Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da se obratim vama iz DS i G17, jer gospodin Čikiriz i gospodin Čotrić zaista su sedeli celog dana, vama hvala što ste se okupili, imate nešto pametno od nas da čujete, a mi ćemo večeras do 22.00 sata da radimo i lepo je što ste došli da u ovoj završnici današnjeg zasedanja čujete naše argumente.
Gospodin Slađan Mijaljević zbog svoje skromnosti nije želeo da kaže nešto više o onome čime se on bavi; nebrojene su publikacije koje je on napisao zajedno sa kolegama koje se bave pojavom jedne od najvećih pošasti, pored narkomanije, a to su verske sekte u našoj zemlji. U svakom slučaju, dao je veliki doprinos i nama poslanicima Srpske radikalne stranke kada smo argumentovano do pet sati ujutru raspravljali o Zakonu o crkvi i verskim zajednicama pre dve godine. On je s pravom reagovao, a naročito zbog činjenice da je ovo ozbiljna stvar preko koje ne možete i ne smete tako lako da pređete.
Kada smo usvajali zakon o osnovnom obrazovanju, onaj prvi, koji je kasnije izmenjen i dopunjen, morala sam odavde iz skupštinske klupe, seća se toga gospođa Pop-Lazić, da objašnjavam Čedomiru Jovanoviću da ako se ne prihvati amandman na član 9. Dragoljuba Stamenkovića, poslanika SRS, nastaće veliki problem u Srbiji, ako se taksativno ne nabroji koje su to tradicionalne verske zajednice, jer je to bio osnov, taj član zakona je regulisao uvođenje verske nastave u naše škole. Jednostavno sam mu rekla, on tada nije bio oženjen i nije imao decu – sutra će da se desi da tvoje dete, ne daj bože, neko vrbuje, bilo koje dete, ili da ti se pojavi roditelj (u to vreme je bio onako osion i šef poslaničke grupe, a kasnije potpredsednik Vlade) i da ti kaže, je li, što si ti dozvolio da sektaši poput mormona i Jehovinih svedoka, baptista i da ih ne nabrajam dalje drže versku nastavu u našoj školi? Da je ostao takav član zakona, to bi zaista moglo da se desi.
Dame i gospodo narodni poslanici, da mi srpski radikali nismo toliko insistirali da se tačno pobroji sedam tradicionalnih verskih zajednica u našoj zemlji, a to su: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska verska zajednica, Jevrejska zajednica, Slovačka evangelička crkva AV, Hrišćanska reformistička zajednica i Evangelistička hrišćanska crkva, nastao bi potpuni haos.
Ovo je stvar koja je vrlo ozbiljna i zbog činjenice da postoje sektaški centri moći u našoj zemlji. Beograd je jedan od većih, pa čak, nažalost, i Kragujevac i Novi Sad. Mi nismo uspeli da ubedimo tadašnjeg ministra profesora Radulovića da u članu 3. Predloga zakona, gde je dozvoljeno da se na osnovu određenog broja navodno postojećih vernika registruje neka verska organizacija, a što je čudan, i za našu Srpsku pravoslavnu crkvu i za sve ove nabrojane tradicionalne verske zajednice neprihvatljiv pojam...
Vi vidite kakve su namere ovog raspopa Dedejića u našoj zemlji i kakve su namere drugih koji nasrću i na naše crkve i na sedišta naših eparhija. Dešavalo se, verujte mi, što se kaže, bože me oprosti, da se usred Kragujevca, usred Šumadije ti zagovornici verskih sekti, a svaka od njih je naravno destruktivna i asocijalna, drznu da se u mantiji obraćaju svešteniku Srpske pravoslavne crkve.
Imate situaciju da se u Beogradu, mislim da se to dešava na 20 metara odavde, od zgrade u Kralja Milana 14, pojavljuje par mormona. Taj je došao iz Amerike, iz države Jute, gde je inače njihovo sedište jer su svi koliko ih ima, 20 i kusur miliona, svi su mormoni. On još govori da je nemanjićkog porekla i da je njemu rečeno da dođe ovde itd. da preobrati Srbe. To su vrlo opasne stvari.
Sada moram da vam kažem zašto je vaša obaveza, i moralna a ako kao građani Srbije vodite računa i o našoj naciji i o pripadnicima drugih tradicionalnih verskih zajednica u našoj zemlji, da se ovo spreči i da usvojite ovaj amandman koji je predložio gospodin Mijaljević. On vama nije nepoznat, možda jeste kao narodni poslanik, ali nebrojeno je emisija i na državnoj televiziji i na drugim televizijama gde je on argumentovano i satima govorio o tome da to mora u svakoj zakonskoj odredbi ovako da se reši i da se kaže - tradicionalne, pa čak i one da se nabroje.
Samo da se vratim na trenutak kada smo imali ovde pred sobom... Čini mi se da je to bio dvadeset i neki oktobar pre dve godine, jer je 8. novembra, na Mitrovdan, proglašen novi srpski Ustav. Ušli smo ovde u salu i, pošto je gospodin Tomislav Nikolić cele noći radio sa tom radnom grupom, kada smo otvorili definisan predlog ustava videli smo da je u članu 44. izostavljen četvrti stav, gde je trebalo da budu nabrojane tradicionalne verske zajednice. Nama su se tada pravdali pojedini ministri iz Vlade – jer je to bio valjda opšti nacionalni konsenzus, donošenje ovog ustava, protiv kojeg je bio samo ovaj LDP, ali koga je to već briga – i rečeno nam je da jeste napravljena greška tehničke prirode, ali da će u svakom budućem zakonu koji reguliše odnos države i verskih zajednica da stoji reč "tradicionalnih" i da će one da budu nabrojane.
Vi sada vidite da li ste vi odgovorni ljudi, da li ste lagali tada, da li sada razmišljate o tome šta će da bude sa nama sutra, sa našom decom i kako ćemo da štitimo sve pripadnike tradicionalnih verskih zajednica kada u Srbiji, i kada u državi koja je i u smislu postojanja obaveštajnih službi... Želim da kažem gospodinu Todoroviću da sam ovaj kvazinedeljnik danas pominjala jer je to još jedna od agentura u Srbiji, ona, gospodine Todoroviću, koja vas je pomešala sa onim Todorovićem iz Lozovika, tamo kod Velike Plane, i objavila na naslovnoj strani da ste maltene multimilioner itd. Ja vam srdačno preporučujem da postupite onako kako vam zakon i pravo nalažu.
Verujem u ažurnost sudova i da će oni to lepo da urade. Naravno, ovo sam rekla ironično jer znam za one procese koje vodite odranije.
Ali, u svakom slučaju, razmislite. Možda niste obratili pažnju, možda mislite da je ovo tek nekakva tehnička stvar. Verujte mi da nije. Na kraju krajeva, ako pogledate Zakon o crkvama i verskim zajednicama... Na kraju, ne znam koje je doba noći bilo, mi smo se složili i onda su gotovo sve političke stranke glasale za to.
