Reč ima gospodin Zoran Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik gospodin Marko Milenković.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, izvolite. Neka se pripremi  gospodin Jovan Palalić.

Gospodine Krkobabiću, dame i gospodo narodni poslanici, ne samo ovo što je govorila koleginica Donka Banović, već i neke druge činjenice na koje ćete vi morati da date odgovore, i pitanja koja ću da uputim i vama i vašoj novoj koaliciji, gospodine Krkobabiću, a tiče se ovog izuzetno važnog pitanja koje se danas pokreće, tek treba da se pokrene da bi imalo karakter rezolucije, eventualno, na zasedanju u oktobru u Parlamentarnoj skupštini SE.

Gospodine Krkobabiću, kada ste nam potpisivali ovaj nalog, što niste mogli, prošle nedelje, da otputujemo tamo, ne znam da li ste vi, jer verujem da gospodin Dulić, dok je predsedavao u ono kratko neslavno vreme Narodnom skupštinom, svakako je morao da zna šta se nalazi na dnevnom redu kada tamo ide Stalna delegacija, da li ste vi bili upoznati sa ovim, a ovo je tekst i predlog na engleskom jeziku, a to je tek predlog za rezoluciju, o čemu danas treba da se rasprava.

Danas u dva sata u Parlamentarnoj skupštini SE, na Komitetu za pravna pitanja, na kome je trebalo da prisustvuje gospodin Aligrudić, kao šef srpske delegacije, kao i gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika naše stranke, odlučuje se o tome ko će biti, od ovih ljudi koji su potpisani i pokrenuli inicijativu za, kako oni kažu, nehumano ponašanje i trgovinu organa Srba sa Kosova i Metohije, za satanizaciju našeg naroda, i pozivaju se u prvoj tački obrazloženja, o čemu će danas verovatno gospodin Konstantin Kosačev da govori, kao predsednik ruske delegacije, jer je on inicijator, kao i čitava ruska delegacija, da se pokrene pitanje kako su se zlotvori, oni kažu ovde da je to radila šiptarska teroristička organizacija, odnosili prema 300.000 naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, kako su trgovali ljudskim organima, kako su satanizovali Srbe.

Naravno, pozivaju se na knjigu bivšeg glavnog tužioca onog već poznatog Srbima monstruma Karla del Ponte, i kažu da na osnovu njenih navoda i njenih memoara žele da to predstavničko telo, dakle, Parlamentarna skupština SE pokrene istragu po tom pitanju. Dakle, uopšte nije neozbiljno, nego od ključnog interesa za državu.

Vi hoćete u Evropu. Kako ćete u Evropu ako ne ustanovite kakvi su zločini vršeni nad našim narodom? Nećete valjda sve to da gurnete pod tepih i da kažete - važan nam je pregovor, važno nam je ovo ili ono. Kako mislite sutra da pogledate u oči našem narodu tamo.

Moram da vam postavim još jedno pitanje, gospodine Krkobabiću, vi ste predsedavajući Skupštine. Vi, po prirodi te svoje privremene funkcije, morate da znate šta rade drugi organi vlasti u našoj zemlji. Raspitajte se, i po članovima Poslovnika 225. i 226, nemam kome drugome da postavim pitanje, sada vama, pa vi to uputite preko puta u zgradu na Andrićevom vencu, kao pitanje predsedavajućeg - zašto Boris Tadić ne putuje sutra u Parlamentarnu skupštinu SE?

Kasnije ću da vam dam dnevni red sutrašnjeg zasedanja. Potvrđen je dolazak, je l' tako gospodine Aligrudiću, Borisa Tadića kao predsednika Republike Srbije. Nikada se, dame i gospodo, nije desilo, od kada je ustanovljena Parlamentarna skupština SE, da se tako neozbiljno prema toj instituciji odnosi jedan državnik, predsednik jedne države da otkaže svoj dolazak, da o tome obavesti srpsku misiju juče, kada vi nas vraćate specijalnim letom za Beograd. To nije nešto slučajno.

Dakle, danas nema srpskih predstavnika na Komitetu, ne možemo da pokrenemo pitanje trgovinom ljudskih organa Srba sa Kosova i Metohije, Boris Tadić ne dolazi sutra i ne obraća se Savetu Evrope. Zbog čega? Da li je njemu bilo potrebno sutra da kaže kako ima stabilnu vladu "crvenih i žutih", kako u Srbiji teku med i mleko? Da li je možda obavešten kakva su mu pitanja prosledile poslaničke grupe u Savetu Evrope, jer on unapred dobija pitanja na koja sroči neki odgovor koji njemu odgovara.

Sada mogu sa osnovanom sumnjom da zaključim da je ovo sve smišljeno urađeno kako bi se mi Srbi dezavuisali, kako ne bismo mogli kroz te institucije da pokrenemo pitanja od ključne važnosti za našu državu i naš narod, a pre svega se tiče sudbine Srba sa Kosova i Metohije. Onda to svima vama treba da služi na čast.

Dajte odgovore na ova ista pitanja i vi članovi delegacije iz ove "žute koalicije" DS - zašto se tamo niste pojavili i zašto vam više nije interes da pominjete ta pitanja? Šta ste mislili, da ćemo tek tako sve to da zaboravimo i da nećemo za to da se borimo? Hoćemo i za Srbe sa Kosova i Metohije i za sve građane Srbije, u skladu sa našim mogućnostima.

