan aspekt, jer tranzit u jednom kilometru je do 3,2 dolara naplativ i onda možete da zamislite, biće tako kada projekat bude bio završen, Srbija samo od tranzita na osnovu taksi, kako sada stručnjaci procenjuju, od 200 do 300 miliona dolara godišnje će imati.
Prema tome, i ekonomska logika je jasna i sve ono o čemu ćemo popodne da pričamo, o projektima infrastrukture, o tome koliko to znači za građane, za industriju.
Ali, ako mi dozvolite, jednom kratkom pričom, gospođo Đukić Dejanović, da završim i ujedno da vam prikažem kako naša ruska braća ovu pat poziciju u kojoj se Srbija našla, ne ratifikujući od januara meseca gasni aranžman, posmatra celu stvar.
To vam je od prilike priča da vi imate jednog komšiju, a vaš automobil je star i gotovo da je za rasprodaju, za prodaju od svega nikoliko stotina evra ili dolara, i onda vam se pojavljuje vaš drugi dobar komšija, u ovom slučaju nije naš komšija, ali bratska Rusija, i kaže hajde da kupim od tebe, odnosno da više uložim u taj automobil koji ti imaš, da ga potpuno oporavimo, da on može da bude u i te kako voznom stanju, sve mu promenimo, ako treba i sve delove i karoseriju, a taj vaš komšija, u ovom slučaju Rusija ulaže mnogo više para.
Na kraju, kada ga tako osposobite skoro napravite kao nov i kažete - nemam goriva, kako ću da vozim taj automobil, a taj komšija, odnosno Rusija kaže - u tom dvorištu ću da napravim benzinsku stanicu.
U to vreme vidite čak i nestašica benzina. Ti možeš besplatno da točiš, izvoli, imamo sada automobil koji smo navodno zajedno oporavili, ali sam dao mnogo više para.
I vi se onda na kraju cele te priče, a tako se pitaju oni koji celo jutro osporavaju gasni aranžman, pitate - a da li sam dobro komšiji prodao onaj stari automobili. Ima i ona stara priča o starcu i o zlatnoj ribici, ali o tome neki drugi put, a tek toliko da vam približim kako to izgleda.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima narodnih poslanika iz vladajuće grupacije, iz tzv. grupacije ''Za evropsku Srbiju'', koju ja, doduše, ne poznajem i oni se još u pravom smislu reči nisu ni pokazali u svom ni retoričkom ni svakom drugom znanju, a za skupštinskom govornicom verovatno će biti prilike, ako nekada nešto progovore, ali kolega Ivanji svakako nije od tih.
Da ga ne poznajem i da ne znam ono što on radi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kao člana Parlamentarne delegacije Saveta Evrope, u kojoj sam i ja, kao poslanik SRS, a inače, kolega Ivanji je, između ostalog, i član Pravnog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tako da vrlo dobro znam koje su njegove i pravničke i svake druge poslaničke, političke mogućnosti i kako je delovao tamo, a kako se predstavlja ovde.
Kada vas posmatram, kolega Ivanji, a evo koliko je prošlo vremena, tek nekoliko meseci ili dva i po meseca od kada smo zajedno bili na poslednjem, letnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao da gledam drugu osobu.
Onda ja sada moram ovde da vas predstavim narodnim poslanicima, pre svega da kažem srpskim radikalima da ste vi tamo jedan tvrdi srpski nacionalista, kada nastupate u Savetu Evrope, isto tako i vaš kolega Miloljub Albijanić, koji, doduše iz sprečenosti, nije bio poslednji put na zasedanju, ali tamo, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, apsolutno zastupate istovetne stavove SRS i DSS.
Šta se to promeni u vašoj glavi, kolega Ivanji, ili vi mislite da je to sada moderno ili da ćete da ostvarite, vi, kao pojedinac, već rejting ili da se drugačije predstavite Božidaru Đeliću ili ovima iz DS ako nastupate ovde drugačije?
