Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je predloženim amandmanom ne samo pokrenula jedno veoma važno pitanje, već i nama dala nagoveštaj našeg budućeg rada i to je apsolutno ozbiljna stvar za jedan parlament.

Mi do sada, kao Narodna skupština, apsolutno nikakav uvid u to nismo imali, osim što je gospođa Vjerica Radeta neumorno, kao i kolega Krasić i svi drugi pravnici iz tima za odbranu, gospodin Vučić dok je bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, govorili o tome šta rade specijalni tužilac i njegov portparol i kakvi su bili susreti sa Karlom del Ponte, koja je bivši glavni tužilac tog antisrpskog kazamata, ali ja sada, na osnovu ove priče gospođe Gordane Pop-Lazić, dolazim do jednog logičnog razmišljanja.

Sasvim je jasno kako će stvari da teku. Ovo je danas skandal i, naravno, nešto što smo mogli da očekujemo, da se jedan osvedočeni zlikovac Naser Orić konačno oslobodi odgovornosti, a znamo da je u njegovoj zoni odgovornosti počinio takve zločine nad preko 3.000 naših sunarodnika u 80 srpskih sela.

Ali, ako je Parlamentarna skupština Saveta Evrope prošle nedelje, odnosno komitet koji se bavi pravnim pitanjima, mogao na osnovu inicijative, pre svega ruske delegacije, a onda su tu bili potpisnici i drugi delegati, odnosno poslanici, koji su želeli da tako nešto podrže, da odredi izvestioca i da pokrene istragu na osnovu knjige tog monstruma Karle del Ponte u kojoj je ona navela da zna za slučaj trgovine organima naših sunarodnika sa Kosova i Metohije, zašto onda Narodna skupština Republike Srbije ne bi mogla da pođe tim istim tragom?

U toj istoj knjizi, u svojim memoarima, Karla del Ponte je, kao što je to izjavila, i vidite da je to bio osnov (ja sam vam pročitala predlog za izvestioca, određen je izvestilac Dik Marti, koji će verovatno do oktobarskog redovnog jesenjeg zasedanja da pripremi celokupan izveštaj o tome), dakle, princip rada je takav da će on sada, uzimajući u obzir isključivo, jer oni su rekli da polaze od navoda iz njene knjige, zašto mi, kao Narodna skupština, ne bismo tim istim tragom i na osnovu izjava iste osobe krenuli da istražujemo?

Ona je u knjizi gde je napisala ovo što je bio osnov za Savet Evrope isto napisala i da joj je Zoran Đinđić rekao: vodi Šešelja i ne vraćaj ga u Srbiju. Prema tome, Narodna skupština Republike Srbije može...

Vi koji vičete: "ua" verovatno ste shvatili da je to bila pogrešna politika takve mafijaške vlade i takvog poteza da jednog političkog protivnika i čoveka koji je zadobio na izborima odmah posle Petog oktobra, i njegova stranka, preko milion glasova, strpate u haški kazamat. Vi mislite da ćete time problem da rešite. Pa, nećete.

Sada bismo mi mogli, pošto smo najveća poslanička grupa, a očekujem da nam se u tome pridruže i kolege iz SPS – bez obzira, ovo je parlamentarni rad, ovo je ozbiljna stvar, vaš predsednik je, gospodo socijalisti, kidnapovan (Kalispera, gospodine Dačiću. Izvinite, sada sam videla da ste ušli, danas sam vas videla, ali nakratko.), tako da zaista možemo da obrazujemo anketni odbor i da tim tragom krenemo da se bavimo tim pitanjem.

Kako bi to u praksi trebalo da izgleda? I vi koji ste odavno u Skupštini, i vi koji ste novi parlamentarci, znate, sećate se rada anketnog odbora. I kada je prof. Šešelj utvrđivao ubistvo bivšeg ministra odbrane Pavla Bulatovića, i gospodin Vučić, nikada nismo dobili taj izveštaj, niti smo ga usvojili, krađa struje od strane kumovskog para Hamović-Lazarević, ovih Dinkićevih mafijaša.

Isto tako, krenemo tim tragom. Pa onda lepo, ne sada u ulozi nalogodavca za isporučivanje živog srpskog mesa, nego da dođe pred anketni odbor Karla del Ponte, gde god da se nalazi, i da da iskaz. Ovde, u ovu zgradu, u ovu salu, i da svedoči o tome ko joj je to naredio, sa kime je razgovarala, kako su izgledali svi ti susreti i da dođemo do konačne istine. A ne svakog puta kada vam to pomenemo vi ili vičete "ua" ili skačete kao sinoć.

Izvinite, molim vas, opet ću da ponovim ono od sinoć: sud istorije je najbolji sud. Ako neko može, kao što to rade dr Šešelj i drugi haški zatočenici, godinama da se bore i znaju da je sud nepravde, čekaju da vide šta će da ih snađe, a s druge strane država ništa ne radi, onda nemojte da gledate belo kao da ništa niste čuli o tome i ne znate kada vam pričamo i kada vam takav amandman predlaže gospođa Pop-Lazić. Bila sam juče, ušla sam na sednicu Zakonodavnog odbora u trenutku kada je ona to kolegama na Zakonodavnom odboru obrazlagala i vi ste, naravno, to odbili.

Treba li da vam pominjem onog nesrećnika Radoslava Stojanovića koga ste poslali, kao i sve takve i slične protuve, za ambasadora naše zemlje u Holandiju? Šta je taj radio? On se podsmeva haškim zatvorenicima. Na koji način se obraća?

Dao je intervju jednoj ''agenturskoj'' novini, jednom nedeljniku ovde u Srbiji, da ga ne reklamiram, i kaže: Momčilo Krajišnik može da uzme advokata od milion evra, imaju oni ko zna koliko miliona.

Sem što se na takav način obraća našim zatočenicima, za gospodina Šešelja kaže: ma, njega neću ni da vidim.

Šta neće on njega da vidi? Ovaj ga je oterao i rekao mu: nemoj da mi se pojavljuješ na oči. Ni u trenutku kada mu je bilo najteže, kada je život založio štrajkujući toliko glađu, nije hteo ni tu ni slične protuve iz ambasade koji su tamo da služe interesima nalogodavaca da vidi.

Izvinite, ovo je ozbiljan posao i Narodna skupština Republike Srbije ima apsolutno sve mehanizme, pa i da formira anketni odbor, i taman kada se dr Vojislav Šešelj vrati u Srbiju da usvojimo izveštaj anketnog odbora, a dotle da ispitamo sve činjenice i sve okolnosti pod kojima se desilo to da se ovde sklepa ta lažna optužnica protiv njega.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 5. koji govori o ovom čuvenom Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. To je, u stvari, monopol Mlađana Dinkića u Srbiji i da se taman nadovežem na ovu priču mr Jorgovanke Tabaković i da to sa nekim konkretnim primerima iz svog okruženja ilustrujem.

Ovo na makroekonomskom planu je, videli ste, deo jedne svetske mafije. Nije to neka zavera, ali to su zaista ljudi koji su povezani, koji vrlo dobro znaju šta rade i koji su obučeni da rade taj posao na finansijskom tržištu i to svakoga dana ima sve veću potvrdu.

Sinoć sam, baš kao verovatno i gospođa Tabaković, na jednoj TV pratila izlaganje bivšeg viceguvernera Narodne banke Srbije. On čak ide i korak dalje, zalaže sa za drugačiju monetarnu politiku, odnosno da se ona ukine i da se Srbija odmah preorijentiše na evro, dakle da učinimo isti što i ova separatistička bratija u Crnoj Gori.

Međutim, mi ne samo što treba da jačamo stabilnost domaće valute kroz one normalne i poznate ekonomske mehanizme koje zagovaraju ekonomisti koji hoće zdravu srpsku privredu, već iz ovog predloga, opisa i delokruga rada Mlađana Dinkića vidimo da to jednostavno neće biti moguće. U Srbiji će iz dana u dan svima biti sve gore.

Ono o čemu ja treba da govorim, a to je stav 5. člana koji reguliše šta sve taj veliki gazda Srbije Mlađan Dinkić treba da stavi pod svoju šapu, između ostalog je i politika koja se tiče rada i zapošljavanja.

Da ironija bude veća, ovde je opisno vrlo lepo upakovano šta bi trebalo ministarstvo da radi, pa, između ostalog, da vodi računa o politici zapošljavanja kako u zemlji, tako i u inostranstvu, da se omogući građanima Srbije, naravno, starosne dobi i različitih kvalifikacionih struktura, da pronalaze posao u inostranstvu, da se izvrši prekvalifikacija (zamislite taj cinizam) onih koji su ostali bez posla, a upravo je Mlađan Dinkić taj koji je u Kragujevcu jednim dekretom izbacio te ljude na ulicu.

Znate šta je onaj čuveni Zavod za zapošljavanje i obrazovanje, ZZO Zastavin? Ko ga je osnovao? Ekipa Vlahović, Đelić i Dinkić. Ko ga je ukinuo? Mlađan Dinkić, prošle godine. Kako je postupio sa svim ostalim radnicima iz metalskog kompleksa? Kako je postupio sa invalidima rada?

Da li postoji neka fabrika, evo tu je i kolega mr Živanović iz Šapca, pa u bilo koga da pogledam, bilo sa koje strane, da li su srpski radikali ili kolege iz SPS, pa i vi žuti, da vas pitam - da li ste vodili računa o invalidima rada i da li ima zaštitnih radionica za invalide rada? U Kragujevcu ih nema, ni u fabrici namenskih proizvoda, ni u fabrici automobila. Da li će ih biti sa dolaskom Fijata? Čisto sumnjam, i to je sve na dugačkom štapu.

I onda, podaci koji su vrlo egzaktni (ništa srpski radikali ne govore napamet), više su nego poražavajući. I general Delić, kao i moja malenkost, kao i potpredsednici Skupštine, dobijamo redovno periodične, mesečne izveštaje Republičkog zavoda za statistiku (on se plaća iz budžeta, hajde da pođemo od toga da ima relativno tačne podatke) i kad vi pogledate šta je opis posla Mlađana Dinkića i kada vidite, a to je zvanično saopštenje republičkog organa, kako se kretala zaposlenost onih koji navodno rade u inostranstvu, to je katastrofa.

