Hvala.

Ovaj član 4. govori o načelu integrisanog delovanja i međusektorske saradnje kada je u pitanju, gospođo Kuburović, neka vanredna situacija. Otišao je sada gospodin Marić, a i on nema pravo po Poslovniku da odgovara.

Objasnite mi, molim vas, kako je u slučajevima tamo gde je Sulejman Ugljanin, koji ne priznaje državu Srbiju, koji ne priznaje premijera Srbije, koji kaže da smo mi fašistička zemlja, moguće da Sektor za vanredne situacije deluje ako on podigne neki novi ustanak ili narod na pobunu? Naravno, niko od države nije jači, ali vi to ne demonstrirate ni danas, niti ste uradili juče, a ne verujem da ćete i sutra i prekosutra. Pa šta, računate, zaboraviće se, pričali su ovi radikali par dana.

Verujte da nećemo prestati, dok nam ministar policije ne kaže da li se sastao sa direktorom policije gospodinom Rebićem, kakva su mu operativna saznanja o delovanju narko-kartela i ulozi Rasima LJajića na području Pazara, dok nam ne kažete da li ćete ostaviti Rasima LJajića u koalicionoj vladi kao potpredsednika i ministra iako napravi koaliciju sa ovim bolesnikom Ugljaninom. Zaista ne znam kako vi očekujete da se sednica odvija u nekom drugačijem maniru i tonu i da još vi nama pričate – vi ne govorite o temi dnevnog reda. Pogledajte malo, gospodine Marinkoviću, Predlog zakona i šta piše.

Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Nije još uvek vanredna situacija, vi ste mlad čovek, ali ne baš ni toliko mlad, znate, neki su kao malo vode na dlanu, nije smešno, dame i gospodo narodni poslanici, držali Rugovu i dokle nas je to dovelo. Malopre gledam, smejete se, sve vam je smešno. Čovek koji je bio general policije, a kasnije i ministar, Petar Jojić, znači čovek sa velikim iskustvom…

Ti što govoriš: „vreme“, bolje ti je da ćutiš, ti si svoje vreme potrošila.

Gospodine Marinkoviću, uputila bih vas, a ne znam da li ste ikada bili kod gospođe Radmile Stojanović u biblioteku Narodne skupštine Republike Srbije. Kao poslanik imate pravo da odete, izvolite pa pogledajte stenografske beleške od modernog srpskog paralmentarizma, dakle, od uspostavljanja srpske državnosti, od 1835. godine od prve Skupštine koja je konstituisana u mom rodnom Kragujevcu, da li je ikada u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a evo tu je i gospodin Martinović, kao čovek koji dobro poznaje istoriju srpske državnosti i srpskog parlamentarizma da vas malo poduči, neko uveo spisak zabranjenih reči? Da li ima spisak, gospodine Martinoviću zabranjenih reči? Ima, u Knesetu, znam da ste vi blizak jevrejskom tamo lobiju, stalno posećujete i ambasadu, to je vaša stvar, putujete tamo. To tamo ima, ali dok se to ne izglasa u Republici Srbiji, vi gospodine Marinkoviću ne možete da kažnjavate narodne poslanike zbog reči koje su izgovorene.

Sada, da ja imam vremena, ali opet vas upućujem u skupštinsku biblioteku, da se malo podučite, pa da vidite da su narodni poslanici govorili – bitango, lopužo, ovakav, onakav. Ko je mogao za to da snosi bilo kakvu odgovornost. Pa, ko ste vi da pravite cenzuru u glavi Ružice Nikolić? El vas zbog toga ona treba da posmatra, pošto je gospođa Nikolić defektolog po struci, da vas posmatra sa pozicije defektologa. Stvarno, gospodine Marinkoviću.

Gospodine ministre, u poslednjih nekoliko godina, zbog postojanja rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, ta cela situacija i to što niste dodelili diplomatski status ruskim humanitarcima i specijalcima, je dovela do toga da je Niš postao poprište geopolitičkog, kako to diplomate kažu, obaranje ruku istoka i zapada.

