Poštovani predsedniče, gospodine Orliću, poštovani poslanici, u toku rasprave po ovoj tački dnevnog reda mogli smo da vidimo i čitava srpska javnost da su ovde promovisana dva sistema vrednosti.

Ovaj sistem vrednosti koji zagovara SNS je odgovorna vlast posle tragedije koja nas je sve zadesila i od koje i dan-danas ne možemo tu tugu da sakrijemo. Sve mere koje je preduzela Vlada Republike Srbije, predsednik Republike.

I sa druge strane, opozicione stranke koje su koristile i ovu tačku dnevnog reda da bezočnim napadima, pre svega na predsednika Republike i njegovu decu, bezočnim lažima, izmišljotinama, ponašanjem i vidom agresije koje svako od njih pokazuje ovde, koji se graniči sa pristojnošću i normalnim ponašanjem čoveka, pokažu kakvo je to drugo lice Srbije i kako bi Srbija izgledala ako bi oni kojim slučajem došli na vlast.

Naravno, njih građani Srbije na izborima neće. Građani su to pokazali odgovorno, pokazaće i na sledećim, ali suština je u tome da oni ovde promovišu dolazak na vlast bez izbora.

Tako jedan malo pre reče: „Mora da se utvrdi politička odgovornost“. Gde se to utvrđuje politička odgovornost, nego na izborima? Na izborima su građani Srbije dali potpuno, apsolutno poverenje Aleksandru Vučiću.

Zato molim građane Srbije, pošto su videli da ovom ludilu sa njihove strane nema kraja, toj goloj mržnji prema svemu što brani državne i nacionalne interese, pozivam sve odgovorne ljude, pa i one koji su izmanipulisani od strane te opozicije zbog tragedije koja nas je zadesila, da budemo ujedinjeni, da budemo jedinstveni, da čuvamo ono što nam je najsvetije, a to je naša otadžbina Srbija i da se okupimo oko pravih vrednosti, a to su vrednosti koje se tiču boljeg života, za budućnost Srbije, sve njene dece i da ne obraćaju pažnju na ove ljude koji su deo zaista jednog specijalnog, hibridnog rata koji se vodi protiv naše zemlje i koji žele da dođu na vlast i da sednu u fotelje zbog svojih ličnih interesa i da bi pokorili Srbiju i bacili je na kolena.

Nećete nikoga ni da ubijate, ni da vešate. Nećete da dođete na vlast bez izbora.

Ovo je demokratska, slobodna, uređena zemlja, a mi ćemo nastaviti odgovorno da radimo i da se borimo zajedno sa našim narodom, za sve ono što su naše vrednosti, za ekonomski prosperitet i za bolju budućnost Srbije. Hvala.

Pa, da ne traje, kolega Orliću, poštovani predsedniče, ova sednica toliko dana i da ne vodimo raspravu o ovoj temi i da kolege iz SNS nisu čitavog dana egzaktne primere navodili o tome šta rade tajkunski mediji, ja bih mogla i da poverujem koleginici Oreg. Ovako, ako samo uzmete običan pretraživač i ukucate meta političara u Srbiji, videćete, uvažena koleginice, da je meta upravo crtana od strane vaših uvaženih i voljenih karikaturista na grudima i na čelo Aleksandra Vučića, njegovog brata i njegovog starijeg sina.

To je zaista neverovatno šta vi pričate, da smo mi uzročnici problema koje vi generišete.

Da li je moguće da posle svega onoga što ste čuli i što čitava javnost sada zna, da ste zloupotrebili na najgori mogući način jednu veliku tragediju, dve tragedije u Srbiji i da je neko od vaših kolega malopre, čak iz klupe, kolegi Mirkoviću rekao da ti ljudi koji su izašli iz straha, koji je opravdan i koji je normalan kod svakog roditelja da protestuju, je shvatio da vi njima ne trebate i ne dozvoljavaju vam da se pojavite kao govornici na njihovim skupovima? Pa, gde ćete onda veće poniženje da oni ljudi koje vi ovde zloupotrebljavate vas neće tamo kada se pojavite? Znate, svakome bi bilo neprijatno da tu šeta.

Međutim, vi to radite na jedan vrlo perfidan način, za razliku od toga naroda svako sa svojom mukom, pre svega, roditelji koji brinu za svoju decu i za budućnost i to je normalno, jer najlakše se manipuliše sa ljudima koji su u strahu, vi imate jasno trasirani put šta treba da radite. Govorio je kolega Todorović o tome, kako vi čelnici opozicionih stranaka da se krećete, gde da idete u toj masi i šta pričate. Pa, lično smo to videli svojim očima. Videli smo da je morala da dođe i saobraćajna policija da uzme meru ovom jednom primerku da ga sklanja sa Gazele. Znate, ako dođe neko na međunarodnu trasu i napravi takav incident, znate, to sigurno neće roditelji dece koji su zabrinuti i koji izlaze na ove proteste. To hoćete samo vi koji to zloupotrebljavate. Raskrinkani ste i, prema tome, nemojte to više da radite.

Poštovani predsedniče, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi, kolega Jovanov, da samo još jedan kratki deo dodam i dopunim ovo što ste vi govorilo o tada Mariniki Čobanu.

Marinika Čobanu 2002. godine, kako je slave pojedini hrvatski novinari nije tamo otišla slučajno, ni u Begejce, ni u Stajićevo. U to vreme, a i svedok sam nažalost toga, kao i mnogi ljudi koji su se borili protiv lažnih optužbi Haškog tribunala koji je osnovan protivno odluci i bez odluke Saveta bezbednosti da bi se sudilo našem vojnom i političkom vrhu, da su oni u to vreme vrbovali baš ovakve kao što je Marinika Čobanu, Marton i njima slični, da bi fabrikovanjem laži, kao što danas fabrikuje i izmišlja sve protiv naše stranke i predsednika Republike Srbije.

Dakle, još 2002. godine otvoreno ponudila da radi protiv svog naroda i države, da izmišlja koje kakve zločine. Ta njena mržnja je išla čak dotle i na kraju je to rekao gospodin Jovanov, da je u tom svom izveštaju koji su velikodušno citirali i dan danas to rade sledbenici onih koji su počinili najgore zločine nad srpskim narodom, da je optužila SPC da je na izmišljenom mestu, od izmišljenih zgrada koristila tu građu da se napravi crkva. Ta bolest i ta njihova mržnja prema sve što je srpsko je danas sasvim očigledna.

Zašto njima smetaju mošti Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića? Zbog toga što je on naš narod uvek učio da se borimo za slobodnu i da govorimo istinu. Njima istina ne odgovara. Kako da odgovara istina ovim ljudima koji su neki peti ešalon nekadašnjeg DOS-a. Znate, mi smo, jel tako bilo gospodine Rističeviću, gospodine Arsiću, 2003. godine u decembru mesecu razvalili taj DOS. Samo sa jednom parolom. Posle dve i po godine njihove katastrofalne vladavine, posle hapšenja svih tih ljudi, isporučivanja u vrećama u Haški tribunal, pljačkaške privatizacije, ostavljanja na stotine hiljada ljudi bez posla, naša parola je bila sa ovih skupštinskih govornica – DOS je najgori.

Znate, nisam tada, eto bila sam mlađa u politici, ipak tome ima 20 godina, nisam mogla da verujem da od takvog mulja koji je isplivao na površinu 2000. godine, postoji još nešto mnogo gore. Zamisliste sada to nešto najgore sedi preko puta i sedi u Skupštini i opet izgovara takve laži.

Oni su danas i zbog toga što im je velikodušno predsednik Srbije Aleksandar Vučić smanjio cenzus na 3% ovde u Skupštini, ali i zbog činjenice da oni kao takvi odgovaraju svima onima koji su upravo to što su radili, vodili takvu vrstu specijalnog rata, danas to usavršili i dalje se bore protiv Srbije i srpskog naroda.

Ovi stručnjaci za bezbednost, poput mojih kolega gospodina Markovića, gospođe Draginje i drugih koji su završili te škole kažu da je to specijalni hibridni rat. Ja bih rekla da je to zaista jedna potreba da se, kako oni kažu, neprijatelji našeg naroda, konačno dokrajči Srbija, baci na kolena i oni misle da je sada taj trenutak.

Sada, primetili ste, gospodine Orliću, uvaženi predsedniče Skupštine, svih ovih dana od kako su oni insistirali i tražili ovakav dnevni red, da je iz dana u dan njihova nervoza sve veća. Ono danas histerisanje Nebojše Zelenovića nije slučajno, Janka Veselinovića, tog istog koji je kao mladi komunista tražio – zabranite drugovima da govore. Znate, kad je on u komunizmu tražio da se zabrani drugovima da govore, kako će on sada u višestranačju da se bori za neka demokratska načela?

Međutim, ovde imamo vrlo ozbiljnu situaciju, da ovde kod njih su oni probrali pojedine igrače koji mogu mnogo dobro da im koriste. Svedok sam toga da je Zelenović kao član Parlamentarne skupštine delegacije NATO, naše Narodne skupštine, više puta pred NATO zvaničnicima pre nekoliko meseci jasno i glasno rekao da je tzv. Kosovo nezavisna država. Na njihovo neprestano insistiranje naših sagovornika kojima smo mi govorili vrlo odgovorno i odgovarali na to zašto ne želimo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, da ne smatramo zbog toga što je naša država pretrpela najgore moguće sankcije devedesetih godina, i zbog činjenice da to nije način da se rešavaju političke stvari u ovom današnjem izuzetno teškom geopolitičkom trenutku, on je non-stop insistirao na tome da to Srbija treba da uradi, da je za sve kriv Aleksandar Vučić i samo što nije veličao Kurtija, kome na N1 televiziji i Novoj S stalno tepate i razgovarate o tim šiptarskim zlikovcima, kao da su u pitanju neki normalni ljudi.

