Hvala, gospodine Arsiću.

Gospodine ministre, možda je sada prilika, pošto je i kraj kalendarske godine, da razgovaramo o problemu nepovezanog radnog staža i o nemogućnosti ljudi koji treba da idu u penziju, a nisu im uplaćeni obavezni doprinosi za socijalno osiguranje i oni neće, naravno, da se nađu u ni u ovom registru, jer i nisu mnogi ni našli novo radno mesto, tako tumaraju, rade nešto, uglavnom ljudi se snalaze, preživljavaju tako što ih izdržavaju deca ili jedan od supružnika.

U pitanju su ljudi iz fabrika Zastava automobili, Zastava kamioni , Goša Smederevska Palanka, Prva petoletka, 14. oktobar, njih je zaista puno. Da li možete da mi date informaciju? Na osnovu njihovih pravosnažnih rešenja ne postoji još uvek mogućnost da se iz stečajne mase ovih propalih preduzeća… Znate, u Zastava kamioni prvo dolaze veliki poverioci, tamo formalno postoji još direktor i 12 zaposlenih, ali za sve te ljude nema mogućnosti da se iz te mase isplate ta njihova dugovanja. Mnogi koji imaju vrlo mali taj vakum od broja godina i radnog staža do odlaska u penziju sada to ne mogu da urade.

Kako je to toga došlo i kako je uopšte uništena srpska industrija koju vi pokušavate sada da oporavljate? Pre svega, zločinačkim NATO bombardovanjem. Zato ne mogu da verujem da neko poput Boška Obradovića i cele ove žute klike može da se pojavi, recimo, u Lučanima na predstojećim izborima. Jedino tamo su uspeli. To ih je Boško nagovorio i rekao – aha, ja tamo imam neku podršku. Znate li koliko puta su zlikovci iz NATO bombardovali Lučane? Sravnili sa zemljom i oni sada imaju uopšte obraza da se tamo pojave, sve su opljačkali, uništili, ta žuta lopovska DOS-ovska vlast, ljudi ostali bez posla. Sada je ovo stvarno problem. Dok oni ovde urliču, udaraju i sve to rade na osnovu te uplate, ma ne, kakav Đilas, to su uplate od ovih sa zapada čiji su oni produžena ruka, da prave haos i nered u Srbiji. Mi imamo sada zaista problem, gospodine Mali, jer ti ljudi očekuju odgovor i do kraja godine mnogi od njih treba zaista, na osnovu svojih godina života i staža, koji im je ostvaren u tim fabrikama, samo sam neke od njih napomenula, da idu u penziju, ali jednostavno nema mogućnosti. Šta Vlada Srbije može ili hoće da učini da se tim ljudima pomogne?

Izašao je ministar, ali moramo da pokrenemo jednu veoma ozbiljnu temu kada je u pitanju obavezno socijalno osiguranje, jer Registar, imali ga, nemali, to je sada potpuno tehnički zakon i jedan osnov po kome će da se ostvari uvid u ono što se dešava kod obaveznog socijalnog osiguranja.

Ali, šta je problem danas u Srbiji? Problem su svi oni koji nisu u mogućnosti zbog izuzetno teške socijalne situacije i ekonomske da plate obavezno socijalno osiguranje.

Naime, krajem maja meseca ove godine poljoprivrednicima u Srbiji su počela da stižu rešenja za obavezno socijalno osiguranje i u proseku je to 6.000 dinara na mesečnom nivou. U Srbiji danas ima 370 hiljada registrovanih gazdinstava i onih koji po tom osnovu treba da plate socijalno osiguranje, ali samo 50 do eventualno 70 hiljada, pošto se još nisu završili svi kvartali ove budžetske godine mogu to da urade. Ostali ne mogu, jer nemaju odakle.

Vi time treba da se bavite, i umesto da ste imali poseban zakon koji će direktno da se odnosi na poljoprivrednike, kao posebnu kategoriju, i veoma ugroženu u društvu, mi sada raspravljamo o nečemu što je tehnička stvar.