Samim tim, Srbija je ponovo u unakrsnoj vatri između, sa jedne strane prijateljske i bratske Ruske Federacije i sa druge strane, zlikovaca iz NATO pakta, koji svuda i na svakom mestu spočitavaju Srbiji svaku aktivnosti i svaku saradnju u bilo kom obliku sa Ruskom Federacijom.

Sada se postavlja pitanje – zbog čega Srbija odbija bratsku i prijateljsku ruku Rusije? Naravno, ne u pravom smislu reči, jer taj centar postoji i koliko nas Rusija ceni i predsednik Putin, dovoljan je signal taj što je prošle godine na čelo tog centra došao proslavljeni specijalac iz Rusije, Viktor Guljevič, koji je bio na Bajkalu, koji je poznat svuda u svetu, kao čovek koji iz nemogućih uslova, to zna gospodin Marić, spašava ljude i operacijama koje samo Rusi umeju na takav način da izvedu.

Gospodine ministre, ovde se zaista situacija komplikuje i vi morate kao ministar da objasnite svim narodnim poslanicima da nije svrha centra i danas u čitavom svetu, da takve operacije se ne rade samo u svrhu poplava, požara, već i mogućih terorističkih pretnji, pretnji koje mogu da izazovu nemire u našem društvu, a šta ćete veću pretnju od izjave Rasima LJajića, da će da gori Novi Pazar ako ne pobedi njegova i Suljina koalicija i Ugljaninove izjave, koji je u koaliciji sa vama, gospodine Marinkoviću.

Pratim vas i juče i danas, pokušavate da se operete od Sulje - nemamo sa njim ništa. Kako nemate? Potpisali ste koalicioni sporazum. Ovaj Bačevac, koji je do malopre ovde pričao koje kakve gluposti je lično u ime liste „Za evropsku Srbiju“, jer ste ga vi gospodo iz SNS uveli na tu listu, izjavio da je to normalno i da će doprineti pomirenju.

Da li je pomirenje to, gospodine ministre, što Sulejman Ugljanin proziva sve Srbe u Raškoj oblasti, i kaže da su oni, ja moram to da citiram, to je zastrašujuće: „fašistički pioni, svi Srbi koji rade u institucijama države Srbije u Raškoj oblasti“.

Znači, to su i Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva i Ignjat Raketić, predsednik opštine Raška i Nebojša Simović, načelnik raškog upravnog okruga i Gradimir Nedeljković, član Veća u Novom Pazaru i Tihomir Ratković iz SNS, takođe koji je član Veća u Novom Pazaru, koji kaže Ugljanin, vaš koalicioni partner, vaš i Rasima LJajića, da su spremni sve da urade na mig Rusije i da su oni u osnovi četnici.

To što su u osnovi četnici, ako jesu svaka im čast, a to da vi treba konačno, gospodine ministre, da preduzmete kao ministar policije, pa eto razgovarajte sa Rebićem, vašim direktorom, sve što se tiče vaših sa terena operativnih saznanja za sve ono što iznosimo danima i za ulogu Rasima LJajića, na čelu ozbiljnih ljudi sa ozbiljnim kapitalom.

Javiće se sad ovaj Mijatović, Pera, Mika, ne znam ko sve iz te njihove poslaničke grupe i reći će – kakve to ima veze, pa on nije ni jednu kokošku nigde uzeo? Znate, mi nismo deca i nismo naivni. Sada je gospođa Obradović, predsednik tog odbora. Ja sam zamenik jednog člana, tj. Momčila Mandića. Skupštinski odbor dobija veoma poverljive podatke. O akciji „Geto“ smo pričali. Vi kažete, gospodine ministre, svi ti ljudi koji su procesuirani, niko nije pomenuo njegovo ime. U čijim rukama je i dalje, nažalost, najvećim delom koliko gospođo Radeta, 80% tužilaštvo i pravosuđe, u rukama žutih koji su ih dovodili i koji čuvaju i drže njega kao vodu na dlanu toliko godina?