Ona koja im je verovatno i danas u pravnom smislu, zna to profesor Žika mnogo bolje, ideolog za pravnu nauku, a to je Vesna Rakić Vodinelić, setićete se svi vi, kolega Jovanov i drugi, da je 2000. godine ona sa svojim suprugom vedrila i oblačila na Pravnom fakultetu, na toj tajkunskoj antisrpskoj televiziji je pre nekoliko dana izjavila: „Ja zaista ne vidim problem u tome i zašto se bune što je Kurti pušten od strane Vojislava Koštunice 2000. godine“, kada je pušteno, inače, 1.800 šiptarskih zlikovaca terorista, i Kurti i Fljora Brovina i drugi, kaže Vesna Rakić Vodinelić: „ionako bi do sada već izašao na slobodu“. Zamislite vi kakav mozak morate da imate da tako nešto u Srbiji izjavite na jednoj televiziji, što kaže gospodin Rističević, koja svoj program navodno emituje iz Luksemburga, a koja ovde ubira ogromne prihode.

Taj neki drugi njihov veliki vođa u ovom specijalnom ratu protiv Srbije, a to je ovaj, kako oni kažu, uvaženi akademik Teodorović, je osoba koja takođe pripada toj drugosrbijanskoj kliki koja neverovatno mrzi Aleksandra Vučića, sve nas ovde i gnuša se čitavog srpskog naroda. Više puta sam, sećate se, i ranije govorila da ne mogu da shvatim da je neko tako glup uopšte akademik. Mislim u istoriji Srpske akademije nauka i umetnosti da nije bilo glupljeg čoveka da zauzme takvu funkciju, ali on je ovakvima ideolog, pa naš narod kaže – prema svecu i toropar.

Što se tiče ovog rijalitija za koji oni kažu – odlična je vežba, sportska vežba, to jutros reče ovaj lopov iz Trstenika Aleksić, znate, taj „Survajver“ promoviše nešto najgore što kod čoveka može da postoji, mogu da kažem slobodno moderno gladijatorstvo, poniženje, moralne nakazne norme, ali to mene ništa ne čudi, kakva je to poruka i za odrasle, a pogotovo za decu, koju su oni zaboravili. Dolazimo do toga, kolega Orliću, uvaženi predsedniče Skupštine, zašto je ova sednica sazvana. Zbog navodnog nasilja u Srbiji i da bi oni zaštitili decu posle velike tragedije koja se desila početkom maja ovde u Srbiji.

Dve tragedije, oni ovu drugu čak i zaboravljaju koja se desila u Mladenovcu i na području Smedereva, to ih ne zanima. Ali, znate, njima nisu bitne te žrtve, njima je sve ono što se desi, kao najveća tragedija, nezapamćena u istoriji ljudske civilizacije, kao što je i ovo što kažu danas i svi ljudi koji se bave i psihijatrijom, nezapamćeno da jedan dečak od 13 godina ovako monstruozno ubije svoje vršnjake, odlično da ispune zahtev svojih nalogodavaca i svojih mentora. To naravno neće na tome da se zaustavi, jer svi ti njihovi sinhronizovani napadi i njihovo sadejstvo sa drugim, pre svega obaveštajnim službama, o čemu je pre nekoliko dana govorio i sam predsednik Republike gospodin Vučić je nešto što traje.

Podsetiću vas da je sve to počelo još pre dve godine, kada su postavljane, tada je bio početak lažne bombe u školama, kada je uznemiravana javnost kako će da se zatruje čitav vodosistem u Beogradu, odnosno Beogradski vodovod i onda su oni tražili priliku kada je taj trenutak koji je povoljan da idu na kompletno rušenje Aleksandra Vučića. Pošto ih je on pobedio i deklasirao na izborima prošle godine, sa gotovo dva miliona i 300 hiljada birača, njima je to postalo nepodnošljivo.

Šta je meni, recimo, u tim nekim našim parlamentarnim bilateralnim kontaktima ovako zapalo za oko i šta sam primetila? Više puta su nas pitali u neobaveznim razgovorima koliko je to Vučić popularan. Mi kažemo – ne da je popularan, nego narod nikada nikome nije toliko verovao, i običan narod, kad govorim i o penzionerima, poljoprivrednicima, mladima, svima onima kojima je omogućio da imaju nova radna mesta.

E sad, vidite dokle ide ta njihova teza na minimizovanju onoga što je on uradio, pored pokušaja kriminalizacije i SNS i njega lično prošle nedelje u američkom Senatu. Oni kažu, mislim da je i Marinika Tepić juče dala takvu izjavu, po čemu će to Vučić da bude upisan u školske udžbenike i po čemu će to njega ljudi u Srbiji da pamte? Znate, za istoričare je i dovoljna jedna vremenska distanca kao što je ovih 23 godine, od 5. oktobra do današnjeg dana. Da mi možemo i da mene lično pitate da opišemo vas u srpskim udžbenicima, rekli bismo – lažovi, prevaranti, oni koji su radili protiv svoje države i svog naroda, oni koji su opljačkali Srbiju, oni koji ni dan-danas zbog toga svega nemaju ni stida, ni srama.

E sad, ako pitate, pošto će Aleksandar Vučić voljom naroda još dugo da bude na najvišim državnim funkcijama, tako će u novijoj istoriji njega da opisuju kao mudrog, kao odgovornog čoveka, kao čoveka koji je posle vaše pljačke podigao Srbiju na noge i kao čoveka koga i oni koji se ne slažu sa njegovim stavovima uvažavaju zbog toga što je principijelan, zbog toga što ne da na državu i narod i zbog toga što zna da samo slobodna Srbija može da se bori protiv kao što ste vi.

Ono što je takođe bilo zapanjujuće, a to ste vi lično mogli da čujete u studiju RTS-a i ono je zaista bilo skandalozno, da vam se ne daje mogućnost, gospodine Orliću, pored toga što su predstavnici opozicionih stranaka mogli da govore sve te laži i da ponavljaju na državnoj televiziji, da adekvatno odgovorite, ali vi kao vispren čovek i kao čovek koji ima političko iskustvo ste ipak u tome uspeli, jedna zapanjujuća izjava takođe Marinike Tepić. Pazite šta je ona rekla, i zamislite dokle to ide: „Jedan Bakarec…“, govori za uvaženog kolegu Nebojšu Bakareca, koji nije ovde nikakav samo izvestilac Odbora, već predlagač ovoga o čemu mi razgovaramo, ali malo samo mozga, pročitajte Poslovnik, pa ćete da shvatite koja je njegova uloga, a koja je vaša ovde, ona kaže: „To je zaista strašno, napadaju se ljudi“, govori o ovom Koji, o Sergeju Trifunoviću, o Janketiću, Bjelogrliću, koji su kulturno blago Srbije. Jel vi zaista, gospođo, mislite da je taj šljam kulturno blago Srbije?

Znate li vi šta je kulturno blago Srbije? To su Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani, Hram svetog Save, Narodni muzej, koji ste vi upropastili. Kulturno blago Srbije je i ova zgrada. Pogledajte svuda oko vas, pogledajte ovo monumentalno zdanje, jedan od najlepših parlamenata u Evropi i svetu, vi ste ga palili, vi ste napravili od njega zgarište. I što je najgore od svega, vi i vaši sledbenici pokrali ste monumentalna dela, od Paje Jovanovića pa dalje. I vas nije sramota da to pričate!

Uz sve to, narod Srbije koji zna, a verujte mi, toliko sam bila počastvovana mogućnošću da i dođem na onaj najveličanstveniji skup naroda koji smo imali 26. u Beogradu sa preko 200 hiljada ljudi iz mog rodnog Kragujevca i da putujem autobusom sa tim časnim i poštenim ljudima, isto tako da se posle one kiše koja nikome nije smetala, i posle onih poruka da narod ostane hrabar i istrajan, koje nam je poslao predsednik Vučić i svi koji su se obratili, bila mi je čast da sa tim normalnim ljudima, srpskim domaćinima, u autobusu do Kragujevca, u 2 sata noću.

Vidim da oni znaju ko ste vi. Možda nisu mnogi završili velike škole, ali znaju da vi ne zaslužujete ničiju pažnju, da ste vi neko ko je samo tu da na grbači onih koji su neprijatelji Srbije i srpskog naroda se obogati, da živi dobro, a nikada niste uzeli ni motiku ni ašov u ruke. Šta biste vi, gospodo, radili da vam nije te vaše izdajničke politike? Ko bi od vas mogao da živi normalno i ko bi mogao vas da poštuje? Apsolutno niko.

Prema tome, bolje bi vam bilo da ćutite i shvatite – vi ste neko koga se niko od nas ne boji, a iza nas stoji narod. Narod kad vam kaže da ste vi nešto najgore što postoji u srpskom narodu je najvažnija stvar. Vi nemate ni obraza, nemate ni časti, vas to ne boli, ali videćete.