Kao što je za doktora Krkobabića i Partiju ujedinjenih penzionera Srbije važno pitanje penzija, koje oni apostrofiraju, tako im je isto važno i da njihova deca i njihovi unuci ne budu zavrbovani, ne daj bože, od strane neke verske sekte, kao i svima nama ovde i svakome ko razmišlja na zdrav i normalan način. Da vam ne kaže gospođa predsednik (naravno, iz etičkih razloga to ne može) koliko mora da pomaže ljudima i u našem Kragujevcu, kao jedan od najboljih stručnjaka, ljudima koji toliko zastrane, a to su, budite u to sigurni, najčešće deca.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje srpske dijaspore ili, kako je gospodin Zankov u prethodnom amandmanu u ime SRS ovo ministarstvo nazvao - za odnose sa Srbima van Srbije, pitanje odnosa sa Srbima van Srbije je prvi počeo na ozbiljan način da tretira predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj. On je 1988. i 1989. godine, uoči raspada bivše SFRJ, bio na jednoj velikoj turneji u Americi, Australiji, zapadnim zemljama i pokušao da dođe do većine, kao disident Brozovog komunističkog režima koji je zatvaran, proganjan, a onda kao čovek sa namerom da potpuno nacionalno osvesti ljude i da kroz niz predavanja koja je održao stvori sliku o tome kakva će biti matica Srbija, kakva su njegova predviđanja. Nažalost, te ne crne slutnje, nego projekcije zbog politike Amerike i zapadnih sila su se ostvarile.
Ako ste gledali suđenje, čini mi se da je pre mesec i po dana emitovan taj snimak iz haškog kazamata, videli ste da je on insistirao, pošto su za taj dan suđenja imali samo segmente i snimke sa tih njihovih predavanja, pobrkali su dane, čak negde i gradove, i rekao – ponosan sam na svaku svoju reč, jer sam još tada Srbe van Srbije upozorio na to šta će im se desiti ako se sa takvom politkom nastavi, jer namere Amerike i zapadnih sila svakako nisu bile dobre.
Onda je u predsedničkoj kampanji ove godine gospodin Tomislav Nikolić dao intervju jednom nedeljniku i na veoma ozbiljan način, to je bio intervju na četiri strane posvećen srpskoj dijaspori, tretirao to pitanje i rekao jednu istinu a to je da već godinama unazad o Srbima izvan Srbije niko ne brine.
Neko je malopre pomenuo, u stvari, predlagačima amandmana je to jedan od argumenata – na izborima koji su održani od kada je izglasan zakon da Srbi koji žive u rasejanju mogu da glasaju videli smo koliko je mala zainteresovanost, njih ima više miliona, a oni ne koriste to svoje pravo.
Naravno da ga ne koriste kada ih niko ne poziva i kada se država ne trudi da organizuje da oni glasaju. O tome je juče govorio gospodin Tomislav Nikolić.
Rekao je da ste samo vi "žuti" slali decu od tetaka i strina da idu i uzimaju dnevnice po inostranstvu za te daleke destinacije, baš je njih bilo briga da agituju, kao i državu. Da li je bila neka emisija u predsedničkoj kampanji, u kampanji za parlamentarne izbore u kojoj pozivate te ljude?
Jednog jutra pozvonio mi je mobilni telefon, fin jedan gospodin, predstavlja se i kaže - izvinite, zovem iz okoline Tuluza. Ja kažem - dobar dan, dobro jutro, već šta je, a on kaže - gde ja mogu da glasam? Ja kažem - gospodine, da li je vas država obavestila, da li je konzul dao neko obaveštenje? Kaže - nije, i onda priča da je preko jednog našeg poznatog intelektualca, Srbina iz Crne Gore, gospodina Komnena Bećirovića došao do broja telefona i da se oni tako samoorganizuju. Na prvim izborima, kada je izglasan zakon da mogu Srbi u rasejanju da glasaju, zvala me je žena (ne znam na koji način je dobila moj broj telefona) i kaže - ovde Milena, zovem iz Toronta, gde ja da glasam? To su sve živi primeri. Opet objašnjavam - gospođo, da li je vas neko obavestio, ipak tamo imate srpski radio, da li su se oglašavali? Dakle, apsolutno nikakvu mogućnost ljudi nisu imali.
Je l' vi mislite da ne bi bilo sto ili dvesta hiljada glasova samo u Ruskoj Federaciji? Evo, gospodin magistar Mirović zna koliko naših Srba tamo živi i radi. Po ovoj vašoj evidenciji koju sam čitala juče, 203 državljanina Srbije zaposlena su u Ruskoj Federaciji. To je katastrofa, to vodi Republički zavod za statistiku. Oni ljudi kažu, samo ovih iz Užica koji rade u Sočiju ima 1.500, svi bi glasali za Tomu Nikolića na predsedničkim izborima i za SRS. Gde da glasaju, ko ih je pozvao? Ovi što su otišli da uzmu dnevnice? Država se oglasila? Ma, ajte molim vas.
Kada bude bio, i to je pitanje pokrenuo juče gospodin Nikolić sa govornice, sistem elektronskog glasanja, nećete vi moći tako da manipulišete. Kada bude to dobro organizovano i kada, naravno sa svim informacionim i tehnološkim zaštitnim merama, država bude imala mogućnost da to organizuje, budite sigurni da će to biti stotine hiljada glasova, i za koga nego za SRS.
Pominjala sam jedno mesto u državi Montana nekom drugom prilikom, pošto moji prijatelji tamo žive, jedna porodica iz Kragujevca, oni oslikavaju SPC u tom gradu, Bjug se zove, u Montani... Preko 30.000 ljudi srpskog porekla živi tamo. Je l' vi mislite da oni ne bi, pošto im je data ta mogućnost i to pravo, ne bi glasali na izborima? Ali, njih niko nije organizovao, a država Srbija to treba da uradi.
Moram da pomenem, to je bilo u izuzetno teško, ratno vreme, kada zaista nismo mogli ni u najcrnjim slutnjama da očekujemo da će, potpomognuti naravno Amerikom i zapadnim silama, ustaše da sprovedu, a to su uradile u svojim ustaškim pohodima "Bljesak" i "Oluja", genocid nad srpskim narodom, da će naši sunarodnici iz Republike Srpske Krajine da dođu otuda u svoju maticu Srbiju, još tada je gospodin Brana Crnčević, koji je bio zadužen ispred Vlade Republike Srbije, setite se toga, na veoma ozbiljan način pokrenuo pitanje Srba koji žive izvan granice, dakle ne velike Srbije, ne jedinstvene srpske države za koju se mi borimo, nego Srba koji žive na ovim kontinentima i u državama koje sam pomenula.
Ako vi takav odnos imate prema tome, pogotovo ova grupacija koja je ovo predložila, ne znam kako onda očekujete da ti ljudi bilo kada dođu i da ulože jedan dinar ili dolar koji su negde zaradili. Mi to nećemo. Mi ih pozivamo, pošto oni svim srcem vole Srbiju, da dođu ovde i kažemo im da će kada bude uspostavljena odgovorna vlast ta vlast da radi na njihovoj potpunoj integraciji u sve naše tokove ovde. Jer, to je jedini način da vidite kako su se oni u tom gradu u Montani zadržali, nisu preživeli asimilaciju, o čemu je govorio gospodin Buha; ne, oni su, iako su mešoviti brakovi, svi pravoslavne veroispovesti i zato postoji SPC tamo i bore se, bez obzira na to što su tamo otišli pre 120 i više godina.
