Obrazložiću svoj amandman na član 2. ovog zakona. SRS je juče u načelnoj raspravi iznela svoj stav da se mi protivimo ovakvom organizovanju privrednih komora u Srbiji, i to u okviru administrativnih, teritorijalnih granica. Znači, počev od Republike, preko autonomnih pokrajina, regiona, odnosno okruga i opština.
Mi smatramo da prostor Republike Srbije i kod pravljenja ovakvih zakona mora da bude jedinstven, kao što smatramo da i tržište treba da bude jedinstveno na čitavom prostoru Republike Srbije. U tom smislu i privredni subjekti i preduzetnici moraju da se udružuju radi ostvarivanja svojih interesa na celoj teritoriji, granski ili bilo kako drugačije, dakle, po njihovoj volji i proceni. Mi smo juče u više navrata izneli argumente u prilog našoj tvrdnji da bi bilo najbolje da se primeni princip dobrovoljnosti, a ne princip obaveznosti.
Iako je sam predlagač naveo u obrazloženju, odnosno u prilogu, iskustva i primere iz nekih zapadnoevropskih zemalja i tamo se apsolutno ne vidi, čak, ako ste to hteli da favorizujete (a nama je jasno zbog čega jer i ovde stoji da ovaj zakon ide u prilog tome da se izvrši harmonizacija sa EU i sa onima koji, praktično, za celokupno delovanje naše privrede i Republičke vlade vama daju instrukcije) kod tih primera se ne vidi jasno (to ste nevešto uradili) da je svuda primenjen taj princip obaveznosti. Ali, bez obzira na to mi treba da gledamo naša posla i da pogledamo kakvo je naše višedecenijsko iskustvo, pre svega privrednih subjekata, da u saradnji i u mogućnostima (kako su navedene u članu koji definiše delatnost privredne komore - 10), šta je to sve što treba da im pruži privredna komora.
Mnogi privredni subjekti, ne samo u Šumadiji nego i na području cele Srbije, nisu se ovajdili kada su u pitanju privredne, regionalne ili opštinske, kao i Komora Republike Srbije. Zato mi smatramo da ne treba da ide taj princip teritorijalne podeljenosti u administrativnim granicama kako je to ovde predlagač dao, već, a to ću vam ilustrovati kroz nekoliko primera, bi bilo najbolje da se oni strukovno udružuju. Na primer, ako su tekstilci, a to je grana naše industrije koja je teško posrnula i zaista se nalazi u nezavidnoj situaciji - ako je u pitanju zaštita njihovih interesa na području jedinstvenog tržišta cele Republike Srbije, onda bi bilo najbolje da oni imaju svoje udruženje i svoju komoru.
Zbog čega to potenciram? Pa, evo uči nas iskustvo iz Savezne skupštine npr. odbora koji su se bavili tom problematikom; recimo, kada je u pitanju uvoz repromaterijala za tekstilnu industriju, znači za sve ono što je njima neophodno nije baš dolazilo do tesne saradnje samih subjekata iz tekstilne industrije, preko komora. Jer, složićete se, ovi u Vojvodini imaju jedan stav, u Zlatiborskom okrugu gde je ta grana industrije razvijena drugi, a u Šumadiji neki treći itd. Najbolje bi bilo da se oni udružuju strukovno, jer sami najbolje znaju koji su njihovi problemi.
Takođe, u našoj zemlji su i banke privredni subjekti koji su članovi komora. Zbog toga je veoma važno da im se omogući taj princip granskog, strukovnog osnivanja komora. Recimo, ako je u pitanju banka sa kojom oni žele u poslovnom smislu da sarađuju, da budu njeni deponenti, može da se desi takav primer da na teritoriji tog dela Srbije ne egzistira ta banka sa kojom bi oni hteli da rade. Recimo, u Šumadiji nema Vojvođanske, a u Valjevu nema ove druge itd.
Ovde je izražen još jedan problem kroz buduće delovanje ovako zamišljenih komora na prostoru Kosova i Metohije, jer se jasno pokazalo posle ovih okupatorskih izbora koji su održani, fingirani, 17. novembra, da je ova vlast apsolutno nezainteresovana u tom smislu šta će se dešavati sa našim privrednim subjektima ...
(Predsednik: Vreme.)
... u ruke Hansa Hekerupa, a sada i Rugove, okupatora na Kosovu i Metohiji. Postavlja se pitanje ko može i koja je to komora u stanju da zastupa ili da zaštiti interes "Trepče" ili drugih naših rudnika i privrednih subjekata koji se nalaze na okupiranom delu našeg jedinstvenog prostora Republike Srbije.

Tokom rasprave o Predlogu zakona o privrednim komorama u pojedinostima sve više u izlaganju predlagača, a i onih koji ga podržavaju u nastojanju da ovakav zakonski projekat prođe u pojedinostima, očigledno je da je u pitanju jedna manja interesna grupa u okviru grupe predlagača, ali rekla bih po broju onih koji su kreatori i manjih po broju stranaka ovde u vladajućoj koaliciji koja odlučuje o tome, ali veoma moćne grupacije koja će ubuduće u tesnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije da odlučuje o profitabilnim privrednim subjektima, o tome koga će podržati, koga ne. Naravno, imaće upliv u sve ono što je za njih korisno.
Amandman na član 9. se nadovezuje na član 2. i na amandman koji sam malopre obrazlagala, gde se pored regionalne teritorijalne podeljenosti i podeljenosti na pokrajine definiše koji su to privredni subjekti koji su članovi privredne komore, pa se onda navodi u članu 9. za koja područja.