Šta je bilo sa onim potpisima za referendum i za smenu Aleksandra Vučića? Kako to beše, krajem aprila ove godine počeli su Zelenović i Lutovac da skupljaju te potpise. Gde su potpisi? Jel ste dobili ponudu od Aleksandra Vučića da vam mi dodamo koliko vam treba? Hajde da idemo na referendum da vidite da je podrška u ovom trenutku, posle svog ovog vašeg zla koje radite Aleksandru Vučiću, mnogo veća i da je to čovek koji zna da podrška naroda dolazi od srca za njega, a kod vas dolazi od onih koji vas plaćaju i koji su nečasni i koji žele sve najgore našem narodu.

Mi ćemo se boriti da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji i da se borimo za istinu i pravdu, a vi ćete, kao što je bilo i sa onim DOS-om onomad, otići na smetlište istorije.

Hvala, gospodine Orliću.

Vaše beščašće, gospođo Tepić, je danas pokazalo svoj vrhunac. Zaista se služite sa nečim što nije zabeleženo unazad 30 ili 20 godina. U Srbiji koja je demokratski uređena država i u kojoj je Aleksandar Vučić predsednik, svi imaju apsolutna prava, bez obzira na to kojoj veri, kojoj naciji pripadaju i ovde uvažavam apsolutno svakoga. Ali, da trpimo vaše laži, to nećemo. Kao ni zamenu teza.

Znači, mi smo 2006. godine insistirali na tome, kada smo bili opozicija, da ovo bude prvi član Ustava Republike Srbije, da Srbija kao država pripada srpskom narodu i svim građanima koji u njoj žive. Izvinite molim vas, to su najvažnije demokratske vrednosti za koje smo se mi kao opozicija izborili.

Za šta se vi borite? Da rušite taj isti Ustav, da uništavate Srbiju i da rušite Srbiju na najperfidniji način.

Gospođo Tepić, da li sam ja izjavila da je srpski narod, da su Srbi goveda i oni koji dolaze na naš miting, i ovce, smrdljivi ljudi, ili je to rekao Nikola Kojo i ovi glumci koje vi branite? Zašto ih branite? Zbog toga što ih ti isti ljudi plaćaju? Ti svi ljudi koriste i usluge „Telekoma“, na koje nisu gadljivi, i drugih sponzora od kojih vrlo rado primaju novac.

Znate, to je zaista vrhunac licemerja. Izvinite molim vas, ali vi niste pogođeni ni nemaštinom, ni činjenicom da neki ljudi, dok vi sedite ovde izmišljate laži protiv svog naroda, idu i da rade, da opravdavaju ono za šta su zaposleni i da se bore za članove svoje porodice. Vi ste svoje imovno stanje i te kako dobro stekli baveći se ovim poslom.

Prema tome, budite bar toliko korektni ako već niste odgovorna osoba i nemojte narod da optužujete za nešto za šta nije kriv. Vi ste rekli da je narod države kriv zato što osuđuje takve ljude. Jesam li ja vama prenela reči srpskog naroda, čestitih domaćina i seljaka, da za te glumce koje vi branite kažu i da su lopovi i da su prevaranti, što oni i jesu?

Hvala vam, gospodine predsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrhunac besčašća jednog predsednika odbora, važnog Odbora, rekla bih, za kulturu i informisanje, čiji sam član i klasična zloupotreba. Nije to, gospodine Orliću, nerazumevanje i neznanje.

Da je hteo Siniša Kovačević, složićemo se da on nije glup čovek, on bi mogao…

(Narodni poslanici opozicije: Koji član?)

To je član 96. stav 2. Sačekajte malo da napravim uvod o osobi koja je čitala ovaj cinični traktat. On je mogao da nauči, a uporno ga, sada će godinu dana, sekretar Odbora upozorava da je dužan da nauči svaki član Poslovnika prilikom predsedavanja. On je to u stanju, ali neće. Lakše mu je da laže, da obmanjuje, da nas naziva neukima, glupima, da kaže da je njegov problem u ovoj državi jedan čovek koji se sve pita, a to je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, jer Siniša Kovačević ne može, iako mu mi uporno ponavljamo, mesecima da shvati da je taj čovek koji je predsednik svih građana Srbije, Aleksandar Vučić, zadobio u istoriji srpskog parlamentarizma najveći legitimitet od strane građana Srbije.

Vi se gnušate, odnosno Siniša Kovačević građana Srbije. On nas u svom obraćanju nekim svojim građanima, valjda onima koji dele njegovo mišljenje, naziva kojekakvim imenima, ali to je problem onih koji ne shvataju da običan čovek, pošten čovek, vredan čovek u ovoj zemlji uvek će da bude na strani Srbije, na strani Aleksandra Vučića, na strani onoga što je iskonsko u nama i što mi imamo, a to su i poštovanje i kultura i kućno vaspitanje.

On je pokazao kao neko ko za sebe kaže da je proslavljen u svom poslu da nema elementarno poštovanje svojih kolega i svedok sam takvog ponašanja i da takvom vrstom zloupotrebe želi da kaže da su njegova prava uskraćena. Nisu mu uskraćena nikakva prava. Njih narod jednostavno neće, niti će ih ikada hteti.

Gospodine predsedniče Skupštine, poštovana premijerko gospođo Brnabić, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kada se ovako teške tragedije dese u jednom društvu kao što je Srbiju zadesila velika tragedija, zapravo, dve velike tragedije u dva dana, najnormalnije bi bilo da pokažemo najviši stepen dostojanstva ovde u Narodnoj skupštini, jer je grupa opozicionih poslanika tražila da imamo sednicu sa ovim dnevnim redom.

Zbog toga vama, gospođo Brnabić, odajem svo poštovanje na vašem dostojanstvu svih ovih dana, predsedniku Skupštine na način na koji vodi ovu sednicu, kao i mojim uvaženim kolegama iz poslaničke grupe SNS i predstavnicima naše koalicione liste, jer smo pokazali, pre svega, najviši stepen morala koji treba da se pokaže u jednoj ovakvoj situaciji.

Ovo sve sa druge strane je zaista nešto najbizarnije, najbestijalnije, najodvratnije, a zaista tako moram da kažem, što sam doživela u 33 godine svog bavljenja politikom.

Godine 2007. kada se desio onaj stravični masakr u Jabukovcu, to se desilo samo dva dana, bila je u toku sednica Narodne skupštine Republike Srbije, podsetila sam se kroz ovaj E-parlament, na kojoj smo raspravljali o Kosovu i Metohiji, slušali one prazne priče Tadića, Koštunice i njihovih predstavnika kako će oni da sačuvaju naš narod. Nažalost, ubrzo posle toga usledio je još jedan pogrom, priznanje tzv. lažne države Kosovo, a samo dva dana posle toga taj stravični masakr.

To se dešavalo u periodu kada je država bila bukvalno na kolenima. Gospođo Brnabić, tada su ljudi bili bez hleba. Nisu mogli da prehrane svoju decu. Nekoliko stotina hiljada ljudi su ovi prekoputa ostavili bez posla. Nije bilo puteva, nije bilo fabrika. Škole su bile sa promajama, bez prozora, kako vi rekoste, bez mokrih čvorova i nikome od nas nije palo tada na pamet u tom teškom periodu, a znali smo da su oni sve opljačkali, prodali, izdali, da bilo koga optužujemo za nešto što je stravičan zločin i za nešto što nije primer jednog društva, kako ste i vi malopre rekli, kako oni danima pokušavaju da pokažu.

Šta je njihova mantra i šta je njihov zadatak, na kraju krajeva? Za šta su oni sada instruisani da ovako govore? Da smo mi bolesno društvo, da naša deca imaju raznorazne probleme, da mi nemamo dobro školstvo, da naši ljudi u zdravstvu ne rade dobro, da policija ne radi dobro. Ova jedna malopre kaže – BIA ne radi dobro svoj posao. Kakve veze ima BIA uopšte sa ovakvih događajima? U udžbenicima za te struke i neuropsihijatar i psihijatara, za one koji polaze tek na te studije, lepo se kaže da su to, nažalost, slučajevi koji se dešavaju u nekim državama, ali u određenim vremenskim intervalima i možda čak i postoji ta morbidna statistika i ta crna lista.

Da vas podsetim, gospodo iz opozicije, da se nešto slično desilo u Nemačkoj 2020. godine. Izvršen je masakr nad devet civila. Brejvik je više puta pominjan. I gde je vama tu minimum časti, obraza i morala? Mnogi od vas su, ali nebitno da li ste, ali vi vodite proteste, te kažete – Srbija protiv nasilja ovde u Beogradu.

Sutra je veliki praznik, slava Beograda i litija. Na čelu litije će biti mošti Svetog Nikolaja Velimirovića. Sveti Nikolaj Velimirović, koji nam je ostavio mnoga dela i mnogo nas je naučio, je uvek branio Srbe i srpstvo i kritikovao nas je kada je to bilo potrebno, ali je rekao jednu veoma važnu stvar – ne možete da budete časni i dostojni predstavnici svog naroda, dakle dobri Srbi, ako niste dobri ljudi. Vi niste dobri ljudi. Vi zloupotrebljavate najstravičniju tragediju i suze porodica.

Evo, sada se ova nesrećnica preko puta smeje, ova kojoj je uvek smešno, ona koja psuje majku Milenku Jovanovu, koja bi nas da juri po ulicama, pa nećete više taj film da gledate, da reciklirate neki 5. oktobar. To više ovde nikada neće da se desi. Narod vrlo dobro zna, i onaj narod koji je pogođen velikom tragedijom, da ste vi nešto što nije budućnost naše zemlje.