A verujte da su one velike, jer smo mi srpski radikali odgovorni ljudi, odgovorni prema svom narodu, prema svojoj državi. Neka čitava Srbija zna da je Boris Tadić bruka i sramota za Srbiju, jer je on otkazao i sutra se ne pojavljuje da brani interese Srbije i srpskog naroda u Parlamentarnoj skupštini SE.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, prvo da vam kažem da juče nisu bile penzije u Srbiji, saznala sam sinoć kada sam došla u Kragujevac. Vidite kako vas varaju ovi iz ovog žutog preduzeća, iz ove vaše novostvorene koalicije. Da li će danas da budu neka vas obaveste, evo pola jedanaest je, čekaju penzioneri u Srbiji, vidite s kime ste se uhvatili tog posla da navodno vladate i poboljšate standard naših najstarijih sugrađana.
Što se tiče pitanja koje je pokrenuo gospodin Todorović, zamolila bih vas da ne pređete tako lako preko toga. Vi ste bar poznati po tome što ste čovek koji voli sve da sazna do detalja, da dobije elaborate, izveštaje o svemu šta je moguće, šta je nemoguće i na osnovu toga opredeljujete stav Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Sada bih vas zamolila kao predsedavajući da se opredelite prema ovom pitanju koje je izuzetno važno.
Dakle, mi ovde imamo sada sumnjivi legitimitet određenih ljudi, da im ne nabrajam imena, koji su izabrani za predsednike opština iz reda odbornika, a koji se nalaze u ulozi narodnih poslanika. Vi ste verovatno, gospodine Krkobabiću, čuli za izvesnog Milovana Dedijera. On je predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije i to nije tek onako neka družina koja je osnovana zato što taj Dedijer nema šta da radi, već zbog toga što je to odbor koji je proistekao iz zakona koji je izglasala Narodna skupština, a zakon ima naslov i kaže - Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.
Vojislav Koštunica je, kao predsednik koalicije DSS-NS, a kao doktor ustavnog prava, bio eksplicitan u svom stavu da oni ljudi, a to su izvesni pojedinci koji su se sada prešaltovali pa su u ovoj žutoj koaliciji, ne mogu da budu poslanici u onom prošlom sazivu Narodne skupštine, jer to je rekao on, Vojislav Koštunica, doktor ustavnog prava.
Ko će bolje, polazi se od toga, da tumači Ustav od njega samog.
Sada ti isti ljudi, koji su promenili partijski dres, nalaze se u klupama narodnih poslanika, a ne mogu to da budu, zato što je član 102, koji je pominjao gospodin Todorović, stav 3, jasan po tom pitanju, nosioci izvršne vlasti ne mogu da budu narodni poslanici.
Vi sada, gospodine Krkobabiću, pošto hoćete da sve bude do detalja razrađeno, na osnovu toga gledate s kim ćete u koaliciju, da li će da budu veće penzije, da li ima osnova, vidite da danas već nema penzija, ne da nisu povećane za 10%, ne da nema progresa u tom smislu, nego ih uopšte nema, lepo se raspitajte i u skladu sa tim uputite dopis i Ustavnom sudu i ovom pomenutom odboru. A oni će da vam pošalju svoj već doneti stav o tom pitanju, gde jasno kažu, Milovan Dedijer i članovi Odbora, da je to nemoguće, da narodni poslanici ne mogu da budu predsednici opština, odnosno gradonačelnici, da je to kršenje Ustava i zakona.
Postavlja se pitanje morala tih ljudi koji to rade, zašto oni to rade i zašto su toliko alavi, i zašto hoće jare i pare, što kaže naš narod. Jednostavno su takvi. Zbog čega? Zbog činjenice da neće da poštuju ono što ne da su preporuke tamo nekoga, nego obaveza svakog pojedinca u ovoj zemlji. Kako ćemo mi narodni poslanici da tražimo sutra i autentično tumačimo neki član Ustava Republike Srbije kada u skupštinskim klupama sede ljudi koji to upravo rade? Zbog čega oni to rade? Što kaže gospodin Nikolić, slušam ovu njegovu sugestiju, da se raspusti ovaj saziv Narodne skupštine.
Mislim da će kraj biti mnogo pre početka kako ste ga vi zamislili, jer nemoguće je da na osnovu takvih ne trulih kompromisa, nego koalicije koja je obrazovana iz stranih centara moći, tajkuna i ostalih koji ne žele dobro Srbiji, vi opstanete, a sa druge strane sami kršite najviši pravni akt ove zemlje.
Da li će Milovan Dedijer, slušajući ovo što mi sada govorimo sa skupštinske govornice, već danas da zatraži od sekretara, od nadležne službe, imena narodnih poslanika koji u isto vreme imaju funkciju gradonačelnika i predsednika opštine? Mislim da je to njegov posao, da on treba već da se oglasi u svim medijima i da kaže da su to ljudi koji to rade. A oni da dobiju najpre nejavnu opomenu, pa ako ih ništa ne zaboli, ako mirno spavaju, onda neka im se ime nalazi u svim elektronskim i štampanim medijima zbog toga što to rade.
Gospodine Krkobabiću, ne mislite valjda da mi poslanici SRS, koji smo najveća i najbolja politička stranka u Srbiji, imamo 78 poslanika, u svoje skupštinske klupe nismo stavili ljude koji imaju kod nas najviše funkcije, a to su budući gradonačelnik Beograda, gospodin Aleksandar Vučić, gospodin Goran Cvetanović koji je potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, gospodin Milorad Mirčić i drugi stranački funkcioneri.
Nismo se mi odrekli mogućnosti da oni budu, kao prekaljeni parlamentarci, ovde zbog toga što je to neka naša neosnovana odluka, nego zato što poštujemo Ustav i zakon.
Gospođa Gordana Pop-Lazić četiri godine nije bila narodni poslanik kao potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, pošto je bila predsednik opštine Zemun.
(Predsedavajući: Šest minuta je prošlo, budite ljubazni.)
Toliko primera još mogu da vam dajem. Gospodin Slavko Jerković nije narodni poslanik, iako je to bio, jer je sada predsednik opštine Zemun. Zamislite se malo nad tim pitanjem i činjenicom da vam ovde u poslaničkim klupama sede ljudi koji direktno krše Ustav Republike Srbije i Zakon o sprečavanju interesa pri vršenju javne funkcije.
Mnogo je to važnije, gospodine Krkobabiću, nego da vas neko vara i da vas obmanjuje da ima para za penzije, a nema ih, i da na osnovu toga vi trasirate svoj put kao jedan čovek od autoriteta, častan čovek, po prirodi svog posla, zanimanja i uloge koju ste preuzeli na sebe, jer nije vaša uloga mala da predstavljate pitanje je koliko, ali bez obzira, penzionere Srbije i da se zalažete za njihova prava, a onda imate ulogu predsedavajućeg i dozvoljavate da se krši Ustav i zakon. Nemojte to da radite jer to će vama da ostane zabeleženo.
(Predsedavajući: Budite ljubazni, sedam minuta.)
Evo, završavam. Veoma sam ljubazna i od vas tražim da budete još ljubazniji od ove moje najviše ljubaznosti i da nam date odgovore na ova pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, javljam se po članu 104. zato što je gospođa Vesna Pešić, koja je koristila pravo na repliku, što niste rekli, kao njen osnov za javljanje, povredila dostojanstvo Narodne skupštine i poslanika, pre svega SRS. Mi jesmo, hvala bogu, živi i zdravi, živ je i zdrav predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, i da smo ispravni u našem stavu i u politici, gospođo Pešić, govore samo činjenice koje vi ili ne želite da znate, ali mora na njih da vas podsetim.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. godine. Na tim izborima politika, za koju vi kažete da je politika prošlosti, haosa, mraka, politika koju je personifikovala SPS, koja je tada na nacionalnim osnovama, i sa Slobodanom Miloševićem na čelu, želela da zaštiti svakog Srbina u svakoj srpskoj zemlji, zadobila poverenje od dva miliona trista pedeset hiljada birača.
SRS, kada je kao registrovana politička partija izašla dve godine potom na izbore, u decembru 1992. godine, imala je u ovim skupštinskim klupama 73 svoja predstavnika. Taj broj se samo povećavao. Naravno, nije onda kada smo bili proganjani, hapšeni, kada je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj zaista ukazivao na činjenicu da zapadne sile, Amerika i pre svega zapad, ne zbog toga što, kako su neki vaši istomišljenici tada govorili, zagovara neku teoriju zavere, nego žele da nam otimaju i rasparčaju našu zemlju.
Kasnije se pokazalo, vidite i sada na procesu koji protiv njega vodi antisrpski Haški tribunal, da je apsolutno bio u pravu kada je zagovarao takvu ideju i kada je, govoreći o činjenicama da se takva politika prema Srbiji kovala još davnih osamdesetih godina, što vi dobro znate, i da je on bio disident tog vremena, zaista ostvarila u praksi i da on danas, kao predsednik najveće političke stranke u Srbiji, ali i čovek koji je u pravom smislu reči najveći antiglobalista, mora da štiti i da bude brana takvoj politici koja se i dalje sprovodi i nadvija se taj crni oblak i dalje nad Srbijom.
Ne mogu građanima da kažem, kao što vi govorite - da, sve će biti sjajno i lepo, mi ulazimo u Evropu, novi zakoni, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da zažmurim pred činjenicom da se to dešava na Kosovu i Metohiji, da apetiti rastu za dalje rasparčavanje naše zemlje, da je u pitanju i naša severna AP, da je srpski narod u Crnoj Gori potpuno obespravljen i da se Srbi bore za svoj opstanak u Republici Srpskoj.
Mi nikada nećemo odustati od takve politike. Da smo u pravu govore činjenice koje vi ne znate. Vi ste izrekli nešto, da li iz neznanja ili tendenciozno, ne znam, ali rekli ste da su na ovim izborima 11. maja srpski radikali dobili manje glasova. Vidite da niste u pravu. Da u broju poslaničkih mandata, zbog Dontovog sistema i zbog takve raspodele na osnovu glasova drugih i izlaznosti političkih stranaka, ali u apsolutnom broju glasova mi smo taj broj povećali, sa tendencijom stalnog rasta. Takav će trend biti u Srbiji.
Naravno, oni koji su odustali od te politike i kojima su neke druge ideje, navodno levičarsko-socijalnog karaktera važnije, a koje potenciraju, biće u teškoj situaciji da zadrže to svoje biračko telo. To tako vidim i mislim da oni ne mogu tom svojom politikom da se profilišu na duži period, da opstanu i da prelaze cenzus na budućim izborima.
Za razliku od SRS koja će, pre svega svojom istrajnošću, ali pre svega akcentom na tom našem najvažnijem nacionalnom polju i akcentom za borbu za socijalnu pravdu i protiv kriminala i korupcije, zaista stalno imati trend rasta u biračkom telu. U to budite sigurni.
Uostalom imaćemo priliku, koliko za nepunih godinu dana, da izađemo ponovo na parlamentarne izbore, pošto je nemoguće da ovaj konglomerat stranaka koje prave vladu opstanu duže na vlasti, i videćete. Naravno, tada će situaciji biti još mnogo bolja za potpuno nacionalno osvešćenje našeg naroda, jer će u Srbiju kao pobednik da se vrati predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, posle prvih višestranačkih izbora, koji su održani 9. decembra 1990. godine, kada je SPS osvojila 194 poslanička mandata, odnosno 2.350.000 glasova, poštovan je princip, kao u svim demokratskim zemljama, iako smo mi tada bili zemlja koja je, posle vladavine jednopartijskog sistema, prešla na višestranačje, na mestu predsednika Skupštine je sedeo, kao prvi višestranački predsednik, gospodin Slobodan Unković.
Kada se vratimo na taj period, koji mnogi od vas pamte, možemo da kažemo da je to bila demokratski izražena volja građana. Izašli smo na prve višestranačke izbore, građani su to tako ocenili.
Doduše, mi srpski radikali, tadašnji srpski četnički pokret, nismo mogli, a kasnije smo to uradili kao SRS, da participiramo u Narodnoj skupštini, ali već 92. godine, kada smo izašli na opšte izbore, mi smo dobili, kao što sam već danas rekla u jednoj replici, 73 mandata.
To mogu da razumem kao neko ko se, kao i svi ostali srpski radikali i svi ljudi kojima je stalo do demokratije i demokratskih postulata, zalaže za to da princip podele vlasti, od zakonodavne do izvršne, ide tim putem. Naročito je važno da u parlamentu onaj ko predsedava bude iz najveće političke stranke.
Dakle, sada bi sasvim logično bilo da se poštuje ono što je praksa u svim zapadnim zemljama, u Evropskoj uniji, u koju vi želite da odete, da predsednik parlamenta, bez obzira na to, kao neki supervizor i kao kontrolna funkcija nad izvršnom vlašću, bude iz najveće političke stranke, odnosno iz SRS. Srbija je u svojoj osamnaestogodišnjoj demokratskoj novijoj istoriji imala samo pet dana svoje svetle zaista parlamentarne, sada već mogu da kažem novije istorije, kada je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, u poštovanju tog principa, bio gospodin Tomislav Nikolić.
Da se ne vraćam na maj prošle godine, na sve ono što se dešavalo u ovoj zgradi i u zgradi na Trgu Nikole Pašića, ali moram da vas podsetim na neke činjenice koje će da vam kažu da, ne zbog toga što je samo kandidat iz SPS – i zaista nemam nameru, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović poznajem više od 15 godina, moja je sugrađanka, nikada nisam imala, ni u političkom ni u ličnom kontaktu s njom neke nesuglasice i nije mi namera da govorim o njoj lično – ali govorim o principu i o činjenici da sada SPS, za razliku od te 90-te godine, ima samo 11 poslanika. Naravno da bi tada bilo zaista nenormalno, to bi bilo potpuno neprihvatljivo za svakog člana SPS u tom trenutku, da je neko drugi, recimo iz SPO ili iz DS, oni su zajedno imali 25-26 poslaničkih mandata, bio na mestu predsednika Narodne skupštine.
Ovde se sada postavlja pitanje uloge koju će gospođa Slavica Đukić-Dejanović da ima i šta preuzima na sebe kao reprezent stranke koja ima 11 poslaničkih mandata.
U Ustavu mitrovdanskom, koji smo usvojili i proglasili pre evo sada skoro dve godine, poglavlje koje reguliše podelu vlasti i odgovornost i ulogu Narodne skupštine ima 13 članova. Zaista se i gospodin Nikolić, kao neko ko je doajen i srpskog parlamentarizma i ko je bio na mesto predsednika Skupštine, trudio da u Ustavnoj komisiji veliku pažnju i ulogu upravo stavi na rad Narodne skupštine.
Zbog čega? Zato što jedini mi ovde imamo i jedini smo vlasni da donosimo zakone, da pokrećemo inicijative koje građani od nas traže, da kontrolišemo izvršnu vlast, da činimo sve ono što građani svojom slobodnom voljom izražavaju na izborima. Postavlja se sada pitanje kako će sve to sada da iznese, kao predstavnik SPS u ovakvoj konstalaciji snaga, koleginica Slavica Đukić-Dejanović.
Da li će ona imati podršku od svojih aktuelnih, odnosno već sada budućih koalicionih partnera?
Mislim da ta koalicija ne može da traje dugo. Da li će Slavica Đukić-Dejanović, kao žena koja je pre nekoliko dana i samo sa tim ne mogu da se složim, izjavila da koliko joj se čini, a ona je vrsni stručnjak za oblast kojom se bavi, svih 250 poslanika imaju stabilno psihičko stanje. To zaista ne bih mogla da kažem u svakom trenutku.
Svašta sam preživljavala ovde, gospođo Đukić-Dejanović, u ovom periodu kada vi niste bili narodni poslanik, da kolege koje recimo i polazimo od toga, imaju svi takvo stanje, a mnogi od njih sada sede u klupama i vaši su koalicioni partneri, večeras će glasati za vas, pozivaju policiju, šikaniraju narodne poslanike, naređuju policiji da nas tuku, da nam oduzimaju mogućnost da govorimo o svemu onome za šta se i vi izvorno zalažete kao politička stranka.
Ako sada vratim na ovaj period delovanja unazad samo godinu dana, da pogledam sve amandmane, recimo, kolege Milisava Petronijevića na Zakona o podršci porodici sa decom, na Zakon o radu, na Zakon o preduzećima, na sve ono što su socijalni, programski zahtevi SPS, PUPS ili JS, nema nikakve razlike. To su identični amandmani koje smo mi podnosili kao i kolege iz SPS. Da li vi mislite, o tome je govorio danas gospodin Tomislav Nikolić, da će oni da se promene i da će oni sada po hitnom postupku vama, kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, da dostave izmene i dopune tog zakona. Vidite šta se desilo pre dve godine.
Kada smo uspeli tom skupštinskom većinom koja se desila u jednom trenutku, da odredbe restriktivne Zakona o radu, koji je usvojen onom čuvenom karticom Novakovića koji je glasao iz Soluna, promenimo u korist radnika, da im vratimo jedan deo regresa, dodatka za njihov prekovremeni rad, za godišnji odmor itd, posle pet dana se pojavio ministar Slobodan Lalović i anulirao je ono što je u jednom trenutku uradila skupštinska većina, koja je bila sačinjena i od SRS i od SPS.
To će sve od vas socijalista da traže birači. Ako se sada desilo da vi imate ovu koaliciju, nemojte da mislite i kod nas u Šumadiji i u vašem i u mom Kragujevcu da je došlo do pomirenja birača. Vi ćete to kao žena koja će da sedi na vrlo odgovornoj državnoj funkciji da promovišete stalno.
Vidim da ste to kao kandidat počeli da radite u intervjuima. To nije dovoljno, jer birači u našim selima, u našem gradu, a pogotovu oni ostavljeni radnici bez posla, ne mogu da shvate i oni znaju da to jednostavno neće da se desi, da će ove snage bezumlja i haosa, oličene u DS, koje su vas nazivala retrogradnim snagama mraka i prošlosti, sada da izađe u susret vama i zahtevima koje imate kao stranka i da pomognu i radnicima, i seljacima, i penzionerima, i nezaposlenima. To jednostavno neće da se desi.
Oni ne razmišljaju na takav način. Njima socijalna ugroženost građana nije bitna. Uostalom, mi to znamo kao narodni poslanici i kao ljudi koji smo od njih tražili i pokretali ta sva pitanja i ovde u parlamentu i u skupštinskim odborima.
Sada bih s pravom mogla da očekujem od kolege Ivice Dačića, a evo šest ili sedam godina smo u Odboru za odbranu i bezbednost, on će sada biti ministar policije, da odmah krene tragom gospodina Dragana Todorovića i da ove krivce i ove koji su radili ove mahinacije sa šleperima i sa ovom pljačkom, i sa otimanjem iz džepova građana, privede pravdi, odnosno da policija krene da radi svoj posao.
Znači, da tajkuni, oni koji su kupovali preduzeća u bescenje, a sada ne poštuju socijalni program, a sva pitanja smo zajedno i mi i socijalisti pokretali u skupštinskim odborima i opet, ponavljam, isključivo srpski radikali i socijalisti, da ih prizove pravdi i da im kaže da moraju da odgovaraju za sve te svoje nečasne radnje. To jednostavno, koleginice Đukić-Dejanović, bićete svedok toga, neće da se desi. Vi kao žena koja će imati zaista u institucionalnom smislu važnu ulogu u državnoj raspodeli vlasti, kako to i u Ustav naše države kaže, sve i da želite to, a ja ne verujem da vi, jedino ako ne krenete tim putem, kao što vam je gospodin Nikolić rekao, da se odreknete toga. Ne verujem, poznajući vas toliko godina, vi ne možete a da se ne borite i dalje kao SPS za ta prava svih ovih nabrojanih danas najugroženijih kategorija.
Pogledajte samo kako žive vaše kolege iz oblasti zdravstva i pogledajte ko nama unazad osam godina vodi zdravstvo. Mene ne bi iznenadilo, čak to je čovek koji bi postavio rekord u tome koliko je puta za redom izabran za ministra i da to bude Tomica Milosavljević. On je na čelu zdravstvene mafije. Nemate kolegu u Kragujevcu koji nije iz firme G17 koji to neće da vam kaže ili ne podržava ove iz žutog preduzeća. Svako je to osetio na svojoj koži.
Imate ovde u našoj poslaničkoj grupi vaše kolege profesore, i profesora dr Miletu Poskuricu, i prof. dr Milana Kneževića. Da li se od 5. oktobra u Kragujevcu, u Kliničkom centru, od trenutka kada ste vi u histeriji DS i svih onih koji su je podržavali na takav način, isterani iz Kliničkog centra? Da li se njihov rad vrednuje i poštuje? Ne. Da li oni sami moraju da se bore i za svoje naučne projekte i da promovišu ono što su radili zajedno s vama svih godina kada ste vi bili direktor Kliničkog centra?
Ne mogu da verujem da će sada da se promene i da će svest o tome šta je bitno za naciju i za narod da bude drugačija kod ljudi koji su svih godina, kada smo mi morali da se borimo, prvo, za svaki pedalj naše zemlje, a drugo da se branimo od onih koji su nas napali i koji su ubili tolike hiljade, nažalost, naših građana, koji su sravnili kragujevačku Zastavu sa 16 razornih projektila i mi je podigli iz pepela.
I vi i gospodin Obren Ćetković, tada načelnik okruga, a pre svega gospodin Nikolić kao potpredsednik Vlade. Da mi sada možemo da poverujemo u priču da će ti ljudi i zbog snage vašeg ličnog autoriteta, a koji nije istovetan sa snagom vaše stranke u ovom trenutku, da poveruju i da rade sve ono što ste vi od njih očekivali toliko godina.
Dakle, u pitanju je jedna velika prevara birača. Birači ne mogu da shvate da je došlo do te takve neprirodne koalicije i da se na njihovu štetu i zbog njihovih razloga da veruju u vašu politiku sada to sve dešava i da su interesi, da su strani centri moći, a pre svega američki i britanski ambasador i srpski tajkuni, važniji od interesa naših građana.
Mi ćemo, bez obzira na to što znamo, da se u ovakvom trenutku teško osećaju pre svega birači SPS, PUPS i JS, mi, srpski radikali, koji nikada nismo odstupali od svog programa, pre svega od borbe za socijalnu pravdu, za ekonomski prosperitet, protiv kriminala i korupcije, nastaviti tim putem.
Mislim, s obzirom na to da se biračko telo DS na ovakav način, kroz prevaru o kojoj je govorio Dragan Todorović, za veoma kratko vreme će se videti i građani će videti da su prevareni i da nema ništa ni od velikih projekata, ni od investicija, ni od novih radnih mesta, da ćemo već na sledećim izborima morati...