Ako mi kažemo, a to je tačno i to je bio ključni deo našeg ekonomskog programa u izbornoj kampanji, da je građevinska operativa i da su srpski građevinci (s tim će da se složi i gospodin Mrkonjić, i gospodin Obradović iz DSS, to ne zagovaramo samo mi) zaista proslavljeni u svom poslu u celom svetu, pogledajte, molim vas, kako to izgleda danas.

Naravno, ovo nije tačno. Tačno je na osnovu podataka koje ima Republički zavod za statistiku, ali je stvarnost sasvim drugačija. Zašto? Zato što Mlađan Dinkić ne radi posao koji mu je ovde dat. Niti ga je radio, niti će da ga radi. Niti je to prethodno radilo Ministarstvo za rad i zapošljavanje čiji bi to izvorni delokrug trebalo da bude. I zato sam ja podnela taj amandman.

Pogledajte šta se navodi, recimo, kao podatak za Rusku Federaciju – samo 422.933 radna sata u oblasti građevinske operative u onolikoj državi, odnosno prosečan broj radnika iz Republike Srbije je 203 radnika.

Onda vidite da Dinkić i Vlada Srbije nikoga skoro nisu uputili u Rusku Federaciju da radi. I vi znate, imate toliko i rođaka i prijatelja ili čujete da tamo ima više hiljada Srba. Samo preduzeće Putevi Užice ima negde oko 1.500 radnika koji rade na velikim poslovima i projektima u Rusiji prema Sočiju, a da ne govorim o drugim privatnim firmama (jedna isto tako jako poznata firma iz Leskovca, pa tako redom).

Vidite onda da država ništa ne čini da, u saradnji sa nama prijateljskim zemljama, koje vape za našim kadrovima, oni dobiju siguran posao, da idu preko naše države, da u tom smislu kao što to ovde stoji budu socijalno osigurani. Ti ljudi se snalaze sami.

Ja, evo, znam, na primeru tog jednog gospodina, pa i ovog gospodina, ne znam mu ime, iz Putevi Užice, možda neko od vas zna kako se zove i preziva, on sve ljude iz svog kraja vuče i ako pođe iz kuće polaze i otac i sinovi.

Šta je sa zaposlenima na istim poslovima u Crnoj Gori najbolje znate vi koji živite u blizini Brodareva i koliko ovih dana imaju problema naši ljudi kojima je istekla lična karta, pa čekaju na ličnu kartu, a treba da pređu u Crnu Goru zato što su angažovani na poslovima kod ruskih investitora koji su tamo kupili određene kuće, odnosno vile ili već nešto drugo i sada imaju potrebu da dođu srpski majstori, koji su najbolji.

Pogledajte koliko je to u satima – tek nekoliko stotina hiljada radnih sati, a koliko je radnika koji odlaze iz Srbije u Crnu Goru – 719. Mislim da ih sada, u ovom trenutku, u Sutomoru ima najmanje 500, da ne kažem 1.000, a u Budvi ko zna koliko. Država je registrovala 719, toliko ih je Mlađa poslao, odnosno država im omogućila i garantovala im socijalno osiguranje i da će taj rad da im bude ubeležen u njihovoj radnoj knjižici. To bi tako trebalo da bude.

U ovim prijateljskim zemljama gde su nekada išle i kolege gospođe Dejanović, u Libiji, pa onda u drugim bliskoistočnim, dalekoistočnim zemljama, vi da pogledate, pa to je smešno – dva, tri, pet zaposlenih ljudi. I vi se onda hvalite time kako imamo ne znam koliko kadrova i eksperata svuda po svetu. To je žalosno.

Kada je u pitanju ovo interno zapošljavanje, da li je trend porast nezaposlenosti u odnosu na 2005. godinu? Naravno da nije. Da li se smanjio broj nezaposlenih? Nije. Mi imamo jednu fantastičnu, rekla bih naučnofantastičnu, priču aktuelnog gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića. Baš šteta što nije ovde, kažu on je u parlamentu da bi mogao da odgovara na ono što se kaže kad se pomene njegovo ime.

Čovek u gradu u kom ima blizu 40.000 nezaposlenih, gde je ovaj njegov pajtaš Dinkić dekretom ukinuo ljudima mogućnost da se prekvalifikuju i ti takvi ljudi, koji su sada dobili tu neku po principu ''uzmi ili ostavi'' bednu otpremninu, neće moći da se vrate i da konkurišu, da rade u novoj automobilskoj industriji, ako ona uopšte dođe.

A pitanje je i koliko će tamo ljudi da bude zaposleno jer znate kakav je trend u svetskoj automobilskoj industriji. Tamo gde je potpuno robotizovana proizvodnja, gospodin Marković se trudi da to zaista lepo prikaže, glumi robota, ali zaista na sto jedinica automobila je samo jedan zaposleni, ajde ovde neka bude i tri, pa preračunajte, a znamo koji su realni kapaciteti. To je strašno.

I onda opet dolazimo na onu priču gde se sve troše pare, i sve to ide preko agencija za pronalaženje posla. Zamislite koliko je daleko otišla njihova drskost, evo general i ja smo pronašli koji je to iznos u budžetu za ovu godinu. Kome su oni pronašli posao, kome su oni pomogli?

Da se vratim na ovog pomenutog Stevanovića. On kaže - u Kragujevcu je prošle godine (priča neke neverovatne cifre) zaposleno 6.000-7.000 ljudi. Jeste, u njegovoj mašti. I vi vrlo dobro znate, evo i gospodin Rogović, pa svi vi drugi koji ste privatnici, privatni preduzetnici, da nekoga prijavite i on radi izvesno vreme kod vas, ali taj posle ne radi. Takav mora da se registruje na birou rada, je l' tako? Ili imate fluktuacije, naravno.

Danas jedna devojka ili mlada žena radi u samostalnoj trgovinskoj radnji i ako ima sreće da bude prijavljena, pošto su sada tako rigorozne kazne, naravno za one koji su miljenici lokalnih G17 i žutih te kazne na važe, ali ako ima sreće, posle nekoliko meseci kaže joj gazda - nema ovde više za tebe posla, slab mi je promet, i ona ide na drugu stranu grada i traži posao na drugom mestu. I to je prijavljeni zaposleni i to ulazi u tu fantastičnu cifru o kojoj on priča.

Nema vremena, zaista ne da je malo 15 minuta, satima bismo mogli samo o ovim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku da govorimo, ali pogledajte koliko je poražavajuća situacija u ovom trenutku. Evo, šest meseci je prošlo u 2008. godini, jurili su, skupili se, skrpili se i sada će da naprave tu tajkunsku vladu po volji Zapada. I vi mislite da će nešto da se promeni?

Ovo je poražavajuće. Govorimo o tome koliko je ljudi gladno, koliko je ljudi bez posla. Dakle, ako je njihova evidencija da je to nešto preko 800.000 ljudi, a mi govorimo da ima najmanje 200.000 ljudi koji nisu evidentirani kao nezaposleni, nisu motivisani, pa čak i zbog toga da nemaju tu zdravstvenu knjižicu, ali pogledajte, kada pomisle na to da dovedu dva svedoka da bi dobili overenu zdravstvenu knjižicu, ko zna koliko je desetina hiljada ostalo demotivisano i ne radi ni to.

Pogledajte kako se kreće stanje u prvoj polovini 2008. godine. To je rezultat kako prosečan građanin Srbije živi. Ne Dinkić, ne ostali lopovi i tajkuni, oni imaju šta god hoće i svakog dana grabe i žive kao lordovi. Prosečan građanin Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, mora da potroši na hranu 39,9% svoje zarade, ako ima neku zaradu.

Od ukupnih prihoda redovan prihod za jedno domaćinstvo je 53,2%. A znate šta ulazi sa 29,8% - evo, tu su gospoda penzioneri - penzije. To ulazi u ukupan budžet jednog domaćinstva. Pa se kaže da postoje situacije, nažalost, da penzioneri izdržavaju svoju decu, decu koja su ostala bez posla, i unučiće, a oni sami ne mogu da prežive od tih penzija.

Koliko se izdvaja na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva? Oko 17%. Jer, ljudi najpre moraju da prežive i da kupe tako skupu hranu. Govorite o tome kako naša omladina treba da se obrazuje i da se školuje. Pa, naravno da treba. Imamo, i ja to tvrdim, najbolje rasadnike talenata u svim gradovima Srbije po raznim oblastima. Ali, evo, ova neumoljiva statistika govori da za to samo 1,9% može da se izdvoji iz kućnog budžeta.

Mlađan Dinkić sebi pravi ski-centre, rasipa se kako hoće, u maniru pijanog milijardera, može mu se, znate kako kažu ova deca – ''ima se, može se'', a za rekreaciju i sport prosečno srpsko domaćinstvo izdvaja, evo, ovde piše, bednih 0,8%. Ako hoćete da pratite kulturna i sportska dešavanja, to je negde ispod 2%.

Gde se mi nalazimo? Nalazimo se u društvu gde mafija, moćnici i sada kroz institucije sistema, kroz razno-razne agencije ovo ministarstvo povlači za sobom produkciju takvih neradnika i štetočina.

Dakle, nekoliko hiljada, ili da kažemo koliko ih je, i da ih je 10.000 ili 20.000, žive kao lordovi, kao bubrezi u loju, a građani pate i biće sve gore i gore. Zašto? Zato što je, evo, prošlo već pola godine, profesor Mašić zna koliko površina nije zasejano, nemam vremena to da pročitam, ali to je ovde poražavajući podatak, nekoliko stotina hiljada hektara obradive površine, i kad sve to vidite i kad pogledate ovaj bilans, koliko je proizvedeno a koliko je bio izvoz, to je ona razlika od 40 milijardi evra o kojoj je govorila i gospođa Tabaković i gospodin Todorović.