Gospodine ministre, Centar za vanredne situacije i Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu je zaista mesto gde treba da fokusiramo sva pitanja vezana za ovu tačku i za temu ovog zakona. Zbog čega? Pa, zbog činjenice da će u budućnosti, nažalost, i zbog klimatskih promena i svih izazova koje će imati čitava planeta pred nama, mogućih i terorističkih aktivnosti i svega onoga čime može da se ugrozi život i zdravlje ljudi na prostoru Srbije, pa i u našem okruženju, taj centar je jedini osposobljen da na pravi način, visoko profesionalno deluje u takvim situacijama. Da je to tako, pokazuje činjenica od ljudi koji su eksperti za ovu oblast, jer ovi neprijatelji iz NATO pakta, kojima je ovaj centar trn u oku, imaju kao pandan Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu nekakav Evroatlantski centar za odgovor za vanredne situacije.

Pa, znate oni su zaista u odnosu na Ruse i na nas smešni po tom pitanju i da na svaki način pokušavaju i da ucenjuju i da vrše pritisak i na vas i na čitavu Vladu Srbije, to je jasno iz svih poruka koje stižu od ovog Skota, američkog ambasadora koji je ovde omiljen među pojedinim kolegama, da pogledam sada na ovu Rasimovu stranu, koji jasno i nedvosmisleno kažu, kao i visoki predstavnik američke administracije koji je bio u poseti Srbiji Brajan Hojt Ji, da nije normalno da se ruskim humanitarcima dodeli diplomatski status.

To nije sada pitanje, vi kažete rešiće Vučić i Putin između sebe, to je jedno pitanje za budućnost Srbije, geostrateško pitanje za Srbiju kao žilu kucavicu na Balkanu, za pitanje opstanka KiM, jer njihova fobija je tih zlikovaca iz NATO pakta, upravo taj Rusko-srpski humanitarni centar, jer kako oni kažu, evo jedan novinar „Politike“ je zvao pre godinu dana upravo ovog Skota da ga pita – pa blizu je KiM a oni tamo imaju ne znam koliko svojih NATO snaga i koliko amerikanci svojih vojnika, pa šta će dalje da se dešava?

To im smeta gospodine Stefanoviću i dok se mi ovde sa nekim formalnim tekstom zakona, uslovno rečeno zamajavamo, oni sa druge strane sprečavaju nas da uradimo jedinu pravu stvar, a pritiscima koje konstantno sprovode preko svog vazala EU, ucenjuju vas, Vladu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije da ne sme da uradi ono, odnosno ne smete da uradite ono što je jedino ispravno i time bismo u budućnosti mnogo pomogli našem narodu sa mnogo većom opremom, sa mnogo većim brojem pripadnika vrhunskih specijalaca, a to je da se opredelite na koju ćete stranu, a treba da se opredelite, poslednji je čas, poslednji je trenutak za saradnju u svakom smislu vojnu, bezbednosnu, političku, sa Ruskom Federacijom.

Gospodine Arsiću, ne mogu formalno-pravno da osporim što se našao ovaj amandman u skupštinskoj proceduri. Ne znam da li ste obratili pažnju gospodine ministre i tražim da i vi takođe reagujete, jer ova družina zapadnjačka, koja prodaje i izdaje Srbiju po nalogu njihovih zapadnih mentora, nije tu, verovatno su sve uči uprte u tog Zelenovića i šta on sada priča po Savetu Evrope.

Moram da vama kažem, evo, tu je i koleginica Radeta, mi smo šest ili sedam godina bile poslanici u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Svako ko tamo dođe i povede sa sobom neku grupu ljudi i ima mogućnost da blati svoju državu, budite sigurni da to radi po instrukcijama nekoga ko stoji iza njega i vi vrlo dobro znate da u ovom slučaju na jasni signal pojedinih zapadnih zemalja i mentora i Zelenovića i Đilasa, Jeremića i ostalih, se to radi u cilju destabilizacije Srbije.