U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nikada ne biste izgovorili ono što ste danas rekli. Vi tamo nikada ne biste rekli ono što ste malopre rekli, ne greškom i ne slučajno, kada vas Slavica Đukić-Dejanović nije opomenula, a to je da mi nemamo faktički, kao država, pravnu kontrolu na KiM.
Vi se tamo u svim svojim govorima pozivate i na Završni helsinški dokument i na poštovanje međunarodnog prava i na Rezoluciju 1244 i, pre svega, na Ustav Srbije.
Sada da donesem stenogram vašeg januarskog izlaganja, kada je onaj monstrum lord Rasel, koga vi ne znate, kada biste ga videli, kada bi ušao na ova vrata ovde, prevrnuli biste se zaista svi od reda, kao što sedite ovde, kao što se sada prevrće Albijanić jer ga vrlo dobro zna, i prijatelj je Dragoljuba Mićunovića, taj izvesni Rasel Džonston je najveći lobista za šiptarsku stvar u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a vi ste se tamo borili protiv toga.
Isto tako, kolega Ivanji, kada govorite o ovim opštim načelima koji su sadržani u članu 2, pre svega, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, vidite kakvi su to uslovi koji se od nas traže, protiv kojih se vi takođe borite kao član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Moram da vas podsetim na vaše vrlo zalaganje.
Doduše, vi ste, gospodine Albijaniću, rekli - znate, mi to ne možemo da potpišemo jer nemamo saglasnost Mlađana Dinkića, jer on ne zna da ste vi tamo tvrdi srpski nacionalisti, kao što i treba da budete, i hvala bogu da nas je sve više i više, i tako Srbija, i više miliona građana Srbije, u najvećem broju, tako gleda i na odbranu KiM i prava onih koje goni antisrpski Haški tribunal, ali onda izađite, pa lepo recite da ste vi u stvari neko ko razmišlja kao srpski radikal ali ste slučajno u G17, ili ste promenili mišljenje pa ste sada neko ko se zalaže za šiptarsku stvar.
Ili ste promenili mišljenje pa više niste onaj Željko Ivanji koji je pri dolasku drugog monstruma Karle del Ponte, bivšeg tužioca haškog kazamata, prošle godine u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope digao svoj glas protiv onog izveštaja koji je ona dala. Gotovo ste bili spremni da zajedno sa nama i vi i gospodin Albijanić potpišete amandmane kojima se štite prava prof. dr Vojislava Šešelja jer vi, kao pravnik, znate da je on u pravu i da je u pravu i dr Radovan Karadžić i svaki Srbin koji se tamo brani od lažnih optužbi.
Pošto je neko pominjao istraživanje javnog mnjenja, jeste li videli šta je juče rekao taj strateški marketing? Šezdeset tri posto građana Srbije u ovom trenutku ne zna za šta haški kazamat optužuje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Za šta je optužen dr Vojislav Šešelj? Za to što je branio srpske državne i nacionalne interese, i braniće ih kada se vrati u Srbiju isto tako istrajno i snažno, kao i dr Karadžić kada odbrani svoja prava.
Ali, onda bi bilo dobro da vi razmislite, kao čovek koji treba da vaspitava i svoju decu i da utiče na buduće generacije, da se ipak preorijentišete na onu stranu i onog Željka Ivanjija koji tako odlučno brani prava i haških osuđenika i, pre svega, Srba na KiM u Savetu Evrope, da nam se ne predstavljate lažno. Inače, nema potrebe onda više bilo šta da govorite jer je vaša argumentacija, sada to treba da zna i Božidar Đelić, tamo sasvim drugačija od ovoga.