Svi su pažljivi, gospodine Krkobabiću, nadam se da ste vi najpažljiviji, jer najveći deo ovog izlaganja baš posvećujem i vama lično, i vašoj partiji i penzionerima Srbije, koji ovo prate i koji su zaista duboko razočarani zbog svega što se dešava i zbog ovakve koalicije koja je napravljena.
Ovu vest, koja će verovatno da bude večeras emitovana na svim elektronskim medijima u Srbiji, da je izabran novi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, mogu da preformulišem i na drugi način. Zamislite sada, posle svega što se desilo, da tu vest večeras na dnevniku RTS saopštavaju zajedno Spomenka Jović i Aleksandar Crkvenjakov, reprezenti medijski pre i posle 5. oktobra, i da najpre ona, a zatim Crkvenjakov, pročitaju rečenicu i kažu - danas su snage haosa i bezumlja, gazeći izbornu volju građana, sklopile koaliciju sa silama prošlosti i mraka.
Tako se oseća svaki birač u ovom trenutku iz te vaše koalicije koji prati zasedanje i koji vidi dokle je to otišlo u sferi interesa, u sferi nebrige za građane, samo zbog toga što su to navodno neki novi evropejci i što im je važnije da naprave Vladu, kako-tako da zbrinu sebe i da dobiju svoje fotelje. Pogledajte vi dokle to vodi Srbiju.
Danas imamo izuzetno tešku privrednu i ekonomsku situaciju. Ako ste mislili da ćete da naterate sve ove tajkune i ljude iz DS, koji se nisu jednom rečju danas javili da vas podrže, iz koalicije koju je personifikovao Boris Tadić i koji vodi Srbiju u propast, zašto se nisu javile vaše kolege iz Kragujevca, koji su sa te koalicije za tzv. evropsku Srbiju, poznaju vas toliko godina, da kažu neku reč, da vam daju podršku.
Tako će to da izgleda i u vašem budućem radu. Vi ćete biti ostavljeni na cedilu, moraćete da slušate ultimatume koji vam dolaze od ove žute strane i ovih njihovih prirepaka iz propalog SPO i drugih izdanaka, i da se čudite i krstite u šta ste se uvalili i zbog čega ste na sebe prihvatili toliku odgovornost da budete predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kada znate da građani koji su vas birali za narodnog poslanika nisu hteli i ni jednim svojim glasom ne stoje iza ovakve kandidature.
Ono što možemo da poručimo građanima je da ćemo da se borimo do kraja da ova skupština radi u koliko-toliko normalnoj atmosferi, koristićemo sva demokratska prava da ukažemo na loše zakone
koji će i dalje da stižu, na ministre koji su se ogrešili o zakon, koji su pljačkali, otimali i krali.
Na kraju da se našalim, jer nisam mogla ozbiljno da vam ne ukažem, pre svega kao gospođi koju poznajem toliko godina, na sve ove probleme koji će da se dese i kako to prosečan birač SPS sada doživljava u ovom trenutku. Moram da vam kažem, s obzirom na to da je gospodin Ivica Dačić odlučio, posle onog slogana - Ustani Srbijo, da se klanja pred Tadićem, pred Čankom i pred Vukom Draškovićem, i pred Dinkićem, kao personifikacijom najveće pljačke u Srbiji u nazad osam godina uz Božidara Đelića.
Ipak je nekako, da li je to krenulo sa juga Srbije ili iz centralne Srbije, ne znam, danas glavni hit, doduše malo prerađen, jedne pesme među građanima Srbije, kažu da to Ivica Dačić peva Borisu Tadiću - što me sada tražiš, pored njih toliko, gde si bio kad sam bio niko. Postavite sebi to pitanje - zašto vas sada traže i zašto je to vama, kao Slavici Đukić-Dejanović, jednom od osnivača SPS, potrebno u ovom trenutku?