Mi smo zemlja u kojoj bez suštinskih promena, a očigledno je da ih može doneti jedino, i doneće ih, SRS, nema pomoći i nema pomaka.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je upravo ušla u salu, i morala je verovatno da prekine svoj rad na Zakonodavnom odboru o razmatranju u pojedinostima Zakona o ministarstvima, a ona je baš kao i kolege iz drugih poslaničkih grupa u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman na prvi član izmene i dopune Zakona o vladi.
Naime, taj član je u stvari brisanje 3. stava člana 13. osnovnog zakona, koji govori o tome da se jednostavno ukida potpredsednik Vlade koji zamenjuje po ovlašćenju premijera budućeg, ovog Cvetkovića, ako se nekako skrpi ta vaša većina posle svih ovih problema koje ste napravili strankama nacionalnih manjina, a da jednostavno dolazi jedan zamenik predsednika, i potpredsednik i zamenik u isto vreme, koji ima ekskluzivitet da zamenjuje predsednika Vlade na takav način.
Mi smatramo da je to nezabeleženo i u bilo kom normalnom političkom sistemu, demokratskom sistemu jedne zemlje, da ste neozbiljni ljudi, vi koji ste predložili ovako nešto, pre svega mislim na ovu stranu iza ovog žutog preduzeća i grupacija G17, što govori i činjenica da ste vi navodno pristupili otvorena srca, kao ljudi koji brinu za državu i narod, donošenju novog ustava Republike Srbije, a sada se pokazalo da vi u stvari samo mislite na svoje funkcije i na svoje fotelje.
Da bih vam rekla koliko je to besmisleno govori činjenica da, po nom stripu, neće baš tako da bude. Znate, u onom stripu broj 1 je uvek broj 1. Ovoga puta to neće da bude Mirko Cvetković, zato što on nema tu političku snagu da bude broj jedan, iza njega ide šef, taj bi sad trebalo da bude ovaj potpredsednik ili zamenik predsednika.
Onda zamislite čitavu tu galeriju likova, od Dinkića koji se sebi prigrabio toliki budžet i tolike poluge moći i vlasti, zamislite Đelića i svu tu bratiju koja se skupila u toj novoj budućoj Vladi, samo da bi nastavila da otima od naroda i da narod sve gore i teže živi.
Ujedno želim da kažem da je gospođa Pop-Lazić koristila ovo vreme i sada je morala da prekine, pošto ona to naravno, skromna je žena, neće nikada za sebe da kaže, raspravu o Zakonu u pojedinostima upravo u trenutku kada je branila amandman za pomoć haškim optuženicima, jer vam je dobro poznata činjenica da ste po nalogu vaših zapadnih mentora sve srpske junake isporučili haškom kazamatu.
Naš predsednik je već šest godina, dobrovoljno se predao, i vidite da svakoga dana, ako ste gledali sinoć, ono je zaista više za neku smehotresnu olimpijadu nego za nekog ozbiljnog svedoka koje dovodi tužilaštvo koje ga tereti za ono što on nikako, ni u snu nije pomislio a kamoli uradio, pa onda neka vama služi na čast što na takav način imate i tako se ophodite i prema ministarstvima koja su zadužena i koja bi trebalo da rade na pomoći našim srpskim junacima, a i prema ovom članu i prema ovakvom zakonu o vladi.
Da je gospodin Tomislav Nikolić, koji je časno ušao u pisanje i najveći doprinos dao novog ustava Republike Srbije, znao da ćete toliko daleko da idete, ali svima je jasno o kakvoj je prevari reč i koliko vam je samo stalo do vlasti, insistirali bismo na tome i nikada Ustav Srbije ne biste doneli, precizirali bismo da to ne može da se desi nego da precizno stoji šta je predsednik vlade, koji su to potpredsednici, koliko mora da ih ima i jednostavno da i vaše parohije omeđimo ustavom, pa tako i broj.
Ovako, mi smo mislili da će ozbiljni ljudi da donose zakon o vladi i da će da razmišljaju o budućnosti države i naroda, a ne samo o svojoj ličnoj koristi. Zbog toga u članu 135. Ustava i stoji - donosi se zakon o vladi. Ali, kojoj vladi?
Vladi koja će da rasprodaje državne i nacionalne interese, vladi koja će i dalje da se ponaša tako bahato da narod živi sve gore i teže.
Budite sigurni koliko god ekskluzivaca da bude u toj vladi i kako god mislite da ćete u institucionalnom smislu to da provučete sa ovom tesnom većinom, da promenite zakon, da vam se već sada vidi kraj, da to narod oštro osuđuje i da smo mi tu da ukazujemo na sve vaše greške i na ono što ćete da radite, što svakako neće biti u interesu građana i države.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem da se obraćam zbog toga što je priroda mog posla da sve čujem na mestu potpredsednika, pa tako čujem i šta govore druge kolege koje se nalaze za stolom predsedavajućeg.
Naime, moram da dam objašnjenje, očigledno to nekima nije jasno. Meni je žao što moram ove početne korake nekome da objašnjavam, a neko će da se prepozna u tome. Dok je gospodin Tomislav Nikolić govorio bilo je jasno da se on javlja po amandmanu na član 1. izmene i dopune Zakona o vladi, koji se odnosi na osnovni član 13. stav 3. zakona.
Moram da podsetim neke ovde da su amandman u istovetnom tekstu na član 1. podneli - Slobodan Maraš, Gordana Pop-Lazić. Vreme poslaničke grupe SRS, na amandman koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić, iskoristili smo gospođa Pop Lazić i moja malenkost u 15 minuta i zajedno narodni poslanici Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Razumela sam gospodina Tomislava Nikolića da se javio po amandmanu Slobodana Maraša, je li tako, ima još 15 minuta na raspolaganju po amandmanu koji su u istovetnom tekstu podnele i druge kolege koje sam pročitala, da ne bi bilo zabune. Jer to što podnosimo amandmane u istovetnom tekstu očigledno nas je muka naterala, pa i ove eldepeovce koji su bili protiv Ustava. Sada su oni doživeli da brane Ustav Republike Srbije.
Da ne bi bilo zabune, pozivam poslanike SRS, pre svega i ove vrsne pravnike, a i druge, da iskoriste vreme i da se jave po istovetnom amandmanu koje su podneli kolege Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević. Hvala.