Ovaj njihov amandman, kolega Arsiću, zato se javljam po članu 107. na najgrublji način vređa dostojanstvo ove države. Zato što oni, najpre brisanjem ovog stava 2. ne daju mogućnost da svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofe, a drugo uvode jedan veoma opasan termin.

Oni traže da se posle reči „lokalnih“ doda i reč „regionalnih“. Šta to zapravo znači? Pa, to se uklapa odlično u ovu priču Sulejmana Ugljanina i njegovog koalicionog partnera, još uvek vašeg partnera u Vladi, Rasima LJajića, da Sandžak treba da dobije svoju državu, što Ugljanin zagovara, i podsetiću vas, kolege poslanici SNS, i vas ministre Stefanoviću, da su to veoma ozbiljne i opasne izjave. On je rekao kada bi Sandžak, koji je Srbija okupirala 912. godine bila država priznala bi sutra Kosovo.

Zato bih vas zamolila, gospodine Stefanoviću, jer vi imate mogućnost i vremena po ovom amandmanu, a kažem opet ovih koji su takođe i sa LJajićem i sa Ugljaninom u koalicijama raznim od 2000. godine, nisu prisutni u sali, da nam protumačite ovaj amandman i ovo njihovo insistiranje na nekoj regionalnosti, jer to je veoma, veoma ozbiljno i opasno za Srbiju.

Hvala, gospođo predsednice.

Gospodine ministre, gospodine Mariću, ovaj zakon ne bi trebao da bude samo u funkciji uređenja Sektora za vanredne situacije u okviru MUP-a Republike Srbije, već treba da ima jedan edukativni, složićete sa karakterom. To govorim iz razloga što je grupa eminentnih profesora sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu uradilo jednu studiju 2017. godine, gde je obuhvaćeno 2.400 i nešto ispitanika sa područja lokalnih samouprava u Srbiji i samo 24,4% njih je reklo da je spremno da reaguje u slučaju da se neka vanredna situacija desi.

Sad, vreme je kratko, govorićemo o konkretnim slučajevima i situacijama koje su zadesile Srbiju. Najveća katastrofa je poplava, šljama i mulja u liku i delu DOS-a 2000. godine, 5. oktobra. To je valjda svim jasno. Veća katastrofa Srbiju nije mogla da zadesi.

Kada su u pitanju ove prirodne katastrofe, neverovatan je slučaj da se ne vrši edukacija lokalnog stanovništva na taj način, počev od dece u osnovnoj školi, pa do najstarijih naših sugrađana, jer znate nešto što ne može da se spreči na to mora da se adekvatno reaguje.

I, zato smo mi za to, da se ugledamo na Ruse i na njihov način rada, kada je u pitanju edukacija i omladine i svih stanovnika te države, jer ona je pre svega, danas je vanredna situacija i svaki vid terorističkog, ne daj bože akta. Da li je tako? Počev od raznih prirodnih katastrofa, jer ta klasifikacija vanrednih situacija i katastrofa koje mogu da zadese Srbiju, zaista je jedan širok dijapazon.

Ali, ovo nije trebalo da bude samo zakon. Dakle, u toj funkciji već da ima edukativni karakter kako bi se ljudi upoznali i kako bi mogli adekvatno da reaguju. U ostalom koliko mi treba da budemo ozbiljni u svemu tome pokazaćete ako momentalno preduzmete sve aktivnosti da dodelite diplomatski status Rusko humanitarnom centru u Nišu, zato što je to veoma važno i zato što njihovo saznanje može da pomogne nama u prevenciji i u delovanju kada do toga dođe.

Gospodine Marinkoviću, ne možete da budete zagovornik neke državne politike Srbije dok ste u koaliciji sa Vučićem pošto često gostujete ne jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, a da ovde zatvarate oči i zabijate glavu kao noj u pesak pred zaista zastrašujućim stvarima u današnjem danu.