Treba, gospodine Krkobabiću, videćete da je gospodin Boško Ristić jedan od poslanika koji ne poštuje disciplinu, ali dobro.
Vaše iskustvo u ovih još sat i 15 minuta, koliko nam je danas ostalo da radimo, upozoravam vas da možemo da radimo ovako i da ćaskamo, pošto nismo ni utvrdili kvorum, tačno do 18,00 časova. Sve posle toga ne ulazi u rok vaše službe predsedavajućeg, niti mi možemo da ostanemo u sali, kao ni svi ostali poslanici. Radno vreme Skupštine je do 18,00 časova. Ako ste to hteli da produžite, morali ste da nas obavestite u 16,00 sati.
Najpre ste morali nas, narodne poslanike, koji smo aterirali u 15,00 časova na surčinski aerodrom, specijalnim "falkon" avionom koji ste poslali po nas u Strazbur, da obavestite juče da imate nameru da nas vraćate u Srbiju. Pošto ste, meni se čini, vi neki štedljiv i racionalan čovek, ipak ste predsednik PUPS, a smatrala sam, gospodine Krkobabiću, da se vi borite za prava penzionera. Evo, imam majku koja je penzioner, vi ste to takođe, vaš sin i ostali građani Srbije, a njih je preko milion.
Trebalo je, gospodine Krkobabiću, da budete toliko štedljivi i da razmišljate, ako ste se već usudili da nas bez obaveštenja po Poslovniku, pozovete da se vratimo u Beogradu, u Narodnu skupštinu, da znate koliko to košta, da dolazi specijalni avion po nas. Znate, znala sam da je gospodin Mićunović ranije, dok je bio predsednik Veća, više provodio u vazduhu nego što je radio u Domu Narodne skupštine, ali da sama to moram da radim kao i ostale kolege narodni poslanici, zaista kao da gori država.
Čuli smo, bira se predsednik Narodne skupštine, tek sad dobili obrazloženje, predlog, objasnite, molim vas, da li neki od nas su danas morali da govore u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde ste nas vi poslali, a niste imali pravo ni da potpišete taj nalog za naš put, zbog čega smo mi ovde morali da se vratimo.
Mi smo danas imali nameru pred direktorom Banke za obnovu i razvoj da govorimo o tome kako su penzije male, evo i vaše i svih penzionera u Srbiji, kako su tajkuni sve pokupovali za 2-3 evra po Srbiji, kako narod nema posla, kako nam je propala privreda. Vi ste nas lišili te mogućnosti da danas pred Savetom Evrope, u koju vi tako željno želite da uđete sa tolickim penzijama, a sa ovakvim troškom za državu, kao što je "falkon", onemogućili ste nas da o tome govorimo.
Mislim da je to krajnje neodgovorno, gospodine Krkobabiću, i vi kao predsedavajući imate isključivo samo tu ulogu, morate da znate da ćete ovako ili onako ući u istoriji parlamentarizma, a jednog dana pisaće da je predsedavao Jovan Krkobabiću, koji je na takav način, žureći da napravi jednu neprirodnu koaliciju u kojoj i sam učestvuje, doveo poslanike i celu Narodnu skupštinu i javnost u ovakvu situaciju.
Prema tome, mi ćemo da se javljamo od ovih 18 časova, koliko nam je preostalo, da pretresemo još neki član Poslovnika, a onda ćemo u nekom drugom danu, ali molim vas da nas uredno obavestite kada je to, nastaviti da razgovaramo o onome što je nastavak ove sednice, a to je izbor predsednika, sekretara, potpredsednika, radnih tela, pa dok dođemo do te sednice na kojoj se bira Republička vlada ovakva kakvu ste je vi zamislili.
Ali, proći će dosta vremena do toga. Ne bih se uzdala u vašu vidovitost, pa ako ste slučajno videli kada je taj dan kada se bira Vlada Republike Srbije ipak vi to negde u svojoj svesti i pomerite malo jer potrajaće to, imamo zakon o vladi, imamo poslovnik, imamo puno toga još da uradimo, a vlada kada bude, ali joj već sada vidim kraj. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dr Jovane Krkobabić, zamolili ste tako da vas oslovljavamo, pošto smo vas mi upozorili da je naš kolega Paja Momčilov doktor, vi ste rekli, pa ni oni mene ne oslovljavaju. Izvinjavam se, vi ste doktor i moram sada da vam kažem šta je prva asocijacija na vašu novostvorenu koaliciju i na vaše ponašanje.
Naime, vi ste se našli u nebranom grožđu, to je očigledno, kao gospodin koji predsedava i ima tu ulogu možda ste pomislili u prvom trenutku, onda kada smo i mi sa vama razgovarali o nacionalnoj vladi, o boljoj budućnosti za sve naše građane, za penzionere, da sačuvamo našu otadžbinu, da branimo Srbe sa KiM, da se zajedno borimo za prosperitet i bolju budućnost našeg naroda i svih njenih građana, a sada ste posle 15 dana došli u situaciju da vas ljudi povezuju sa Galatasarajem iz Istambula, jer taj šampion Turske u fudbalu ima te boje, crveno žute, ili da vas povezuju sa snagama prošlosti i haosa, a ove druge koji su vaši koalicioni partneri, bezumlja i pre svega otimačine i pljačke države i naroda. Ne vidim kako vi lično doživljavate što ste se našli u toj situaciji i kako vreme prolazi biće vam sve gore i neprijatnije.
Moram da vas, s obzirom na to da uvažavam i vaše zvanje i to što se nalazite na tom mestu, ipak upozorim, kao neko ko ima, mogu slobodno da kažem, drugo decenijsko parlamentarno iskustvo, da vi duboko grešite.
Prvo, sada se nalazite u jednoj situaciji da sedite na mestu predsednika Skupštine u ulozi predsedavajućeg, a da ne znate šta se ovde dešava.
Gospodine dr Jovan Krkobabić, u sali se nalaze ljudi koji su narodni poslanici. Prvo nam objasnite, na osnovu čega ste vi ustanovili da nas ima toliko i toliko u sali. Ako pogledate, videćete na sistemu za elektronsko glasanje da stoji broj 80. Najpre, to nije tačno.
Boško Ristić je u ono vreme haosa i bezumlja Dosovskih snaga, kada je pisao preambulu Ustava koju nikada nije završio, pa je onda glasao za ovaj aktuelni Ustav, pa je napadao ustavne odredbe i ponašao se onako kako se ne bi ponašao jedan čovek koji je prvo pravne struke, a drugo, ko pretenduje da štiti pravo i najvišu zakonodavnu vlast, on je upravo insistirao na tome da poslanici imaju kod sebe identifikacione kartice, što bi bivša predsednik Skupštine rekla - identifikacione kartice, ona je mislila da je to nešto - in, pa je rekla identifikacione, a u stvari se govori o identifikaciji.
Mi treba da se identifikujemo i da znamo ko smo, a mi to ne možemo. Evo iz kojih razloga. Nisu samo razlozi tehničke prirode, već ovog haosa koji se stvara jednom takvom koalicijom.
Gospodine Krkobabić, mi prvo uopšte nemamo te validne kartice. Mi smo danas u privremenom poslaničkom stanju u ovoj sali i imamo privremene kartice za identifikaciju, a neki od nas to nemaju, jer, kako se ko snašao. Najpre, službe nisu imale dovoljno vremena za one poslanike koji su i ranije doneli svoje fotografije u prvom danu, kada su verifikovani mandati, da taj posao završe do kraja.
Prošlog puta smo čekali tri ili četiri meseca da nam Oliver Dulić potpiše naše poslaničke legitimacije, a sada se nalazimo u situaciji da prisustvujemo nečemu što se odigrava u domu, odnosno u zgradi Narodne skupštine, u jednoj od njenih sala, pošto imamo onu svečanu i ovu kao radnu, koja je produkt tog realsocijalističkog vremena, jer smo na osam metara ispod zemlje u podrumu, što bi rekla koleginica Janković.
Mi sada razmišljamo o tome šta smo mi ovde i kakav je ovo skup. Sa naše strane možete da vidite da su naša lica, ipak, iako je ovako teška situacija, iako znamo da nas velika neizvesnost očekuje, pogotovo sa takvom vladom, ozarena. Zbog čega? Zato što znamo da narod gleda u nas srpske radikale i zna da ćemo do kraja da se borimo za njihova prava, i penzioneri, i poljoprivrednici, i radni i svi oni koji su ostali bez posla.
I zato što ćete imati zaista mnogo muke da u takvom načinu rukovođenja sednicom, a pre svega načina kojim ćete da vladate, objasnite građanima kako ste ih pozivali u izbornoj kampanji da se borite za njihova prava, da opravdate to ovako lošim postupcima i ovakvim ponižavajućim, nipodaštavajućim odnosom prema nama koje su građani izabrali. Nemojte da mislite da to građani sada ne vide. Svi smo mi došli iz nekih sredina, svi mi smo suvereni, narod je na nas preneo to svoje pravo da zastupamo njihove interese. Šta mislite kako se sada osećaju građani koji vide da vi tako, u pravom smislu reči, vi i nadležne službe koje vas uvlače u to i ova vaša žuta koalicija, na takav način rukovodite sednicom koja, uzgred budi rečeno, sada prekida rad, jer je nekoliko minuta do 18 sati...
(Predsedavajući: Uvažena gospođice Jovanović, vreme je.)
Jeste, vreme je, još dva minuta možemo danas da prisustvujemo ovome što se zove navodno skupština. Zamolila bih vas, pošto nemamo mogućnosti jer nemamo te validne identifikacione kartice, gospodine Krkobabiću, da u preostala tri minuta ipak, da bi to ostalo zabeleženo, ustanovite koliko je narodnih poslanika prisustvovalo današnjem zasedanju, ako to tako može da se nazove. To ste bili u obavezi prvo da uradite u 16 časova, kada ste nas pozvali i na takav način...
(Predsedavajući: To smo pokušali, pa ste nas onemogućili.)
Oni su vas obavestili da sistem za elektronsko utvrđivanje broja poslanika verovatno nije u redu, a sa druge strane, realno vam govorim da narodni poslanici koji fizički prisustvuju u sali nemaju ni kartice preko kojih mogu da se identifikuju. Ajde da pođemo od te prve lekcije, krenite redom, ali danas je isteklo vreme za to. Dakle, to možemo nekog drugog dana, kada budete uredno zakazali nastavak ove sednice.

Gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, vama se obraćam, jer sam pokušala sa mesta potpredsednika da vam kažem da je vaša obaveza, pošto ste svesno ili nesvesno, stvarno ne znam da li je to bila vaša namera da se hvalite činjenicom da ste spremni da se odreknete Kosova i Metohije, pročitali nešto što neće sutra biti na sajtu, već dokument koji kaže da vi možete da potpišete Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ali, kako ste rekli, oni se pozivaju na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, da se ne primenjuje na delu teritorije suverene države Srbije. Vi ste to malopre izgovorili.
I gospodin Samardžić i vi, kao ljudi koji moraju da odgovaraju na pitanja, pozivam se, gospodine Mrkonjiću i tražim na osnovu članova 225, 226. i 227. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da služba Narodne skupštine, ukoliko u zgradi postoji fotokopir aparat, vi ste izneli zvanični dokument, pročitali ga, ako to služba nema, ako to samo vi imate, na osnovu ova tri člana Poslovnika, zahtevam da se u roku od najviše pola sata dokument umnoži i podeli svim narodnim poslanicima.
To što vi negde imate nešto ispod žita i spremni ste da zbog svojih miliona ili što vas ne dotiče država Srbija, ni srpski narod, prodajete teritoriju, južnu srpsku pokrajinu, to je vaš problem. Zahtevam i kao potpredsednik Skupštine i kao narodni poslanik da odmah služba fotokopira, neka od vas neko uzme dokument ili neka ga pribavi, kako bismo mogli u toku čitave rasprave, celog dana i narednih dana, svuda i na svakom mestu, a to je naše pravo i obaveza, da građanima, kao što ste vi to uradili ovde, čitamo dokument koji ste vi spremni da potpišete i da izdate i prodate državu Srbiju.
Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću, i od vas i od sekretara tražim da nam obezbedite fotokopirani dokument u roku od sat vremena, najviše.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 31. Poslovnika i po članu 104.

Vaša obaveza je, vi ste prekršili Poslovnik kao potpredsednik Skupštine, koji predsedava u ovom trenutku u odsustvu Olivera Dulića, da zaštitite Narodnu skupštinu i da poštujete dostojanstvo, kao i svako ko se javi za diskusiju o ovoj, za Srbiju i srpski narod danas, najvažnijoj tački dnevnog reda.

Mi srpski radikali, sve srpske patriote i svi ljudi u Srbiji koji nemaju rezervnu otadžbinu, za razliku od onih koji poganim jezikom, a koji su mnogo zla naneli našem narodu svojom politikom izdaje i prodaje zemlje, ne možemo da podnesemo, niti nam to dozvoljava naš moral, naše dostojanstvo, pre svega, odnos prema državi i prema onome što nam je sveto, a to je da sačuvamo teritoriju naše zemlje – Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, gospodine Mrkonjiću, da se neko na takav način ruga onome što je radio herojski srpski narod i naša srpska vojska 78 dana, braneći otadžbinu od NATO agresije i od takvog uništavanja svega što je srpsko, ubijanja srpske dece, srpskih civila, uništavanje srpske vojske, srpskih fabrika i škola, srpskih mostova.

Da li treba, gospodine Mrkonjiću, da budete tolerantni u trenutku kada neko u prisustvu jednog od najslavnijih srpskih generala, koji je vaš kolega potpredsednik Narodne skupštine, general Božidar Delić, tako govori o srpskoj vojsci. Mislim da je to sramota.

I svako ko se na takav način usudi da bilo kada, za ovom govornicom, govori i o generalu Deliću i o generalu Pavkoviću i o generalima koji se nalaze u haškom kazamatu, kao i predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, koji će da uništi, naravno, taj kazamat i koji će da učini da pravda i pravičnost pobede i zbog srpskih generala i zbog onih koje su ubili šiptarski balisti, o čemu je govorila gospođa Tabaković, mislim da u duhu u kome smo započeli ovu sednicu, i gospodin Tomislav Nikolić, kao budući, uverena sam, izabrani predsednik Srbije, koji zna šta je i državnička mudrost, koji zna kako treba da se štite nacionalni interesi, mi treba da nastavimo ovo zasedanje.

Ukoliko se ovakvi incidenti ponove, gospodine Mrkonjiću, da neki, koji nikada ništa nisu uradili da zaštite jedan pedalj teritorije srpske zemlje, tako hule na one koji su srpski heroji i junaci, budite sigurni da ćemo da se teramo naredna dva sata po Poslovniku, što nije bila naša namera.

Ali, budite sigurni da u ovom trenutku ne govorim samo u svoje ime i u ime mojih kolega, časnih ljudi srpskih radikala, već u ime svih onih koji ne mogu da se vrate na svoja vekovna ognjišta, u ime njihovih prijatelja, rođaka i Srba koji žive širom cele planete, ako je izdajnička vlast i politika koju su oni vodili još kao opozicione stranke početkom devedesetih godina dovela dotle, da NATO uradi to što je uradio, i da mi danas dođemo u situaciju da svim međunarodnopravnim sredstvima, što pokušavamo i ovom rezolucijom, branimo našu zemlju, jer mi rezervnu otadžbinu nemamo.

Neka se stidi svako ko sme u prisustvu jednog od slavnih srpskih generala, kao što je general Delić, takve stvari da govori o krvavoj borbi, nažalost, gde su mnogi ljudi i deca izgubili svoje živote braneći našu otadžbinu, braneći ono što je naše i što želimo da povratimo, gde želi da se vrati i gospođa Tabaković sa svoje troje dece i ko zna koliko stotina hiljada Srba, čija imena i prezimena u ovom trenutku mi ne znamo, ali su Srbi, i oni drugi koji nisu pripadnici šiptarske nacionalne manjine, a koji su okupirali, uz pomoć vaših prijatelja, našu južnu pokrajinu. (Aplauz.)

 