Još nešto, time ću da završim, da bi i gospodin Marić iskoristio koji trenutak. Gospođa Pop-Lazić je pomenula jedno veoma važno pitanje. Stranka srpskih radikala u srpskoj Crnoj Gori, pošto su nam tamo separatisti zabranili da se zovemo SRS - dr Vojislav Šešelj, dakle, Stranka srpskih radikala, koja je parlamentarna u Skupštini, izborila se za nešto što ostale stranke iz tog tzv. srpskog korpusa nisu. To se desilo pre deset dana i sada koristim priliku da obavestim srpsku javnost u Crnoj Gori.
Dakle, kao stranka smo uputili zahtev MUP-u Crne Gore da svi Srbi koji žive u Crnoj Gori i žele da dobiju ličnu kartu na ćiriličnom pismu to mogu i da ostvare. To su početni koraci i nećemo da odustanemo. Uradili smo nacionalnu strategiju zaštite srpskog naroda u Crnoj Gori. Borićemo se za to, pa makar ostali usamljeni u tome, jer vidim da neke stranke u Crnoj Gori to menjaju. Nije nam, što kaže gospođa Pop-Lazić, prvi put. U svakom slučaju, Srbi u Crnoj Gori treba da znaju da ako žele da izvade taj lični dokument - ličnu kartu na svom maternjem pismu, na srpskom pismu, zahvaljujući našoj stranci to mogu da urade u bilo kojoj jedinici MUP-a u Crnoj Gori. To su samo neki početni koraci, ali tako moramo da se borimo za Srbe na celoj planeti Zemlji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je i pročitala gospođa Kolundžija, taksativno su nabrojani svi odbori koji su pripali opozicionim političkim strankama.
Gospodine Aligrudiću, očigledno je tu došlo, kako sam ja razumela i kako vi rekoste, do tehničke greške. Ne brinite, mi smo u okviru našeg dogovora – i sami vrlo dobro znate koliko je gospodin Nikolić bio korektan, i vi sa druge strane, i nismo imali nikakav problem – nastojali da sve te naše odnose unutar opozicije i ono što pripada vama kao poslaničkoj grupi DSS-NS poštujemo.
Što se tiče konstituisanja ovih preostalih odbora, budite sigurni, i to ćete na kraju da dogovorite u razgovoru sa predsednikom naše poslaničke grupe gospodinom Tomislavom Nikolićem, da ćemo mi taj dogovor da poštujemo do kraja. Sledeće nedelje imamo još vremena, za ponedeljak je zakazano konstituisanje Odbora za poljoprivredu, to je pripalo našoj, za sada, opozicionoj strani (to se ne zna šta će da se dešava i koliko će ova većina da traje); konstituisanje Odbora za zdravlje i porodicu takođe je planirano za ponedeljak, kada bude nastavak sednice.
Dakle, to je ono što još treba definitivno da se dogovorimo sa vašom poslaničkom grupom. Budite sigurni da će to biti u redu i da tu neće biti nikakvih problema što se naše strane tiče, kao što nije bilo od početka.
Ono što mi imamo kao predsednici odbora i kao potpredsednici, i SRS i DSS-NS, mi ćemo da koristimo, i to je ono što treba da bude pravi dogovor i potpuno i u promil precizno u skladu sa zastupljenošću poslaničkih grupa, odnosno brojem poslanika.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se magistru Jorgovanki Tabaković. Nisam htela da otpočnem izlaganje povodom amandmana na član 30. ovom pričom o "Fijatu", ali dali ste mi sjajan šlagvort da za skupštinskom govornicom istaknem svoja dosadašnja saznanja. Izrazili ste opreznost, ne kao ptica zloslutnica, taman posla, vi ste žena koja je sa aspekta svoje struke i kao ministar za privatizaciju u najteže vreme učinila sve da se tada stvore ambijent i uslovi (i pokušali ste da sprečite pljačku beočinske cementare) za normalnu privatizaciju, koja se kasnije ispostavila kao pljačkaška, mafijaška. Međutim, ono što mi imamo kao gorko iskustvo iz prošlosti, to je maćehinski odnos "Fijata" prema "Zastavi".
Ja sam svoj radni vek otpočela u jednom sektoru grupe "Zastava" u bivšoj SFRJ. Taj sektor izvoza, kako smo se mi zvali, ostalih proizvoda je svaku godinu završavao sa minimum 10 miliona dolara profita. Bilo je 15 zaposlenih i radili smo sa velikim entuzijazmom kada je "Zastava" proizvodila 220.000 jedinica automobila i nastojali smo da sve to što se proizvede, a što nije potrebno da ide u montažu naših vozila i to punog kapaciteta, izvezemo u zemlje Evropske unije u koju vi hrlite, dakle najvećim delom u skandinavske zemlje, u Veliku Britaniju, ali i na američki kontinent, i kroz druge projekte. Jer, kada je jedan menadžment i tim ljudi sposoban da nešto radi ne treba mu ono što se zove Agencija za promociju izvoza i za strana ulaganja, jer, evo, sećam se, kada nisu postojale takve agencije, kako je grupa sposobnih ljudi mogla da radi; svi vi imate ta iskustva, naročito ljudi iz privrede još iz onog vremena.
Ne samo to, i to je jedan izraz koji sam zapamtila od našeg čuvenog predsednika, i partijskog prijatelja gospođe Đukić-Dejanović, gospodina Srboljuba Vasovića, koji je nama koji smo radili u grupaciji "Zastava" bio uzor kao čovek koji se borio za fabriku i koji je imao iza sebe rezultate, dakle, sećam se te njegove čuvene rečenice, tog maćehinskog odnosa "Fijata" prema nama.
Mi sada dolazimo u situaciju, mi Kragujevčani i uopšte ljudi iz privrede, da saznajemo post festum, kada je prošla ona euforija, da je namera italijanskog "Fijata" da izmeste svoja dva pogona iz Poljske, jedan sa Sicilije i da to bude oprema, odnosno linija za montažu nekog modela, ne zna se još uvek kojeg, u fabrici automobila "Zastava", s tim što fizički... To vam odgovorno tvrdim, koliko god da Mlađan Dinkić laže i obmanjuje građane Srbije... Sećate se da je on ovde replicirajući nam pred raspisivanje izbora rekao da ćemo, pored ove u Kragujevcu, imati još jednu fabriku automobila za kratko vreme.
Nemoguće je, to će vam reći svaki direktor iz "Zastave automobila", da, uz ne znam kakvu robotizaciju, jedan čovek radi na sto jedinica automobila, da mi proizvedemo godišnje 300.000 jedinica automobila. To nije njihova namera, to su neke želje koje, nažalost, ne mogu da budu ostvarene. S druge strane, optimalno je u ovom trenutku, ne iz programa "Fijata", nego ukupno sve što se prodaje, i na lizing i preko kredita za polovne automobile, da naše tržište godišnje prihvati i apsorbuje od 60.000 do 100.000 jedinica automobila. To znaju ljudi koji se time bave.