Taj ekonomski aspekt, protok robe i kapitala, saradnja u oblasti turizma i sve to, mi to sve već znamo. Vi to radite osam godina unazad i gde je naša privreda, gde su radnici, gde su poljoprivrednici, gde su penzioneri? Hajde da pričamo o ovim krupnim državnim stvarima, o odbrani suvereniteta i o povratku srpskih junaka, onih koji su na pravdi boga, kao naš predsednik, koga žele tamo da ubiju, već šest godina u haškom kazamatu. Onda da vas vidim.
Ako sada budete član delegacije, u oktobru mesecu, da li ćete tamo da branite Kosovo i Metohiju, da li ćete tamo da branite prava haških optuženika ili ćete da se ponašate ovako? A to je u pravom smislu reči izdaja, kao što ste malopre rekli za govornicom.
Nažalost, kolega Ivanji, vreme inkvizicije nije prošlo. U haškom kazamatu je ubijen Slobodan Milošević i ubijeno je još 13 Srba, i nameravaju da ubiju, ali ja verujem da u tome neće uspeti, i mi ih upozoravamo, i vas Božidare Đeliću, koji učestvujete u tim prljavim rabotama, u pregovoru za isporučivanje srpskih glava, da se ne šalite sa tim jer ćemo prava našeg predsednika i svakog čoveka koji se nalazi tamo, svakog Srbina, da branimo do poslednjeg daha.

 Hvala vam, gospođo predsedniče. Možda u trenutku niste obratili pažnju, ali svakako sam tražila reč pre kolege Maraša, s tim što ja ne moram da podižem ruku već samo diskretno i fino kažem gospođi i ona mi da reč kada dođem na red.
Gospodine Ostojiću, zaista sam se uplašila za vas kad ste krenuli odozgo da idete. Ovo je neki nagib, znate, ne znam pod kojim je uglom i koliko stepeni ima ovde, ali ste uspeli da dođete do skupštinske govornice, a kad ste već došli, onda moram da vas obavestim o nečemu za šta sam čula da ste prilično zainteresovani.
Ne znam da li je kolega Krasić uspeo da vam dostavi, možda vam pokloni ili za simboličnih 600 dinara proda knjigu ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića''. Čujem da ste tražili da kupite knjigu. Svako ...

Ne znam o čemu vi pričate, gospođo Slavice. Zaista vas ne razumem. Vi ste iz Kragujevca, živite u centru grada.
Prošle nedelje je u našem Kragujevcu, mom i vašem, sasvim regularno (skup je prijavljen policiji) održana u prepunoj dvorani Gradske dvorane Šumadija, uz prisustvo, pozvala sam i pojedine kolege članove SPS i odazvali su se da dođu, 1200 ljudi je bilo u dvorani Šumadija, prodali smo, jer smo u tom trenutku imali samo 90 knjiga ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića''.
Obećala sam mnogim Kragujevčanima da ću, koliko moje mogućnosti dozvoljavaju, da im poklonim tu knjigu. Gospodine Ostojiću, evo, vama obećavam, ako niste kupili, nastojaću u toku sutrašnjeg dana, a pošto imam to simbolično ovlašćenje, potpisaću vam, staviću vam posvetu, a konačno će vam dati profesor Šešelj kada se vrati.
Kada se vrati iz haškog kazamata, gde ste ga vi poslali, vi, Čedomir Jovanović, tadašnji premijer, ministar policije, Vladan Batić, Nebojša Čović i ostali, koji ste tražili od Karle del Ponte krajem 2002. godine i vukli je za rukav da napiše optužnicu i da ga odvede u Hag i, kako reče Đinđić, da ga nikada ne vrati. A zbog čega?
Pa, zbog činjenice da je on 2001. godine, gospodin Jadranko je imao samo malo vremena, a na toj promociji smo nadugačko i naširoko govorili o tome, on je samo jedan deo povezanosti direktnog kriminala iz vrha vlasti sa surčinskom mafijom, kasnije zemunskim i surčinskim klanom, izneo čitajući ove podatke.