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je posle NATO agresije 1999. godine ruski intelektualac Aleksandar Solženjicin napisao da nema nikakve razlike između NATO i Hitlera, da je uloga NATO pakta, odnosno Amerike kao predvodnice zapadne vojne alijanse, da na primeru i na bombardovanju Jugoslavije zastraši čitavu planetu i da nastavi sa takvom politikom.
Vi, koji ste tada bili u opoziciji, spremali se da uz pomoć Amerike 2000. godine preuzmete vlast i upadnete u ovaj današnji dom Narodne skupštine, verovatno niste verovali u te reči gospodina Solženjicina.
Ne kažem svi, ali većina od vas koja je svoju politiku i uspostavljanje vlasti u periodu od pre sedam godina gradila na dodvoravanju Americi i NATO paktu, Evropskoj uniji, i time podredila interese Srbije i srpskog naroda.
Danas imamo situaciju da ova rezolucija ima i politički i vojni aspekt. Politički, zbog činjenice da je sve ono što se dešavalo povod okupacije Kosova i Metohije prouzrokovalo da za Srbe tamo nema sigurnosti, za preostale Srbe, da preko 200 hiljada naših sunarodnika, koji su morali da izbegnu pod šiptarskim terorom i posle okupacije ne mogu da se vrate na svoja ognjišta. I vojni aspekt, zbog činjenice da i odlazeći predsednik Republike Srbije, Boris Tadić, NATO kandidat na predstojećim izborima raspisanim za 20. januar, i da baš on, kao i njegova Demokratska stranka, iako su pristali da rezolucija ima ovakav karakter i da u njoj budu složene ovakve rečenice sa nekim nejasnoćama, koje ću da potenciram, i dalje zagovara evroatlantske integracije, ma šta to značilo za gubitak srpske teritorije.
Kao takvog Borisa Tadića vide i u Briselu. I njega i bruku za srpsku vojsku koja je ponižena za ovih sedam godina, od Tadićevog ministrovanja, preko Davinića, pa sada do Šutanovca, jer je naša delegacija, koju je predvodio kolega Ivica Dačić, boravila pre mesec dana u Briselu i NATO čelnici su nam, i u političkom delu obraćanja nama, kao i u bazi takozvanih savezničkih snaga Šejp, rekli da oni Srbiju vide uključenu potpuno u NATO pakt, pošto je aktuelna vlast potpisala ugovor o partnerstvu, takozvanom Partnerstvu za mir i da oni vide Srbiju bez Kosova i Metohije u svom sastavu.
Na moje pitanje šta to znači u odnosu NATO-a i Evropske unije, oni su rekli, zapravo, gospodin koji je portparol ili savetnik generalnog sekretara NATO alijanse Jap de Hop Shefera, da NATO sinhronizovano u političkom delu radi na usklađivanju svojih viđenja situacije u Srbiji, vezano za Kosovo i Metohiju, sa Evropskom unijom i da priključivanje Srbije i integrisanje Srbije u Evropsku uniju za NATO i za sve članice Evropske unije znači oduzimanje, odnosno nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije.
Mi smo direktno, po onoj narodnoj „popu pop, bobu bob“, mi srpski radikali, ali u tome je učestvovao i kolega Dačić, prvi put sasvim jasno i konkretno rekli da tri četvrtine građana Srbije ili više, uverena sam u ovom trenutku, što će pokazati izbori za predsednika Republike, ne želi ulazak u NATO pakt, da se građani protive bilo kakvoj trampi i takozvanim evropskim integracijama za oduzimanje 15% naše teritorije, naše vekovne zemlje, i da je apsolutno nemoguće da bilo ko pomisli da će takvom politikom sile i pritisaka, i zloupotrebe svih instrumenata međunarodnog prava, koje su proklamovane u Ujedinjenim nacijama, i u svim važećim dokumentima, uspeti da otrgne iz Srbije Kosovo i Metohiju.
Ako smo mi bili tako spremni i odlučni da kao opozicioni predstavnici Parlamenta to kažemo onima koji imaju nameru, koji su okupirali srpsku teritoriju i koji hoće da istrgnu Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, postavlja se pitanje, posle usvajanja ove rezolucije večeras, da li ćete i vi kao predsednik države, doduše odlazeći, onaj koji nije položio zakletvu na mestu predsednika države i onaj koji je u obavezi da nam, takođe, kao i gospodin Koštunica, aktuelni premijer, dati odgovor na pitanje da li je potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju direktno uslovljeno otimanjem Kosova i Metohije i da li ćete vi to da uradite, s obzirom na činjenicu da je Božidar Đelić, vaš vrli kadar i potpredsednik Vlade, pročitao tačku u kojoj se jasno i nedvosmisleno kaže, a što je nevešto, to ću vam objasniti gospodine Samardžiću, pokušao ministar za Kosovo i Metohiju da brani. Mi očekujemo odgovore na ta pitanja.
Kada se gospodin Samardžić obratio sa skupštinske govornice, gospodine Tadiću, gospodine Koštunica, vi niste u tom trenutku bili u sali, stvar je vrlo ozbiljna, Božidar Đelić je, iz svog znanja ili neznanja, iz namere ili slučajno, spontano ili već kako, izašao i hvaleći se time da od sutra na sajtu Vlade Republike Srbije možemo da pogledamo kompletan ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, rekao da mi vršimo zamenu teza i da naše pitanje nije dobro postavljeno, a vezano je za nejasnoću u tački ''đ'' ove rezolucije. To je kada je u pitanju rečenica u kojoj se kaže – moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, a govori se o međunarodnim sporazumima, uključujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Gospodin Samardžić je zbog takvog izleta Božidara Đelića to branio činjenicom da to proizilazi iz opšte odrednice Rezolucije 1244. Nije tačno, gospodine Samardžiću. U tri sata noću, u svako doba dana i noći, znam svaku reč iz Rezolucije 1244, koja je za nas jedina slamka spasa. Jedino neka nova rezolucija u Savetu bezbednosti UN može da promeni ovu važeću.
Jedino zbog činjenice da danas imamo, ne u vreme kada je gospodin Solženjicin dao ovu izjavu, u vreme izdajničkog režima Borisa Jeljcina, kao što je ovaj Boris Tadić, sada odlazeći predsednik, mi danas imamo Putina na vlasti, imamo jasnu i nedvosmislenu spoljnu politiku te države.
Nijedan ruski kolega vam ovo neće reći, niti će na takav način da tumači ono što ste vi rekli i što je ovde izrekao Božidar Đelić, kome nije ni stalo do međunarodnog prava, kome nije stalo ni do Rezolucije 1244 i kome nije stalo do toga da od sutra, kao potpredsednik Vlade, krene da zastupa na ovaj način na koji je to definisano u rezoluciji, interese Srbije i srpskog naroda.
Ne očekujem od Božidara Đelića da će on, negde, usput ili na zvaničnom mestu da se sretne sa NATO generalom i da kaže, Srbija hoće da ostane vojno neutralna i neće da ide u NATO alijansu. Uzgred, budi rečeno, oni su nam rekli da još uvek nismo ni pozvani, a nismo pozvani zbog činjenice što su nam, takođe, naglasili da nismo ispunili sve uslove koje od nas traže i da moramo da budemo maksimalno kooperativni kada su u pitanju svi dokumenti koji proizilaze iz Sporazuma o partnerstvu za mir, sigurnosni sporazum itd, da sada vam o tome ne govorim, nemam vremena.
To znači potpuno anuliranje dela rezolucije aneksa vojnog sporazuma, koji se tiče povratka do hiljadu vojnika i policajaca na područje Kosova i Metohije. Mi danas čujemo predsednika države koji se busa u grudi i koji je odlučan i snažan da brani Srbiju, ali malo sutra, i koji kaže, mi smo spremni na to i to.
Gospodine Tadiću, iako vam je glava okrenuta nalevo, a bolje bi vam bilo da svesno gledate udesno, sa svešću o tome da ste vi još uvek predsednik Srbije, iako samo do 20. januara, moram da vas podsetim na to da je takav govor trebalo da nam održite u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, kao vojni ministar.
Vi niste bili pozvani, ali vas je u Narodnu skupštinu primio gospodin Milorad Mirčić, kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost i dozvolio vam da se odbranite. Vi ste imali tada razgovor sa svojim češkim kolegom, doputovali ste iz Češke, i rekli ste da vi ne znate na koji način ćete od NATO alijanse da tražite da se taj deo vojnog sporazuma, odnosno aneksa, poštuje i da se vrati hiljadu vojnika i policajaca, a što je bila naša obaveza i vaša da tražite sve vreme kao aktuelni predsednik Republike, a što niste radili.
Gospodine Samardžiću, pitanje ulaska u EU, trampa za otimanje Kosova i Metohije, nije pitanje za jedan, dva ili tri dana i to je pitanje budućnosti.
Da li vi hoćete politički da idete tim putem, vojno ste već rekli da se opredeljujete, odnosno i DSS kojoj pripadate, deklaracijom ili kako ste već nazvali taj dokument o vojnoj neutralnosti, što vam inače spočitavaju u Briselu, pa su nam rekli, mi znamo da su Tadić, Šutanovac i kažu Ponos, a mi kažemo, ma nije ono ponos, on je bruka za srpsku vojsku, pošto ne umeju da izgovore ime ovog koji bruka srpsku vojsku i generala Delića, gospodine Samardžiću, ne možete onda da kažete da to proističe iz bilo kog dela ili slova Rezolucije 1244.
U njoj lepo piše – ponovo potvrđujući privrženost svih država članica Saveta bezbednosti UN, odnosno svih onih koji su članice UN, suverenitetu i teritorijalnom integritetu SRJ i drugih država regiona kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu dva.
Ako oni kažu Božidaru Đeliću, i vama i gospodinu Koštunici, vi ćete moći da potpišete u najavljenom terminu 28. januara, a čuveni bankar Đelić je spremio svoje zlatno penkalo za taj svečani čin, ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, ali bez primene na Kosovo i Metohiju. Gde to stoji, kao što ste nevešto pokušali da nam objasnite pre tri sata ovde, u Rezoluciji 1244.
To nije pitanje za danas ili sutra, to je političko opredeljivanje Srbije. Mi vam danas kažemo, i to kaže Tomislav Nikolić, kao kandidat za koga će svim srcem glasati ogromna većina građana Srbije na izborima 20. januara, mi to nećemo, mi to ne nudimo Srbiji i to nama ne treba, jer Đelić je to isto govorio unazad mesec dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
To je zamagljena izdaja u kojoj vi direktno učestvujete i sam Vojislav Koštunica. Ne čudi to mene za Tadića i DS i za ove njegove prirepke. Zbog toga će da doživi takvu katastrofu na izborima 20. januara. Gospodine Koštunica, gospodine Samardžiću, veoma je važno da nam vi kažete zašto vi na to pristajete. Zašto onda potpisujete na takav način i kroz tačku 135. koju nam je rekao i citirao gospodin Đelić, Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju.
Da li mislite da će bilo koji normalan Srbin ili patriota, čuli ste gospodina Otoa Kišmartona, u redovima poslaničke grupe SRS sedi većina predstavnika nacionalnih manjina u našoj zemlji, niko na to ne može da pristane.
Ne možete da nam kažete da je to nešto, eto tako privremeno. Pa, to stanje traje privremeno već osam godina. A stanje traje tako što je Amerika zaokružujući posle agresije teritorijalno, nacionalno, deo teritorije, odnosno južnu srpsku pokrajinu kroz prisustvo malog broja Srba, predstavljajući da su tamo većina oni koji su u stvari nacionalna manjina, išla na to da državnopravno satire Srbe i da na takav način sada nastupa i američki državni sekretar i njihov predstavnik u Kontakt grupi i svuda i na svakom mestu gde su se vršili ovi neslavni i neuspešni pregovori sa šiptarskom stranom.
Ono što je važno je da ćemo pratiti svaki vaš korak od sutra. Ako se ne budete eksplicitno izjašnjavali na ovaj način na koji to stoji u rezoluciji, onda ćete ostati mrtvo slovo na papiru. O tome je govorio sinoć na državnoj televiziji gospodin Tomislav Nikolić, kao čovek koji je, vidi se, odgovoran i budući mudri državnik.
On je lepo rekao, dešava se i kroz istoriju se dešavalo da parlament donese jednu rezoluciju, da izglasa jedan dokument – imamo mi taj primer i za vreme vladavine DS i Đinđića i DOS-a na vlasti, tri rezolucije i dve deklaracije smo doneli jednoglasno u Skupštini, iako smo bili najžešća opozicija, ali vi morate od sutra da zastupate takve stavove.
Koleginica Radeta je pomenula da je pre mesec dana na inicijativu jedne grupe poslanika Nacionalne alijanse u italijanskom parlamentu izglasana rezolucija u kojoj se traži od vlade Italije da odbije svaku mogućnost jednostranog priznavanja Kosova i Metohije i niz drugih mera koje vlada treba da preduzme. A njihova izvršna vlast se ovih dana izjašnjava drugačije. Videćemo kako će da reaguju njihovi parlamentarci, jer je ta rezolucija dobila apsolutnu većinu. To nije pitanje za njih, nego pitanje za nas Srbe, šta ćemo mi da uradimo posle skupštine večeras i ovog glasanja, kada ne znamo na koji način ćete vi da branite interese kroz ovu rezoluciju, da li ste vi na to spremni i sposobni. Mi želimo, kao već vlast za mesec dana, sa nivoa predsednika Republike i uskoro vlast na svim nivoima u zemlji, sada kao najveća stranka, trenutno opoziciona, da postignemo maksimalan konsenzus kada je u pitanju Kosovo i Metohija, što smo činili svih ovih godina.
Nismo želeli nijednom rečju danas da bilo koga iritiramo i da govorimo u nekom drugom dnevnopolitičkim smislu, a da to nema težinu za brigu, pre svega, za državu i narod. Ali, tražimo od vas, ja to ponavljam, kao i mnoge kolege poslanici SRS, da nam kažete šta će se dešavati narednih dana, da li ćete već od sutra svuda i na svakom mestu, u svojim javnim nastupima i da li će to uraditi Boris Tadić, reći da se držite svake tačke i slova ove rezolucije? Jedino tako možemo da budemo sigurni, a verujte mi, ja nisam sigurna, sigurna sam samo u ono što će uraditi Tomislav Nikolić, izborom na mesto predsednika, da ćete vi da poštujete ono što Narodna skupština Republike Srbije izglasa večeras.
Dotle i do vaših sledećih koraka, upućujem građanima Srbije da ne prokockaju još jednu šansu, a ona im se nudi i to da urade olovkom i svojom rukom 20. januara, da glasaju za čoveka koji će moći i umeti, svuda i na svakom mestu onima koji žele da nam otimaju teritoriju, da odlučno, jasno kaže da stoji iza svake rečenice, iza svake reči, ne samo ove rezolucije, nego svih onih koje su bilo kada u Skupštini donete, u cilju zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa.
Ujedno, da obavestim građane, pošto se približava kraj zasedanja, da će za 15 minuta, na prvom programu državne televizije početi dokumentarni film koji je uradio prvi program, odnosno kanal ruske državne televizije. To je dokumentarna istina o stradanju Srba za vreme agresije i kako oni danas žive.
Ta emisija je emitovana u nekom terminu koji nije bio udarni za ruski narod i za ruski državni kanal, ali pošto je gospodin Vladimir Putin pogledao tu emisiju, zahtevao je da se dva puta reprizira i evo, sada, večeras ćemo imati prilike da vidimo kako oni, koji su istinski saveznici našeg naroda i koji su to bili od samog početka, vide našu sudbinu, i na koji način su oni spremni, a ja sam uverena, da jesu, da nam pomognu, u odbrani Kosova i Metohije. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, niste u pravu. Ne samo što niste u pravu, nego je licemeran takav vaš stav. Malopre sam vas pažljivo slušala, u stvari sve vreme, i vi ste rekli - Ministarstvo ekonomije nema ništa s tim ako neko nije upisan u knjigu državljana Srbije na dan 30. juna 2007. godine.