Taj član mora da se veže za ono što su govorili oni koji su učestvovali u diskusiji, a pre svega gospodin Nikolić o članu 8. zakona. Onda se vraćamo na to da su članovi komore preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica, jer u članu 9, kroz njihovo izmeštanje po teritoriji ili klasifikovanje, govori se koji su to privredni subjekti.
To nisu preduzetnici i zemljoradničke zadruge, jer njima ovim zakonom nije data mogućnost da budu direktno članovi komore ili da osnuju svoje komore po principu njihove dobrovoljnosti, a ne obaveznosti, da budu članovi preko nekih opštih udruženja, preko posrednika. Tu se postavlja pitanje kako je moguće da predlagači zakona u obrazloženju da poslanici prihvate ovakav zakon kažu da će slobodna tržišna privreda, razvoj privatnog preduzetništva, itd. (to je samo deklarativno) uticati na to da se opšte stanje u privredi naše zemlje poboljša, a ne da se mogućnost preduzetnicima i zemljoradničkim zadrugama, odnosno zemljoradnicima koji žele da budu članovi komore direktno, da oni to budu.
Jer, imamo primer kada su u pitanju turističke agencije: skoro sve veće i poznatije turističke agencije su članovi Jugoslovenskog udruženja turističkih agencija, tzv. JUTE. JUTA je direktni član Privredne komore Srbije i oni koji rade u toj oblasti znaju da određene beneficije, i to jako velike za neke bolje i veće poslove, svakako omogućuje to Jugoslovensko udruženje turističkih agencija.
Sada se postavlja pitanje zašto neke agencije koje to žele, koje sarađuju u oblasti subagenture na području cele Srbije, bez obzira da li su sa juga ili sa severa, istoka ili zapda, ne mogu same da osnuju svoju privrednu komoru, nego to moraju da rade preko posrednika i da dobijaju takvu mogućnost za svoje poslovanje.
Ovde se pojavljuje jedan klasičan brozovski termin iz najmračnijeg komunističkog doba.To su zadružni savezi. To je naša davna prošlost. Zemljoradničke zadruge ne funkcionišu onako kao što bi trebalo da funkcionišu i ne omogućuju privrednicima da zaštite svoje interese, o čemu je malopre govorio Nikolić. Ali, mi imamo već određena udruženja, iz oblasti grana poljoprivrede, ljudi koji su se samoorganizovali kroz udruženja, recimo, Agrozajednice Srbije ili Udruženja voćara Srbije. Zaista je njihovo iskustvo takvo, ja to pouzdano znam, da oni nikakvu mogućnost nemaju, niti bilo kakvu korist, da od Privredne komore Srbije, od regionalne, od opštinske privredne komore zatraže neku pomoć da bi, recimo, na inostranom tržištu prezentovali svoje proizvode. Ako učestvuju na međunarodnim sajamskim manifestacijama, kao što je jedna od najvećih poljoprivrednih u toku godine, oni preko svoje agrozajednice, preko Udruženja voćara otputuju tamo gde misle da mogu da plasiraju svoje proizvode. Dakle, ništa njima tu komora ne pomaže, pa zašto onda oni ne bi mogli sami da se organizuju i da osnuju komoru za sebe.

Ovim predlogom zakona se vrši svojevrsna diskriminacija privatnih preduzetnika. I član 22, o kome je govorila koleginica Gordana Pop - Lazić, a i član 23, koji tačno definiše za koja područja se osnivaju opšta udruženja, govori u prilog ovakve naše tvrdnje koju smo izneli i juče i danas, i to je sada zaista jedan veliki problem zbog toga što gospodin Veselinović, kao predlagač (a on je predstavnik vlasti ovde, ova privredna komora Republike Srbije, čiji je on predsednik, je u stvari produžena ruka Vlade Republike Srbije i aktuelne vlasti) uopšte ne razume kakva treba da bude dalja uloga privatnih preduzetnika u razvoju naše tržišne privrede, a kakva treba da bude uloga države u svemu tome i šta treba da radi Republička vlada.
Uloga države u svakom slučaju treba da bude dozirana u stvaranju uslova privređivanja. Šta treba da obezbedi Republička vlada, kao izvršna vlast, a što do sada nije obezbeđivala, da bi se stvorili normalni uslovi za stvaranje tržišne privrede o kojoj vi toliko pričate - ona treba pre svega da izvrši strukturne promene u privredi.
Mi smo juče ovde imali na početku rasprave prisustvo ministra Vlahovića, koji je dan pre toga doživeo potpuni debakl i pravo da vam kažem mislila sam da se čovek nije oporavio, da neće imati ni mogućnosti ni hrabrosti da dođe, ali došao je, rekao nekoliko stvari u prilog podrške ovom zakonskom projektu i otišao. A, još uvek ništa nema od izveštaja Vlade i samog ministra što se tiče tih strukturnih promena koje su preko potrebne našoj zemlji.
Tako se privatni preduzetnici nalaze u jednoj zaista nezavidnoj poziciji, jer oni ne mogu da budu direktni članovi Privredne komore Srbije, već samo preko opštih udruženja. Zalaganje nas srpskih radikala nije ni da oni budu članovi Privredne komore Srbije, već da sami osnuju svoje komore, jer šta će se zaista desiti, a mnogo je takvih primera, neki su malopre pomenuti, ako Privredna komora Srbije ne odluči da osnuje opšta udruženja recimo za mlinare, za one koji proizvode cveće, za one koji proizvode stvari od keramike itd.