Javljam se po članu 1074. jer je vaš kolega iz opozicije iz vaše stranke Mijatović povredio i grubo narušio dostojanstvo Narodne skupštine obraćajući se nama srpskim radikalima, maltene hteo da nas poistoveti sa Sulejmanom Ugljaninom, a ono što je najstrašnije gospodine Martinoviću, Ugljanin nije samo za državu Srbiju rekao da je fašistička već pozvao na javni linč sve Srbe koji rade u Raškoj oblasti u državnim institucijama. Rekao je, citiram, da su oni fašistički pioni koji rade i po migu Rusa će učiniti sve da navodno nestane, kako je on rekao, Bošnjaka sa tih prostora.

Sad vi meni recite, gospodine Marinkoviću, kad ste vi predsednik ili tamo neki funkcioner u stranci Rasima LJajića i podržali ste, verovatno ste i vi bili na nekom mitingu Ugljanina i onako ga zdušno podržali kao Marinković zajedno sa Suljom tamo skandirali da pozivate za tu listu, kako je moguće da u Narodnoj skupštini Republike Srbije vi poslanicima koji na to ukazuju bilo šta spočitavate? Pa, vi danas treba da kažete da li ste vi kao Vladimir Marinković za tako nešto, pa da vas ne prozivam sad ovde po imenično.

Pa, kako vas bre nije sramota, podržavate onoga koji na nečiji mig hoće da razbija Srbiju, da menja Ustav. Evo, tu je i Nela Kuburović, ministar pravde, taj isti Ugljanin je još u januaru mesecu tražio da se Ustav menja i kroji na način na koji on to hoće po zahtevima njegovih mentora. Nemojte da se pravite nevešti i vi ovaj nesrećni Mijatović ovde. Pre dve godine kada je Ugljanin sa tim krenuo ….(Isključen mikrofon.)

Gospodine Nedimoviću, dobro je što ste vi jer smo apsolutno uvereni da se vi mnogo bolje razumete u oblast građevinarstva od Zorane Mihajlović i pošto ste danas prvi dan ovde kada privodimo raspravu o setu ovih zakona, da vas upoznamo šta je bila suština ove rasprave.

Suština ove rasprave je ta da je Zorana Mihajlović uz pomoć američkog ambasadora Kajla Skota, koji u zgradi Vlade Republike Srbije tzv. šiptarsku državu Kosovo nazvao suverenom državom, lobirala da američka kompanija „Bekament“ dođe i Vlada potpiše memorandum o izgradnji Moravskog koridora. Zašto je to pogubno za Srbiju? Izneli smo niz argumenata i pošto ste sada ovde, evo da vas upoznamo sa nekima od njih.

Naime, ta kompanija je uz lobiranje Mihajlović i Skota ovde došla jer su shvatili da su u odnosu na Kinu, velikog prijatelja naše zemlje i Rusku Federaciju takođe bratske majke Rusije, zakasnili sa infrastrukturnim projektima.

Onda su se dosetili kako da naprave upliv na veliko srpsko tržište kada je u pitanju građevinska infrastruktura i izgradnja tog koridora. Mi to moramo da zaustavimo.

Vi ste, kao ministar u Vladi, ona nas je uporno pozivala na to da je Vlada izglasala taj Memorandum, verovatno ne znajući sve ove podatke, takođe glasali za to, ali je neophodno da Vlada Republike Srbije i premijer Ana Brnabić, što pre izvrše rekonstrukciju i smeni Zoranu Mihajlović sa ovog mesta, da se otkaže taj poguban ugovor sa „Behtelom“, u stvari da se ne potpiše uopšte, jer su čak na Univerzitetu Kalifornije i Berkli, za druge države, gde je takođe ta američka kompanija koja nema nikakve veze ni sa Trampom, možda je imala sa Klintonom i sa Klintonovom administracijom bliske veze, čiji je takođe lobista bila Mihajlović, za razliku od nas koji smo podržavali Donalda Trampa, dakle da se ta pogubna politika zaustavi i da se jednostavno uradi ono što je neophodno da neko drugi ko je odgovoran i ko želi dobro Srbiji, dođe na čelo ovog ministarstva.