Uostalom, gospođo Gojković, mislim da i vi kada dobro razmislite, a i sve vaše kolege u vašoj poslaničkoj grupi, pod hitno je vreme da se izvrši rekonstrukcija Vlade, da kao kofer napolje lete pojedini ministri, kao i Rasim LJajić, koji uostalom danas izjavio da se umorio od politike, kao da je orao i kopao 18 godina, a ne pravio svetske kombinacije i na kraju došlo se do saznanja, otvorila se samo ta kutija, da je on na čelu narko klana u Novom Pazaru i u Srbiji, uopšte.

Poštovani ministre, građani Srbije treba da znaju šta se sve iz ovih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje izdvaja, jer mnogi ljudi to kad im se ovako kaže ne razumeju, pa ću ja jedan deo toga da raščlanim i da govorim o ovom obaveznom doprinosu za slučaj nezaposlenosti.

Naime, u Srbiji je mnogo preduzeća od dolaska tajkunske dosovske koalicije na vlast 2000. godine, kada je otpočeta pljačkaška privatizacija, ostalo bez posla. Rasim LJajić je bio ministar za boračka i socijalna pitanja u jednom periodu, pojavljivao se svuda sa onim nesrećnim Cvetkovićem, sa Mlađanom Dinkićem, obećavao sve i svašta, pa tako i u Kragujevcu, u gradu iz kojeg ja dolazim, obećao je svim radnicima koji su ostali bez posla u fabrikama, kao što „Koža Partizan“, „Autosaobraćaj Kragujevac“, „Filip Kljajić“, „Zastava automobili“, da će biti zbrinuti, bez obzira na sve to, uljuškan u tu fotelju i u vlast, da će dobiti nova radna mesta ili bar adekvatnu pomoć za slučaj nezaposlenosti.

I pošto je lagao, kao što i dan danas laže da nije na čelu narko-mafije u Srbiji, vas pitam, gospodine ministre, da li ste sada, kao ministar finansija, s obzirom na to da je prošle godine, 17. decembra, izvršena izmena i dopuna Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju, ostvarili uvid u to koliko je ljudi bez posla, da nam kažete kolika je prosečna pomoć za gubitak od posla i takođe da nam date podatak, pošto se non-stop hvalite i vi i ostali članovi Vlade kako smo mi društvo koje napreduje, bogato, kako ovde cveta preduzetništvo, koliko je onih koji dobrovoljno uplaćuju, dakle, ne ovaj obavezni deo, socijalno osiguranje, jer mnogo toga u zdravstvu Srbije treba da se plati, bez obzira na to što ljudi imaju osnovno osiguranje.

Pa, kako i da se ne plati, kad nam drugi mafijaš vodi Ministarstvo zdravlja, a to je Zlatibor Lončar?

Gospodine ministre, vi ste sve to lepo rekli, ali ja vas to u opšte nisam pitala. Konkretno sam vas pitala šta se dešava iz dela obaveznog socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti sa onim ljudima, navela sam vam fabrike, mogu da ređam po celoj Srbiji, jer takvih je mnogo koje su ovi opljačkali iz žute DOS koalicije čiji je deo bio punih 14 ili već koliko godina Rasim LJajić, koji su primili novčanu naknadu za gubitak od posla, čije je dejstvo prestalo, odnosno na to više nemaju pravo, a oni su i dalje bez posla.

Dakle, ako ti ljudi imaju 50 ili više godina, daću vam sad konkretan primer… Da je nastavljena ta politika žutih u Kragujevcu govori činjenica da je gradonačelnik Kragujevaca Radomir Nikolić otpustio ogroman broj ljudi iz javnih preduzeća. Oni su primili u periodu od devet do 12 meseci naknadu za slučaj nezaposlenosti od Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu u proseku od 16.000 dinara. Pošto ih je Radomir izbacio na ulicu, u međuvremenu se on, tata, mama, basnoslovno obogatili, šta će sad biti sa tim ljudima koji su po zakonu, ovom dakle, čiji registar uređujemo, iskoristili to pravo, a sada jednostavno oni nemaju ni za osnovne životne potrebe, jer Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju ne odnosi se, dame i gospodo, samo na to lice koje je to uplaćuje, već i na članove njihovih porodica? Šta je jedno dete maloletno krivo što je otac ostao ili majka bez posla zbog takve politike koja je vođena.

Gospođo Gojković, hvala vam što ste mi dozvolili da ukažem na povredu Poslovnika. Naime, ja sam pokušala u sistemu da se prijavim posle izlaganja Boška Obradovića, ali je tehnička služba otklonila te nedostatke i ja sad moram da reagujem.