Isto tako, moram da vas podsetim na to da su Srbi, bez obzira na ovako teške tragedije i na sve što smo proživeli, uvek bili ljudi koji su imali veru i nadu i koji su uvek bili poštovaoci i drugih uverenja i drugih verskih opredeljenja i drugačijeg mišljenja, pa ste morali, gospodo, nešto da naučite od naših slavnih predaka iz naše istorije. Vi to niste u stanju. Vas je ophrvala mržnja prema Aleksandru Vučiću, prema nama. Vi nemate više ni stida, ni srama. Radite za novac, radite za instrukcije vaših mentora. Bolje bi vam bilo da ćutite i da reč ne progovarate, a naravno vi to ne možete jer morate da opravdate tu agendu koja vam je data, jer ste mnogo zla, i svako od vas pojedinačno učestvujući nemoralno u političkom životu Srbije, naneli ovoj zemlji.

Jedan preko puta koji sedi kaže – moramo da vidimo šta ćemo dalje, šta ćemo posle 26-og, kada mi očekujemo najveći ikada skup, kada će da se okupi srpsko jedinstvo, srpska mladost, lepa strana i lepo lice Srbije, na mitingu ovde ispred Doma Narodne skupštine. Kaže –da vidimo kako ćemo da izađemo iz ove nenormalnosti. On govori o nenormalnosti, a sa najvećim siledžijama sedi u poslaničkoj grupi. Takvi su vam bili na listi.

Zar to nisu ti isti ljudi, ti predvodnici nekakvih lažnih ekologa, sindikalista koji psuju, koji prete silovanjem premijerke Ane Brnabić, koji napadaju službena lica pri vršenju dužnosti, koji sve rade da pokažu svoje pravo lice? To ste vi. Nemojte drugačije da se predstavljate, da ste vi nekakvi navodni dušebrižnici za Srbiju protiv nasilja.

Srbija je bila zemlja nasilja, najvećeg kriminala kada ste vi bili na vlasti. Danas je to zemlja koja može da se pohvali i svojim dobrim rezultatima u ekonomiji, našom pametnom decom, našom mladošću. Samo u Ministarstvu zdravlja, jel tako, gospodine Đerlek, svake godine nagrađuju se i stipendijama i mogućnošću da rade 100 najboljih studenata sa univerziteta širom Srbije sa Medicinskog fakulteta, a da ne govorim o IT stručnjacima.

Pre nekoliko dana gospođa Brnabić je bila u Kragujevcu gde smo otvorili, odnosno ona i njeni saradnici, jedan od najvećih Data centara u Evropi.

Šta vi hoćete da kažete? Da smo mi društvo koje ima nekakve poremećaje pa se zato ovo dešava? E, neće biti. Ovo društvo se okrepilo, ovo društvo se osnažilo, ovo društvo danas ima snažni duh zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS. Zbog toga imamo nadu da će biti sve bolje, a sa svim pošastima ćemo da se borimo onako kako nam to Ustav i zakoni nalažu.

Pozdravljam sve ove mere koje ste doneli i verujem da će i ljude iz struke, a pre svega ozbiljni i odgovorni ljudi sa pozicije političara, znati da cene to.

To šta ste vi doživeli… Gospođa Kisić, koja je imala prelom ruke kada su je ismejavali, jedan od vaših intelektualaca, ono najveće zlo od Gorana Markovića na Tviteru – jednoruka Darija, i da ne pominjem dalje sve vaše bljuvotine, uvrede svima nama pojedinačno.

Samo se vi smejte, ali doći će trenutak kada će i osmeh da vam se zaledi na licu, jer vi ste otpisani kod svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji.

Ne zloupotrebljavajte tugu svog naroda, sve te ljude koji izlaze na proteste, a ja njih pozivam da dođu i da nam se pridruže 26-og za normalnu Srbiju, za Srbiju koja zna da ima svoju budućnost. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine gospodine Orliću, poštovani ministre, ministarka, uvažene kolege, naravno da ne treba da se prihvati ovaj amandman Srđana Milivojevića, jer je pun besmislica i zluradosti, rekla bih. Ali kako bi on razumeo i ovu temu i ovaj zakon, gospodine ministre, vi to možda ne znate, vi ste čovek jedan od najpriznatijih u svojoj struci, pa takvi su i saradnici sa kojima ste došli da predložite ovaj zakon, on dalje od onog pasijansa na laptopu koji je igrao ovde u Skupštini nije odmakao, znate. I vi ne možete sa takvim ljudima da razgovarate o inovacionim projektima, o nečemu što je ozbiljno za državu.

Ja ću, naravno, za razliku od svih ovih besmislica, jer ljudi žive u prošlosti, u prošlosti u kojoj deca nisu imala ni kompjutere, taman posla da pomisle kakav internet je u gradu, a kamoli na selu. Da napravim jednu malu digresiju na ono što ste pričali prekjuče i da vam se zahvalim što je Zagorica, jedno lepo šumadijsko selo, bilo prvo u vašem projektu interneta koji će da obuhvati čitava seoska područja.

Ali ono o čemu želim da govorim, s obzirom na to da sam narodni poslanik koji dolazi iz Kragujevca, je nemerljiv doprinos pre svega vas kao direktora ranije Kancelarije, a sada ovog ministarstva, na razvoju IT tehnologije i onoga što je kapitalno za državu, za našu mladost, za našu budućnost, u koju ovi ne mogu da pogledaju, a to je pre svega izgradnja jednog od najvećih Data centara u Evropi, to je ovaj koji je izgrađen u Kragujevcu, koji je, da vas obavestim, gospodo iz propale žute koalicije, koštao preko trideset miliona evra. To nije samo posao koji će biti od koristi za državu, već i za velike svetske kompanije koje sve većim, da kažem galopirajućim, korakom dolaze u Kragujevac, koji je ostavljen od strane bivšeg režima kao grad doline gladi, sa preko 30.000 otpuštenih radnika, sa zatvorenim fabrikama, sa razrušenim gradom, sa uništenim fabrikama od strane onih koji su grad Kragujevac bombardovali, dok je Milivojević bio NATO lokator i govorio im je - udrite još i rušite više i ubijajte srpski narod.

Ovaj projekat i najava otvaranja uskoro inovacionog centra je nešto što je strateški važno i za grad Kragujevac i za Srbiju. Želim da vas obavestim, gospodine ministre, iako sam vam to rekla u nekom neformalnom razgovoru, da i narodni poslanici SNS daju svoj doprinos u takvim inovacionim projektima koji su od strateškog značaja i za moj grad i za druge gradove. Mi smo zahvaljujući našim aktivnostima u poslaničkoj grupi prijateljstva sa Kinom posetili kompaniju "Huavej", njihovo predstavništvo ovde u Srbiji, i iskoristili smo tu priliku ne samo da vidimo najnovije tehnološke projekte i inovacione projekte te svetske kompanije, koja je izuzetno priznata svuda u svetu, već eto i da iskoristimo mogućnost kako ja, znači moja malenkost, tako i druge kolege, da ih pozovemo da dođu u naše gradove i da vide kako mogu da pomognu u naravno svemu onome što oni nude za bolji život građana.

Kako ja sad to da objasnim Milivojeviću, koji možda zna da otkuca neku poruku, nešto da pogleda, da, što kaže kolega Jovanov, u neko fotošop programu stavlja da su ribizle iz ne znam čije bašte, njegove, da slika tuđe bifteke itd? Ali stvar je vrlo ozbiljna. Mi kao država ulazimo u nešto što nemaju ni mnogo razvijenije države u Evropi. Nama su to i predstavnici „Huavej“ kompanije rekli, kada su došli na poziv nas iz grada, posle te naše posete, u Kragujevac, jer mi smo, podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, baš zbog toga što imamo taj Data centar i budući inovacioni veliki centar i što se nauka i ono što je srž srpskih mladih umova izvozi kao najveći i najbolji proizvod iz ove Srbije, koju vi omalovažavate, koju pljujete gde god stignete, mi se ponosimo time što imamo takve umove i što se razvijamo ne samo u Beogradu, u Novom Sadu, već i u Kragujevcu i u drugim gradovima.

Hvala vam, gospodine ministre, na tome što ste zajedno sa gospođom Brnabić, premijerkom Vlade Srbije, prepoznali upravo taj potencijal da budemo prvi, da kažem, pilot grad tzv. pametnih gradova, „smart sitija“, mi već kao grad i naš „KG info centar“ radimo na razvijanju te naše platforme, da omogućimo da imamo bolju snabdevenost građana onim što im je potrebno, da imamo uštede kod rasvete, da imamo uštede kod uklanjanja otpada, da imamo brži saobraćaj, sve su to stvari koje možda umovi ovih koji su ostali u prošlosti ne mogu da razumeju.

Zato mi želimo da Srbija ide i dalje krupnim koracima napred, da se otvaraju nove fabrike, da se otvaraju nova radna mesta, na kraju krajeva, i ovaj Data centar i sve fabrike koje su posle toga i kompanije došle u Kragujevac i zaposlile naše mlade stručnjake, govore u prilog tome da ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vodi računa o budućnosti Srbije, da ostavimo zdravu ekonomiju, da ostavimo najbolje projekte, da razvijamo Srbiju i da je čuvamo, što nam je prioritet iznad svega. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Orliću, uvaženi ministri i ministarke, dame i gospodo poslanici, čitava Srbija zna da je najveća pustoš nastala u Srbiji posle 5. oktobra, kada je Milivojević, zajedno sa svojim saborcima, upao u ovu Narodnu skupštinu, lično on je zapalio, pokrao silne slike umetničke, fotelje, nameštaj, šta god mu je palo, jeste, i escajg, a pre toga je, kao što je jutros rekao kolega Jovanov, išao u Majke Jevrosime i lično on krao one puške kojima su slavni srpski policajci išli da se bore protiv šiptarskog terorizma.