Italijanski "Fijat" će zauzvrat... To će biti ono njihovo ulaganje od 700 miliona evra, to je ono što se sada čuje i to nisu kuloarske priče, nego dolaze iz ozbiljnih krugova; radi se o te dve linije, to je onaj "fijat ćinkvećento", ristajling nekadašnje "peglice", još jedan model i ova linija sa Sicilije će da se dopremi u Kragujevac; oni će tako da kompenzuju tih 700 miliona evra i zauzvrat će od ovih svetskih banaka za razvoj svoje industrije da dobiju potpuno novu liniju. Kakav je epilog svega videćemo veoma brzo, najavljeno je da će se to dešavati u vrelim julskim danima, dakle do kraja ovog meseca.
Ono o čemu hoću da pričam večeras jeste ova Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Nažalost, ona je osnovana da bi se zapošljavali određeni kadrovi. Da li je tamo više ovih iz DS-a ili iz G17 plus, zaista to ne mogu da merim ni da kažem.
Gospodine Albijaniću, malo se umirite, drago mi je što ste došli, celog dana vas nije bilo ovde, da nešto pametno čujete. Koleginica Radeta je bila u pravu, najavila je vaš dolazak. Rekla je - samo još Mićko Albijanić nedostaje pa da grupacija bude kompletna, da zaista čujete nešto konkretno i pametno, a ne da podležete lažima i obmanama ovog vašeg šefa, kako reče neko, "frankenštajnskog ministarstva" - Mlađana Dinkića.
Sada, pošto su sve ovo činjenice, volim, onako šale radi i da bi bilo zanimljivije, da ubacim i ove epitete, evo, ja ću da krenem od konkretnih činjenica... Dakle, u budžetu za 2008. godinu... To je amandman kojim u ime SRS tražim da se ukine republička Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
To je trošadžijska firma potpuno, kao i mnoge druge. To Srbiju košta, poreske obveznike, 199.365.000. Pazite, u strukturi te trošadžijske firme, jer to je zaista firma, oni ne rade ništa, štampaju brošure, putuju, rade šta god hoće, nikome nisu pomogli... Hvalili su se u jednom ekonomskom biltenu, jednom koji proizvodi kafu u našoj zemlji, jednom koji se bavi papirnom galanterijom, ili nešto slično, plate su im 30.274.000 ...
Zamislite, kaže - usluge po ugovoru, a to je onaj čuveni konto, gospođo Tabaković, koji je najpodložniji za pranje para, za pljačku, za otimačinu. Zamislite sada Agenciju za strana ulaganja i za promociju izvoza, oni nekom pametnjakoviću, a to je onaj "tašna-mašna" ekspert, kažu - hajde sada smisli kakao bi to bilo da neko tamo sa planete Zemlje uloži nešto u Srbiju, mi ćemo tebi da damo milion, dva miliona dinara, a to je ukupno 92.320.000, pa ti lepo razmišljaj ko je taj ko će da donese neki dinar ovde... Taj smišlja, smišlja i ne smisli ništa, ili je nešto na dugačkom štapu, kao, nešto je ugovorio, a u stvari istina je sasvim drugačija.
Kaže: subvencije privatnim preduzećima - 60 miliona dinara. Sada javno pozivam ta preduzeća neka nam pošalju koja su ta preduzeća, i ona koja su tražila, a nisu dobila. Da je neko subvencionisao voćare u moravičkom kraju, u kolubarskom, u šumadijskom, hajte molim vas, nikada čula u životu za tako nešto. Znači, nijedno takvo preduzeće nije subvencionisano, jer vam je cilj da uvoznički lobi radi šta hoće a ne da izvozimo.
Sama činjenica, to je tragedija, da postoji ovako nešto u Srbiji, u kojoj je spoljnotrgovinski deficit 40 milijardi evra, dovoljno govori u prilog tome da je ovo napravljeno samo da bi primali ogromne plate. Saznaćemo koliko je to, da li i tamo direktor Agencije ima milion i kusur mesečnu platu, koliko imaju zaposleni. Čista pljačka i čista otimačina. Zbog toga tražimo da se to ukine, jer jedna firma, odnosno politička stranka, a videli ste da mi stalno govorimo - jedna firma, G 17, a sada smo dokazali da su i ovi ''žuti'' baš preduzeće i da im to služi za to...
Ono o čemu želim večeras da pričam, a da se nadovežem na izlaganje gospođe Tabaković i ove ekspertske izveštaje magistra Mirovića koji se dugo bavi tom oblašću, jeste kakva je privreda postkomunističkih zemalja u tzv. tranziciji i njihov odnos prema EU.
Želim večeras da prvi put sa govornice pomenem jednu grupaciju koja će biti, mislim, najperspektivnija, ne pandan EU nego nešto na šta mi treba da se oslonimo, a to je BRIK organizacija. Ako vas, gospodine Milivojeviću, pitam šta je to BRIK grupacija, nemate pojma, a ako vam kažem Brazil, Rusija, Indija, Kina, onda vam je sve jasno.
Oni su se do sada pominjali samo kao neki statistički podatak kada se prave bruto nacionalni dohoci, kada se prave poređenja što se tiče industrijskog razvoja zemalja EU, SAD itd; ove zemlje su se samo u tom smislu pominjale. Ali, sada, gledajući politiku, pre svega globalnu ekonomsku politiku SAD, koja je u velikoj recesiji, i to vrlo dobro znaju ljudi koji tamo rade i oni koji prate te podatke i politiku EU, doneli su političku odluku da jednim zajedničkim organizovanim nastupom na svetskom tržištu učine nešto za budućnost ove planete.
Naime, kada su u pitanju svi ti podaci o skoku cena hrane, one su kod nas doživele enormno povećanje zbog toga što se uništava poljoprivredna proizvodnja i uvoznički lobi radi šta hoće, ali skok cena hrane na svetskom tržištu, zbog povećanja cene biogoriva, u stvari je jedna manipulacija STO-a. Ove zemlje su to zaključile i to je pravi podatak. To su moćne zemlje, zamislite samo koliko je to milijardi stanovnika, i one su odlučile da se bore kroz svetske institucije, pa će postaviti određene zahteve UN, pa će tražiti u budućnosti... Jer, znate kako, sila ne može dugo da traje, ni to što Amerika radi zemljama Evropske unije... Vidite da se neke opiru, malopre pominjani Lisabonski sporazum je odbijen od strane Irske, histerija Sarkozija itd, to su sve procesi koji su otpočeli.
Zamislite, a to nije nikakva fantazija nego realna politička odluka zemalja BRIK-a da se organizuju i da traže da rezervna svetska valuta bude jedna od valuta ovih zemalja. To je najnormalnije. Da li će to biti valuta Kine, Rusije, Indije, svejedno, ali oni hoće da traže svoje, mnogo jače, mesto u UN. To je naša budućnost, ako ćemo da štitimo Kosovo i Metohiju.