Rušenje mostova i nadvožnjaka, ugoržavanje nasipa koji štite od poplava, ugrožavanje rečnih korita i priobalja, sve to već decenijama u Srbiji sprovodi tzv. šljunak ili pesak mafija, kako hoćete.

Menjali su se ministri od 2000. godine, međutim, ovaj problem, gospođo Mihajlović, sistemski nije rešen. LJudi koji su neupućeni u to misle da to nije neki posao, međutim, građani Srbije treba da znaju da je dobit kod legalnih i nelegalnih, čak i kada je legalna šljunkara koja plaća sve obaveze i nadoknade državi, minimalne su te takse koje plaćaju, a obrt ogroman. Na dnevnom nivou to je nekoliko hiljada, negde čak, zavisi od obima posla, i desetina hiljada evra, a oni koji to rade potpuno nelegalno i to prodaju na crnom tržištu, znači, oni uništavaju infrastrukturu za koju ste vi zaduženi i Vlada Republike Srbije i to u nepovrat.

U dolini Zapadne Morave, čak smo govorili o tome kada je bio ministar za ekologiiju i malo šire o drugim rečnim koritima, ovo konkretno ću da vam kažem za sva sela koja su na području opštine Čačak i Kraljevo, taj problem je izražen već decenijama.

Kada govorite o tome i o moravskom koridoru i o trasi koja treba da prođe kroz to područje, o projektu koji se radi, mi smo rekli da smo izričito protiv „Behtela“ i učinićemo sve da sprečimo da oni izvode taj posao, ali ko god to da radi, znate, grehota je prema tim ljudima i meštanima tih sela da im sada obećavate kule i gradove, a da ovaj problem nije rešen. LJudi su izgubili svoje njive.

Da li vi verujete da su oni toliko bahati, ogrezli u kriminal i to se dešava na očigled inspekcijskih organa, ili imaju veze sa lokalnom samoupravom, sa ministarstvima, sa najvišim organima vlasti, da su ljudi oštećeni za svoju dedovinu i za ono što oni ne mogu da koriste, jer se neko bogati, a pošten seljak je ostao bez svoje njive?

Gospodine Marinkoviću, očekivala sam zaista da vi kao neki ekonomski stručnjak i ekspert, jer se pojavljujete veoma često u ranim jutarnjim satima na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, govorite o uplivu stranih, ranoranilac ste baš kao i ja i svi srpski radikali, govorite o stranim kompanijama, investicijama i o dolasku tog kapitala u Srbiju. Trebali ste da biste sprečili ovu salvu ružnih i komentara i napada na SRS od strane gospođe Mihajlović da joj objasnite da kompanija nije država. Dakle, država je država, kompanija je kompanija. Tako da, gospođa Mihajlović treba da zna, a pošto ćemo učiniti sve da ne dođe do konačnog potpisivanja ugovora sa američkom kompanijom „Behtel“, koja nije Bela kuća, koja nije Donald Tramp, za neupućenu gospođu da joj to objasnimo, dakle da to nije isto.

O štetnosti tog ugovora u mnogim državama o tome smo pričali, o tome na koji način oni lobiraju. Znate, oni posluju u celom svetu, ja sada stvarno nemam vremena, a verujte mi, toliko nas je iziritirala tim svojim ponašanjem da smo pomno proučili poslovanje te kompanije apsolutno ne samo ovde kod nas, što bi rekli, u zemljama okruženja, nego u celom svetu, da objasnimo gospođi neke stvari. Ali, ovde je stvar očigledna. Dakle, ona je dovedena kroz insistiranje američkog ambasadora na ovu funkciju da bi pisala i lobirala za taj ugovor.

Ona će biti smenjena kroz nekoliko meseci. Ako usledi rekonstrukcija Vlade, ako budu vanredni parlamentarni izbori, moći će ovde kod vas, verovatno, da dođe na kafu, ili će neko od ovde pristunih kolega i koleginica, ili da je pozove, ili ne pozove. Ali, morala bi osnovne stvari da nauči, elementarne kada se obraća poslanicima koji mnogo više znaju, i koji znaju zbog čega podnose amandmane, a svakako nisu rušilačkih namera, kao što to ona jeste.