Naravno da vi priželjkujete da nikada i ne bude ZSO, jer kao što vas nije interesovalo ni tih devedesetih godina kada su se stvarale te terorističke ćelije šta će biti sa srpskim narodom, nije vas interesovalo ni kada ste pustili Aljbina Kurtija, Fljoru Brovinu i 1.800 šiptarskih zlikovaca na slobodu. Bila sam svedok kada ste bili presrećni, vi lično, zbog toga što je to urađeno od strane tadašnje vlasti.

Na kraju krajeva, najveći, da tako kažem, pogrom naroda je upravo bio pod vašom vlašću. Ne zbog činjenice da su ljudi morali da beže sa svojih ognjišta, što su nažalost i morali kada se desio novi pogrom na KiM, već kada ste opustošili čitavu Srbiju i stavili katanac na sve fabrike.

Da li treba da vas podsetim na to da su jadni rudari iz Bora išli i svoj marš nazvali maršom gladnih? Ljudi nisu primali plate godinama. Da ne govorim o kragujevačkim fabrikama. U jednom danu ste, vi iz DS, 6.000 ljudi otpustili samo iz fabrike mesnih proizvoda „Crvena zvezda“.

Tako redom, dok nije taj broj došao do 500.000 ljudi. Mnogi od njih su izgubili svoje živote, mnogi se razboleli. Vi se sve više bogatili. Onaj Aleksić, zajedno sa svojom ministarkom, osnovao nacionalni investicioni plan. Čupali iz džepova koliko su hteli i koliko im je bilo potrebno. Vi sada, naravno, da ne možete da shvatite muku tih ljudi, jer ste pored toga što idete po hodnicima Skupštine i pevate – kako je lepo biti glup, u isto vreme i pokvaren i maliciozan i, na kraju krajeva, neko ko je mnogo, mnogo iskoristio od stranke u čijim je redovima bio.

Mnogo bolje živite nego tada kada ste bili potrčko i kada ste na razglednici gledali Skupštinu, a kasnije su vas ubacili da im služite za prljave poslove, a i sada to radite.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, dolaskom na vlast SNS jedan od stubova na kojima je potpuno uništena država, kao i njeni resursi, trebalo da se podigne, je bila borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i da je ta borba po etapama uspešno sprovođena i da će se nastaviti do poslednje zloupotrebe za koju se dokazima i kroz procesuiranje određenih lica utvrdi. To je naš moto i naš cilj, jer želimo, na kraju i naša moralna obaveza, da budućim generacijama ostavimo državu u kojoj će biti stabilne javne finansije, u kojoj će da se zna red, u kojoj će da se poštuju pravni, ustavni okviri i pozitivne zakonske norme i da se sprečava svaki vid zloupotrebe.

Ono što i dan danas uče mnogi studenti na studijama kriminologije na pravnom fakultetu je tzv. fenomen belog okovratnika. Moram da iskoristim taj termin i da objasnim pre svega građanima Srbije, kojima možda nije to toliko poznato, da ne misle da su to ovi ljudi preko puta koji imaju ove bele košulje i ove lepe bele kragne i da se to na njih odnosi zbog toga, nego se to na njih odnosi zbog činjenice da je taj metod u otkrivanju kriminala najvišeg mogućeg ranga među politički uticajnim ljudima, ljudima, da kažemo žargonski, koji su na položaju, nešto što je prioritet ovog društva.

Da je to tako i da je Vlada, najpre na čelu tada sa premijerom Aleksandrom Vučićem, a kasnije i njim kao predsednikom države, učinila mnogo da se suzbije kriminal i korupcija pokazala je prva, jedna od većih akcija hapšenja 2015. godine pod nazivom „Rezač“, a kada su uhapšeni bivši ministri DS zbog ogromnih zloupotreba, ministar trgovine koji je u više mandata obavljao tu funkciju, pomoćnici ministara, čak i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, zamislite to, i mnogi drugi uticajni ljudi koji mogu da se podvedu pod ovaj termin.

Međutim, ono što je frapantno je to da su predstavnici tog režima, koji je opljačkao Srbiju, ostavio na stotine ljudi bez radnih mesta, uništio fabrike, izvršio takvu pljačkašku privatizaciju, oni su do te mere usavršili taj sistem i model zloupotrebe službenog položaja da su mnogi, nažalost, ostali nekažnjeni. Ono što raduje je činjenica da osnivanjem i, pre svega, donošenjem ustavne odredbe da je DRI nezavisna ustanova koja se bavi pitanjem tih zloupotreba nije samo ostala tek tako na rečima pokazuje i rad gospodina Pejovića, koji je i sada kandidat za predsednika Saveta DRI. Njegovi izveštaji su otkrili brojne malverzacije prethodnih čelnika vlasti. Najviše se bavio zloupotrebama u lokalnim samoupravama, što je pokazao i njegov izveštaj za prošlu godinu, ali i ranijih godina kada se došlo do frapantnih podataka da je u jednoj lepoj manjoj opštini u dolini Zapadne Morave, u Trsteniku, došlo do frapantnih zloupotreba službenog položaja, i to zamislite od koga, od jednog od belih okovratnika, ni manje ni više nego predsednika opštine.

Kako je došlo do toga? Moram malo da napravim jednu digresiju. Naime, celokupan sistem režima od 2000. do 2012. godine je bio postavljen tako da su upravo ti normativni akti i zakoni donošeni da bi ti ljudi, koji su opljačkali budžet Republike Srbije, budžete lokalnih samouprava, to sve mogli lakše da rade. Taj bivši predsednik opštine Trstenik je koristio razne načine, pa čak je išao u svojoj bezočnosti dotle da je zloupotrebio samodoprinos.

Znate, kada kažete svim ljudima u Srbiji, pogotovo starijim ljudima i onima koji su to godinama izdvajali i pomagali svoju zajednicu itd, samodoprinos je nešto od čega će da se uradi to i to. On se dosetio da ako ima viška u samodoprinosu, što se desilo u opštini jedne godine, prikupljen je samodoprinos za izgradnju određenih stvari do 120 miliona dinara. Taj višak od 70 i nešto miliona, kaže - aha, ima viška ovde, ja ću to da preusmerim na drugu stranu.

Da ne govorim o činjenici da su lažne nevladine organizacije osnivane, gde su dodeljivana ogromna sredstva, ne samo tu, nego to je paleta zloupotreba širom Srbije, od Despotovca, od danas spominjanog Bečeja, od raznih drugih funkcionera žute lopovske vlasti i oni koji su sa njima bili u koaliciji koji su pljačkali budžet i samim tim građane Republike Srbije.

Šta je nama pokazao rad DRI i predsednika koga mi opet predlažemo danas? Da je to jedna institucija koja se, kako vi to ne razumete prekoputa, ne bavi istražnim radnjama, već svojim radom i otkrivanjem takvih zloupotreba, kao što je slučaj Trstenik, daje mogućnost da se ti ljudi procesuiraju, da tužilaštvo koje treba da bude nezavisno i kome je sada novim ustavnim promenama data mogućnost da se time i na takav način bavi otkriju te zloupotrebe, zašto do sada nisu ili u tom vremenu svi otkriveni. Novaković je otkriven, otkriveni su mnogi drugi i naravno stigla ih je zaslužena kazna, ali i čak ne do kraja, već ljude koje su oni podmetali da umesto njih, kao u Trsteniku kada je saradnica od tog nesrećnog predsednika opštine koristila oportunitet i priznala sve ono što joj se stavljalo na teret…

Kako država i društvo mogu tome da stanu na put? Tako što će ovi ljudi koji rade odgovorno svoj posao nastaviti odgovorno da ga rade. Samo u toku prošle godine DRI je imala preko 500 obrađenih slučajeva. Da građani Srbije znaju, u pitanju je budžetsko trošenje sredstava ne samo u jedinicama lokalne samouprave, već u svim drugim povezanim organima uprave koji dobijaju novac, a koji su indirektni korisnici budžetskih sredstava. To je bilo apsolutno precizno i odlično urađeno.

Od 233 izveštaja koji su napravljeni, samo tokom 2021. godine otkrivene su određene zloupotrebe i data su rešenja za mogućnost da se oni isprave, ali šta se dešavalo u vreme kada su prethodnici vršili vlast? Nije bilo nikakvih ispravki. Pojeo vuk magarca, odnosno maca pojela pare, jednostavno milijarde su nestajale i iz džepova građana Srbije koji pune budžetske kase, kako lokalne samouprave, tako i budžeta Republike Srbije.

Jedan savršen metod su uspeli da proizvedu. Naime, nisu imali nikakav Zakon, kao što to postoji danas, o javnim nabavkama, niti poziv za podnošenje ponuda za izvršavanje određenih poslova, kao što je to danas slučaj, već po burazerskoj, dogovornoj i kampanjskoj pljački. Pljačkali su gde god su mogli i kako su mogli, a pokrivali se, ni manje, ni više, nego uredbama Vlade Republike Srbije.