Zaista je neodgovorno da to kažete, kao ministar u Vladi Republike Srbije. Gospodine Dinkiću, ovo vam govorim iz ličnog iskustva. Kao opozicioni poslanik (javila sam se, kolega Albijaniću, po članu 31. koji reguliše pravo i obaveze potpredsednika Narodne skupštine), želim da vam kažem da je tu, u stvari, najveći problem.
U ovom trenutku ne mogu da vam kažem, to je pitanje za ministra Dragana Jočića i ljude koji rade na poslu prijema zahteva za upis u knjigu državljana, koliko je to hiljada, da ne govorimo o izbeglim Srbima koji su prognani od strane hrvatske ustaške vlasti iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske i o Srbima koji, nažalost, imaju takav status a prognana su lica iz naše južne pokrajine.
Ali, evo, da govorim samo o onim ljudima koji su podneli zahtev za državljanstvo Srbije, a iz Kragujevca su. Recimo da ih znam par desetina. Zar to nije mnogo? Evo, ja znam par desetina takvih, vi možda znate neke ljude i ko zna koliko građana ih zna.
Da li vi verujete, gospodine Dinkiću, da pojedini zahtevi iz oktobra 2005. godine, koje je MUP Kragujevac prosledio ažurno, nisu pozitivno rešeni do današnjeg dana? Evo, imam ovaj najnoviji slučaj. I da vam kažem, ja ne mogu da sedim na grbači gospodinu Nemanji Bojičiću, koga zaista moram da pohvalim, on je jedan od saradnika ministra Jočića, koji mi je uvek izašao u susret u urgentnim situacijama. Evo kakvim.
Pre par meseci mi se desilo da me zaista moli jedna mlada žena, majka devojčice koja ima nekoliko meseci. Ta majka je u međuvremenu sa svojim suprugom podigla tržišni kredit da kupi stan u Kragujevcu, da imaju ljudi krov nad glavom, mladi bračni par, ne može da uknjiži stan ako nije upisana u knjigu državljana. Inače, poreklom je iz srpske Crne Gore, odnosno iz Bara. Zahtev za upis u knjigu državljana joj je prosleđen iz MUP-a Kragujevac u nadležnu službu Ministarstva unutrašnjih poslova pre nego što se udala i rodila dete.
U toj situaciji, jer je bilo biti ili ne biti, ljudi čekaju, konkurisali su kod korporacije, nisu mogli da dobiju ta sredstva, otišli u banku, podigli taj veoma skupi kredit, zaista sam morala da zovem i zamolim, zato što je takva urgentna situacija, da se što pre državljanstvo uradi za tu mladu ženu. A šta da radim sa ovim drugim slučajevima? Imaju kolege tu i druge primere.
Evo, reći ću vam, gospodine Dinkiću. Žena, samohrana majka dvoje dece, ugledni kragujevački advokat, ima 40 i nešto godina, poreklom je iz Bijelog Polja, nije upisana u knjigu državljana. Dugo godina živi i radi, uspešno se bavi advokatskim poslom u Kragujevcu, ima dva već odrasla sina.
U aprilu 2005. godine je gospođa, sada nije korektno da kažem njeno ime i prezime, predala zahtev za upis u knjigu državljana. Njen sin je možda upisan u knjigu državljana, ovaj stariji, mislim da jeste, i drugo dete je skoro stasalo, punoletno, i treba da ostvari biračko pravo. On će imati pravo a majka neće, jer ona nije, to znam sigurno, jer me je zamolila negde u avgustu ove godine da vidim šta je s tim. Znači, na dan 30.07. ona nije bila upisana u knjigu državljana.
Vi ste sve to pre toga morali da rešite sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, naročito zbog činjenice da je mnogo zahteva pristiglo od momenta kada je izvršena secesija Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora.
To ne da nije korektno, nego toliki će biti bes i gnev tih ljudi jer je neverovatno da država nije uradila najobičniji, gospodine Dinkiću, administrativni posao.
Ljudi otišli u matičnu službu MUP-a, podneli zahtev, platili taksu (ne znam koliko je po Zakonu o administrativnim taksama) i čekaju. Ne mesecima, već godinama. I oni su sada uskraćeni za svoje pravo.
Drugo, moram da vam kažem, kada je u pitanju birački spisak, to je tako fluktuirajuća kategorija. To najbolje znamo mi koji se bavimo izbornim procesima, naročito mi iz SRS-a koji ćemo da pobedimo na izborima 20. januara i naš kandidat za predsednika, ali da pitate vašeg člana RIK-a, to je ovaj beogradski advokat gospodin Aca Nikolić, evo, pitajte ga, on je inače koordinator za Šumadijski okrug, pitajte ga – da li vi znate, odnosno da li ti znaš koliko je birača u Srbiji? On ne može to da vam kaže.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, zaista biste morali da se zaustavite jer je vreme nametnuta kategorija.)
Rok za upis birača za ove izbore je 4. januar. Mi, kao država, nemamo centralni birački spisak, razumete? To su dve važne kategorije, državljanstvo i birački spisak. I nerešen status izbeglih lica.
Vi kažete – on je imao vremena, 12, ne znam, 15 godina da reši. Pa, problem je u tome što ti ljudi pokušavaju da reše svoj status ali ne mogu, ne dobijaju državljanstvo - je li tako, gospodine Buha? - a gube pravo izbeglice.
Morala sam da reagujem. Primera je milion. Zakon nije korektan i on diskriminiše te ljude.
Gospođa iz Batajnice, 1931. godište, rođena u Benkovcu kod Knina, izgubila je status izbeglog lica a nije upisana u knjigu državljana. Bolesna je, nema zdravstvenu knjižicu, ne može da ide da se leči, stara, nemoćna. Onda sam morala da zovem Sekretarijat i gospodina Dabetića da naknadno tražimo da dobije status izbeglice kako bi ostvarila pravo da se leči.
Ovaj zakon nije dobar. Povucite ga, gospodine Dinkiću, dok ne prepravite ove termine, odnosno prihvatite amandmane SRS-a, jer ovako ćete vi da diskriminišete na desetine hiljada ljudi.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, molim vas, završite.)
Evo, završavam. Hvala vam, kolega Albijaniću.
(Predsedavajući: Otkad završavate, moram da vam opcigujem vreme za sledeći amandman.)
Možete, nego ja mislim da je ovo i za vas bilo korisno, da naučite nešto o stanju stvari, kako je i što se tiče državljanstva i što se tiče biračkog prava, jer vi sami znate da smo mi ozbiljni ljudi.
Uostalom, videli ste, a i takve su vam impresije na osnovu sinoćnjeg veličanstvenog mitinga u Kragujevcu pred 10.000 mojih sugrađana i građana Šumadije, da je gospodin Tomislav Nikolić svakako čovek koji će da pobedi na izborima i da će njegova pobeda biti garancija da će ljudi dobiti državljanstva i da će rešiti svoj status koji je nerešen u državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu ove ''naknadne pameti Vlade Republike Srbije'', dakle, sedam godina posle prvog Zakona o privatizaciji, koji je dijametralno suprotan onome što je pre odlaska sa funkcije ministra za privredu pripremila gospođa Jorgovanka Tabaković, međutim, taj zakon nije mogao da se izglasa u Skupštini Srbije, jer smo mi morali da branimo državu i narod od NATO agresije i da se borimo za Kosovo i Metohiju.
Dakle, kada je izglasan prvi Zakon o privatizaciji 2001. godine, bilo je jasno da će, kao i u svim zemljama u tranziciji, doći do privilegovanog položaja onih koji su bliski aktuelnim vlastodršcima, da će ljudi iz sprege vlasti sa onima koji su zaglibili u privredni kriminal ili tako rešili da se obogate, da završe na brzinu posao u toj prvoj fazi rasprodaje srpskih preduzeća, a da će radnici, kako godine prolaze, bez socijalnog programa, bez zdravstvenog zbrinjavanja, bez pomoći za zaista teško obolele ljude, doći u situaciju da uzale u vakuum, što zbog nepovezivanja radnog staža, godinama su to trpeli, što zbog činjenice da mnogi od njih ne znaju, kada budu odlazili u penziju, kakva će im penzija biti i da li će moći ta preduzeća u kojima su oni bili zaposleni, a još uvek rade, a čekaju na proces privatizacije, da izmire svoje obaveze.
Da li je ovo, ministre Dinkiću, dobar način i šta nam on govori. Ako je vaša koleginica i šef vaše poslaničke grupe, očigledno u dogovoru s vama, gospođa Suzana Grubješić izmenila predloženi član 6. zakona, a vi ne prihvatate amandman kolege Arsića, koji zaista na pravi i jedini način traži da se zaštite oni u procesu privatizacije, kako je on rekao - da je u postupku restrukturiranja subjekata privatizacije, koju predviđa ovaj zakon, otpust dugova od strane državnih poverilaca, koji su taksativno nabrojani u članu koji je sada usvojen od strane koleginice Grubješić, mogao da stvori prostor za neregularnost pošto kupac u postupku privatizacije kupuje privredni subjekt sa svim dugovanjima i potraživanjima.
To je zaista tačno. To je jedina istina koju je kolega napisao, jer ako se vratite na slučaj "Sartida", prodaje naših šećerana, cementara, videćete da su budzašto ti ljudi bliski aktuelnoj tadašnjoj vlasti, Zoranu Đinđiću, DS, režimu DOS-a, za džabe, za po tri evra, tri marke, kupili srpska preduzeća, uz to nasledili dugove koji su 10-20 miliona evra. Do dana današnjeg oni nisu izvršili svoje obaveze. To je cela istina.
Gospodine Dinkiću, vi morate da nam kažete, jer i sami znate da veliki sistemi nisu želeli, kao što su NIS, Elektroprivreda, da izvrše otpust dugova kada je prodavan "Sartid". Šta je sa time? Da li će to jednoga dana da ima svoj epilog na sudu? Mislim da hoće i da će morati. Šta ćemo sa šećeranama i cementarama, i šta ćemo sa dugovima?
Sinoć je o tome govorio gospodin Nikolić, kada je prodavan Poslovni centar "Ušće", vi niste bili tu, jer ste proslavljali rođendan, ali time se završila rasprava po ovom zakonu, postavio je to jedino logično pitanje - ko je i da li je od tih kupaca, u stvari tajkuna koji su bliski vlasti, dao sve ono što duguje državi?
Znači, dolazimo u jednu situaciju da će i dalje, u preostalom procesu privatizacije, oni koji su privilegovani moći da koriste praktično ovu vrstu beneficije. Postavlja se pitanje: dokle tako? Dok se sve ne rasproda i dok se ne obogate ili multiplikuju svoje bogatstvo svi oni koji su krenuli to da rade uz pomoć režima od 2001. godine. Ne mislite valjda da su ljudi ili prosečni ekonomisti, sa svojim znanjem, tako glupi, pa ne znaju da prave biznis tako što će da kupe šećerane i cementare za po dva-tri evra.
Preksinoć sam gledala prilog, rekla sam juče Oliveru Duliću, na državnoj televiziji, toliko tendenciozno se ide na urušavanje najvišeg zakonodavnog tela, pa sada anketiraju neke građane i onda kažu kako samo 18% ljudi ima poverenja u Narodnu skupštinu, kako su poslanici ovakvi ili onakvi, onda kažu - tu sede i doktori nauka, prostaci, tu sede ljudi koji ne znam da li imaju četiri razreda osnovne škole. Ne, ovde sede izabrani predstavnici naroda, neko sa ovakvom, neko sa onakvom kvalifikacijom.
Ali, naše je da kažemo lopovima, kriminalcima, tajkunima - dosta više i ne može. Da kažemo Vladi - nemojte to više da radite, nemojte da ih stavljate u privilegovan položaj da bi narod trpeo sa druge strane.
Potpuno sam uverena da će sve morati da se raščisti, da će svi koji su zloupotrebili i Zakon o privatizaciji, dakle važeći zakon, koji su ga izvrgli ruglu, i onaj prvi, izmenjeni drugi, morati da odgovaraju pred nadležnim sudovima, i direktno ljudi iz pravosuđa koji su umešani u privredni kriminal, a mora da se počne od vrha državne vlasti.
Vi to, kolega Grujiću, znate kao mlad i uspešan čovek, sa pretpostavljam legalno stečenim kapitalom, ali znate da, iako je SRS za to da se bori za bogato društvo i pojedince u njima, da sve to mora da se stekne na legitiman način. Onaj ko to nije radio, onaj ko nije isplatio dugove državi, koji su ogromni, a radnici trpe štetu ili su ostali bez posla, ili nemaju zdravstvenu knjižicu, ne mogu da se leče, nemaju osnovne uslove za život, izvinite, jednoga dana to mora da se završi.
Sada mogu da sumnjam i da kažem - vi se plašite i pošto imate posla sa opasnim ljudima, da će da vam se desi ovo ili ono. Vi ste upravo ušli sa tim opasnim ljudima i kriminalcima u kombinacije. Onaj koji se ne boji, onaj koji će moći da stane na put svakome ko se bavi kriminalom i korupcijom je Tomislav Nikolić, i zato je ubedljivi favorit na izborima, i zato će građani da ga izaberu za predsednika države.
Svakome morate da kažete dokle može da ide, a naša država propada, ekonomija se urušava, ljudi su ostali bez posla, situacija je sve gora i gora. Morate, gospodine Dinkiću, da znate da oni koji vas tapšu po ramenu i koji vam daju neke tamo nagrade – koje inače, uzgred budi rečeno nisu nekog prestižnog karaktera, kako vi imate običaj da na domaćim medijima ili kroz plaćene medije predstavite – nemaju dobre namere prema našoj državi i prema narodu. Vidite po pitanju Kosova i Metohije da Evropska unija hoće pošto-poto da nam otme našu južnu pokrajinu, a naročito kada je u pitanju srpska privreda.
Zašto je važno da na čelo države dođe neko ko će da izvrši potpuni zaokret u odnosu na sve ovo što vam se do sada dešavalo. Ovo iz prostog razloga, iskoristiću ovu priliku, nećete mi zameriti, time završavam gospodine Mrkonjiću, verujem da ćete se složiti sa mnom, jer ste i vi veliki rusofil i čovek koji neguje te tradicionalne odnose sa Ruskom Federacijom, pogledajte u današnjoj "Pravdi", jednoj od najtiražnijih dnevnih novina, preneli su deo intervjua američkom "Tajmu" predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.
Vidite šta on kaže - NATO je prevaziđen. Dakle, ono što zna čitav pravdoljubivi svet, ono što zna čovek jedne od najmoćnijih država i što im u lice kaže i obrazloži, znači, on kaže - bez jake Rusije, bez jakih drugih zemalja koji su naši tradicionalni prijatelji, a koji nisu u NATO savezu, nema ni jake Amerike. Vi morate da tražite saveznike na drugoj strani. Ne možete, s jedne strane, ministre, da nam kažete - nastojaćemo da gotov proizvod, srpski automobil, taj neki koji se bude proizvodio u kragujevačkoj "Zastavi", pa ste rekli, napraviće se i druga fabrika, da se izvozi na veliko rusko tržište, a sa druge strane da gurate Rusima prst u oko i da kažete - ne, mi ćemo sa ovima koji hoće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, a mi ćemo evroatlantske integracije.
A čovek lepo sve obrazložio rekao - ta zapadna vojna alijansa, osim politike gole sile, osim politike sprečavanja normalnog razvoja i postojanja drugih zemalja, osim toga što nije zaštitila ni 11. septembra svoje građane, što je Putin lepo obrazložio, nema nikakvu, niti mirovnu ulogu, niti ulogu prosperiteta nijednog naroda u svetu.
Prema tome, pošto vidim i znam, to je i vaša ideologija, i DS, da vi to ne može da promenite i da vam ni pretnja otimanjem teritorije nisu dovoljan putokaz kuda Srbija treba da ide, verujem u građane Srbije i njihovu spremnost i odlučnost da 20. januara glasaju za srpskog Putina, ako tako mogu da kažem, Tomislava Nikolića, da postane predsednik Srbije.