To su činjenice koje su nedvosmisleno utvrđene. Vi sad možete da pričate šta god hoćete. Točak istorije se okreće, znate, i pre ili kasnije će i generacije iza nas o toj bruci i sramoti, u kojoj se Srbija našla za vreme vanrednog stanja, da čitaju.
Moram da podsetim kolegu Šormaza da je odavde, iz poslaničke klupe, tada vrh DSS-a krenuo, na čelu sa Dejanom Mihajlovim, da traži i Radeta Bulatovića i gospodina Acu Tomića. Je l' tako bilo?
Za vreme vanrednog stanja oni 24 sata nisu znali gde im se nalazi tada stranački kolega, kasnije direktor BIA i direktor Vojne obaveštajne službe. Gde su bili ti ljudi? Zakopavani na dva metra ispod zemlje, spuštali im pijavice i stavljali im plastične kese na glave.
O čemu vi pričate? Vi pričate o ulasku i o integracijama i o tome da kod nas ima, eto tako, pojedinačnih slučajeva, pa vi tako ''pikirate'' sa ovog mesta. Ne znam šta vi uopšte možete i da vidite, možda bele miševe u ovom trenutku, a ne ko je za Evropsku uniju a ko nije. Molim vas, nemojte nas da učite tome.
Neko reče da biste se vi slikali, pojedini, ispod Ajfelovog tornja. Ja sam se tamo slikala sa svojih 10 ili 15 godina. Ovaj je rođen tamo pa mu ništa ne pomaže, je l' tako? Pa, nisi, Đeliću, ali tamo gde si boravio ...
(Predsednik: Vreme.)
... Dobro. Ako ste rođeni, gospodine ministre, u Beogradu, a kasnije otišli u Pariz, to ne znači da vi više znate, iako ste neki njihov đak, od nas koji smo živeli čitav život ovde. Je l' tako?
U svakom slučaju, ne možete da govorite - radikali su neke retrogradne snage, oni razmišljaju na način koji nije dobar za Srbiju. Mi rezervnu državu nemamo, za razliku od svih vas. Lako je Đeliću, on ima tri pasoša u džepu. U ovom trenutku, sad, može da razmišlja gde će, samo ne znam da li možete više u Rusiju ili u Češku, pošto su vam crveni pečat stavili, gospodine Đeliću, kad su vas deportovali krajem 90-ih godina.
Mi rezervnu otadžbinu nemamo i hoćemo Srbiju da čuvamo kao oko u glavi i da se borimo za njeno očuvanje. U tome je razlika između nas i vas, gospodine Ostojiću, između činjenice da su samo novac i zgrtanje bogatstva, pljačka i otimačina bile važne za režim kome ste pripadali i koji sada podržavate, a za nas je najvažnija čast, istina, poštenje i, pre svega, ideologija stranke koja nas vodi 18 godina.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas sam baš izuzetno dobre volje i rešila sam da podelim još jedan poklon (znate, kao kviz ili nagradna igra).
Gospodine Mileniću, ili Danijele Šiferu, kako vas već popularno zovu u Kragujevcu, javno se izvinjavam što vam nisam poklonila knjigu koju ste mi tražili na poklon, čini mi se još pre dve godine. To je knjiga "Ideologija srpskog nacionalizma" prof. dr Vojislava Šešelja. Evo, javno vam obećavam, koliko sutra ili u ponedeljak pokloniću vam ono što ste mi tražili.
Da sam to uradila na vreme (a nisam, evo, opet se izvinjavam), vi biste mogli u jednom od poglavlja da pronađete nešto što bi vam dodatno objasnilo ovaj nedostatak vašeg znanja kada je u pitanju diskontinuitet jedne politike, o bližoj ili daljoj prošlosti, kako se već uzme, o kojoj ste vi govorili.
Mislim da je moja obaveza, pre svega, u odsustvu prof. Šešelja da vam objasnim kako ste vi pobrkali neke pojmove.