Znate kako, vi koji se dugo godina bavite ekonomskom strukom to znate, pomislite sada kako je daleko Indija, vi vrlo dobro znate da Indija, kao država koja sada ima za plasman na svetsko tržite viška 220 milijardi dolara, ima interesa, jer Rusija nam je mnogo bliže i o tome je dosta govorio mr Mirović, ima interesa i te kako da ulaže u Evropu. Zašto da ne? Ona hoće svoj prostor na ovom antiglobalističkom političkom području i hoće da ima i tu ulogu ovde u Evropi. Nije slučajno što su u Kragujevcu održani dani ''Indija u srcu Srbije'', ali to je korišćeno samo za propagande svrhe. Međutim, mi kao stranka nećemo odustati od toga.
Očekujem, gospođo Đukić-Dejanović, da će i parlament imati i te kako značajnu ulogu u onome što se zove privlačenje stranih investicija i promocija onoga što naša zemlja ima. Kako mi to možemo da imamo? Prvo, kroz naše učešće, to je naša patriotska obaveza, u ovim stalnim međunarodnim delegacijama. Druga veoma važna stvar je formiranje grupa prijateljstva.
Mi smo tek danas konstituisali Odbor za inostrane poslove i mi moramo da se borimo za to i da parlamentarci imaju svojevrsnu diplomatsku ulogu.
Uostalom, koliko gledam vas iz Demokratske stranke, pa ko zna koliko bi vas bilo, niste ni vi gori od ne znam koga, bolji ministri inostranih poslova od onoga Vuka Jeremića, ali šta ćete, morate da ćutite i da trpite Tadićevu torturu.
Zato nije slučajno što se u proceduri Saveta Evrope nalazi nacrt jedne rezolucije koja se zove - parlamentarna diplomatija. Nemojte da zanemarujete tu stvar. To je ona packa koju smo dobili, i sam Dulić, koji se nije mnogo potresao zbog toga, mi parlamentarci od Borisa Grizlova, predsednika ruske Državne dume.
(Predsednik: Vreme)
Završavam, gospođo predsedniče. On je nama otvoreno rekao – ako vi nemate nameru, ako nije vaša intencija da naši skupštinski odbori sarađuju, da imamo zajedničke projekte, da ruski kapital dođe ovde, džaba onda nama i ove agencije koje su zaista metod za pljačku.
Meni je žao, isteklo je vreme, želela sam još puno da govorim o ovim strateškim namerama i o političkoj i ekonomskoj snazi zemalja BRIK-a (to zapamtite, jer vam je tako lakše, kao skraćenica, gospodine Milivojeviću), ali o tom potom, drugom prilikom.
Ono što je važno nama srpskim radikalima jeste da imamo takve prijatelje u svetu i da grupa ovih zemalja želi da dođe u Srbiju, da nas prihvataju, da štite naš teritorijalni integritet i da će i te kako puno ulagati ovde. Mi ćemo sa svoje strane da učinimo da se upravo to desi i da demistifikujemo ulogu zemalja EU i Amerike, pre svega, koja nam nikada ni u ekonomskom ni u političkom smislu ništa dobro nije želela niti donela.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo 2005. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije donosili jedan od sistemskih zakona, Zakon o turizmu, koji je sa nekim (doduše, neznatnim) izmenama, iako smo mi srpski radikali imali preko 30 amandmana, prihvatljiv sa ove današnje vremenske distance jer je kodifikovao poslove turističkih poslenika u našoj zemlji i odnos onih koji koriste usluge u zemlji i u inostranstvu, mi nismo mogli ni da zamislimo, s obzirom na to da je kasnije tadašnje ministarstvo koje je vodio tadašnji ministar Bojan Dimitrijević ušlo u strategiju, ne zbog njega, jer znate da je to bilo Ministarstvo trgovine i turizma, već su tamo zaista radili ljudi turističke struke koji su dugo godina bili u Ministarstvu turizma, čak i u onom ranijem, koje je vodio gospodin Čerović, s entuzijazmom da se nešto promeni i da se krene putem napretka ove jedne od, za budućnost Srbije, pored agrara, najprofitabilnije grane.
Mi se danas nalazimo u situaciji da, zbog bahatosti i onoga što je govorila mr Jorgovanka Tabaković, Mlađan Dinkić želi apsolutno sve finansijske tokove i pogrešiću ako kažem najmanje 60% budžeta da drži pod svojom šapom, nemamo ministarstvo turizma i ljudi koji se bave ovom oblašću, od onih koji rade najobičnije poslove u ugostiteljstvu, dakle od pružalaca usluga, preko naših vodećih tur-operatora, kažu da o njima niko ne misli i da je namerno zapostavljena celokupna privredna grana na koju pametni ljudi, a naročito naša braća Rusi, stavljaju akcenat, kako u svojoj zemlji tako i u dolazećim projektima.
Evo, u susednoj Crnoj Gori. Kako vi da objasnite kada na dnevnom redu Skupštine Crne Gore danas, 3. jula, imate izmene i dopune i tog zakona, izmene i dopune zakona o imovini, da zbog priliva velikog ruskog kapitala koji je ovde neophodan, kako u ovom kapitalnom gasnom aranžmanu, tako i u banjskim i klimatskim centrima u Srbiji, oni danas imaju na dnevnom redu zakon koji će da dozvoli da strani državljani, ulažući u oblast turizma, u stvaranje turističkih kompleksa, što jeste slučaj i što je počelo da se radi u Crnoj Gori, mogu da imaju taj posed u svom ličnom vlasništvu, ako Roman Abramovič ili Oleg Deripaska žele da kupe neki deo zemlje (naravno, limitira se koji je to broj kvadrata) i da izgrade neki velelepni hotel, poput hotela "Splendid" (jedan takav je u Bečićima počeo da se izgrađuje, ima najave za još više projekata - zašto da ne?) i kako ćemo onda da stimulišemo strane investitore kada nemamo ministarstvo za turizam, nemamo zakon o banjama i o klimatskim mestima?
Tu je i naš poslanik Zoran Babić iz Vrnjačke Banje. Mi trenutno nemamo, zbog špekulacije pojedinaca i neozbiljnih ljudi, ni konstituisanu vlast u Vrnjačkoj Banji, a dosadašnji predsednik opštine, moj davnašnji kolega gospodin Džamić, koji je jedan od vrhunskih turističkih poslenika, sada sedi i čeka, zajedno sa srpskim radikalima, da li će se smilovati ovaj jedan, na koju će stranu da prekrene i šta će da se dešava, a Vrnjačka Banja je ove godine obeležila jubilej, dakle 140 godina otkako je počela da prima prve turiste u to banjsko mesto.
Da ne govorim o svemu onome što smo videli tokom kampanje. Sada, što je ovaj Dinkić, vođa ove finansijske mafije, napisao u budžetu za 2008. godinu, ovo svaki srpski radikal zna skoro u stavku napamet, bar kada je u pitanju, i pre svega, oblast koja njega interesuje, pogledajte na šta to liči. Sve prigrabio sebi, interesuju ga samo ova skijališta, što kaže gospodin Nikolić, i tamo gde ne pada sneg, eto koliko u Bajčetini Tome Nikolića toliko i tamo gde će on eventualno da se skija. Pa, nisu skijališta turistička delatnost Srbije. Zar mi nismo govorili o tome i izašli sa egzaktnim podacima? To je jedno čitavo empirijsko istraživanje što se tiče i polne i starosne strukture. Evo, uzmite samo grad Beograd, i to je jedan od prvih primera na kojima će da briljira budući gradonačelnik Aleksandar Vučić.