Gospođo predsedniče, znam da Vlatko Ratković nije otišao da lista Vujakliju i da traži značenje reči kazamat, jer da ima to osnovno znanje, na šta ga je upućivala gospođa Pop-Lazić, on bi znao, a zna i gospodin Batić, da ta reč gotovo svuda ima isto značenje u svakom smislu. A vi ste pominjali, da sad ne ponavljam kako neki pravni termin ili bilo koja reč, u etimološkom, na kraju krajeva i u tradicionalnom smislu imaju značenje, ali mene to ne iznenađuje.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 93, zato što predstavnik predlagača, kako neko juče reče, obrazlagač Vlatko Ratković nije ovde. Boško Ristić je onaj koji treba da dođe kao sledeći. U svakom slučaju, mi želimo ovde da imamo predstavnika predlagača i da znamo zbog čega nam se ovo dešava. Koji god da je od njih dvojice, isti su.
Apsolutno je neprihvatljivo i vi vrlo dobro znate da smo uvek u takvoj situaciji, kada je u pitanju ministar, a predlagač je u ime Vlade Republike Srbije, bilo koji da je zakon u pitanju, pravili pauze do dolaska onoga ko u ime, ovog puta 122 poslanika, predlaže izmenu i dopunu zakona.
Oni nemaju argumente, niti su imali na Zakonodavnom odboru i na brzinu su to hteli, i bez kvoruma i ne pozivajući predstavnike opozicije da izglasaju, obilo im se brzo o glavu, jer ko se sa nama dokači, to obično ispadnu ćorava posla.
Prema tome, upozoravam ga, a vas gospođo predsedniče da odmah reagujete i da gospodina prizovete da dođe u salu, jer stvarno nema smisla. Strpljivo smo čekali toliko sati. Bilo je dileme oko toga da li ste vi na početku zasedanja rekli da otvarate raspravu o ovoj tački dnevnog reda, kako se stvorila ona cela, ne halabuka, nego naš osnovani protesti jutros, neko je čuo, neko nije. Naravno, postoji u stenografskim beleškama.
Počeli smo posle 18,00 časova da radimo po ovoj tački dnevnog reda. Neka dođi taj vajni pravni ekspert, sada je ovo vrlo zanimljivo, naročito u članu 2. predloženog zakona, da nam obrazloži ovog potpredsednika odnosno zamenika, da vidimo šta je pisac hteo da kaže i da vidimo šta je mislio. Ne mora da nam nacrta ko je to.
Malopre je rekao gospodin Nikolić, nas to uopšte ne zanima u personalnom smislu. Kako ste se dogovarali, tako će i da vam bude, ali na osnovu Ustava ne može, na osnovu shvatanja i poimanja onoga šta je Narodna skupština, šta je Vlada Republike Srbije, ne može.
Još jednom, pozivajući se na Ustav Republike Srbije, pozivam Ustavni sud, jer lepo se kaže u poglavlju koje govori o Ustavnom sudu, da Ustavni sud može sam da pokrene ocenu ustavnosti nekog zakona i očigledno je da je ovo neustavan zakon.
Ne znam šta ti ljudi rade. Njih je desetoro, među njima i onaj čuveni Dragiša Slijepčević. Pošto je ovaj diktator Boris Tadić više puta na televiziji rekao - pozivao sam Tomu Nikolića da da svoje sudije, zamislite, kao da ih on drži u džepu, kao da je on nečastan čovek, daleko bilo, kao što je Boris Tadić, pa da ima neke svoje kombinacije i da poziva sa liste neke, evo, odobrava gospodin Batić. Tako je, gospodine Batiću, to je bilo vaše društvo, ona 18-oglava aždaja - DOS posle 5. oktobra.
Sada lepo se vidi ko je ko i da postoje nečasni i časni ljudi. Dajte nama časnima zaista da radimo posao kako treba. I da odgovorim onome ko nije u sali.
Kaže - ko je formirao u Srbiji, jednom zasvagda to da završimo, komisiju koja će da kaže - a ko to više voli Srbiju od tamo nekih. Formirala je Narodna skupština Republike Srbije, a komisija se zove RIK i gospodin Odalović je bio član.
RIK je ustanovila da je pojedinačno najveća stranka u Srbiji, koja zadobije najveće poverenje birača, SRS. Komisijski je utvrđeno da mi najviše volimo Srbiju, naš narod i sve njene građane.
Prema tome, zamolila bih da više niko ne postavlja tako glupa pitanja.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, razumela sam kolegu Miloša Aligrudića da je želeo, ne kako neko to reče, da poboljša zakon, nego da ga uskladi sa Ustavom i da jasno i precizno, kroz jedinu moguću pravnu normu kaže kako to treba hipotetički da izgleda kada Vlada Republike Srbije, po Ustavu, ima jednog ili više potpredsednika.
Zamislimo da Vlada Republike Srbije ima nekoliko, tri-četiri potpredsednika.
Ona mafijaška Đinđićeva Vlada posle 5. oktobra je imala šest potpredsednika, jedan od potpredsednika je bio Aleksandar Pravdić iz DSS koji je, čini mi se, ispraviće me kolege iz DSS ako grešim, već početkom 2002. godine napustio tu Vladu, valjda shvativši s kime ima posla, a i zbog činjenice da se desilo ubistvo Momira Gavrilovića, koje ni dan-danas nije rasvetljeno.
U stvari, počinioci, odnosno nalogodavci su apsolutno bili jasni odmah posle tog ubistva, jer je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj dostavio nadležnim organima, moram da podsetim vas koji ste to zaboravili, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, sva potrebna saznanja, jer je bila raspisana javna nagrada. Tu je gospodin Milić, koji je tada bio njegov zamenik i on vrlo dobro zna da, do dana današnjeg, na taj javni poziv ta nagrada nije isplaćena SRS. Ali, o tom-potom, što bi naš narod rekao - teraćemo se još, ima vremena.
Vidim, gospodine Milivojeviću, da ste vi nestrpljivi, bliži se 22 sata i snimak suđenja iz haškog kazamata, koji vi svako veče uredno pratite, i mi ne želimo, naročito mi srpski radikali, da remetimo tu satnicu. Imamo još dva amandmana, govorićemo o tome. Znam da vi svakog dana s pažnjom, i divite se pravničkom i političkom znanju prof. dr Vojislava Šešelja, pratite suđenje. Upućujem vas da to uradite i večeras.
Ovde sam želela da kažem da je gospodin Aligrudić zapravo hteo jasno da stavi do znanja da, ako je u pitanju jedan od potpredsednika, da ovo nije trajna kategorija. Bira se Vlada i dođe ovde Mirko Cvetković, on je taj koji će biti, ako se to desi i ako vam do tada opstane ta većina.
Ova manjinska grupa se već pobunila, jer je jasno da nisu iskrene vaše namere da štitite njihova manjinska prava, što smo i mi govorili, i mi znamo, jer imamo predstavnike skoro svih nacionalnih manjina, gde jedino SRS, poštujući Ustav, što naš narod kaže - njih drži kao malo vode na dlanu, da ih svi ostali zloupotrebljavaju od izbora do izbora, kad su predsednički izbori, kad su jedni parlamentarni, lokalni, pokrajinski itd, i vreme će da pokaže da su jedino naše namere i u tom smislu iskrene.
Ali, on je želeo ovim amandmanom, i potpuno ga podržavam u tome, da kaže da je taj, jedan od potpredsednika, neko, zamišljena ličnost, samo u situaciji kada predsednik Vlade nije u mogućnosti da obavlja svoje Ustavom i zakonom propisane obaveze, a ne da trajno određuje jednog, pa da kaže - sada je izabran Cvetković i do kraja mandata.
Ne, nego da to vrati u ustavne okvire i u poslovničke odredbe i one bivše Vlade, govorim kada je imala šest potpredsednika, posle pet, jer je Pravdić napustio Vladu, i vrlo se dobro sećam, znamo to mi koji smo tada bili narodni poslanici, da su bukvalno svakog dana u nedelji tadašnji potpredsednici Vlade imali svoj dan za dežurstvo.
Ako smo mi imali, recimo, zakon na dnevnom redu ili amandmane, pa čekamo mišljenje Vlade na amandmane koje smo podneli, na neke od tih katastrofalnih zakona iz tog perioda DOS-a, koji se sada nastavlja, tada su počeli da se usvajaju zakoni koji su ukinuli prava radnika, i seljaka, i penzionera itd, ako je to, recimo, utorak, znamo da će sve da potpiše Žarko Korać.
Dakle, on je bio dežurni tog dana. I tako redom.
U tom smislu je jedino moguće da se sa Ustavom i sa pozitivnim normama uskladi, ovakvom izmenom ovog člana, izmena i dopuna Zakona o Vladi, jer drugačije je nemoguće.
Pokušavate da stvorite privid, a otvorila se na našoj nacionalnoj televiziji, na RTS, druga tema o kojoj je govorio i dr Paja Momčilov. U stvari, ovde je stvar vrlo jednostavna.
Ako ćete da imate, protivustavno naravno, jer ovo će jednog dana morati da padne na Ustavnom sudu.
A nemamo Ustavnog suda, koliko god vi da mislite da je on konstituisan izborom ovih desetoro, uvodi se na mala vrata predsednički sistem u državi Srbiji. O tome su sinoć sasvim otvoreno govorili i oni navijači ovog žutog preduzeća, a i gospodin Antonić, koji je bio u neku ruku iskren, i realan, i objektivan, i koji je upozorio na to, ko je pratio tu emisiju, da je, između ostalog, i to jedna stvar koja se kosi sa našim Ustavom.
Onda je trebalo, gospodo, da stvorite takvu većinu i takvu klimu u Srbiji da mi imamo predsednički sistem, ne predsednika vlade, nego predsednika države u liku Borisa Tadića, koji je sada politički uzurpator. I kada ste već, gospodine Ratkoviću, vratili ste se u salu, rekli da je kazamat za vas i kao pravnika i kao predsednika odbora neka nepoznata reč, rekli ste da zbog toga odbijate amandman koji je predložila gospođa Pop-Lazić, vi morate da znate da se građani Srbije u ovom trenutku, i svi mi koji se protivimo ovakvom načinu donošenja zakona, koji su protivustavni, nalazimo u jednom vašem globalnom kazamatu.
Izvinite, molim vas, ali kako drugačije da se osećamo mi koji hoćemo da štitimo i pravo i pravdu, a na takav način, uzurpacijom vlasti, vi sprovodite sve ove zakone. Još nisu seli ovi vaši vajni ministri, i predsednik, i taj zamenik predsednika i potpredsednici u ministarske fotelje, namere su vam jasne.
Na koji način ćete da vladate, to naravno neće da bude dobro, ali najveća je opasnost, opet ponavljam, o tome danas imate napise u skoro svim dnevnim novinama, na ovaj ili na onaj način, pitaju se naši kolumnisti, razni novinari, oni koji su vas i podržavali posle tog petooktobarskog puča, što bi neki rekli revolucija, da je to najveća opasnost danas u Srbiji, što jedan čovek koji ne sedi u Nemanjinoj, nego na Andrićevom vencu, a nije predsednik vlade, nije Mirko Cvetković i ne liče Tadić i Cvetković nikako, koji je uzurpacijom svoje predsedničke funkcije, a ima sasvim jasne nadležnosti kao predsednik države, došao do toga.
Vi vrlo dobro znate da smo mi srpski radikali, ali smo zbog nacionalnog interesa, zbog odbrane Kosova i Metohije, nastojali, pre svega Tomislav Nikolić, da postignemo najširi mogući konsenzus usvajanjem Ustava.
Mi smo se čak zalagali za to da imamo izbor predsednika iz reda narodnih poslanika i to je naša ideja oduvek, od osnivanja SRS, međutim, to je očigledno bilo da nije moglo da prođe, ostao je taj neposredan izbor predsednika države, ali ovakav način uzurpacije te funkcije i ovakvo ponižavanje Narodne skupštine Republike Srbije naravno je neki tihi uvod i u diktaturu u pravom smislu reči.
Možda će vama da se učini da su ovi moji izrazi previše jaki ili da nisu baš u skladu sa ovom trenutnom situacijom, ali vreme će da pokaže da jesu. Čekam i znam odakle će da dođu prvi glasovi da je to tako, već sada dolaze, kada već pominjemo i supruge i tetke itd, od supruge jednog od vaših koalicionih partnera, jer ona vrlo dobro zna s kime se uhvatila u kolo sada.
Dala je jednu banku, sada bi pet da izađe iz tog kola, ali u svakom slučaju videćete i na osnovu onoga što budete čuli od te gospođe, koja neće da ćuti pred činjenicom da ste tako omalovažili i tu njenu stranku i njenog supruga, i da radite već vi šta god hoćete. Ako kažete da je to neozbiljna reč o kome se radi, pogađajte o kome se radi, vi svi vrlo dobro znate.
U svakom slučaju, i dalje će celokupna srpska javnost s pažnjom to da prati. Nemojte da se začudite koliko će i specijalnih emisija i svega toga da bude na našim medijima, i koliko napisa i u periodičnoj štampi o tome da jedan čovek danas, naravno, lepo reče dr Momčilo, koji je marioneta zapadnih sila, Boris Tadić, želi da kao pravi diktator vlada i upravlja Srbijom.
Vlada Republike Srbije, šta god da vam znači ovaj specijalni potpredsednik, isključivo i striktno će da poštuje njegove naloge, odnosno naloge DS.
Svi ostali, bez obzira na to, vaša demokratska volja, matematička većina, kakva bi drugačije i bila... to je samo on jednom u nizu gluposti taj Boris Tadić rekao, stvorena je u Beogradu matematička većina. Tamo je stvorena je i matematička i politička, i ono što je za dobro građana Beograda, da jedan takav častan čovek bude i biće Aleksandar Vučić, voljom odbornika gradonačelnik Beograda.
Ali, ovde se stvara ne neprincipijelna, nego opasna većina za uvođenje Srbije u nešto protiv čega ste vi se navodno borili, a u stvari ispostavilo se da niste nikakvi demokrati, da ste uzurpatori i da je to stanje bezumlja i haosa neprihvatljivo.
Mene zaista iznenađuje da se niko od vas nije javio i da nije pomislio, pa čak i da kaže, tu je ovaj, pretendent na ministarstvo za KiM, gospodin Bogdanović, nije u sali, znate da ne volim da govorim o ljudima koji nisu prisutni, osim ako nije obavezan, kao ovaj Boško Ristić, da bude ovde, a nije u sali.
Niko se od vas nije oglasio, od vas iz DS, vajni ste dušebrižnici, a u stvari vidi se koliki licemeri za Srbe sa KiM, pa da kažete da ih podržavate i ono što oni rade, kako su uspeli i zaista im na tome čestitam, i gospodinu Ničiću, jer je na Vidovdan osnovana skupština zajednice kosovsko-metohijskih opština.
To je ono o čemu vi treba da razmišljate, ali kada smo već kod toga da vi ne znate ono što je opšteprihvaćena reč, čak i kod ovih koji su ukrali srpski jezik, a to je reč kazamat - zatvor, kako god hoćete da kažete, mene ne bi začudilo da vi apstrahujete i reč nacija. Kod vas se ona od prilike do prilike i menja. U istorijskom smislu, za vas nacija ništa ne znači, nego se poigravate time, samo da biste zadržali vlast i da biste nastavili sa korupcijom, pljačkom i otimačinom u Srbiji.