To sve nisu zanatski poslovi i oblast koja treba da se potcenjuje. Na njima treba da se, pored krupnih grana, pored krupnih privrednih subjekata i ovih većih privrednih grana, zasniva funkcionisanje naše tržišne privrede, naročito u situaciji (a o tome ćemo već koliko sutra ili narednih dana da govorimo) kada za nekoliko stotina hiljada radnika preti otkaz. Tada oni izlaskom iz svojih fabrika, a sve su to odlične zanatlije, ljudi sa velikim iskustvom, sa mnogo rada i mnogo uspeha, ljudi koji su dali doprinos u svom dugogodišnjem radu, ne mogu sve to da pretoče u privatno preduzetništvo, jer je očigledno da država nije zainteresovana da ih štiti i da na njima bazira budući razvoj tržišne privrede u našoj zemlji.
Zbog toga mislim da treba da prihvatite ovaj amandman, kao i amandman na član 27. koji sam podnela, kao i sve sledeće iz celog ovog poglavlja gde se govori o opštim udruženjima. Jednostavno treba omogućiti tim ljudima da se sami udružuju i osnivaju svoje komore, a ne ovako preko posredinika, jer nikakvu zaštitu ne mogu da dobiju, nikakvu pomoć, i moraju sami u pravom smislu reči da se snalaze. Hvala.

Član 27. govori o statutu opšteg udruženja. Kako se mi zalažemo za to da ne postoje opšta udruženja, da preduzetnici mogu samostalno, na osnovu srodnosti, onoga čime se bave njihove samostalne zanatske radnje, da se udružuju, nepotrebno je zbog toga da postoji celo ovo poglavlje - opšta udruženja. Zato smo mi tražili brisanje svih članova od 22. do 29.
Međutim, opet se vraćamo na ono o čemu sam malopre govorila, ali sada sledi nastavak, a to su uslovi tržišnog privređivanja za privatne preduzetnike i sve druge subjekte privrede, koje je aktuelna vlast apsolutno nesposobna da obezbedi.
Mi nemamo nikakav privredni rast. To je pokazatelj vašeg neuspeha i nezainteresovanosti da se sveukupno stanje u privredi poboljša, a privredni rast je bio mnogo veći u prvoj posleratnoj godini nego što je sada. Ministar Vlahović je priznao, samo u mnogo manjoj meri, koliki je bio pad industrijske proizvodnje u prvoj polovini ove godine.
S druge strane, mi nemamo stabilnost domaćih cena. Uvozi šta ko hoće. To su miljenici režima preko monopolskih uredbi, i mi danas imamo situaciju da je celokupno tržište Srbije preplavljeno raznoraznom robom, a naročito onom koja dolazi iz zemalja sa kojima neki članovi iz vladajuće nomenklature imaju direktne, povezane interese. Oni prave određene dilove. Ako imate na umu podatak da je uvoz, recimo, tehničke robe i svake druge iz Slovenije do sada (znači, završno sa ovim kvartalom u godini) oko 140-150 miliona dolara, a da je naš izvoz u tu državicu, banana-republiku samo 40 miliona dolara, za isti period ove godine, videćete da ne samo što nema nikakvog reciprociteta nego da neko i te kako ima interesa da sarađuje i sa "Gorenjem" i sa svim tim firmama od kojih se u milionskim dolarskim iznosima uvozi ta roba.
Da ne govorim o tome da uopšte nema ni kod prehrambene industrije, poljoprivredne industrije zaštite naše domaće proizvodnje, a da ne govorim o tome da se desilo i to (a po tome ova vlada treba i da se zapamti, to je svojevrsni fenomen) da je pod vašom vlašću devalvirala i nemačka marka. Pa, čak i oni koji nešto proizvode, koji uspešno rade i koji su možda u situaciji da tu robu plasiraju na inostrana tržišta, jednostavno to ne mogu da urade zbog toga što ste vi potcenili, odnosno što je pod vama i nemačka marka devalvirala.
Da se osvrnem još i na opšta udruženja i na stege u koje stavljate privredne preduzetnike. U jednom delu Zakona ste rekli, znači pre ovog poglavlja o privatnim preduzetnicima, da svi ti subjekti koji se posredno udružuju mogu to da urade na području opštinske, regionalne ili pokrajinske privredne komore, a ovde kažete da se opšta udruženja osnivaju za područje (i to samo ona koja diktira privredna komora) Privredne komore Beograda, regionalne privredne komore ili za područje jedne ili više opština, i to za jednu ili više privrednih delatnosti.
Pa, ako se sada desi da se preduzetnici sa juga i sa severa Srbije udružuju, kakvu onda komoru oni mogu da imaju. Oni mogu da idu preko opšteg udruženja samo u Komoru Republike Srbije, a opet se vraćamo na ono što je najbolje rešenje, a što smo mi za govornicom promovisali, a to je da je najbolje da se svi privredni subjekti strukovno udružuju i da se i preduzetnicima da ta mogućnost. Tako bi oni mogli da štite svoje interese. Ovako, nadležnosti se prepliću i stvara se jedna opšta konfuzija, a pre svega sami privatni preduzetnici od tih opštih udruženja neće imati nikakve koristi.
Zato je potrebno da se i ovaj amandman prihvati i da se briše član 27.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem neefikasna i nesposobna da pred Narodnu skupštinu donese ozbiljne sistemske zakone, kako ste obećali vašim biračima, pokazuje i Predlog zakona o privrednim komorama koji su predložili poslanici - članovi Odbora za industriju, a pri tome se nisu svi potpisali.
Neki su danas, a ne pripadaju vladajućoj nomenklaturi, izrazili spremnost da glasaju za ovakav predlog zakona o privrednim komorama i tačno su ukazali na to da je to praktično predlog njihove stranke koji nije zaživeo dok su oni bili na vlasti u Srbiji, pa se sada taj vrlo malo modifikovan zakonski projekat nalazi kao predlog poslanika DOS-a, a između ostalih i onih koji su zapravo autentični tvorci tog projekta.