Pogledajte koliko u Beogradu nedostaje smeštajnih kapaciteta. Imali smo ovu Evroviziju, kada smo bili domaćini. Jeste li videli? Pogledajte, u Kragujevcu je isti slučaj. Ako je to grad koji ima takvu industrijsku i svaku drugu perspektivu, šta ćemo onda sa seoskim turizmom koji ima uporište i tradiciju na području Šumadije?
Da pođemo od toga koliko malo para dobija Turistička organizacija Knić. Da pođemo od toga da ljudi koji se uspešno bave, kao porodica Milošević iz sela Borač, koja je ovih dana toliko puta bila promovisana na raznim kanalima televizije, ne voljom porodice Milošević nego pre svega što je i sam gospodin Memedović, kao i njegove druge kolege, krenula tim putem, da vide kako je to jedan srednjovekovni grad i ostatak tog grada u srcu Šumadije, u Kniću, sa šansom da doživi prosperitet i da se tamo razvija seoski turizam.
Imate svetli primer profesora Emira Kusturice i njegove najbolje namere da svaki svoj zarađeni novac, a on je pre svega srpski patriota i to mu je bila osnovna intencija kada se rukovodio time da, snimajući jedan film i ugledavši jedno brdo, za koje su meštani rekli da je mećavnik jer tamo stalno duvaju razni vetrovi, pa ne može da opstane ništa, ni što je napravljeno od čvrstog temelja, evo, opstalo je nešto, što on kaže, po naliku na antički grad. To je, kaže, jedini grad gde nema izbora zato što je očigledno i gledajući ove demokrate, lažne demokrate, čovek video da je u Srbiji ko zna koliko dugačak put da dođemo do demokratskih promena. Pogledajte taj svetli primer.
Gospodin Dragan Marković-Palma je rekao da je evropski Diznilend u Parizu, koji su neki od vas možda posetili, veći od same Jagodine, je l' tako? I to je tačno, i treba vam nekoliko dana da ga obiđete, i onako je slikovito pokazao figuru Mikija Mausa, jednog od Dizni junaka, i treba vam nekoliko dana da uživate u tom carstvu, u toj bajci koju su napravili po uzoru na taj kompleks koji postoji tamo preko okeana.
Ali, zašto mi da hrlimo za tim? Zar mi nemamo Ovčarsko-kablarsku klisuru? Ugledah malopre gospodina Munjića i setih se da je u Čačku uspostavljena veoma stabilna koalicija između SRS, SPS i DSS-NS i da je jedan od prvih poslova i ciljeva turističke organizacije i samog grada Čačka upravo da na potezu gde ima sedam manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri izgrade objekte gde putnici namernici mogu da dođu i da borave.
O svim tim mogućnostima i perspektivama, i o činjenici da se i Kosovo i Metohija čuva tako što se neguju turističke i istorijske vrednosti naše zemlje, dovoljno govori manastir Banjska. Manastir Banjska je jedan od najstarijih manastira, čini mi se najstariji u Srbiji, i mi smo ga nedavno posetili. On ima svoj obnovljeni konak, ali opet zahvaljujući ljudima koji potiču iz tog kraja, kao što je jedan gospodin čije ime ne bih da pominjem, ali ta porodica je poznata i uložila je dosta novca da se obnovi i da se bratstvo manastira tamo vrati posle mnogo godina.
Kada smo bili u poseti, odnosno kada smo otpočeli kampanju sa Kosova i Metohije i završili je u poseti monaštvu i manastiru Banjska, rekli su nam da je zaista neverovatno da ih niko nije pitao iz ovog ministarstva, niko iz Vlade Republike Srbije: da li vama treba neki novac i da li vi toliko opevane pesme i lekovitu vodu koja leči između ostalog i kostobolju, možete da iskoristite, a imate je tu, tik uz samu svetinju, i da napravite neki objekat gde će ljudi moći da dolaze i da se leče? Ujedno, da se zna da su, inače, bili zainteresovani neki ruski partneri, ali, nažalost, mi nemamo zakon koji bi im omogućio da tu dođu.
I tako od jednog do drugog kraja Srbije, mogla bih o tome da pričam nekoliko sati, sve se svodi na to da pravih i istinskih projekata nema. Ovo ovde što piše, Fond za razvoj turizma i novac koji se dodeljuje nekome, sve mi liči na onu priču Marije Rašete-Vukosavljević, kada je koristila sredstva iz Stočnog fonda pa svom svekru otvorila tamo neku kafanu, diskoteku, a nije to turizam i nije to mogućnost da se na najbolji način predstavi naša zemlja.
Mi moramo da se predstavljamo pre svega u našim najvećim gradovima, u Beogradu, kod nas u Šumadiji, kako u Kragujevcu tako i u Topoli, u Rači, evo, to zna gospođa Đukić-Dejanović, i moje i njeno poreklo je po jednoj liniji iz tog, šumadijskog kraja, ali u svakom slučaju mi moramo da iskoristimo sve, da i dolina Zapadne Morave, i Velika Morava, i dolina Ibra, pa i tamo kod nas, gde nažalost nemamo veliku reku, a to je naša lepa i rodna Šumadija, koja ima fantastične uslove za seoski turizam, potenciramo i radimo na tome, i da to bude strateški razvoj krajeva.
Onda ćemo da uposlimo i one ljude koji pretežno imaju srednje obrazovanje, pretežno žene, dakle osobe ženskog pola jer u strukturi nezaposlenih njih ima najviše i čekaju na birou rada a rado bi radili na tim poslovima, a onda i menadžere i ljude koji će strateški da planiraju da se mi, i hvala bogu, i pored toga što su nam oni zlikovci to uradili, bombardujući nas 78 dana najrazornijim projektilima, da smo sačuvali i zdrav vazduh i zdravu zemlju i zdrav narod, što je najvažnije.
Koliko mi ne vodimo računa o tome, a koliko druge države, sa mnogo manje potencijala, razmišljaju i žele da privuku svakog turistu da dođe, govori vam podatak o broju turista koji su došli i odlivu turista iz naše zemlje. Da vas pitam redom, da krenete i od članova svojih porodica, odnosno ja imam jednog kolegu koji je iskren pa kaže: ja nisam stigao - čovek je vrhunski intelektualac i toliko godina radi, za knjigom je stalno - da obiđem sa suprugom i sa svojom decom sve manastire po Srbiji a želeo bih - koliko je vas takvih koji biste to zaista želeli?
Ali, gde da se uputite, i gde da nađete smeštaj, i ko će i kako tamo da vas dočeka? U nekim delovima Srbije privatni sektor je počeo da prednjači, ali to su uglavnom ljudi povratnici iz inostranstva koji su, poput ovog gospodina nadomak Vršca, napravili u pravom smislu reči vile, kapacitete koji imaju četiri i pet zvezdica.