Vidite, nije kamera RTS-a snimila čitavu atmosferu, pa ja to moram građanima da dočaram.

(Zoran Živković: Ajde, molim te, objasni nam.)

Odjedanput su ….

E, ti Živkoviću, ćuti, ti si iz bureta izašao tek, dok ti dođeš sebi sačekaj …

Pa, kako može da kaže gospodinu Rističeviću da je izašao iz štale.

Pa, znate šta, on je jednom poljoprivrednom proizvođaču rekao da je izašao iz štale, Marijanu Rističeviću, što je pohvalno da čovek ima odakle i da izađe i da ima svoje imanje i da uzgaja sve ono što ima na imanju. A, znate, ne može meni da dobacuje dok ja govorim, niste ga čuli. Na kraju, on meni ne sme to uopšte. Mi smo tu koaliciju uništili …

Pa, ja nastavljam.

Dakle, gospođo Gojković, i onda je nastala, vi to ne možete da vidite sa mesta predsedavajućeg, jedna atmosfera koja je kao zastrašujuća, pa se dogovaraju, pa Boško im daje neke instrukcije. Preporučila bih, zbog dostojanstva i građana Srbije, a i pre svega zbog atmosfera koja treba da bude u toku da mi raspravljamo o amandmanima na kojima smo veoma, veoma temeljno radili, da preporučimo Obradoviću da se on odavde direktno sad iz Skupštine uputi u Guču, odnosno u Lučane. Pošto je on ideološki sledbenik Dimitrija LJotića, odnosno hitlerovskih fašista, da ode u Guči i da građanima sela, gde su ljotićevci, Nemci izvršili zločine i streljali 186 meštana tih sela objasni …

… zašto je on njihov sledbenik i konkretno da ode u sva ova sela, u Gornji i Donji Dubac, u Luke, Osonicu, Lisu i u Negrišore i da objasni građanima kako to da je on nagovorio sve ove ovde zajedno iz njegove klike … (Isključen mikrofon.)

Evo, izašao je ovaj ljotićevac Boško Obradović. Ja sam se malopre javila, gospodine Marinkoviću, zato što javnost Srbije treba da zna o kakvom je čoveku reč i političkom profilu. Zaista, ta hipokrizija u njegovoj glavi je nešto što ne može niko normalan da prihvati, a naročito meštani Dragačeva čitavog, znači Guča i Lučana, gde se taj njegov prozapadnjački izdajnički savez kandidovao na predstojećim lokalnim izborima.

On je trebao Đilasu i njegovoj ekipi da objasni, pre nego što ih je ubedio da on tamo ima nekakvu podršku, da su ljotićevci, čiji je on sledbenik i u čiju ideologiju se zaklinje, izvršili najmonstruoznije zločine u dragačevskim selima. Ja ne mogu sada, gospodine Marinkoviću, jer nemam vremena po Poslovniku, javila sam se zbog povrede dostojanstva Skupštine, da pročitam sva imena nastradalih ljudi, ali ću vam reći da su ljotićevci, sa nemačkim okupatorima, dakle na njihov nalog, imali su svoje saradnike koji su išli od kuće do kuće, govorili ko i kada treba da se likvidira. Iako su četnici Draže Mihajlovića uključeni u tu borbu sredinom septembra 1943. godine uspeli da odbrane većinu stanovnika Dragačeva, ljotićevci i nemački fašisti su pobili i poklali na najmonstruozniji način mnoge ljude.

U Donjem Dublju, u Osaonici, u selu Lisa, u Negrošinu postoji jedna čitava ekspertiza tih zločina koja ima naziv dragačevski crni dani. Zaista je neverovatno da takav čovek pretenduje na bilo šta u mestu i u kraju odakle inače potiče, odakle sam na kraju krajeva i ja, i da može da se pojavi sa bilo kim od te svoje izdajničke klike, iz tog saveza i da poruči da će meštani Guče, Dragačeva, Lučana da žive bolje ako oni dođu na vlast.