Imam amandmane na ovaj predlog zakona i reći ću nešto više o samom zakonu po članovima kada za to dođe vreme, ali sada želim da kažem nešto što niko danas nije pomenuo, a to je da je obrazloženje koje je dato, cinično, zbog toga što je predlagač rekao da se zakon temelji na demokratskim promenama, a zbog celokupne javnosti moram da kažem da ispred nas sedi predsednik Privredne komore Srbije, čovek koji nikako nije iz političke stranke koja teži demokratskim promenama, već je svojevrsnim pučem ta ista politička grupacija ušla u Privrednu komoru, "Zastavu", "Galeniku". Prema tome, zaista je neprimereno da nam gospodin, koji govori u ime predlagača, govori o nekakvim demokratskim promenama u našem društvu.
O samom tekstu zakona gospodin predsednik Komore, član te političke stranke i narodni poslanik, čuće nešto više kasnije.

Da nije reč o političkoj i praznoj priči, gospodine Vlahoviću, govori i podatak da je 27. septembra ove godine po hitnom postupku Savezna skupština izglasala zakon, odnosno verifikaciju donacije koju ste vi dobili od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog udruženja za pomoć u procesu privatizacije SRJ. Taj iznos od šest miliona dolara jasno je definisan i tačno je precizirano kolika sredstva idu za osnivanje ovakve agencije o kojoj je reč po Predlogu ovog zakona.
Međutim, pošto nemam puno vremena (minut, zbog vaše DOS-okratije), moram da vam kažem da ni dosadašnjim vlasnicima malih i srednjih preduzeća nisu bili potrebni takvi saveti od navodnih dušebrižnika sa Zapada, od strane vašeg ministarstva; uspešno su poslovali, ali mnogi od njih će teško izaći sa pozitivnim bilansom na kraju ove godine zbog poreske politike koju ste izglasali na početku godine.
Nešto više o samom zakonu, po amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, proces svojinske i upravljačke transformacije, u kome treba da se nađu uskoro naši privredni subjekti, u svakom slučaju je pogodno tle i za gospodina Vlahovića, ministra za svojinsku transformaciju, a i za ostale članove Republičke vlade, čiji je premijer Zoran Đinđić.
Da je to tako, potvrđuje i ovaj predlog zakona o Agenciji za privatizaciju malih i srednjih preduzeća koji nije nikakvo ekspertsko čudo, kako bi to ovde danas da predstavi gospodin Vlahović, već jedna obaveza, koja je proistekla iz ratifikacije međunarodnog sporazuma, ugovora, a ja bih rekla, posledica moljakanja i prosjačenja po belom svetu za neki mali bedni iznos, koji neće doprineti, razvoju malih i srednjih preduzeća; već iz načina na koji je to predstavio danas ministar ovde, i oni koji su njegovi sledbenici, stiče se utisak da su ti ljudi, i on sam, neki čarobnjaci kod kojih će potencijalni osnivači malih i srednjih preduzeća, ili oni koji ih već poseduju, da dolaze po savete, koji će da pomognu razvoju naše privrede i da oni uspešno posluju.
Ja sam danas, doduše samo u jednom minutu načelne rasprave, koliko po vašem poslovniku imamo mogućnosti da pričamo, ukazala na to da to nisu nikakvi ljudi sa dobrim namerama, ljudi koji žele da naša privreda bolje stoji, da se razvijaju mala i srednja preduzeća. Ne, to su ti konsultanti, savetnici. Ovaj član 4. zakona, na koji sam podnela amandman, i tražim da se briše, govori o tome da će naša država, Republika Srbija, i Ministarstvo za svojinsku transformaciju biti samo prolazni račun za te navodne dušebrižnike, savetodavce iz inostranstva, za koje je od 6 miliona te "pomoći" koja je stigla izdvojeno 470 hiljada dolara za osnivanje Agencije za mala i srednja preduzeća. Dakle, oni ne samo da ne mogu da pomognu, ne samo da niko neće moći da dođe kod ministra Vlahovića, kao i u Agenciju da traži nekakav novac - već, se samo brižljivim i strogo diktiranim odabirom onih koji savetuju, iz finansijskih centara moći, diktira.
Ko su zapravo ti savetodavci i kakva je njihova uloga ovde? Dakle, njihova uloga je da preko Ministarstva, koje će pored tog novca, koristiti i novac iz budžeta Republike Srbije, ne znam na šta je mislio gospodin Vlahović danas kada je rekao: "pa vi ste glasali, pokazujući pri tome na poslanike SRS-a koji su jedini bili protiv budžeta za 2001. godinu, vi ste glasali za taj i takav budžet. Da li se pod stavkom - posebne namene, krije taj iznos, mi to ne znamo, to treba ministar da nam objasni, i da nam objasni koja će to sredstva na teret budžetskih korisnika biti izdvojena za 2002. godinu, kako bi ti savetodavci mogli nesmetano da rade svoj posao.
Uopšte nisu sporne te donacije same po sebi, sporno je to što ste vi obećavali da će 6 milijardi dolara bespovratne pomoći da dođe. Ali, ne nekakvih famoznih otpisa kamata i dugova koji su nakalemljeni, (naročito proteklih 10 godina kada smo bili pod neviđenim sankcijama tzv. međunarodne zajednice) već ste obećali da će 6 milijardi dolara čim vi dođete na vlast da ide odmah u investicije, u razvoj ne samo malih i srednjih preduzeća, nego celokupne privrede.