Ima takvih primera i u Vrnjačkoj Banji, je l' tako? Ali, ne treba da idemo dalje nego do RH zavoda Aranđelovac, gde se sve raspada, i ono staro zdanje, koje je stvarno staro i gotovo je da se sruši zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa. Eto, to je današnja naša slika i nemogućnost da se pravi projekti razvijaju jer nemamo ministarstvo za turizam.

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsedniče, gospodine Ristiću, nije ovo vaša prva pravna brljotina. Verujem da ćete, sa ovakvim gafovima koje pravite iz dana u dan, sve klijente, i ono malo što ste ih imali, iz vaše advokatske kancelarije da oterate jer, kad ljudi pomisle ko treba da ih brani... da, kaže gospodin Batić da će doći kod njega.
Konkurencija jeste velika, ali vi imate javnu pozornicu, dakle govornicu Skupštine Srbije, da ubedite ljude da ste dovoljno sposobni i spremni da preuzmete neke velike odgovorne slučajeve. A, vidite kako se ponašate? Dovodite celu Skupštinu i narodne poslanike u zabludu.
To nije prvi put, jer ja moram da vam kažem, samo bih nešto da vas podučim, dakle, vratiću vas u onaj period iz vremena kada su gospođa Slavica Đukić-Dejanović, kao iskusan političar i poslanik još iz tog doba to vrlo dobro zna, kada su postojala dva skupštinska veća, Veće građana i Veće republika, u sada, pre svega vašom voljom i voljom crnogorskih separatista, uništenoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i kada smo mi, poslanici Veća građana, na predlog nekog zakona, gde smo bili poslanici i kolega Jojić a kasnije i koleginica Đukić-Dejanović, i usvojili amandman nekog poslanika na neki predlog zakona, a naravno, kao više telo, to isto trebalo je da se usvoji u Veću republika, dešavalo se da se apsolutno u istom tekstu pojave amandmani od kolega iz crnogorske delegacije, odnosno poslanika neke od tih stranaka koji su delegirani u Veće republika Skupštine SRJ, a da se isto to desi i kod nas.
Šta je onda mehanizam, i za svakog normalnog čoveka i da nema dodira sa pravnom naukom? Da se konstatuje da su u istovetnom tekstu. Čak se i ovde dešava, ako obratite pažnju, u jednoj reči samo i, ako hoćete, i u grafičkom rešenju ovog amandmana nije istovetno urađeno kod kolege iz SPS i gospodina Delića, ali je suštinski sadržaj sasvim jasan.
Gospodine Ristiću, vi biste se mnogo više zainteresovali, a sada ću vam reći i zbog čega, ali nema šanse da dobijete neki od ovih sporova da ih vodite pred nadležnim sudovima, jer ste pokazali da ste loš advokat jer, videćete koja količina novca se vrti ovde oko odštetnih zahteva, baš zbog ovakvog ponašanja Direktorata civilnog vazduhoplovstva.
Zato je dobro što su kolege napisale ovaj amandman, jer dosadašnji odštetni zahtevi su već premašili iznos od pedeset miliona dolara. Zamislite da je vama neki takav slučaj. Kako biste vi bili srećni da se pojavite pred sudom sa takvim odštetnim zahtevima! Ali, sada vas neće niko, neće vas ni onaj koji se za utrinu sudi, ni za kokoške, verujte mi, jer toliko ste se izbrukali ovih dana, gospodine Ristiću, da ja stvarno ne znam da li ste sebi mogli goru antireklamu da napravite.
Još nešto bih rekla. Neko ko se bavio propisima i onim što se zove sud, a u stvari je kvazikazamat, antidržavni, odnosno antisrpski Haški tribunal, u Hagu, moram i vas, gospodine Ristiću, kao i celokupnu javnost, mada je to vest koja, evo, već putem kajrona ide preko elektronskih medija, da obavestim da je, i u pravu smo bili kada smo tvrdili sve vreme od njegovog osnivanja, osnovan isključivo da bi se osudili Srbi koji su branili svoju teritoriju, donesena je danas konačno oslobađajuća presuda za Nasera Orića, koji je u svojoj zoni odgovornosti direktno odgovoran za preko 3.000 srpskih žrtava, što je zaista jezivo i što je skandal.
S druge strane, najava prijatelja vas iz DS, ministra inostranih poslova Roćena iz Crne Gore, da će ta bivša jugoslovenska republika priznati nezavisnost šiptarske kvazidržave Kosova, kako to Šiptari kažu, nešto je što bi mnogo više trebalo da vas zabrine nego ova greška koja vam se desila, ali ne iz brzine, nego očigledno iz neznanja.

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je neverovatan spoj i koliko god da se trudite da se prikažete kao neki Evropejci i da se nudite ovim vašim mentorima sa Zapada da hoćete u EU, oni će da se čude i da se krste kako ste mogli ovako nešto da spojite.
Zamislite, vi spajate oblast građevine i zaštite životne sredine. U Beogradu, u Kragujevcu, u Čačku, u Novom Sadu, u Nišu, u Vrnjačkoj Banji građevinska mafija ne da ne poštuje bilo kakvu zaštitu iz oblasti životne sredine, nego se oni toliko bahato ponašaju da ruše sve pred sobom. I sada vi treba da spojite dva delokruga rada u okviru jednog ministarstva, gde će, naravno, da dolazi do sukoba interesa.
Jedni će da se bave projektima iz oblasti građevinarstva, tako potrebnim našoj zemlji da bismo uposlili naše velike firme, preduzeća poput beogradskog "Rada", koji je u stečaju, a nekada je to bila jedna od najpoznatijih firmi ne samo ovde kod nas nego svuda u svetu, a sa druge strane da kažete da će Uprava za zaštitu životne sredine da se stara o svim ovim segmentima tako neophodnim za održivi razvoj, za normalan život u Srbiji.
To je nešto što je valjda tendencija svih država u svetu, da imaju normalnu i zdravu životnu sredinu, a vi ih spajate sa onima koji su, da bi došli do svog cilja, a u pitanju je profit, dakle enormna zarada koja se iz godine u godinu udvostručuje, utrostručuje, da oni zajedno deluju u okviru jednog ministarstva.
Evo, tu je kolega Čikiriz, koji je iz SPO, ali živi dugo godina u Kragujevcu i tamo radi, izabran je sa liste kao stanovnik grada Kragujevca, pa može da vam potvrdi da svi oni koji su bilo kakav posao iz oblasti građevine radili, pa i lokalna samouprava iz oblasti komunalne infrastrukture, ovde nam govori da to treba da bude spojeno jedno sa drugim, ne da nisu vodili zaštitu o tome, nego mi danas imamo centar grada Kragujevca i Karađorđevu ulicu, u kojoj sam odrasla, znači sam centar grada, srce grada, gde nemate nijedno normalno drvo. Sve je posečeno, sravnjeno sa zemljom. Čak je i on sam nekoliko puta reagovao saopštenjem za javnost - zašto se to radi i zašto se te vrednosti, koje jesu, u pravom smislu reči, vrednosti jednog grada, jednog okruženja, jedne sredine, tako uništavaju samo zato da bi neko iz građevinskog lobija sproveo svoj naum.