Zaista ne bih, gospođo predsedniče, da trošim dragoceno vreme. Ostali su nam još amandmani na preostale članove zakona.
Interes mi je, kao i svih građana Srbije, da u 22,00 sata posle prenosa sednice Narodne skupštine otpočne snimak današnjeg suđenja predsedniku stranke prof. dr Vojislavu Šešelju. Ne razumem zašto gospodin Maraš hoće da bude veći katolik od pape, kako se to kaže.
Gospodine Maraš, pošto vi sve vreme govorite, i malopre ste rekli, da ovde iznosim neko mišljenje. Vi mislite, tako pošla pa iznosim neko mišljenje, razmišljala, neosnovano pričam ili to neko radi od članova SRS. Nemam nameru da vas učim nečemu što vi niste odavno naučili, a već ste drugi put poslanik u Narodnoj skupštini.
Sa velikim zadovoljstvom, ali naravno u odsustvu autora, pokloniću vam jednu knjigu koja ima 1.100 strana, a koja govori o onome o čemu sam malopre pričala i malo obratite pažnju. Rekla sam da nisam bila sigurna, znam da je u to vreme gospodin Milić bio u Vladi Srbije, kasnije je otišao za zamenika ministra, a nemojte da ispravljate, pogotovo bilo koga od srpskih radikala.
Da se vratimo na ono što se dešavalo u višestranačju između dva svetska rata, tu nemate šta sa nama da tražite, a kamoli u ovom obnovljenom višestranačju od 90. godine do današnjeg dana. Znamo skoro u svakom mesecu kada je šta bilo, u bilo čije vreme, kada je god koja vlada bila i kada su god koji poslanici sedeli ovde u Skupštini. Mogu toliko da učinim i mislim, a inače to poklanjam svojim prijateljima i svima onima koji mi traže knjige prof. Šešelja. Evo i vama ću sa zadovoljstvom da poklonim jednu takvu knjigu, da nešto bar naučite.