Mi danas imamo sasvim drugačiju sliku i sasvim drugačije stanje u našoj privredi. Imamo situaciju u kojoj ministar kaže da fleksibilno, kako se izrazio, otpuštanje radnika treba usmetiti u pravcu da se oni zapošljavaju u malim i srednjim preduzećima, koje će belosvetski mešetari i hoštapleri koji dolaze u Agenciju, u ulozi nekih savetodavaca, da savetuju šta treba da rade. Mislim da će oni da ih savetuju onako kako su verovatno do sada savetovali samog Vlahovića i, kako sam jednom rekla nepopularnu crnu Đinđićevu trojku: Vlahović, Đelić i Milovanović, koji su došli u Kragujevac i samo u jednom danu otpustili 15.000 radnika. To nije sve. Neće biti nikakvog restruktuiranja Zastave kao što je to obećano već se na....
(Predsedavajuća: Vreme i tema.)
... ovih dana, dame i gospodo, vama kojima je to smešno, kolegi iz Kragujevca kome je to takođe smešno, koji pripada vladajućoj nomenklaturi, treba da bude jasno da se na najgori mogući način preko 500 invalida rada šikanira u Grupi "Zastava", za koje se ne zna kakva je njihova dalja sudbina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložila sam da se član 7. Predloga zakona briše zato što je on u najmanju ruku smešan, arhaičan je i mene lično podseća na period iz samoupravljačkog koncepta privređivanja u našoj zemlji, na vreme Broza i Kardelja. Ono što stoji tu je zaista u najmanju ruku licemerno i cinično. Da neko napiše, u stavovima od 1. do 7, da će ova agencija da napravi čudo, da je zbog toga obrazovana i da je spremna da uradi sve ovo što stoji pod tačkama od 1 do 7, teško da bilo ko u našoj zemlji može da poveruje.
Ono što svakome bode oči je, pre svega, tačka 5. Ako po redu čitate, polazite od prve, ali tačka 5. kaže - uspostavlja jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka, informacija od značaja za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. To je posledica dogovora koje je lično imao premijer Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić, sa Bilom Gejtsom i obaveza koja iz toga proističe, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema.
Što se tiče nadležnosti, odnosno poslova koje treba da radi ova famozna agencija, sve ovo što je navedeno ovde je već u nadležnosti Fonda za razvoj Republike Srbije. Kada biste vi došli u institut, recimo gospodine Vlahoviću na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, koji je jedan od najpriznatijih u svetu, koji ima takav stručni profesorski kadar i saradnički kadar, i kada biste im rekli da će vaša agencija da priprema i realizuje program edukacije i da će da pruža pomoć kod inovatorskih pronalazaštava, kao i za njihovu primenu u malim i srednjim preduzećam, onda bi oni rekli - pa, nama uopšte nije potrebna ta agencija, možemo mi vas da savetujemo.
Jednostavno, ovde se pravi račun bez krčmara, a opet je to nešto što je vaša međunarodna obaveza, ono što je preuzete još u avgustu mesecu, a što je ratifikovano u Saveznoj skupštini 27. septembra. Ove donacije koje su odvojene u iznosu od 470.000 dolara, od donacije od 6 miliona, treba samo da posluže za plaćanje konsultantskim firmama iz zemalja donatora.
Sada se zaista postavlja pitanje, ako je uopšte potrebna pomoć onima koje teže razvoju malih i srednjih preduzeća, zašto konsultanti iz inostranstva, zašto, kad sam vam samo na primeru jednog instituta sa visoko stručnim profesionalnim kadrom navela mogućnost da neko shvata sve te patente koje ima, da može da ih proda ili da ustupi na našem tržištu.
Međutim, kao što rekoh malopre, to je samo jedan prolazni račun i postavlja se pitanje kada će Vlada Republike Srbije pred nas da stavi predlog zakona agencije za otvaranje žiro računa preko koga će da stižu sredstva u višesturukim, milionskim ili stotinama hiljada, dolaraskim iznosima. Hvala vam.

Gospodine Maršićanin, vi rekoste pre tri sata kako ste glasali za zakon u načelu da ima kolega koji su predusretljivi, pa će da pogledaju ko nije od njihovih kolega iz poslaničke grupe prisutan i da će da izvade kartice. Međutim, njih je sve više i više u poslaničkim jedinicama, a poslanika sve manje u sali. Posle obrazlaganja ovog mog amandmana, nemojte da ste tako nervozni, vi koji ubacujete tuđe kartice, a to je kažnjivo po Poslovniku i za to se dobijaju opomene i udaljuju se poslanici sa sednice, vodite računa. Možda predsednik Skupštine i primeni tu odredbu Poslovnika.
Zaista je bespredmetno da ja sada kažem ministru Vlahoviću zbog čega tražim da se briše član 10, i ako je normalan neki sled događaja, kada se ustanovi upravni odbor da posle toga ide i nadzorni odbor. Gospodin Vlahović i njegovi saradnici, oni koji su pisali ovaj zakon, ponašaju se tako kao da je Agencija za privatizaciju malih i srednjih preduzeća nekakvo preduzeće, pa mora da ima i direktora i upravni i nadzorni odbor.
Ovde nije definisano, ali jasno je da nadzorni odbor imenuje Vlada Republike Srbije. Opet se vraćam na onu svoju priču od malopre, da jedna interesna grupacija i jedan krug ljudi može u bukvalnom smislu reči da radi šta god hoće. Da je to tako, govori nam i pojavljivanje gospodina Vlahovića posle više meseci pred poslanicima u Narodnoj skupštini i činjenica da ni jedan jedini izveštaj nismo dobili. Sećate se, gospodine Vlahoviću, kada smo kritikovali sve ono što ne valja u Zakonu o privatizaciji, koji je izglasan u proleće, kada smo rekli da je ona neophodna, da mora da bude obavezna i oročena, da se amandmanom uvrsti i novi član ili nova tačka, koja kaže da Narodna skupština Republike Srbije, kao najviše zakonodavno telo, mora da ima izveštaj o svemu onome što radite.