Rekli ste da je ovo prilika da se danas, 4. septembra 2008. godine, desi 6. oktobar, koji su neki priželjkivali na drugi način (znamo da je kolega, odnosno predsednik partije gospođice Jerkov, priželjkivao da veša na bandere, da maltene strelja, zabranjuje političke stranke, da ukida demokratiju...) i pošto se to nije desilo, vi sada nama govorite da ljudi koji su vaspitavani i, kako vi kažete, većina nas, sad sve zavisi, možda ste vi, možda je Veroljub Stevanović, ja sam i u Brozovo komunističko vreme, uz poštovanje onih koji jesu u tom duhu vaspitavani, ja sam vaspitavana u srpskom nacionalnom i radikalskom duhu. Takva mi je porodica i takvi su mi koreni, ali ima ljudi koji su i na drugačiji način vaspitavani.
Međutim, morate da shvatite da ovo vreme u kome mi živimo i vrednosti za koje kažete da su sjajne i da su one kojima Srbija treba da hrli sa svim tim mladim ljudima u budućnost, upravo ono što potire naše nacionalne vrednosti. Jer, EU u svom kulturnom, naučnom i svakom drugom poimanju ne poznaje nacionalne vrednosti i identitet jedne države i društva.
Mi hoćemo da se integrišemo i svakako nismo protiv toga, ali vidite da hoće da nam uzmu dušu uzimajući nam, to je već i uradila 21 zemlja članica EU, naš nacionalni identitet. Pa, kako da se vratimo kući, kao što nas pozivate vi, gospodine Ivanji, kada gospodin Pelević ne može u svoj rodni grad Peć? Kako da se vratimo kada gospođa Tabaković ne može u Vučitrn? Kako da se vratimo kada gospodin Filip Stojanović ne može u svoje Šilovo nadomak Gnjilana? To nisu vrednosti za koje treba da se zalažu iskreni i časni Srbi, u koje vi verovatno sebe uvrštavate (je l' tako?).
Ako jedan sporazum kaže i eksplicitno se izjašnjavaju parlamenti tih zemalja da nam se otima ono što je naša duša, kolevka srpstva, Kosovo i Metohija, onda, kako god da počnu da funkcionišu mala i velika preduzeća i giganti, a sve su to, naravno, priče koje slušamo osam godina od Đelića i Dinkića, koga ste nekako nesrećno umetnuli u ovu priču o srpskim vrednostima, pošto smo i vi i ja rođeni Kragujevčani, jer on sa tim nema ništa, da može da zgrabi i stavi u džep onu zgradu Knjaževsko-srpskog teatra ili staru srpsku skupštinu, budite sigurni da bi je strpao .
Prema tome, moramo ipak da usmerimo stvari u pravom smeru, da kažemo da mi hoćemo da prihvatimo ovaj sporazum kada se prihvati amandman SRS-a (ako se bude prihvatio), i samo pod tim uslovom, koji će da znači jedan dug i trnovit put za nešto što je u izmaglici. Ili, što bi predsednik Ruske Federacije gospodin Medvedev rekao, EU je, sada je već očigledno, jedna troma politička tvorevina.
Zašto je rekao politička? Pa, zbog toga što nama upravo predstavnici Saveta ministara EU naglašavaju da moramo da ostvarimo taj politički uslov.
Niko od njih, pa čak i juče pred Tadićem, koji je naslednik onog totalitarnog vremena za koje vi kažete da je odavno prošlo, ovo je sada gore, u to budite sigurni gospodine Mijeniću, jer i vi i ja smo bili tada izuzetno mladi da možemo zbog svog izraženog političkog mišljenja da osetimo kako je to bilo u Brozovo komunističko vreme, ali ovo je sada mnogo gore, jer se ubijaju srpske patriote na ulicama zbog izraženog mišljenja i zbog odbrane srpskih junaka.