Hvala vam, gospodine Aligrudiću, uvek ste bili džentlmen, zahvaljujem i ovog puta.
Gospodine Maraš, razlika između nas i vas, nas srpskih radikala i vas iz te vaše stranke i ovih koji sede u ovoj sada političkoj opciji, pre svega ovi koji sebe nazivaju demokratama, jeste što je za nas najvažniji sud istorije. Pustite vi sud istorije da pokaže ko je bio u pravu, a ko nije.
Ponosna sam na to što ste vi, pomenuvši takav uticaj predsednika naše stranke na mene, i na celokupnu javnost, i na sve članove stranke, izuzetno veliki, i to je nesporno, ali tražite od mene da budem previše darežljiva.
Pomenuli ste još neke naslove, drage volje, ali evo ova knjiga koju ću da vam poklonim je 600 dinara, a sada tražite još 100 naslova da vam poklonim, po 600 dinara, izdvojte malo od vaših primanja i nema problema, slobodno vam je da kupite koju god želite od tih naslova koji su potkrepljeni činjenicama.
I to ne radi neko ko je, za razliku od ovih vaših dušebrižnika, puko piskaralo, nego neko ko je u tamnici Haškog kazamata, vredno i marljivo radi, i želi da da doprinos na rasvetljavanju novih događaja iz naše istorije, kao i onoga što se dešavalo pre više vekova.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, ovaj zakon je nešto što je bilo realno da se očekuje u političkom dogovoru ove dve opcije, do juče nepomirljive Demokratske stranke, koja ima svoje priveske, a to je Čankova politička stranka, Srpski pokret obnove i pre svega najmegalomanskiji G17. Međutim, neko je danas postavio pitanje koje mi se učinilo da je logično, a u stvari nije logično, kaže - ko je taj ko projektuje koliki će broj ministarstava da bude. Još se gospođa zapitala - pa gde taj neko sedi i razmišlja kako to treba da izgleda Vlada Republike Srbije i koliko da ima ministarstava.
To se ne projektuje nigde posebno, to se sve dešava onako, što bi se reklo u hodu.
Ovoga puta smo saznali da se to dešavalo od kafane do kafane i da je jedan od tih glavnih posrednika bio Oliver Dulić, koji se nije skrašavao u kući nego je svakog dana i doručkovao, i ručao, i večeravao po kafanama, i dogovarao kako to treba da izgleda, a na kraju eto izgleda ostade bez ijednog od ovolikog broja ministarstava, iako se trudio da bude ta ključna spona. Pošto smo juče izuzetno dobro obrazložili građanima Srbije kakva je to ekskluzivna uloga zlatnog glasa potpredsednika odnosno zamenika premijera, a znaju ljudi kakva je struktura ličnosti Mirka Cvetkovića i videćemo šta će on biti spreman i na koji način će da nam iznese svoj ekspoze.
U ovom vremenu poslaničke grupe SRS osvrnula bih se na neke opisne detalje pojedinih ministarstava jer jednostavno nema vremena za sve. Kolega Vlatko Ratković iz DS, koji je ovlašćen u ime predlagača, taksativno je nabrajao od jednog do drugog ministarstva šta je to novo, šta se ukida i sa njegove funkcije i onoga što zagovara DS i G17 nisam mogla ni da očekujem ništa drugo.
Jer, megalomanija, to je vaša najvažnija karakterna osobina, alavost u svakom pogledu, nebriga za narod i za muke koje muče građane Srbije, a taj visinski vazduh sa te visine, ne sa one na kojoj se skija, nego sa visine vlasti, sa koje nas bahato posmatra Mlađan Dinkić već toliko godina, od kada ima najvažnije poluge vlasti u svojim rukama, novac pre svega, resore kojima raspolaže.
Ovo ministarstvo koje je objedinilo nekadašnjih nekoliko ministarstava i učinilo da mi imamo situaciju da će Vlada Republike Srbije, tek ako Mlađan Dinkić stigne da se bavi nekim važnim segmentima naše privrede, govori u prilog tome da će vlast ne samo da bude neracionalna i neodgovorna prema građanima, već da neki zaista važni segmenti u našem društvu neće moći da funkcionišu.
U toku rasprave o amandmanima poseban akcenat ću da stavim na nepostojanje već toliko vremena Ministarstva za turizam. Najlogičnije je bilo i svakome, pa i ljudima koji se bave nekom drugom strukom, da povežu uvek Ministarstvo trgovine i turizma, s tim što smo mi u jednom periodu samo 90-tih godina imali posebno Ministarstvo za turizam.
Neko se danas zapitao zašto je potrebno da postoji Ministarstvo za omladinu i sport. Da, to je neophodno, zato što smo mi zemlja koja pre svega svoju budućnost treba da vidi u srpskoj omladini, ali nacionalno osvešćenoj omladini, koja će da brine o svakom pedlju naše zemlje. Ponosna sam i na naše sve sportiste, i na one u ekipnim i u individualnim takmičenjima, ali pre svega na one od male dece do najstarijih koji dolaze na sportske manifestacije da bodre pre svega naše košarkaške i fudbalske klubove, koji skandiraju protiv haškog kazamata, koji skandiraju - Kosovo je srce Srbije, i koji sa takvom svešću, bodreći naše sportiste, razmišljaju o našoj budućnosti.
To je garancija, i ono što radi predsednik naše stranke prof.dr Vojislav Šešelj u haškom kazamatu i sve više srpske omladine, pored ljudi iz srednjeg doba i naših najstarijih, prati i zaista dobija podstrek da se na takav način bori za Srbiju, to je za mene garancija, i za Srpsku radikalnu stranku, da ćemo mi ipak u doglednom periodu nacionalno potpuno svesni da uđemo u odbranu i naše privrede i naše kulture i naše tradicije, istorije.
I onda bih pre svega zamerila predlagaču što je namerno ili greškom ispustio jednu veoma važnu stvar. Korisno je da to čujete koleginice Kolundžija, zato što se tu krije opasnost kada je u pitanju Ministarstvo vera. Kaže se da će država da sarađuje sa crkvama i verskim zajednicama, ali kojim, dame i gospodo narodni poslanici? Mi imamo Zakon o crkvama i verskim zajednicama i mi smo se ovde do pola pet ujutru borili za to da kao i kod Zakona o osnovnom obrazovanju izričito stoji reč tradicionalne crkve i verske zajednice.
Jer pored ove zaista, ne teorije zavere, nego namere Amerike i zapadnih sila, što se videlo preko njihovog načina i ucenjivanja da kroje Vladu Republike Srbije po njihovoj meri, mi zaista u dogledno vreme imamo opasnost za naše najmlađe, pored narkomanije, da jedna od drugih velikih pošasti, a to su sekte i razne opasnosti koje vrebaju, zatruju srpsku omladinu i uostalom i drugu decu koja nisu srpske nacionalnosti. Mi to ne želimo i oštro želimo da se borimo protiv toga.
Što se tiče one stare floskule koja stoji u udžbenicima - Srbija je zemlja poljoprivredne industrije, mnogi od nas koji smo svesni toga da je poljoprivreda sistemski uništavana od strane Dosovske vlasti osam godina i koji znamo da od industrijskog razvoja i napretka nema ništa, da su to samo prazna obećanja, možemo da precrtamo tu karakternu osobinu Srbije.
Ipak, u Srbiji veoma dobro rađa i pšenica, i kukuruz, i naše voće, i šljiva i malina, koja je ove godine imala dobru cenu, međutim, kao ni do sada, ni ovoga puta u Vladi Republike Srbije, iako je to opisno dato u Ministarstvu poljoprivrede u delokrugu rada ministra, poljoprivrednici neće da osete boljitak. Zbog čega?
To je danas pomenula i magistar gospođa Jorgovanka Tabaković. Ovaj usitnjeni, ovakav feudski sistem, zapravo je veliko i pogodno tlo za manipulaciju i korupciju u svakom smislu. Vi ste koleginice Tabaković pomenuli jedno ime, a to je gospođa koja pored Dinkića, ta Džinić, vedri i oblači otkad je u ministarstvu, ali uvek je Dinkićeva desna ruka.
Ta gospođa može svakoj jedinici lokalne samouprave koja je prezadužena i koja više nema apsolutno ni mogućnost za 0,5 dinara da se zaduži, da potpiše i da stavi pečat Vlade Republike Srbije. Da može, pa garantuje ona, zašto?
Uđite, izvol'te, jedinica lokalne samouprave i preduzeća koja su posrnula, i poljoprivrednici i građani, samo izvolite, uđite u ove strane banke, koje je Dinkić sa svojim kriminalnim lobijem doveo u Srbiju da posluju po izuzetno povoljnim uslovima, a da zauzvrat izuzetno skupo prodaju građanima novac, odnosno evro i na taj način se uništava srpski seljak, pa onda svaki građanin.
Zamolila bih vas, dame i gospodo, danas je 1. juli, glavna vest u svim novinama i u svim elektronskim medijima je upozorenje guvernera i Narodne banke Srbije o prezaduženosti i o novim uslovima kod ljudi, odnosno građana koji koriste ovaj dozvoljeni minus po tekućem računu i kreditne kartice. Šta mi imamo danas kao produkt vaše DOS-ovske vlasti? Taj plastični novac, jer ljudi su bili prinuđeni da uzimaju keš kredite, da im svakog dana spas budu kreditne kartice, da mogu da plate visoke školarine, da poljoprivrednici mogu da prežive, jer im to nije više što rade po ovolikoj žegi, ovakvom suncu i u takvim uslovima kada država ne brine o njima, nije dovoljno ni za prostu reprodukciju.
Mi smo ovde izašli po drugi put sa jednom veoma važnom inicijativom. Naravno, ni u ovom trenutku, pošto ste vi stvorili tu koaliciju koja neće biti, pre svega, na dugi rok stabilna i koja neće imati tu socijalnu komponentu, to budite sigurni, jer znam da u SPS ima izuzetno mnogo časnih ljudi, ljudi koji su iskreno, verujući u model socijalne pravde koju jedna država, kao što je Srbija, treba da zagovara i da je sprovede, ušli u celu ovu priču, koja se sada svela na to da glavni vođa i diktator buduće vlade i uopšte svega što se u Srbiji dešava bude Boris Tadić.
Znate, kada dođu prvi septembarski dani i kada, kako je to običaj, te socijalne tenzije posle dugog leta budu sve veće i narastajuće, onda će megalomanska vlada i ministri megalomani morati da se zapitaju gde su suludo potrošili tolike pare i zašto takva znanja kao što je Ministarstvo finansija i zašto je Dinkiću potrebna ta tolika moć? Znate, ako neko stalno grabi, grabi, i ako u institucionalnom smislu želi da sa toliko novca i sa toliko ljudi, koje će da zadrži oko sebe samo zato što mu daje tako važne funkcije u državi, želi da vlada, onda je to zaista pitanje za ljude iz neke druge struke da ne infiltriram gospođu predsednika Skupštine, pošto je dugo poznajem i znam da ona to može da posmatra i sa drugog aspekta, ali tu zaista nešto nije u redu.
Pitaće se građani i videćete, čudiće se i krstiće se ljudi iz medicinske struke, poput naših uvaženih lekara, da li je moguće da jedan čovek, četvrti ili peti put zaredom bude predložen za ministra zdravstva, a zdravstvo je u katastrofalnom stanju, i pitajte samo viđene ljude, i pitajte stručnjake, što sa Vojnomedicinske akademije, što iz kragujevačkog Kliničkog centra, iz beogradskog, za koji novac oni rade i kako oni gledaju na tako bahato ponašanje jednog ministra.
Vidim, ukinuli ste Agenciju za lokalnu samoupravu, odnosno za projekte u lokalnoj samoupravi, kao posebnu organizaciju, a ostavili ste ovu danas, takođe od gospođe Tabaković pominjanu, Agenciju za promociju izvoza.
Ta Agencija za promociju izvoza, koja se pohvalila skoro u jednom ekonomskom biltenu da je pomogla jednom proizvođaču kafe, nekome ko se bavi nekom kartonskom opremom itd., samo na troškove putovanja ima u budžetu za 2008. godinu 90 miliona dinara.
Da li je taj novac, da li je jedan milion došao u neki regionalni centar u Srbiji, jer oni svuda imaju svoje ispostave, nije to samo kancelarija u Beogradu, nego oni imaju agenciju koja u upravnim okruzima ima svog predstavnika i koji po prirodi stvari treba da ide i da kaže - aha, u ovom valjevskom kraju, u celoj Kolubari, u moravičkom kraju, u mojoj Šumadiji treba da se podstakne izvoz svežeg voća.
Na jugu Srbije treba da se podstakne izvoz povrća, a u celoj kampanji obišli smo gotovo svako veće selo u Srbiji, a ne svaku opštinu i grad, mi smo videli ljude koji su marljivi, vredni proizvođači, što povrća i voća i oni kažu - naš najveći problem je, zašto ne, mi se čudimo i pitamo ih, ovoliki rad, ovolika imanja, kompleksi, kaže - ne možemo da živimo, jer država ne brine za nas.
Kaže - dok stignem do prve hladnjače, lakše mi je da dam onome koji dođe i kupi mi sve budzašto, jer država ne vodi računa i ne garantuje otkup tih naših najzdravijih proizvoda.
Mi kao država, primera radi, samo jednim ulaganjem jedne milijarde u proizvodnju hrane možemo do 2010. godine to dvostruko da vratimo.
Zaista je danas najprofitabilnija proizvodnja zdrave hrane u celom svetu, ali paradoks je takav da u Srbiji ima najviše gladne dece i gladnih ljudi. I hrana je poskupela od prošle godine, uzmite koji god hoćete period od prošle godine, od 2005. godine, nije ni važno, za više stotina procenata je poskupela.
U takvoj Srbiji ćemo nažalost nastaviti da živimo, a vi kolege, pre svega iz SPS, koji ste očigledno želeći pod pritiskom i onih ljudi koji su to od vas tražili kroz programska obećanja, nastojali da se borite za obezbeđivanje socijalne pravde.
U ovakvoj vladi, ne samo megalomanskoj, nego u kojoj će i dalje u onim resorima koji će da drže ovi iz žutog preduzeća, firme G17, gde cvetaju kriminal i korupcija, nema boljitka ni za prosvetne radnike, ni za zdravstvene radnike, ni za poljoprivrednike, ni za decu, ni za penzionere, ni za nezaposlene, u to budite sigurni, jer nijedna od tih ideja, od ideja prosperiteta i razvoja, gde nema otimačine i gde nema mogućnosti da neko od tih ministara dobro zaradi za sebe i svoje partijske istomišljenike, tu nema napretka, u to budite sigurni.
Borićemo se protiv toga i nastojaćemo zaista da svaki put koristimo i svaku priliku da raskrinkavamo kriminal i korupciju, jer pod svih ovih muka koje sam ispričala, to je danas najveća rak-rana našeg srpskog društva.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, stvari i nisu baš tako jednostavne, u međuvremenu su se dosta iskomplikovale. Ovo kolo i klupko koje je počeo da odmotava gospodin Dragan Todorović prošle nedelje sad je uveliko nekima obmotano oko nogu i oni ne znaju šta da rade, ćute, što bi naš narod rekao, prave se blesavi i još se drznu da dele saopštenja.
Sad se, znate, nalazim u situaciji da sa nekima, obraćam se svima i svima vama u sali kažem, dame i gospodo narodni poslanici, a tu ima i nepostojećih poslanika, recimo, kada bi neko od nas trebalo da izađe na repliku nekom takvom, kako da izađem na repliku nepostojećem poslaniku, nekoj osobi koja je tu fizički prisutna, a ne može po članu 102. Ustava da bude. I gospodin Todorović je prošle nedelje apelovao, a posle smo se i mi tome priključili, da se oglasi Odbor za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Gospodin Beljanski, član Odbora, više puta je u toku nedelje govorio na tu temu, oni su dali zvanično saopštenje.
Moram sve da vas podsetim, šta je vas, dame i gospodo poslanici, među vama ima mnogo ljudi iz pravne struke, pa razmislite malo, i da vi u okviru vaših poslaničkih grupa takve, ne neznalice, oni to znaju, nego jednostavno, što bi narod rekao, ''hoće i jare i pare", da budu i tu i da budu tamo, i da tako manipulišu. Znaju oni da to nije ni moralno, znaju da nije ni po Ustavu, ni po zakonu, ali, eto, takve su strukture ličnosti.
Setite se šta vam je došlo uz onaj informator, koji su dobili narodni poslanici koji su izabrani, kaže – informacija za narodnog poslanika, u prvom članu te informacije je Narodna skupština Republike Srbije.
Dakle, za ljude koji su prvi put ušli u ovu salu, a ovde se radi o onima koji su više puta bili narodni poslanici, onda kada je to moglo, pre donošenja Ustava, da budu i predsednici opština i narodni poslanici, tamo u tom informatoru lepo piše – narodni poslanik ne može (prepisan je član 102, odnosno stav 3. Ustava Republike Srbije) biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa.
Da li ste vi bili u prilici, gospođo Đukić-Dejanović, da pročitate saopštenje Odbora, ja ne znam, ali oni su rekli da bi po tom pitanju zaista mogla da se otvori jedna dugačka javna rasprava, a naveli su samo neke razloge da potkrepe ovaj član Ustava i svoju tvrdnju da ti ljudi ne mogu da sede u skupštinskim klupama.
Vi znate da Vlada Republike Srbije i Republika određene poslove poverava opštinama i gradovima. Pođite samo od tog osnova. Svaka opština u Srbiji, svaki grad, koristi transferna sredstva koja dolaze od Republike i zato se utvrđuje poseban zakon u kom apsolutnom iznosu to dobijaju gradovi i opštine.
Sav prihod od mnogobrojnih poreza, kojim se osnovni budžet jedne opštine i grada finansira po osnovu zakona koje donosi Narodna skupština Republike Srbije, koja je direktna nadležnost budžeta, to je sve ono što kao izvršnu funkciju sebi ima na raspolaganju lokalni organ samouprave.
Moram da vas podsetim i na to da je predsednik opštine, ovoga puta izabran iz reda odbornika, odnosno gradonačelnik, direktni nalogodavac za trošenje budžetskih sredstava.
U poglavlju Zakona o lokalnoj samoupravi, koji bi, rekla sam, dobio najširi mogući konsenzus, jer je u radnoj grupi bila gospođa Radeta iz naše poslaničke grupe kada je izglasan po osnovu naše obaveze, pre raspisivanja lokalnih izbora, posebna pažnja je posvećena izvršnim organima vlasti u jedinici lokalne samouprave, odnosno grada, ko su ti ljudi i koja su njihova prava i obaveze.
Ja mogu da razumem da je u onom vakuumu, mi smo imali izbore za lokalnu samoupravu 2004. godine, "Mitrovdanski ustav" je proglašen na Mitrovdan 2006. godine, u prošlom mandatu neko želeo da zažmuri na jedno oko, pa samo imali dva predsednika opštine, članove gradskih veća i još neke ljude koji su bili u izvršnim organima vlasti, ali da mi održavamo izbore za Narodnu skupštinu, za lokalnu samoupravu i za autonomnu pokrajinu, pošto je sve to povezano sa sprečavanjem, odnosno nemogućnošću da se neko nađe, ako poštuje Ustav i zakon, u sukobu interesa, a da se sve ovo dešava sada u julu mesecu, odnosno junu, to je neverovatno.
Dakle, nije dovoljno da mi kažemo da ćemo da pokrenemo to i to pitanje, moraju odmah da reaguju nadležni skupštinski odbor i Odbor za ustavna pitanja, na kraju i Administrativni odbor, jer ti ljudi prilikom verifikacije njihovih mandata i to većina od njih nije bila na izvršnim funkcijama u organima lokalne samouprave. Mi smo naše mandate verifikovali 11. juna ove godine. Oni su post festum izabrani na te funkcije i oni su poštujući, ali očigledno ga ne poštuju, Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi morali da podnesu ostavke na te funkcije. Mi ćemo do kraja da insistiramo na ovom pitanju, jer ne želimo da najviše zakonodavno telo tako funkcioniše i da legitimitet za odluke daju ljudi koji ne mogu, po Zakonu i po Ustavu, da budu narodni poslanici.