I da vas po neki put ne sretnemo ispred zgrade Narodne skupštine na koju se naslanja Ministarstvo za privatizaciju i, gle čuda, sasvim slučajno firma u kojoj ste vi bili izvršni direktor, koja je jedna od ovlašćenih za proces privatizacije, tik uz zgradu Narodne skupštine, ne bismo znali gde ste vi. Postavlja se pitanje da li ćete vi sami i ti ljudi koji će biti članovi upravnog i nadzornog odbora biti na nekoj tajnoj misiji daleko skrivenoj od očiju javnosti, a pre svega od narodnih poslanika, jer vi danas od Narodne skupštine tražite da se izglasa ovakav zakon kojim će se ustanoviti ova agencija.
Mislili ste, kada se prekinula na Mitrovdan sednica, da neće poslanici opozicije izaći sa takvim podacima o donacijama koje ste dobili preko Savezne vlade i koje su striktno upućene Republičkoj vladi, a deo sredstava je izdvojen za osnivanje ove agencije. Međutim, od sada pa ubuduće vi treba da shvatite da nema ničega što se radi, a što se ne protura na bilo kom nivou izvršne vlasti, da li na republičkom ili saveznom, a da ne saznaju srpski radikali i da neće oštro da kritikuju.
Kada ste već bili primorani da se danas uključite u celu tu priču, jer ste videli da mi znamo da je u pitanju potvrđivanje sporazuma o donaciji iz starateljskog fonda, od 6 miliona dolara, danas ste morali oštro da branite taj svoj stav zašto nam je potrebna ovakva agencija i da je to sasvim izdvojena i različita oblast od onoga što radi Fond za razvoj Republike Srbije.
Kada već ovde predlažete taj nadzorni odbor koji će da vrši nadzor nad zakonitošću rada, opet vam postavljam pitanje, a vi sada treba da, kao neko ko ima odgovornu funkciju u državi i ministar je jednog tako važnog resora, odgovorite zašto do sada poslanici, barem nisu poslanici SRS-a (ako jesu drugi, mi to ne znamo) dobili jedan jedini izveštaj o onome šta ste vi uradili. To nije smešno, to je za jedan ozbiljan odgovor, to dugujete pred celokupnom našom javnošću i pred ovim poslanicima ovde; nijedan izveštaj niste dostavili od usvajanja Zakona o svojinskoj transformaciji.
Jednom prilikom u Kragujevcu sam rekla, a posle su to neki mediji i preneli, da ste za onu jednu noć, a koliko ste obedovali u iznosu od 25.000 dinara .....
(Ppredsedavajuća: Gospođo Jovanović, vreme.)
.... jeli pečene žirafe, mnogo biste bolji predlog zakona mogli da ponudite poslanicima, nego što ste to uradili. Sutradan ste ponudili da ćete da platite, pa ne platiste taj račun koji ste napravili u jednom kragujevačkom restoranu, u noći kada ste napravili pakleni plan da otpustite 15.000 radnika.

Pa evo, približavamo se kraju rasprave o Zakonu u pojedinostima, o amandmanima.
Što se tiče člana 14, u njemu se kaže da će Agencija za svoj rad da odgovara Vladi Republike Srbije. Sada se opet postavlja pitanje - kome će da odgovara Vlada za svoj rad, kome konkretno ministar Vlahović? Skupštinskoj većini postaviće se pitanje uskoro - da li će jedna poslanička grupa, koja je danas uzdržana pred ovakvim predlogom zakona i sama je svesna toga da je bespotrebno osnivanje ovakve agencije, da je već Agencija funkcionisala od februara meseca, i to Uredbom (a njih je preko 100 neustavnih) Vlade Republike Srbije, smoći snage i da li će uopšte da se opozove ovakav ministar i ovakva vlada.
Dok se to ne desi, treba da imamo u vidu neke činjenice, a posebno bih htela da napomenem to da su uslovi korišćenja ovih sredstava iz donacije i ovih 470 hiljada dolara, koje se dobijaju od 6 miliona za Agenciju za privatizaciju malih i srednjih preduzeća, precizno definisani. Pa tako, za nabavke na domaćem tržištu, manje od 50 hiljada dolara. To je sve strogo diktirano od Elen Peterson, ili već koga iz starateljskog fonda; međunarodne kupovine manje od 100 hiljada dolara; angažovanje konsultanata, gde donator banka odobrava izbor konsultanata po proceduri razmatranja i odobrenja, i to čak u fazama planiranja odabira i prethodnog razmatranja.
Ovakvo ponižavanje je neprimereno i za poslanike Narodne skupštine, za celokupan naš narod i za Republiku Srbiju, jer ako ste već hteli da na ovakav način, uz ovakav diktat, prihvatite ove uslove koje su vam dali iz Međunarodnog starateljskog fonda, vi ste mogli ili gospodin Labus, koji je pregovarao u ime Savezne vlade, da kažete da mnogo važnije i mnogo veće probleme u ovom momentu u privredi imamo, nego što je potreba za osnivanjem Agencije za privatizaciju malih i srednjih preduzeća.
Najveći problem, gospodine Vlahoviću, pored svih gorućih problema, svakako je problem Grupe "Zastava" u Kragujevcu. Da ste imali malo sluha, pošto su vam već udelili takvu milostinju, mogli ste 6 miliona dolara da uložite i da usmerite u projekat zaštitnih radionica, kako ste ih već nazvali, a ne da (to po drugi put danas potenciram) preko 400 radnika, invalida rada, ne zna šta će biti sa njima. Iz meseca u mesec obećava im se da će zaštitne radionice da počnu sa funkcionisanjem, a u Grupi "Zastava", od jednog do drugog društva prava je konfuzija i ne zna se šta će sa njima da bude.