Mogu da otimaju, da kradu, da pljačkaju, završavam, jer pre nego što su počeli da ubijaju ljude, ljotićevci i nemački fašisti su kao taoce od početka 1941. godine do 1944. godine upadali u Dragačevo, kao što sad upada Boško Obradović…

(Isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je da se promeni član zakona koji će omogućiti našim sunarodnicima iz Republike Srpske da im se u roku od šest meseci, onima koji to žele i koji su dali izjavu da priznaju državu Srbiju kao svoju maticu, izda državljanstvo Republike Srbije.

Već 50.000 Srba iz Republike Srpske podnelo je zahtev za državljanstvo Republike Srbije. Oni to nisu uradili ni iz kakvih pragmatičnih razloga, zato što već specijalni odnosi koje ima Republika Srbija sa Republikom Srpskom omogućava mladim ljudima da se ovde obrazuju, onima koji su u nekim godinama da se leče na našim kako VMA, tako i drugim zdravstvenim ustanovama. Ali, ovo je za njih veoma važno, zato što je to priznanje da se identifikuju sa svojom maticom, sa Srbijom koju neizmerno vole. Zato je neophodno da MUP Republike Srbije ovaj postupak skrati.

U ovom članu zakona za koji sam tražila izmenu nije definisan rok u kojem Ministarstvo odobrava i rešava pozitivno po zahtevu bilo kog Srbina iz Republike Srpske. Nekada se nerazumno dugo na to čeka, ne samo 50.000 njih koji su u proceduri, već i oni koji su dobili državljanstvo posle nekoliko godina, a nekima je to na kraju i neophodno ne samo zbog te identifikacije sa maticom Srbijom, već iz razloga što neke životne statuse rešavaju sa delom svoje porodice koja živi ovde, kao što su u pitanju, na kraju krajeva, i bračni statusi, roditelji i deca i mnogi drugi slučajevi koji zaista te ljude onemogućavaju da funkcionišu na način na koji oni to žele, a sve njihove oči i njihova srca su uprta u Srbiju i gledaju u Srbiju kao nešto najvrednije što je u njihovim srcima i gde iskreno pripadaju.

Morate da znate da su Srbi iz Republike Srpske, od stvaranja i početka tog jedinstvenog prostora koji je zaokružen stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada su se objedinili na jednom prostoru Srbi pravoslavne, muslimanske i katoličke veroispovesti, dali veliki doprinos u razvoju zemlje i, na kraju krajeva, u poslednjim otadžbinskim ratovima za odbranu naših gradova i područja zapadno od Drine i ovo bi bilo neophodno. Zato vas molim da prihvatite ovaj predlog kako bi oni u roku od šest meseci dobili pozitivan odgovor i kako bi imali državljanstvo Republike Srbije.

Moram vama da se obratim, gospodine Mariću, uz svo uvažavanje gospođe Nele Kuburović, jer nije tu ministar, zato što želim da pokrenem jedno pitanje koje je veoma značajno.

Dakle, Srbija je imala Strategiju za zaštitu od požara od 2012. do 2017. godine. Pošto je taj period prošao, bio bi red da kao parlament dobijemo izveštaj o tome i da se uradi nova strategija. To govorim iz razloga što, ne daj bože, ali to je nešto što može da se desi u nekim delovima, a i građani Srbije treba da znaju da su rusko-srpski specijalci u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu elitne jedinice obučene za gašenje požara. Zašto nisu angažovani u Grčkoj? Zbog toga što je bio veliki pritisak na grčku vladu od strane ovih neprijatelja Srbije iz NATO pakta i jednostavno to se nije desilo.

Imali smo situaciju, gospodine Mariću, da je Rasim LJajić potpredsednik Vlade Republike Srbije u subotu uveče rekao da ako on i Sulejman Ugljanin ne pobede, znači lista Ugljaninova „Samoopređeljenje“ i LJajićeva lista „Vakat je“ goriće, kako je rekao, Novi Pazar. Dakle, da ne bi došlo do te situacije, recite mi sada molim vas, tu je ministar Nela Kuburović… Gospođo Kuburović, 2006. godine 8. novembra na Mitrovdan, evo sutra je Mitrovdan, pre 12 godina, usvojili smo Ustav. Odmah posle tog usvajanja Ugljanin je ušao u Vladu Republike Srbije. On se zakleo da će poštovati Ustav Republike Srbije. Bio je rame uz rame u Vladi sa Rasimom LJajićem. NJih dvojica sada, pustite te LJajićeve priče – Ugljanin priča ovo ili ono. To su veoma opasne stvari i, takve izjave, to nije nešto metaforično rečeno. To su ozbiljne pretnje koje treba da se sankcionišu i da se Rasim LJajić izbaci iz Vlade Republike Srbije.