Kolega Vujadinoviću, ne možete da branite ono što je neodbranjivo. Vi kao ekonomista i kao čovek koji ste lepo procenili šta je realno stanje bilansa ili ne može da se utvrdi u pomenutim preduzećima, znate kakav je bilans bio za ove šećerane i cementare o kojima pričate.
Ne znam koji je vaš interes da vi branite srpske tajkune. Sinoć sam sa vama pričala o tome i lepo vas pitam, a pita vas i Tomislav Nikolić - dugovi koji su ostali, a koje su preuzeli ti ljudi, vi kažete - niko nije izvršio otpis dugova. Pitam ministra Dinkića, pitam i vas, da li su ih platili? Nemojte da sležete ramenima. Znači, vi ih branite, a ne znate da li su dali ono što treba. Ako nisu, ići će u zatvor, gospodine Vujadinoviću, ali kada dođe predsednik države i vlast koja će kriminalce da kažnjava za njihove zloupotrebe.
Gospodine Mrkonjiću, od vas tražim da me zaštite od bilo kog pojedinca, neznalice, političkog diletanta ili nekog ko ne zna za šta služi ova govornica, jer se njome služim unazad 12 godina, da promovišem stavove SRS. Koliko sam uspešna u tome, pitanje je, ali ipak građani na to daju odgovor i ja i ostali srpski radikali. Zasad nas ima najviše u Srbiji, zasad nam građani najviše veruju i ima nas sve više i više.
Dok traje izborna kampanja i dok bude sednica Skupštine naravno da ću da govorim o onome ko je najbolji, o Tomislavu Nikoliću i o činjenici, pošto dolazim iz grada gde zaista ima dosta pripadnika romske manjine, ubeđena sam da će 99,9 posto onih u mom Kragujevcu, a pripadnici su romske nacionalne manjine, glasati za svog sugrađanina, za onoga s kojim su zajedno odrastali, išli zajedno u obližnju školu "Stanislav Sremčević" i koga znaju od svog rođenja, za našeg Tomu Nikolića. Hvala.