Godine 2005, gospodine Orliću, vi pamtite, verujem to vreme, doneta je Uredba Vlade Republike Srbije zbog jednog ministarstva koje je tada formirano – Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, kako bi desetak ponuđača u Srbiji moglo da radi sve moguće poslove, sve što im je potrebno

Danas je kolega Arsić pominjao deonicu Vranje-Preševo, a evo imamo i slučaj deonice, odnosno izgradnje auto-puta od dela auto-puta ili puta prvog reda od Kragujevca do Batočine. Ta uredba je podrazumevala da niko od njih ne mora da putem javnih nabavki dobije taj posao, već direktno kroz proces ugovaranja, koji je trajao, ni manje-ni više ili kraće nego sazivanje sednice Narodne skupštine. Za dva dana se oglasi poziv, pet dana je rok za dostavljanje ponude, evo te odluke ovde iz 2005. godine i za tri dana se zaključuje ugovor.

Kažu – ugovor male vrednosti, do 20 miliona dinara. Pa tako ovde za taj deo puta, to je bio most na reci Ždraljici tričavih tri miliona i 310 hiljada dinara i svakoga dana odnosno mesečno ko zna koliko takvih ugovora na mesečnom nivou, što je neverovatna razmera pljačke građana Srbije.

Da bismo tome stali na put, naravno, mi želimo i da predstavnici državnih organa ali i visokih funkcija među tužiocima i među sudijama, a verujemo da će ta nova smena generacija iznedriti one mlade ljude koje smo birali na te važne funkcije uspeti da se izbori do kraja sa time, mi moramo ovde javno da žigošemo svaki put kada imamo tu priliku i ove primerke koji su ovde i njihove kompanjone i one koje je možda javnost zaboravila, jer upravo ti, gospodine Orliću, koriste medije koji se finansiraju od njihovih sponzora na način na koji oni misle da će da uruše integritet države Srbije a neće, u to budite sigurni, da optužuju aktuelnu vlast i predsednika Republike za brojne zloupotrebe. Znate, to vređa inteligenciju najnormalnijeg i običnog građanina Srbije, a kamoli nas koji smo svedoci svih vaših pljački.

Mi ćemo odlučno i odgovorno da se borimo protiv toga. Smatramo da je takva borba protiv korupcije stvorila uslove da država Srbija privuče veliki broj stranih investicija, da se otvore nova radna mesta. To je ono što mi treba da ostavimo budućim generacijama. Hvala vam.

Žalosno je i jadno, ali, znate, od jednog miša kao što ste vi, ja bolje nisam ni mogla da očekujem. Ali, vi ste lopovski miš i to je velika razlika.

Vidite, gospodine Aleksiću, u političkom delovanju i u nečemu što neko govori kao pripadnik opozicije nema ničega nečasnog. Ja se politikom bavim 32 godine i 30 godina poznajem Aleksandra Vučića. Taj odnos između mene i njega je naša stvar i kako smo mi to razrešili što vi citirate. Naravno, ovi ljudi ovde koji su oko mene, ljudi koje ste naveli, Siniša Mali, Goran Vesić i još neki su u funkciji odbrane vitalnih državnih i nacionalnih interesa kada je državi najteže i kada je to najvažnije. A vi ste u funkciji denuncijanta, onoga ko ide i olajava svoju državu, svoj narod, koji najgore govori o svom narodu. Zbog čega? Pa, zbog para, gospodine Aleksiću. Vama su samo šuške važne. Bilo vam je važno da tastu uterate 800 hiljada evra, da pokradete jedan samodoprinos, da imate razne druge pljačke i zloupotrebe i sada vi držite nekome moralne pridike.

Znate, neka teška reč ne može nikoga toliko ni da povredi, a pogotovo ljude koji su na visini odgovornog državnog zadatka i koji znaju za šta i kada treba da se bore. Ali, pljačka i lopovluk i te kako mogu da povrede ljude od kojih ste vi oteli. Setite se u to vreme kada ste bili predsednik opštine Trstenik kolika je bila minimalna zarada, kolike su bile penzije, kolike su bile plate, da li ste mogli da ih isplaćujete. Četiri puta ste Aleksiću sebi povećali platu kao predsedniku opštine, u jednoj maloj opštini Trstenik. Niste se tada zapitali da li neka majka ima da kupi svom detetu hleb i mleko, kako žive stari ljudi, da li vam je bolnica puna ili je prazna kao što je bila, da li ima lekova.

Prema tome, kako su vam i rekli još u osnovnoj školi, sedi, jedan, dovoljno od vas danas.

Poštovani predsedniče, gospodine Orliću, dame i gospodo poslanici, kolega Stojanović nije Novi DSS, on je stari DSS. On je bio poslanik u jednom sazivu Narodne skupštine zajedno sa mnom i pomenutim kolegom Arsićem i Bečićem, ali je u tom mandatu DSS, na čelu sa Vojislavom Koštunicom pustila Aljbina Kurtija na slobodu, kao i preko 1.300 šiptarskih zlikovaca, Fljoru Brovinu i sve ostale ubice srpske dece i nejači ine samo to, veću u tom periodu su funkcioneri DSS, zajedno sa ovim žutima se najviše bogatili upravo na Kosovu i Metohiji.

Ja ću vas zamoliti, gospodine Pejoviću, ako možete to retroaktivno da pronađete, pošto kao što je danas pomenula i koleginica Tomić, kao i gospodin Arsić, mi nismo imali priliku da dobijemo završne račune budžeta, da vidite kakva je to razmera destijalne pljačke bila na sudbini našeg napaćenog naroda. Izgradnja nepostojećeg centra, ja mislim da je to bio neki dom zdravlja, jer ta cela dokumentacija je brižljivo prikupljana od tada nas kao opozicionara u Kosovskoj Mitrovici, gde nije napravljen ni kamen temeljac. Pomoć ugroženima na Kosovu i Metohiji, nula dinara, trpali u svoje džepove tajkuni iz te strukture vlasti.

Što se tiče, gospodine Stojanoviću, preambule, to ste lepo počeli da čitate i nemojte da brinete, već je danas i ministar Vesić više puta ponovio, rekao vam je ovde u Skupštini Aleksandar Vučić, ja sam primetila da ste vi držali onu krpu - izdajnik, vi koji ste izdali Srbe na Kosovu i Metohiji, vi koji ste pustili šiptarske teroriste, vi koji niste ništa hteli da uradite. godine 2008. ste ćutali, pa bila bi bruka za čitav srpski narod, taj na Kosovu i Metohiji, da nije bilo nas iz opozicione tadašnje stranke da prikupimo ono malo ljudi ovde da nekako pokušamo da ih utešimo za izdaju koju ste im vi priredili, ova preambula Ustava je napisana i usvojena zahvaljujući tadašnjoj opozicionoj Srpskoj radikalnoj stranci. Vas nije interesovalo ništa u vezi Ustava.

Nisu vas interesovale ni odredbe koje se tiču ni ljudskih prava, ni svega što je važno za ovu državu. Pa čak ste izbegli da to uradite zato što vam to nije bilo bitno. Rekli ste i već pustili Srbe na Kosovu i Metohiji niz vodu kada je ovaj vaš pobegulja Jovanović išao sa Samardžićem na nekakve bečke pregovore. Zamajavali ste narod. Vi ste direktni krivac za sudbinu srpskog naroda, a mi dobro znamo da će predsednik ove države i ova većina u Narodnoj skupštini i Vlada Republike Srbije sve da učine da zaštitimo naš narod. Kosovo je srce Srbije, Kosovo je sastavni deo Srbije i uvek će biti, a vi svoju bruku nikada nećete moći da sperete.

Poštovana potpredsednice skupštine gospođo Božić, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvažena gospodo iz nezavisnih institucija, morala sam ponovo da se javim, jer ono vreme koje mi je bilo u prethodnoj replici je bilo kratko da čitav niz izdaje Demokratske stranke Srbije navedem i da napomenem opet da je kolega i tada bio narodni poslanik te poslaničke grupe.

Dakle, 2004. godine, ovako, misliće čovek jedan običan dan, počela je sednica Narodne skupštine, zasedanje. Ne mogu da se setim tačno koje su tačke bile na dnevnom redu, ali uglavnom u trenutku kada smo čuli da je počeo pogrom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da se ubijaju srpska nedužna deca, žene i da šiptarski teroristi imaju nameru da isteraju i poslednjeg Srbina sa vekovne srpske zemlje, javili smo se tada kao opozicioni poslanici da na to ukažemo. Rekli su - zašto dižete paniku, šta vi pričate gluposti? Da li je tako bilo, Arsiću? Vi podbunjujete narod, širite lažnu uzbunu i tako je to sve bilo, gospođo Božić, sa tim nesrećnim DSS-om sve do trenutka dok se nije desila ta 2008. godina. Pre toga zamajavanje, razne deklaracije, rezolucije. Čuli ste i od predsednika Vučića u ovim danima kada je bila tema Kosovo i Metohija da smo kao odgovorni ljudi, iako smo znali da je to samo obično slovo na papiru što Koštunica, Tadić i ostala njihova klika predlažu navodno da sačuvaju južnu srpsku pokrajinu i naš narod tamo. Glasali smo zato što nam je država Srbija iznad svega.

Sada vi imate ovakve neke povampirene likove koji se pojavljuju u tom nekom novom sazivu i pričaju sve i svašta.