Ovde stoji da nadzor nad radom Agencije vrši nadležno ministarstvo. To nije samo nedorečenost, nego, možda neki prostor za manipulaciju, ne znam šta, ako već to ni u obrazloženju nije jasno stajalo. Mogli biste da pogledate, u članu 14. da stoji samo - nadležno ministarstvo. Niste napisali koje je to ministarstvo.
Još nešto, ako već govorimo o potrebi da se kroz, kako rekoste, fleksibilno otpuštanje radnika, ti radnici usmere da se zaposle u malim i srednjim preduzećima, objasnite mi molim vas - koja je to grupa radnika, grupa, ne samo jedan pojedinac, koji su dobili pod onakvim ultimatumima, otpremninu od samo 200 nemačkih maraka za svaku godinu staža, za 30 godina 6 hiljada maraka. Sa kojim je to inicijalnim kapitalom moguće da se osnuje bilo kakvo preduzeće ili da to uradi grupa radnika, kada taj iznos nije dovoljan u ovakvoj situaciji, kod ovakvog povećanja troškova života ni za golo preživljavanje, za potrošačku korpu jedne porodice za godinu dana.

Evo, za olakšanje nekim poslanicima iz grupacije DOS, ovo je poslednji amandman koji sam podnela na Predlog zakona. Međutim, to nije razlog za vaše radovanje i za likovanje, zato što će ovakav zakonski projekat da bude usvojen. I zbog toga što je ovo samo jedan signal više da će ovakvih i sličnih diktata od finansijskih moćnika, vaših mentora sa Zapada, biti sve više i više, a to neće da pokrene proces proizvodnje i neće da učini da mi imamo porast industrijske proizvodnje.
Zaista je bila neprimerena danas ona ocena i poređenje ministra Vlahovića o padu proizvodnje za samo 1,4%, kada se zna da smo mi u onoj poraznoj godini posle besomučne agresije NATO pakta uspeli da za veoma kratko vreme obnovimo infrastrukturu i da povratimo proizvodnju samo u "Zastavi" koja je bila uspešna za prva tri meseca 2000. godine, i to je za vas interesantan podatak.
Ovaj čl. 15. ne samo da je ciničan, nego zaista sa aspekta morala svakog pojedinica, svakog člana Vlade je neprimeren zbog toga što se u njemu kaže: Vlada Republike Srbije, u cilju organizacije mreže stručne podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima na celoj teritoriji Republike Srbije, može osnivati regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Objasnite, gospodine Vlahoviću, kakav ćete dogovor da napravite sa Rugovom, sa Hansom Hekerupom i kako ćete ove agencije da organizujete u Kosovsko-pomoravskom, u Prizrenskom i u Pećkom okrugu. Tamo zaista, pored sve vaše propagande, protiv svih važi obmana da je tamo izašlo ne znam koliko Srba, taj procenat nije veći od 4% i zna se da je to jedna bezočna pljačka, krađa glasova. Kako ćete vi da objasnite tim Srbima, koji će tamo da se bore za opstanak i koji teško opstaju, a biće im još malo gore, posle legalizacije šiptarske okupatorske vlasti, da ćete tamo da osnivate agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, kada se zna da sve propise, po principu mi smo gospodari života i smrti, propisuju Hans Hekerup i njegovi saradnici, šiptarski banditi i teroristi.
Objasnite kako je uopšte moguće da u član zakona ugradite tako nešto, tako nešto što vređa dostojanstvo srpskog naroda, a naročito one ljude koji ne mogu da se vrate svojim kućama i pre svega koji od vas kao člana Vlade, bez obzira što je vaš resor svojinska transformacija, kao i predstavnika celokupnog DOS-a i DSS-a, koja je navodno nevoljno pozvala birače na izbore, kao i njihov predsednik Koštunica, kako ćete da objasnite kakva je sudbina preko 1.500 nestalih i otetih Srba (aplauz).

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu dešava se nešto što nije samo zabuna i konfuzija, već jedan haos koji se unosi u ovakav predlog zakona i poigravanje sa zamenicima javnih tužilaca. Mi nikako da čujemo od predlagača u koju kategoriju i gde svrstava zamenike javnih tužilaca. Ako smo mi više puta potencirali juče kod usvajanja Zakona o Visokom savetu pravosuđa, da apsolutno iste ingerencije, istu procesnu, istu materijalnu odgovornost kao i javni tužioci imaju i zamenici, ako zamenici javnih tužilaca imaju imunitet kao što to imaju javni tužioci, postavlja se pitanje zašto se onda kroz Predlog zakona tako surovo poigrava sa funkcijom zamenika javnih tužilaca.
Postavlja se pitanje, šta će dalje da se dešava sa tim ljudima, a po članu 40. i sa samim javnim tužiocima. Da li će predlagač ovim predlogom odnosno članom da stvori mogućnost da se neko, pa i sam ministar pravde, poigrava njima kao ping-pong lopticama, raspoređuje ih po svom ličnom nahođenju, po nahođenju jedne političke grupacije, gde mu padne na pamet. Ovde se kaže da zamenik javnog tužioca nastavlja dužnost, ako bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu. Sada se postavlja jedno pitanje za predlagača - ko donosi odluku o tome gde zamenik javnog tužioca nastavlja tu svoju dužnost. To uopšte ovde ne stoji.