Ako je već tako i ako su to već sada potpuno, pod režimom Borisa Tadića, Demokratske stranke i G17, izvitoperene vrednosti u našem društvu, onda nemojte kao čovek koji dolazi iz jedne sredine u kojoj je istina u vreme komunista na drugačiji način predstavljena, ta akcija, odnosno taj zaista izuzetno važan dan u našoj istoriji, a to su rame uz rame radikali i socijalisti, dakle Pašićevi radikali i Svetozar Marković, podigli barjak samouprave, ali nemojte to da koristite kao priliku da govorite o vrednostima koje vaši koalicioni partneri i ljudi sa kojima ste na listi potiru.
Pogledajte kakvo je školstvo. Vi ste profesor prve kragujevačke gimnazije koja nosi svoje slavno ime. Vi ste čovek koji sada predsedava Skupštinom grada Kragujevca koji ima prvu srpsku skupštinu i gde je donet prvi srpski ustav. Pogledajte društvo oko vas. Da li tim ljudima, koji sede oko vas u klupama, iz vaše poslaničke grupe, uopšte znače te naše nacionalne vrednosti? Ne znače. Ali znače ovoj srpskoj omladini koja će da se vrati dolaskom zaista pravih i iskrenih rodoljuba i patriota iz zemalja u koje su otišli za vreme vladavine DOS-a. Statistika je neumoljiva i ona govori da je mnogo više mladih i pametnih ljudi otišlo van zemlje od 5. oktobra do današnjeg dana, ma koliko vi to želeli da predstavite na drugi način.
U maniru dobrih Kragujevčana i komšija, ili već poznanika, pošto smo vi i ja čak i ista generacija, poznajemo se dugo godina, hoću ovo da završim kao izlaganje i kao poziv svim ljudima kojima je zaista Srbija na srcu, a nisu uz nas srpske radikale i ljudima koji su nam opozicija, narodni predstavnici, da učine dodatni napor, da učine sve što mogu na svojim radnim mestima, tamo gde studiraju, na njivi na kojoj teško rade, da imaju još malo strpljenja, da izdrže još malo.
Mi, nažalost, u 21. veku u Evropi imamo totalitarni režim na čijem čelu je ''Boris Broz'', Boris Tadić, i učinićemo sve sa svoje strane, većina poslanika koji nisu samo iz SRS, da takvom režimu uskoro dođe kraj i da se zaista poštuju ne samo te vrednosti koje su ponikle iz Kragujevca, nego pre svega one koje su ponikle i koje nas opominju, kao što nas stalno opominje naša Gračanica, sa Kosova i Metohije. Hvala.

Gotovo da sam bila spremna, kolega Mileniću, da jedan deo vaše replike prihvatim i shvatim da smo imali neku vrstu nerazumevanja ali da se u osnovi slažemo i gledamo na drugačiji način, vi sa pobrkanim pojmovima (o čemu sam govorila malopre), a ja sa ispravnim razmišljanjem i sa jasno utemeljenom ideologijom SRS kojoj pripadam, ali na kraju, i to je jedini povod da se ponovo javim, i time ću završiti ovaj dijalog (uslovno rečeno) sa vama, jeste vaše pominjanje nekoga ko, u pravom smislu reči, predstavlja bruku za srpsku ''kvaziknjiževnost'' (ja to tako nazivam) i za grad Kragujevac.
Rekli ste da vam je taj pomenuti srbomrzac, izvesni Vidosav Stevanović, koji vam se vratio iz Pariza, govorio o vrednostima i nedostacima EU i sada će da se učini nekom našem građaninu koji živi u Pirotu, Vranju, Subotici, Novom Sadu ili bilo gde, a ne zna ništa (jer taj nikada ništa vredno nije napisao niti objavio) o osobi koju pominjete, koja je vaš vrli prijatelj. Mene biste zaista zadivili da ste rekli da je vaš prijatelj Peter Handke, koji takođe živi u Parizu, ali koji nije, za razliku od tog Stevanovića (Vidosava, da ne bude da je Veroljub) srbomrzac i izraziti antisrbin.