Vidite samo kakva je situacija u Beogradu u tom smislu. Pođite od ovih planinskih i banjskih centara. Da li se tamo poštuju gabariti i dozvole za gradnju? Ne poštuju se. Svi izlaze iz tih okvira, samo ako imaju vezu i ako su miljenici, pre svega DS-a i preduzeća G17 plus, rade šta hoće i baš njih briga da poštuju životnu sredinu, naše vode i sve ono protiv čega se danas, to je zaista veliko zlo što se radi i što je "Sartid", em je bud zašto prodat i znamo da je Vlahović sa svojom ekipom učestvovao u celoj toj mahinaciji, sada sam stadion u Smederevu vredi više nego koliko je tada bila celokupna prodajna vrednost naše najveće železare.
Ako pogledate čime se danas bave institucije u svetu, slučajno sam, i pre nego što mi je došao ovaj predlog zakona i dnevnog reda ovde na radni sto, donela nešto što je nacrt jedne rezolucije Saveta Evrope, a tiče se zaštite životne sredine. Kada biste vi nekome od ovih kolega potpisnika iz raznih zemalja iz tog predstavničkog tela gde smo i mi članovi rekli da ste vi spojili građevinu i ekologiju, oni bi se čudili.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Vidite koji je radni naslov. Kaže: "Šume – budućnost naše planete". A ovi što grade i što gledaju da steknu enormno bogatstvo, raskrčiše sve šume po Srbiji, baš ih briga, nikome ne odgovaraju. Sedamnaest miliona hektara šume, kako su oni rekli, koje su zaista, uz vodu, u budućnosti neophodne za održivi razvoj planete u procesu globalnog zagrevanja, danas se uništavaju koliko i u Srbiji.
Bićemo u velikim problemima, a vi sami sebi uskačete u usta. Trebalo je prošle godine onaj Dragin, koji se pojavljivao ovde, koji očigledno nije naslućivao da će u kompenzaciji i u međusobnoj trgovini ovako nešto da se desi, da kaže da ćete da se posipate pepelom, pa nije trebalo ni da usvajate Kjoto protokol. Sada u ovom postkjotovskom periodu i na konferenciji koja je održana na Baliju i koja će da bude održana na nekoj drugoj strani planete, pošaljite vi nekoga iz Agencije, pošto nemate ministarstvo za zaštitu životne sredine, pa ispričajte šta ste uradili.
Hvala vam, gospođo predsedniče. Izvinjavam se što sam prekoračila vreme.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Vesni Pešić se ništa nije omaklo. Ona tendenciozno i vrlo dobro zna šta priča.
Unazad 20 i više godina sprovodi politiku koja nije bila ni tada kada ste vi pokušali da razgovarate, ali naravno to je ostalo samo u pokušaju, ne sa našim šefom nego sa predsednikom naše stranke prof. dr Vojislavom Šešeljem, koji je, gospođo Pešić, vama u raznim televizijskim emisijama, iza skupštinske govornice, pokušao da objasni da ti razlozi koji vas rukovode da tako razmišljate o Srbima iz Republike Srpske Krajine, o Srbima iz Republike Srpske (sada ste sasvim otvoreno rekli da to nije bila nikakva omaška, to govori vaša svest i podsvest), o Srbima sa KiM, nisu racionalni razlozi, nego čisto izdajničke prirode.
Ta politika vas je dovela dotle da ste vi jedan privezak u toj grupaciji koja sprovodi takvu politiku. Ne znam koliko treba puta, kroz retrospektivu svih izbora, ako hoćete opet da vam ponovim, od 1991. godine, od 1992. do današnjeg dana, da vam kažem da smo mi s pravom prihvatili na sebe da budemo, kako vi rekoste, i otac i majka Srbije.
Moramo to da budemo zato što onaj koji je najveći borac za Srbiju i srpski nacionalni interes, a s kime ste imali čast kao intelektualac da razgovarate i da pokušate nešto da saznate, danas upravo to i radi.
Da smo mi u pravu, govori i ovaj proces koji se danas desio u tom antisrpskom haškom kazamatu. Ko je govorio da je Naser Orić osvedočeni zlikovac (i to se potvrdilo danas), i da je u službi zapadnih sila, i da je tzv. Haški tribunal, koji je i osnovan samo da bi se sudilo srpskom narodu, napravljen da bi se navodno zločini koji su drugi počinili nad nama pripisali srpskim herojima?
E, pa, vidite, neće uspeti u tome. Iako su konačno oslobađajuću presudu dali za onoga koji je direktni nalogodavac za ubistvo preko tri hiljade Srba, budite sigurni da će, i ako ne oslobode, a na osnovu cele ove lakrdije do sada i ovih 30 i kusur smešnih svedoka to bi mogli da urade, našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, budite sigurni da će on, i ako se nastavi to suđenje, i ono što on tamo radi i gde potvrđuje te činjenice koje vi osporavate, da su srpski radikali bili srpski heroji i junaci, da su oni koji su služili srpstvu i otadžbini, ne oni koji su negde počinili individualno neko delo protiv običaja rata, što on takođe tamo govori, ali da su svi drugi bili časni heroji, srpski četnici, jer tako su se nazivala i deca partizana i četnika u poslednjim otadžbinskim ratovima. To su bili ratovi za odbranu srpskih teritorija.
Ako to već niste shvatili, a mene bi na vašem mestu, i zbog godina i zbog tako uzaludnog bavljenja političkom idejom koja vam ne donosi ni jedan jedini glas (evo, završavam), bilo sramota kada znam da ovde u poslaničkim klupama, to je šesti red odavde, sedi predsednik vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, kako to oni kažu, gospodin Milorad Buha.
Ta država je postojala i, ako bog da, jednoga dana, pre svega mudrom politikom, diplomatskim sredstvima, jačanjem Srbije, povratićemo naše teritorije i gospodin Milorad Buha nije za džabe sav svoj trud uložio u to da okuplja i dalje naše prognane Srbe.
Kad vi niste znali za 20 godina, gospođo Pešić, da naučite geografsku kartu i da pravilno izgovorite: Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, i stalno moram da vas podsećam da je Karlobag na moru, nemam s vama više dalje šta da pričam.

Za reč se, po amandmanu, javila narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić.

Hvala vam, gospođo Pop-Lazić.

Izvinite, gospođo Banović, vaš amandman je sada na redu.

Za reč se javio po Poslovniku narodni poslanik mr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala, gospodine Martinoviću. Pošto ste se javili i citirali čl. 225. Poslovnika, koliko sam razumela, po stavu 1, Narodna skupština je dužna da vam da obaveštenje da biste mogli da vršite funkciju narodnog poslanika, pa molim Službu da vas obavesti u vezi sa ovim vašim pitanjem i da vam da autentično značenje reči koja je sporna u amandmanu koji je predložila Vjerica Radeta.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Banović, izvolite.

Da li još neko želi reč po amandmanu?

Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Hvala, gospodine Markoviću.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem kolegi Tomiću.

Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.