Gospođo predsedniče Skupštine, ne reklamiram, hoću da ukažem na član 31. Poslovnika, da pokušam da naučim nešto gospodina Ristića, jer on je, zaista, na nivou ne pravničkog diletanta, ne znam više kako, poznajem ga osam godina, od trenutka kada je Narodna skupština imala 308 poslanika, on je bio predsednik Administrativnog odbora.
A onda, u jednom trenutku kada je on bio predsednik Administrativnog odbora Skupština je, nažalost, imala zbog nekih tragičnih događaja 248 poslanika, pa je on dao tada predsedavajućoj Skupštine tumačenje da Narodna skupština ima 248 poslanika, pa od momenta kada je krenuo da organizuje one skupe seminare po Miločeru i ko zna gde, da piše preambulu Ustava, od tada, što bi rekao predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, ''sam pao, sam se razbio'', a vi se razbijate sve više u paramparčiće, gospodine Ristiću.
Ako ste vi mogli da nađete to nesuvislo (ne znam kako drugačije da kažem, a da ne upotrebim grublji izraz) poređenje kao malopre, da je taj ekskluzivni potpredsednik, zamenik predsednika Vlade isto što i potpredsednici Narodne skupštine, onda zaista ne znam dokle ide ta vaša takva pravnička pamet i vaše znanje i šta ćete vi da budete sutra u stanju da izmislite i da nama ovde kažete. Očigledno je da niste slušali.
Dakle, u navođenju raznih primera gospođa Gordana Pop-Lazić je rekla da Ruska Državna Duma, to valjda treba da znate, ali vas očigledno ne zanimaju ni Rusi ni njihova Duma kako funkcioniše, ima prvog zamenika predsednika Ruske Državne Dume; obično je to neko iz najjače opozicione političke stranke, odnosno mislim da je to prošlog puta bila koleginica gospodina Grizlova iz Jedinstvene Rusije, gospođa Sliska.
Što se tiče Narodne skupštine Republike Srbije i što se tiče šest potpredsednika, odnosno od jedan do šest, to je odluka, potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Ristiću, što stoji u članu 31. Poslovnika, a tako bi trebalo da imaju takav status i u izvršnoj vlasti i potpredsednici Vlade po Ustavu naše zemlje, a vi to sada menjate, oni pomažu i to u odsustvu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno zamenjuju ga.
Ne mislite valjda da će bilo ko od nas da ima neko ekskluzivno pravo ili da će gospođa Slavica Đukić-Dejanović, poznajem je već toliko godina, na sebe da preuzme ulogu da ona odlučuje i da se preglasava sa svojim kolegama? Nikada joj u životu tako nešto ne bi palo na pamet. Zato nemojte da dajete takve primere svog neznanja, gospodine Ristiću.
Ako vidite i očigledno je, a toliko znanja kao pravnik imate, da ste prekršili Ustav i da je nemoguće, da imamo zaista Ustavni sud kao što ga nemamo, jer ga nemamo, zato što tamo sede samo politički podobni Borisu Tadiću, treba da vas podsetim i na Dragišu Slijepčevića, koji je baš eklatantan primer koji ne treba da bude ni u opštinskom sudi, a kamoli u Ustavnom sudu naše zemlje, onda lepo recite da nemate više razloga da se javljate. Sve ste nam rekli, sve ste nam objasnili, ali nemojte dalje da gazite i dalje da se razbijate sa ovim i ovakvim primerima, jer to što bi naš narod rekao "ne pije vodu".
Jednoga dana kada budemo imali Ustavni sud, kada on bude odlučivao ne samo o ovome, nego o svemu što tamo stoji i što je vredno i marljivo gospodin Krasić kroz predstavke SRS uputio, pa je tamo na čekanju... Jednom su ga pozvali i više nikada, i to po jednoj predstavci koju je napisao. Nema veze, spora, ali dostižna, za nekoliko godina, bilo kada, ali vi ćete ući u anale Narodne skupštine Republike Srbije, lično vi, Boško Ristić, kao neko ko je svojim pravnim tumačenjima brukao i Narodnu skupštinu i grubo gazio Ustav i sve pozitivne zakonske norme u ovoj zemlji.