Za razliku od vas, kolega, ja nikada i nikoga, a vi ste izdali Srbe na Kosovu i Metohiji, nisam izdala za 32 godine mog političkog angažmana. Ponosna sam na ove ljude u čijem sam društvu. Ovo je moje prirodno okruženje, a vaše prirodno okruženje su Kurti i šiptarski teroristi koje ste pustili na slobodu i svi oni izdajnici sa kojima ste sada u dogovoru i u koaliciji.

Naravno, pošto sam dugo u političkom životu Srbije, imala sam prilike i da budem u mandatima kada je i vaš otac bio narodni poslanik, ali vi ste se tada zalagali za najšire demokratske procese, pa ste krenuli sa prebijanjem narodnih poslanika i ne samo to, znate, obično prebijanje, isključe se kamere, predsednik Skupštine, vaš predsedavajući i jedan i drugi, predsednica Skupštine pošto je žena bila u pitanju i njen zamenik lepo krenu da kidišu ko im ne odgovara u sali, kao kada bi ja sada gospodine Gavriloviću rekla, uvaženom predsedniku Orliću, hajte molim vas, ovaj Gavrilović nešto mi nije simpatičan, ni mio, ni drag, kako je u skladu sa njegovim imenom da ga prebijemo i izbacimo iz sale. Ne, samo to, neko je malo pre pomenuo pa sam razgovarala ovde, neobavezno da kažem, sa kolegom Arsićem, doneli ste Zakon o lustraciji. Takav morbidan zakon, nije vam bilo dosta da nas tučete, da nas izbacujete.

Sve ste vi to radili, znate u kojim trenucima? Mi kažemo da je Vilijem Voker kriminalac, da je izmislio aferu „Račak“, da ga plaćaju albanski teroristi. Jel smo bili u pravu? U tom trenutku, vi kažete, nije tada dobar momenat da više budete u sali, izađite napolje, odnosno da vas lepo prebijemo i da vas iznesemo.

Branili ste Vilijama Vokera. Tako danas branite Kurtija. Tako ste krenuli na predsednika Republike koji se bori svakoga dana za narod na KiM, za narod u Srbiji, za narod ma gde da živi srpski narod da opstane, da ima posao, da imamo investicije i da stvara nešto za buduće generacije.

Šta ste vi ostavili iza sebe, gospodine Gavriloviću? Ostavili ste pustoš, jad, bedu, a da ne govorim o tome da će da vas pamte samo u ovim analima skupštinskim kao neko ko nije ni „d“ od demokratije, već neko ko je gledao kako će u pravom smislu reči da likvidira i da satire svoje političke neistomišljenike.

U tom maniru ste se i vi lično i ovaj ispred vas, i jedan i drugi, razmahali pre neki dan, veliki junaci, pa ćete vi da krenete u sukob, odnosno da linčujete fizički Aleksandra Vučića.

Prošlo je to vreme. Ovde ćemo da vas držimo ko malo vode na dlanu. Što više pričate, narod vidi kakvi ste i nikada nećete moći da dobijete ni minimalnu više podršku da budete u parlamentu, a kamoli vi više da vladate, jer sve što ste uradili, uradili ste da buduće generacije ima da ispaštaju. A mi smo uspeli i naš predsednik u proteklih 11 godina mnogo toga da ispravimo. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine gospodine Orliću, poštovana ministarko gospođo Popović, dozvolite mi da, pre nego krenem da govorim o ovim važnim temama, gospodine Orliću, izrazim najviši stepen divljenja prema vašim demokratskim načelima i načinu na koji vodite odgovorno Skupštinu.

Naime, kada su ovi prekoputa, koji su malopre neartikulisano reagovali na izvanredan govor kolege Rističevića, bili na vlasti, nama nije palo na pamet da se tako ponašamo. Mi smo imali takve situacije da nam je policija upadala, da su nalagali tim policajcima da se gase kamere, da nam se zavrću ruke, da se šutiramo u stomak, da nam se oduzima reč kada uopšte nismo za govornicom, da se izbacujemo sa sednice i onda kada nisu prisutni poslanici.

Zamislite vi sada kada biste vi kao predsednik Skupštine, što, naravno, vama nikada ne bi palo na pamet, čitali spisak i kažete – oduzima se reč i izgovarate imena ljudi koji nisu u sali? Dakle, to je zaista jedan najveći stepen, moram da kažem, političke, ili kako god, šizofrenije kod tih ljudi.

Što se tiče osobe koja je govorila pre mene, ja zaista nisam Dejana Vasić da vraćam ljude u vinklu, ali ja moram da ispričam moje lično iskustvo sa tom damom koja je vama rekla da predsednik Republike nekome namiguje. Ja ne znam šta je ona priželjkivala njegovim prisustvom, ali moje iskustvo je takvo da je na moje „dobar dan“, evo, gledaju građani Srbije, stručno lice, ne znam da li još ima stručnih, osoba meni kaže: „Gospođo, vi ste kriminalac“, meni kaže da sam ja kriminalac, „vi ste deo jedne organizovane kriminalne grupe“.

Znate, toliko dugo obavljam ovaj posao i u javnom životu sam i ne mogu da verujem… Nisam zaista mogla da verujem. To mi se nikada nije desilo da imam nekakvu reakciju nekoga kome najkulturnije i najnormalnije kažem – dobar dan.

Gospodine Orliću, jeste danas nedelja i mi smo odgovorni ljudi. Ja sam i kao opozicionar, naravno, treba da se radi, bila odgovorna, isto tako i moje kolege koje su nekada bile opoziciji, da radimo i subotom i nedeljom i noću i danju zato što su državni interesi najpreči, ali ja zaista nisam neko ko može da određuje uloge u cirkusu. Danas je nedelja. Možda negde radi cirkus. Prekoputa sebe vidim kandidata za gutača vatre, za hodanje po žici, ženu zmaja, ukrotitelja lavova. Šta hoćete od mene? Da vam ja dodeljujem uloge i poslanici Srpske napredne stranke? To morate sami da odredite, a ovde se danas razgovara o vrlo ozbiljnim temama.

Gospođo Popović, kad je donet Ustav 1990. godine i kada je obnovljeno višestranačje u Srbiji, mi smo tada ustanovili načela koja nisu postojala ranije pod komunističkom vlašću. Prekinuto je sa društvenom svojinom, uvedeno je višestranačje, garantovala se stalnost sudijske funkcije, ali ono što nije bilo dobro tada u tom Ustavu i što je ispravljeno donošenjem Ustava 2006. godine, to je da Ustavom iz 1990. godine nije izvršena striktna podela vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu.

Uradilo se to na jedan drugačiji način, kroz zakon koji je to garantovao i zakon koji je državne organe uredio tako da se zna šta radi sudska, šta izvršna, a šta zakonodavna vlast i naravno to je ispravljeno Ustavom 2006. godine.

Demokratska stranka je pravila apsolutni bojkot donošenjem Ustava 2006. godine, svedok sam toga, i ne samo to, već katastrofalna rešenja koja smo mi jedva uspeli pod pritiskom i snagom kao opoziciona stranka da ispravimo, njihova rešenja i predlozi bili bi fatalni po ovu državu. Naravno, oni ne bi imali većinu da za to glasaju, ali u mnogim segmentima su pokazali da i tada, a to je i bila nekad Demokratska stranka gde je ovaj jedan bio levo smetalo i večiti savetnik, koji ih sada predvodi, dakle nije usudila da uradi ono što je za državu potrebno.

Godine 2006. je izvršena ova neophodna podela i već 2007. godine je Venecijanska komisija dala svoje mišljenje i još tada rekla da reforma pravosuđa koja treba da usledi i samostalnost sudske vlasti, što je srž ustavnosti jedne zemlje, to je valjda produkt sigurnosti građana, a na kraju krajeva i civilizacijska tekovina, nije uspostavljena zbog toga što nije odvojena sudska grana vlasti da bude potpuno nezavisna.

Vi ste to sada uradili, odnosno Vlada Republike Srbije, građani podrškom na referendumu prošle godine u januaru, ja im se zahvaljujem zbog toga. Ja tada nisam bila ni funkcioner, ni poslanik SNS ali sam kao građanin vodila aktivno kampanju na društvenim mrežama da taj referendum uspe i on je besprekorno uspeo.

E sada, šta je prethodilo i tom Ustavu i donošenju ovih i ovakvih zakona? Ono što mi i dan danas, a vi ste svesni toga ne možemo do kraja da iskorenimo. Ja zaista neću iz korektnosti prema obavljanju vaše visoke funkcije da govorimo o pojedinačnim imenima, restovima DOS lopovske vlasti, ali moram da napravim jednu digresiju i da podsetim građane kako je sve počelo.

Dakle, počelo je tako što su posle petooktobarskih, onih kažu promena, ja kažem puča, krenuli sa uništavanjem srpskog pravosuđa. To je bilo pre ove fatalne reforme 2009. godine kada je otpušteno 900 sudija, što kažu na pravdi Boga, preko noći objavljen spisak i mi smo svedoci toga da su mnogi ti ljudi zbog stresa izgubili svoje živote i da su se mnogi razboleli i kako su oni to uradili. A način o kome je govorio gospodin Jovanov juče je zaista apsolutno tačan i ja samo moram da to dopunim zato što je osim ovog predsednika opštinskog odbora DS iz Vlasotinaca koji je stavio pečat opštinskog odbora DS, zamislite čuda da to bude onako potvrđeno, da su to ti kandidati koji ispunjavaju njihove kriterijume, pečat stavio i predsednik opštine, opštinski pečat, opštine Vlasotince, izvesni Srđan Šušulić, mislim da se tako prezivao.