Gospodin Peter Handke nažalost nije vaš prijatelj, ali je prijatelj nas srpskih radikala. On je podržao borbu profesora Šešelja da istraje u svojoj nameri da se bori za svoja prava, prijatelj je Emira Kusturice i drugih srpskih patriota i rodoljuba, za razliku od tog Stevanovića, koji je pobegao iz Srbije i otišao zbog toga što je, u najmanju ruku, bio ne samo antisrpski nastrojen, to mogu da nazovem i dezerterstvom u svakom smislu, jer taj se nije stavio ni kao intelektualac, jer on to nije, jer je kvaziintelektualac, u odbranu Srbije u trenutku kada su nas bombardovali, kada su nam uvodili sankcije. Najgore moguće stvari, svuda i na svakom mestu, a naročito tamo gde je privremeno izbegao, on je govorio o Srbiji i srpskom narodu kada smo mi stradali i kada je zapadno od Drine i Dunava svaki Srbin gubio glavu.
Prema tome, očigledno je da ipak nije bio nesporazum. Ipak smo vi i ja sasvim drugačije i ideološki utemeljeni i vaspitani. Šta ja mogu da vam kažem? Da žalim zbog toga što ste podlegli takvom jednom uticaju koji je zaista pogrešan.
A što se tiče života ljudi koji žive u zemljama koje su dostigle te tzv. evropske standarde, za razliku od tog Stevanovića i drugih srpskih izdajnika, koji su uvek na budžetu nekog Soroša ili nekoga ko plaća njih i njihove projekte, pošten narod, pošten Francuz, prosečan čovek u Parizu, u bilo kom gradu u Nemačkoj, u Austriji, u Italiji, strepi nad svojom sudbinom narednih godinu, dve ili tri, zbog toga što je tamo velika recesija, ljudi gube posao, kako naši gastarbajteri, tako i oni koji su tamo rođeni, njihova industrija, njihova proizvodnja je u krizi.
I mi svakako treba da se borimo da nam ne otimaju, kao što su to radili osam godina pod dosovskom vlašću, za dva-tri evra naše fabrike, da dalje ne otpuštaju naše radnike, već da prihvatimo, kao otvorena zemlja, spremna sa svima da sarađuje, jer vi vidite šta oni ovde kažu - preporučuju nam da, prihvatajući ovaj sporazum, mi imamo mogućnost da sarađujemo sa zemljama tzv. trećeg sveta. Niko to od vas nije pomenuo danas u diskusiji.
Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, razgovarao je pre dve godine sa svim akreditovanim ambasadorima tzv. trećeg sveta u zgradi bivše Savezne skupštine danima i danima o našim integracijama, o kulturnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj saradnji sa njima kada to nije uradio nijedan zvanični državni organ. Vi ste videli da tek sada pada na pamet Kondolizi Rajs da otputuje u jednu od tih zemalja trećeg sveta.
Mi treba da se okrenemo takvoj budućnosti, da se integrišemo sa svima onima koji su nam prijatelji i da imamo otvoreno srce samo za one zemlje i narode koji su miroljubivi, koji nam ne prete (kao što to radi Amerika preko svojih NATO saveznika) i ne zveckaju oružjem, jer mi ne možemo više i ne treba ni da gubimo glave, niti da ratujemo.
Mi smo zemlja koja želi da očuva svoj teritorijalni integritet, ali budite sigurni da sa takvim kvaziprijateljima i borcima za vaša prava kao što je antisrbin Vidosav Stevanović mi ne možemo nigde da doguramo, već sa pravim prijateljima u svetu i sa onima koji su spremni svuda i na svakom mestu, kao što su zaista velike države i zemlje, poput Kine, Indije, Indonezije i ostalih, da brane prava Srbije da očuva KiM u svom sastavu.