U drugom stavu se kaže da ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac nastavlja dužnost shodno odluci Visokog saveta pravosuđa. Kao što sam juče rekla, ceo zakon, a to nam je danas potvrdio i predlagač i neki od poslanika koji podržavaju ovaj predlog zakona, naslanja se na zakon koji je izglasan o Visokom savetu pravosuđa, a čemu se protivi SRS. Sada vam postavljam pitanje - kako je moguće da vi javnog tužioca premeštate u neko drugo mesto, kada smo mi njega izabrali, a i ubuduće će da ga bira Narodna skupština Republike Srbije, za to tužilaštvo, ko će o tome da donosi odluku i kakva je to mogućnost i kakav konfor koji vi sebi dajete za pravo ovakvim predlogom zakona, a naročito u članu 40. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Za one poslanike koji nisu obavešteni ni koji je zakon na dnevnom redu, moram da kažem opet, da imaju amandmane ispred sebe  to bi bilo pravo čudo, ovim amandmanom tražim da se član 46. briše. Da biste imali otprilike bilo kakvu vezu sa onim šta se dešava za skupštinskom govornicom i šta je predlagač hteo da kaže, ja ću vam pročitati kako glasi član 46. Predloga zakona: "Javni tužilac i zamenik mogu bez sopstvene saglasnosti biti upućeni u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg ranga, najduže na 9 meseci u dve kalendarske godine".
Drugi stav: "Upućuju se u javno tužilaštvo čije potrebe to iziskuju".
Treći stav: "Rešenje o upućivanju donosi republički javni tužilac".
Pre sat vremena raspravljali smo o amandmanu i članu 42, u kome je do kraja data sloboda ministru Vladanu Batiću da svojom bahatošću radi šta god hoće, da sklanja kako mu se prohte republičkog javnog tužioca, a ovde se daje neka kompenzacija republičkom javnom tužiocu za ono što njemu namerava da uradi Vladan Batić, pa se kaže da on može javne tužioce da pomera bez njihove saglasnosti i na taj način da ih najgore kažnjava.
Ovako su samo komunisti u Brozovo vreme kažnjavali ljude bez njihove saglasnosti, slali ih na Goli otok, s tim što ste vi ovde precizirali koliko će vremenski da traje ta kazna - dve kalendarske godine. Kada ste već to rekli i napisali u Predlogu zakona, trebalo je, gospodo, da kažete od čega će taj javni tužilac, koga recimo po kazni republički javni tužilac šalje iz Kragujevca u Užice, da se izdržava dve kalendarske godine, gde će on da stanuje, gde će mu porodica, gde će mu deca u školu, šta će sa njim da se dešava i zbog čega tako rigorozna kazna. Zbog čega takvo ovlašćenje, kao što je u članu 42. dato ministru pravde, u članu 46. za republičkog javnog tužioca.
Naravno, vi nemate valjani odgovor na to pitanje. Vi ćete sada da kažete - pa ako se izbriše, kao što to poslanik Nataša Jovanović traži, član 46. dovešće se funkcionisanje celog zakona u pitanje. Pitanje je da li je uopšte ovakav član bio potreban i da li je uopšte potreban ovakav način uređenja javnog tužilaštva u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče u toku rasprave o Zakonu o Visokom savetu pravosuđa imali primedbu na član u kome se govorilo da Visoki savet pravosuđa može da utvrđuje naknade za sudije porotnike i za stalne članove Visokog saveta pravosuđa, zapravo on da daje predlog, a onda da Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o tome kolike će biti te nadoknade.
Međutim, ovde se pravi jedna čudna gradacija i jedna mogućnost da se nagrađuju poslušni u članu 52, podobni, oni koji će da izvršavaju naloge većinske grupacije aktuelne vlasti. Tako se kaže da Visoki savet pravosuđa može, zavisno od obima i složenosti poslova, da odluči da neki javni tužilac ima osnovnu platu jednaku osnovnoj plati sudije neposredno višeg suda, a onda da osnovna plata zamenika javnog tužioca je niža za 7% od osnovne plate javnog tužioca.
Ovaj fantomski organ, Visoki savet pravosuđa, gotovo da je ubačen u svaki član Predloga zakona o javnom tužilaštvu, daju mu se prevelika ovlašćenja. Što je najgore od svega, ovaj član 52. je suvišan, zbog toga što je Zakonom o platama u državnim organima, a o tome smo juče govorili prilikom rasprave o Zakonu o sudijama, tačno je definisano kolike mogu da budu plate zaposlenih u državnim organima. Prema tome, besmisleno je da se na ovakav način i ovakvim članom to određuje. Zato vas pozivam da prihvatite amandman na član 52, kojim tražim da se taj član 52. briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 57. Predloga zakona tražila sam da se u prvom stavu briše deo rečenice koji smo imali i kod Zakona o sudijama, a gde se kaže da javni tužilac mora da bude dostojan za dužnost javnog tužioca. Kakva je to paušalna ocena i šta je to, koji su to moralni kriterijumi i ko je taj ko određuje da li je neko dostojan da bude javni tužilac ili nije dostojan. Ako se već nešto hoće, ako se traži od kandidata, a zna se koji su uslovi i da bi neko konkurisao na mesto javnog tužioca, koje sve zakonske uslove mora da ispuni, zašto se onda sada uvodi ovakva definicija koja može vrlo široko da se tumači. Da bude dostojan dužnosti javnog tužioca, da se dopadne vladajućoj strukturi iz DOS-a ili, možda, da bude dostojan javnog tužioca, da ima određenu visinu, težinu, boju očiju, tako da smatram da je ovo zaista jedna besmislica koju smo imali kod usvajanja Zakona o sudijama i predlažem da se ovaj deo stava 1. briše amandmanom koji sam predložila.