A kako su oni dobijali informacije koga oni treba da kadriraju? Upravo preko ovog nesrećnog „žutog primerka“ i njemu sličnih. On je bio potrčko tadašnjeg direktora BIA Saše Vukadinovića, koji je, gle čuda, njegov zemljak iz Kruševca, pravili su liste i spiskove od opštine do opštine.

Šta je bio kriterijum? Evo, to je apsolutno ustanovljeno i to su ljudi, nažalost, sudije koje su ostale preko noći bez posla iz Društva sudija dokumentovali, doneli kako je to bilo. Kaže – ako je okoreli neprijatelj DS, on ne može nikako da bude izabran ni na jednu funkciju. Ako je onaj koji je godinama pružao besplatnu pomoć DS, znači svima ovima koji sede ovde i koji su bili ili na nekoj funkciji ili obični članovi i supružnici tih istih, oni mogu da budu izabrani.

Koga su izabrali posle 2000. godine? Nesrećnog Majića, Vukčevića u Specijalno tužilaštvo i što je najgore od svega, a to niko nije do sada u raspravi pomenuo, a ja hoću, kako je počela kriminalizacija ovog društva? Oni optužuju nas da smo mi nekakvi tajkuni i da štitimo tajkune. Najveće lopove ste vi proizveli u ovoj državi.

Oni su preko noći smenili ženu koja je bila predsednik Privrednog suda, Milenu Arežinu, samo zbog toga što je bila član Savezne izborne komisije, nisu im odgovarali rezultati. Na kraju krajeva, oni nisu imali ni zapisnike da dokažu tu svoju pobedu, pa su išli po tu pomoć u drugu stranku.

Tako da je bilo jasno da ono žele da sva preduzeća u kojima su naši napaćeni radnici radili, očevi i majke mnogih mojih mlađih kolega preko noći zatvore, da ih kupe za bagatelu i gle čuda, postavili Gorana Kljajevića koji je bio, da li je tako, predsednik tog Privrednog suda.

On je izmislio poseban, nepostojeći institut u pravnom sistemu ove zemlje, tzv. „predlikvidacioni proces“ i bio je čovek ekspert za stečajeve. Preko noći uvede stečaj, predlikvidacioni proces i tako propadne. Znači, pljačka se „Geneks“ i sve redom, a da ne govorim o činjenici da su njihove sudije upisale Milana Panića kao vlasnika jednog dela „Galenike“. Da li je istina to što ja govorim? Jeste.

Da li je istina da su takvom pljačkaškom privatizacijom ostavili 400 hiljada ljudi bez posla i vi imate sada glas da dignete, kako vas nije sramota da se bilo ko od vas javi, da bilo šta priča? Vi, koji pripadate stranci Vuka Jeremića, da podsećam na njegove kriminalne aktivnosti? Oduvek je imao takve ambicije. Prvo, iz takvog je porodičnog miljea, znate? Navikli su da otimaju, da pljačkaju, da kradu i kao malog dok je bio u onim „špilhoznicama“ ili već kako se kaže, kažu – jednog dana kada porasteš, ti ćeš da budeš jedan bogati pljačkaš i krenuo je tim putem. Lepo čovek sebi pribavio pare dok je bio ministar savezni ove države, pokrao je sve što je mogao u ministarstvu i izdao ovu zemlju, lično se zalagao i zvao ministre iz Putinove Vlade da Rusi ne stave veto na priznanje tzv. „države Kosovo“, na čemu su mu se posle onog katastrofalnog pitanja u Međunarodnom sudu pravde odlično Albanci zahvalili i to na srpskom jeziku u njihovom mediju „Ekspres“ i napisali „Hvala Vuče“. I vas nije sramota da nama bilo šta prigovorite?

Da li vi razmišljate o tome kako će vas da gledaju buduće generacije? Kako na vas gledaju građani Srbije? Kako ovaj lopov iz Novog Sada, pa ja te Boro najbolje poznajem, najduže sam bila sa tobom u političkom aktivnom životu pored gospodina Jovanova i gospođe Pilje u pokrajinskom parlamentu ili u Vladi. Ne da si krao, nego si otimao. Što je najgore od svega, ljudi koje si ti nagovarao na takve kriminalne radnje sada ispaštaju i ispaštali su zbog tebe.

Imali smo ovde obraćanje jednog, jednu perjanicu valjda advokature u Srbiji, čovek blage veze nema. Prvo, ne zna ništa o političkom sistemu ove zemlje. Izgleda da nije čitao ni ove zakone i kao neko ko se zalaže za demokratiju u ovoj zemlji, oni stavljaju primedbu na ovaj set zakona za koje ste vi dobili najviša priznanja od Venecijanske komisije. Oni smatraju da je to neki sistem, valjda su i oni iz takvog porodičnog miljea, i dalje socijalističkog samoupravljanja, i da glas građana treba da bude preslikan na način izbora sudija. To je nemoguće.

Da li ste vi svesni toga da upravo ovim što je gospođa Popović uradila i Vlada Republike Srbije, država Srbija je danas na izvestan način istorijsko preklapanje završila i sa Sretenjskim ustavom koji je donet u Kragujevcu 1835. godine. To je prvi Ustav Srbije i prvi Ustav gde je jasno odvojena nadležnost tri grane vlasti, sudske, izvršne i zakonodavne.

Vi to ne razumete i vama nema pomoći, ali zbog toga moram da navedem još neke slučajeve. Kako je to moguće, gospodine Orliću, da nam predavanje drže ovi ljudi koji su kroz reizbor tih sudija postavljali ljude koji su krali po odrešenim fabrikama? Znate, oni su doneli, sećam se, podsetiće me kolega Arsić, mada nije ovde, prvi zakon da sudija ne može da bude izabran na sudijsku funkciju ako je odslužio više od šest meseci pravosnažne kazne zatvora.

Jel tako, gospođo Popović, to je bio njihov zakon početkom 2000. godine? I oni nađu nekoga koga su preko svojih kriminalnih veza u sudstvu oslobodili, taj pre toga opljačkao fabriku u Vladičinom Hanu, Surdulici, i kažu – e, sad ćeš ti da budeš sudija i da radiš za nas. Jel ovaj Kljajević i vaša DOS-ovska klika, vi iz Demokratske stranke, vi ste imali apsolutno razrađeni sistem. Evo kako – izaberete sudsko veće za ne daj bože, ako nešto krene po zlu, pa ovaj koji je opljačkao tu fabriku, koji je to kupio za bagatelu, ako padne u šake nekome, automatski bude oslobođen. Na isti način biste vladali i dan-danas. I naravno, što kaže kolega Vujačić, još gore.

Srećom, Srbija je danas jedna uspravna zemlja, zemlja u kojoj će da se poštuje apsolutno svaki član zakona, pre svega Krivičnog zakonika i svaki član zakona prema kome će se odgovorno birati ljudi na najviše sudijske odnosno pravosudne funkcije.

Vidite, za razliku od njih, gospođo Popović, dok nisu doneti ovi zakoni, evo, mi smo imali izbor sudija jesenas, jel tako, u dva ciklusa, jasno stoji ko su ti ljudi, koliko godina su studirali, koji je prosek studiranja, kakve su im moralne i druge karakteristike i osobine, a u njihovim apsolutno nije bilo jedne jedine reči, već samo podobnost, odnosno pripadnost žutoj tajkunskoj koaliciji i Demokratskoj stranci i DOS-ovskim strankama na vlasti.

To je čak išlo dotle da je Boško Ristić, taj bahati predsednik Odbora za koga tačno reče Arsić da mu je svaki put kad je neko tražio da se sastane sa njim morao da da najmanje 200 evra, u trenutku kada su donošene takve odluke, na osnovu izveštaja BIA-e, Vukadinovićeve, i opštinskih organa Demokratske stranke, jednom prilikom rekao na sastanku Visokog saveta sudstva – aha, ako vi sad ovo snimate, ko su ti kandidati, ako se recimo neko pobuni na toj sednici, ja neću prisustvovati na toj sednici.

Prema tome, bolje bi vam bilo da ćutite, da učite, da se malo primirite, da budete civilizovani. Ono što ste uradili pre neki dan je…

(Ivana Parlić dobacuje.)

Gospođo, stvarno ne mogu u vinklu da vas vraćam, vi vidite kako ćete, moje je da pokušam da vam objasnim da budete koliko-toliko pristojni i normalni.

Što se tiče ovih zakona, apsolutno sam sigurna, gospođo Popović, jer vi vidite, kad se sve ovo pogleda, koliko je to trnovit put, što u njihovu glavu ne ulazi, što oni ne mogu da shvate, zato sam se vratila na Ustav iz 90-te godine do današnjeg dana, mukotrpno je sve to bilo.

Zbog svih tih ljudi, zbog budućih generacija, uverena sam i videla sam na osnovu prethodnih ciklusa izbora sudija, po svim kvalifikacijama i karakteristikama, da će oni zaista biti u pravom smislu reči pravosudni stub i oslonac ove zemlje, u koje će građani da imaju poverenje.

U ovakve, niko nikada neće imati nikakvo poverenje. O cenzusu i visini cenzusa će da se razmišlja, ali te prevare i sve te laži i obmane, to sve pada u vodu pred ovakvim argumentima i pred činjenicom da je odgovornost i politika koju vodi SNS i ova država, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, nešto što u svakom trenutku i svakoga dana ulica sve veću sigurnost kod građana Srbije. Hvala vam.