Gospodine Marinkoviću, zaista uz uvažavanje gospođe Kuburović koja je prisutna kao ministar pravde, ovde razgovaramo o zakonu koji nije njen resor. Ja imam utisak, nema tu i vaših kolega iz vladajućih struktura, da vi samo čekate kad će da iscuri onih deset sati, član 158. ja se izvinjavam, predviđen za raspravu po amandmanima. I na šta to onda liči? Sad građani Srbije koji su počeli da gladuju posle ove pauze koji ste vi odredili, pa rekli ste hajde i da častimo Skupštinu valjda da se i naš kolega odmori jer je stajao 92 minuta držeći Poslovnik.

Dakle, vi sad hoćete da predstavite kako je ovde sve šareno i lepo u jednom danu koji je zaista politički turbulentan. Ako ovo što govori koleginica Radeta kao ovlašćeni predstavnik i svi mi poslanici SRS, za vas nije i za vas je Vlada Republike Srbije dovoljan signal da preduzmete nešto. Naravno, vi Marinkoviću nećete ništa dok ste u ovoj Rasimovoj partiji. Čujem da hoćete da je preuzmete, pa sad eto držite tu neku distancu kao fini ste, itd. ali, oni moraju da nam daju odgovore, ali uključite molim vas, ima te svi ispred sebe pogotovo vi telefone, pogledajte aplikacije vodeće medije.

Osnovno pitanje u Srbiji danas je da li ćete Rasima LJajića još uvek predsednika vaše stranke dok mu je vi ne uzmete, ostaviti u Vladi Republike Srbije, kao potpredsednika i ministra ako on i njegova „Vakat je“ lista za Bošnjačko nacionalno vjeće napravi koaliciju sa listom „Samoopređeljenje“ Sulejmana Ugljanina.

Još jedno pitanje, sad opet, evo vi ste tu gospođo ministar, molim vas kako je u državi Srbiji moguće …

(Borisav Kovačević: Aman, dosta više.)

Javljam se po članu 27. u članu 32. gospodine Marinkoviću.

Kao narodni poslanik Republike Srbije. Imam pravo da dobijem od vas koji ste trenutno na mestu predsedavajućeg odgovore na pitanja koji se tiču našeg rada i mojih obaveza i dužnosti kao narodnog poslanika.

Postavljam vam pitanje na koje znam odgovor. Dakle, i građani Srbije znaju da li je u ponedeljak radni dan u Srbiji? Nije, je li tako. Nije iz razloga što je 11. novembar državni praznik u Republici Srbiji, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. I sad recite vi mi kao Vladimir Marinković, koji je narodni poslanik, nosite na reveru „Natalijinu Ramondu“ koja je simbol primirja i stradanja srpskih heroja, naših predaka u Prvom svetskom ratu. Dakle, ne zna se broj žrtava koliko smo izgubili i saveznici su nam odali mnogobrojna priznanja da zaustavimo nemačkog okupatora, ne samo ovde nego na čitavom Balkanu.

Da li je vama normalno da u Srbiji u kojoj se za koji dan, sutra se proslavlja Mitrovdan, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu za nekoliko dana, postoji političar koji nije sankcionisan, sa kojim ćete vi, dakle, Vladimir Marinković, da pravite koaliciju, a to je Sulejman Ugljanin koji govori da smo mi, moram zaista zbog građana Srbije da pročitam tu izjavu od prekjuče, - zadovoljan sam što ćemo sada više političkih opcija, da delimo odgovornosti što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu srpsku državu Srbiju.

Kako možete da ćutite na sve ovo i da budete takvi licemeri, a da proslavljate praznik kojim zaista treba da budemo ponosni na sve srpske heroje i na Vojvodu Bojovića i na Vojvodu Stepu Stapanovića i na sve one koji su nas oslobodili i koji su dali valjda svima vama putokaz kako treba da se ponašate u 2018. godini.

A vi, šta vas briga, Sulja vam je dobar i vi ostajete u Vladi.