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo mnogo govorili o tome da je predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi neustavan, ali složiće se kolege iz Zakonodavnog i Odbora za ustavna pitanja da niko nije pomenuo jedan član Ustava na kome ću ja da baziram svoj osnov i argumentaciju zašto je ovaj zakon neustavan.
Govoriću vam o članu 52. Ustava Republike Srbije, koji definiše izborno pravo građana Srbije. Zašto polazim od izbornog prava? Zato što je sticanje biračkog prava, dakle, pravo da budete birani, da birate i da budete izabrani na neku funkciju valjda osnovna tekovina demokratije i valjda je to fundament političkog delovanja u modernim političkim sistemima.
Jer, ako se građani u jednoj državi, a mi smo jasno opredelili članom 52. Ustava Republike Srbije da svaki punoletan građanin Srbije, radno sposoban, može da bira i da bude biran, danas dolazi u situaciju da gledajući prenos Narodne skupštine Republike Srbije shvata da je njegovo pravo glasa manje ili manje vredno od glasa Mirka Cvetkovića, njegovog zamenika, taj koji bude bio izabran, potpredsednik, prvi zamenik, po svoj prilici gospodin Ivica Dačić iz SPS-a, onda se postavlja pitanje zašto su unazad 20 godina političke stranke, građani i svi ljudi koji su štitili svoje pravo na parlamentarnim izborima, na lokalnim izborima, na izborima za predsednika Republike Srbije to radili.
Jednakost prava građana u našoj zemlji ne samo da je propisana i regulisana ovim članom Ustava, već se otišlo i korak dalje pa se u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je stariji od Zakona o izboru Vlade Republike Srbije, jasno kaže da Narodna skupština, jer građani preko tog svog biračkog prava direktno učestvuju u konstituisanju organa državne vlasti, dakle, na taj način je Narodna skupština Republike Srbije u ulozi određenog supervizora. O tome je godinama unazad, još od 1991. godine kao prvi poslanik na početku višestranačja, govorio predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj, kao doktor pravnih nauka.
Mi se sada nalazimo u situaciji da je ponižena, unižena Narodna skupština Republike Srbije, da Vlada sa njom može da radi šta god hoće. Znaju kolege poslanici i srpski radikali, a i druge kolege koji su tada bili opozicija, a sada će biti vlast, da smo bahatost i osiono ponašanje ministara koji ne shvataju da dolaze u najviše zakonodavno telo mi osetili kao poslanici na svojoj koži; da su nam se obraćali sa nipodaštavanjem, da nisu cenili rad narodnih poslanika, da su nam tako i predlagali zakone, da su se na takav način odnosili prema našim amandmanima.
Onda možete da zamislite kako smo se osećali mi kao ljudi na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, izabrao nas na listama naših političkih stranaka, nas pojedinačno najviše, u smislu najjače političke stranke, na listi SRS - dr Vojislav Šešelj.
Zamislite kako se oseća jedan građanin u Kragujevcu, u Novoj Varoši, u Subotici, u Vranju, kada se pita ko će da štiti njegova prava kada će sada ekskluzivnu ulogu i taj "zlatni glas" imati premijer u novoj Vladi Republike Srbije.
Da su ljudi razmišljali i da je neko postavio ranije to pitanje, kada je izglasan Ustav, to je bio najširi mogući konsenzus i oni koji nisu glasali za Ustav danas izlaze i zagovornici su te teze da je prekršen Ustav.
Dakle, kao ozbiljni ljudi razgovarali smo o tome i pre svega je na tome insistirao gospodin Tomislav Nikolić, da se donesu ustavni zakoni, odnosno da se izađe na izbore sa neophodnim zakonima koji će da regulišu i oblast lokalne samouprave, da se konstituiše Ustavni sud i niko tada, zaista, nije razmišljao o tome zato što je to dato u nalog novoj Vladi Republike Srbije, da treba da se razmišlja čak i o tome pa i da se tu traži najširi mogući konsenzus da se donese Zakon o Vladi. To je ostavljeno kao odredba Ustava i lepo je napisano u članu 135. da se o Vladi donosi zakon.
Po onom našem gorkom iskustvu kod nas Srba, kako u vreme socijalističkog samoupravljanja i diktature onih koje je predvodio Josip Broz, tako imamo to iskustvo, nažalost, od donošenja prvih ustava u modernoj Srbiji, da su uvek vlastodršci želeći da ga sebi prilagode i da kroje sudbinu naroda kako oni misle da u tom trenutku treba ili veoma često i, nažalost, i tu se istorija ponavlja po diktatu spolja, menjali zakone kako im odgovara i kršili ustave.
Zbog toga imamo čitave zbirke knjiga o tome, a najviše je osvrta na to dao naš jedan od najvećih pravnika Laza M. Kostić.
I mi smo kao stranka nastojali (pored objavljivanja one njegove prve knjige, koju je pominjao mr Martinović, "Administrativno pravo", i u okviru tog njegovog poređenja i kršenja Ustava od donošenja prvog Ustava u Srbiji) da vidimo dokle su vlastodršci bili spremni da idu daleko.
Verujte mi da ni u ono najcrnje vreme tzv. socijalističkog samoupravljanja, koje je bilo privid da su se dobrovoljno skupili narodi i narodnosti, a kao najviše telo u državi imali smo Savezno izvršno veće SFRJ, ni Josipu Brozu nije palo na pamet da ekskluzivno pravo da, recimo, Milki Planinc ili Branku Mikuliću da oni odlučuju na sednici Predsedništva SFRJ.
Možda ovde ima ljudi koji su tog kova odranije pa znaju kako su se donosile odluke, ali svakako niko, pa čak i u jednoj takvoj kvazizajednici bratstva i jedinstva nije na sebe preuzeo ulogu, iako je imao direktnu političku moć jednog čoveka, tog Josipa Broza, da kaže – odluči na ovu ili na onu stranu.
Oni su, čak, išli toliko da se stvara privid toga da tu postoji neka demokratija.
A mi danas, kada u pravom smislu reči imamo Ustav, za koji smo se otvoreno, svim srcem, zalagali da bude donet i da se ne ostavi nijedna sumnja u funkcionisanju i podeli organa vlasti, dolazimo u situaciju da grubo, samo zato što imate većinu i zato što je to potrebno, a sve pod parolom očuvanja neophodnog političkog jedinstva, uvodite nešto što ne postoji nigde u svetu.
Pokušala sam malopre na sajtu da pronađem ta uporedna rešenja, ali pravo da vam kažem šta me briga da i dalje listam i da gledam po onim sklepovima, kako to Slovenci kažu u svom ustavu, da li su to oni sklepali na ovakav ili onakav način.
Mi Srbi sa ozbiljnom ustavno-pravnom tradicijom i sa ozbiljnom demokratskom tradicijom valjda treba da vodimo računa o tome da ne povredimo nikoga, a stalno vam govorimo od 5. oktobra do današnjeg dana da ne pravite zakone po meri jednog čoveka ili jedne političke stranke.
Sada dolazimo zaista u jednu paradoksalnu situaciju. Pošto je ovo očigledno volja Borisa Tadića da imamo ovakvog predsednika Vlade koji će u tom parnom sistemu odlučivanja (opet da se vratim na onaj period Milke Planinc, kada ste imali parne i neparne vikende, sećate se, sve zarad štedljivosti, zarad brige za državom i narodom i da bi država mogla da funkcioniše), odnosno ovde sada imamo mogućnost da jedan čovek to radi isključivo po volji Borisa Tadića.
Ali, to će biti čovek koji očigledno ima veoma slabu političku ulogu i odlučnost, kako rekoše oni neki njegovi prijatelji iz mladosti – starmal, koji je uvek išao linijom manjeg otpora, bio je tu negde stručan, a i to je pitanje. O tome je govorila gospođa Tabaković više puta.
Onda se postavlja pitanje kako da očekujete, pošto ste dali zlatno pravo glasa jednoj takvoj strukturi čoveka kao što je Mirko Cvetković – da će on baš pravilno da odluči iako je protivustavno dobio tu ulogu, kada i sami znate da nikada nije želeo da odgovori na niz primedbi ili je to retko radio, na kraju rasprave, na konkretne primedbe predloga zakona koje nam je ovde donosio kao ministar finansija.
Sada se tu postavlja pitanje da li je ta uloga tako namenjena za koalicionog partnera DS, učinjena upravo zbog toga što je ovaj nesposoban da radi.
Ili što je Borisu Tadiću stalno potrebna kontrola što Mirka Cvetkovića i njegove Demokratske stranke, koja se ovih dana očigledno nalazi u nekoj vrsti rasula, jer su nepomireni apetiti pojedinih mlađanih vođa u DS na izbor Borisa Tadića, što za mesto mandatara, što za poteze koje je vukao kao jedini i neprikosnoveni vođa ne države, nego pojavljuje se očigledno i u ulozi premijera, pa se onda uopšte ne bih pitala zašto vi toliko žurite i zašto po Ustavu Republike Srbije nije poštovano da se ovo objavi osmog dana od dana stupanja na snagu.
I obrazloženje nije tačno. Ono bi moglo da bude, da su namere bile dobre i da ovo nije protivustavno.
U tom obrazloženju za hitnost se kaže da se sve to čini zbog toga što je neophodno zbog značaja i polazeći od uloge koju ima Vlada Republike Srbije, a mi joj već sada vidimo kraj i kako ćete veoma brzo da se, u velikim razmiricama, obrušite na sve ono ne samo što je ostalo u Srbiji od naših javnih preduzeća, od naših prirodnih bogatstava, nego i zbog činjenice da nećete da vodite računa o svemu onome što ste obećali građanima pred izbore.
Ali, ovde se kaže – "i njene uloge da vodi politiku Republike Srbije". Da li vi, dame i gospodo narodni poslanici, a vi u DS to najbolje znate, mislite da će politiku Republike Srbije da vodi iko drugi osim Boris Tadić?
Zar vam sada nije jasno zašto mi sve vreme govorimo da je on u političkom smislu reči zaista pravi diktator.
Evo, ako se vratimo na vreme Josipa Broza, pa zašto da ne izjednačimo danas ulogu Borisa Tadića kao i ulogu Josipa Broza u to vreme. S tim što, vidite, Brozu nije palo na pamet da predsedniku SIV SFRJ da takav ekskluzivitet da ima pravo "zlatnog glasa", a Borisu Tadiću jeste.
Mnoge kolege ovde su pominjale ulogu Ustavnog suda. Ja ću time da završim ovo svoje izlaganje i da napomenem, i zbog vas, gospođo predsedniče, i zbog vas narodni poslanici, da Ustavni sud ne treba samo da reaguje onda kada neko od onih koji su ovlašćeni po Ustavu Republike Srbije pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti. O tome govorimo još od 5. oktobra, tu je onaj famozni zakon, sa retroaktivnim dejstvom, na ekstraprofit, pa izbacivanje poslanika, pa uvođenje ponovo tih istih, u jednom trenutku postojanje 58 poslanika više nego što ima Skupština itd.
Takođe je, dakle, protivustavno kidnapovanje i izručivanje Slobodana Miloševića u Haški tribunal i da ne nabrajam koje su sve to odredbe Ustava koje su kršene, kao i zakona koji su doneti u suprotnosti, uz flagrantno kršenje Ustava.
Valjda ste vi polazili od toga kada ste predložili onih pet koje je Boris Tadić izabrao sa liste Narodne skupštine, odnosno izabrali onih pet sudija sa liste koju je on predložio, da će Ustavni sud tada to da radi? Ne mislite valjda da te sudije sada spavaju i da ne prate sednicu Narodne skupštine Republike Srbije?
Valjda Ustavni sud sam može da pokrene pitanje ocene ustavnosti i zakonitosti? Ako je to mogao da uradi kao u ono vreme, o čemu je govorila koleginica Radeta, zašto to ne bi oni uradili sutra? Ako to ne urade sutra, budite sigurni, mi ćemo da istrajavamo na tome, da će jednog dana biti poništena odluka, pre svega, zbog legitimnosti narodnih poslanika koji sede ovde, kao i zbog činjenice da Vlada Republike Srbije, sa ovakvim zakonom i sa ovakvim ovlašćenjima premijera i tog njegovog prvog izabranog potpredsednika, odnosno zamenika, neće moći da opstane ili ako ostane to će biti veoma kratko, jer ćemo se truditi, to ste videli danas, samo na osnovu nekoliko članova ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona, videćete sutra na Zakonu o ministarstvima – da smo istrajni u tome.
I to je za razliku od vas svrha našeg političkog delovanja i zato nam narod najviše veruje. Zato nam i danas stižu podrška i pozdravi od građana Srbije, jer za razliku od svih vas koji ste se na to zaklinjali jedini smo danas u stanju u Srbiji da štitimo ustavnost i zakonitost i do kraja ćemo za to i da se borimo. Hvala.

Reč ima gospođa Zlata Đerić, a sledeći je dr Paja Momčilov.

Reč ima dr Paja Momčilov, a sledeći je kolega Zoran Nikolić.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, neka se pripremi gospođa Vesna Pešić. Meni je tako ostavljeno ovde. Gospođo Pešić, izvolite, kolega je džentlmen tako da nije problem. Preostalo vreme LDP je tri minuta. Izvolite.