Gospodine Arsiću, obzirom da ste čovek koji je dugo u parlamentu, a i bili ste dugo godina član Srpske radikalne stranke, očekivala sam da ćete da prekinete ovog funkcionera propale DS, koji očigledno vuče traume iz tinejdžerskih dana. Ne traume lične prirode, jer šta on lično radi to više ne zanima nikog, ni Maldivi, ni tablodi su pisali o tom njegovom privatnom životu, u to ne ulazim, već traume zbog toga što politika zbog koje su on i njegov otac i ostali funkcioneri te žute lopovske družine bili u stanju da prodaju i zemlju, nacionalne i državne interese je nešto što je njegov pečat i ništa ne može ni ovo njegovo junaštvo, ni ovo lupetanje sa govornice već dva dana da opere tu njegovu ličnu, a i porodičnu prošlost.

Ali, ja sam očekivala, kada je taj, kako kažu dopisni učenik neke škole pokazao svoje neznanje i rekao da je Narodna radikalna stranka, koja je osnovana 1881. godine i čiji je rodonačelnik Nikola Pašić, koji je izraziti državnik, a koji je učinio mnogo za nacionalne interese naše zemlje, rekao da je bilo u to vreme, retrogradni ili kako je to već hteo da kaže.

Sada taj mučeni Božović ne zna da je u to vreme u Srbiji koja je pretrpela velike strahote, koja je bila dugo godina u ropstvu pod Turcima, koja je bila opustošena zbog velikih gubitaka i svega onoga što je naš narod preživeo u tom periodu, uspela ta Narodna radikalna stranka koju on tako naziva da mobiliše 90% seljačkog stanovništva u to vreme i svu inteligenciju koja je htela da se suprotstavi velikom uticaju tadašnjeg monarha i zuluma koji je narod trpeo od monarhističke vlasti.

Ti srpski radikali kako ih mi nazivamo, jer iako je stranka kasnije kroz period svog delovanja sve dok nije obnovljena, i to stvaranjem SRS, koju mi danas zastupamo, učinila je to da se ono što je najsvetije u našem društvu i na kraju krajeva srpstvu, neguje i da se uvek štiti interes naroda, pre svega socijalna pravda.

Gospodine Arsiću, Narodna skupština Republike Srbije nije dečija igraonica. Zamolila bih vas da se malo skocentrišete na to šta se dešava u sali kada neko od poslanika govori.

Naime, dok je malopre obrazlagala po pravu koje je imala na repliku koleginica Radeta, ovaj Balša Božović i njegova stranačka koleginica Maja Videnović su se bavili nekom dokumentarnom kinematografijom. Sve vreme su putem mobilnih telefona snimali, te govore po sali, smejali se grohotom, na šta vi niste obratili pažnju.

Dakle, to govori o tome koga su ljudi izborom na listi koju su oni predstavili poslali u Narodnu skupštinu. Ja sam apsolutno uverena da je za ubuduće to nemoguća misija. Ako neko ovakav kao što je Božović i pomenuta Videnović i njima slični treba da predstavljaju građane Srbije, to ne verujem da je uopšte na budućim izborima moguće.

S druge strane, ja bih preporučila i pomenutim poslanicima i svima onima koji su možda zaboravili da pogledaju, a bilo ih je od raznih autora, možda ne toliko publikovanih na centralnim medijima, ali možete da pronađete te dokumentarce o tome šta su oni radili od 5. oktobra do današnjeg dana - hrabre Srbe, srpske generale, počev od bivšeg predsednika države, isporučivali Haškom tribunalu, prodavali Srbe na KiM, ostavili preko pola miliona ljudi u pljačkaškoj privatizaciji bez posla. Dakle, sve to možete da pogledate na raznim ju tjub kanalima i da vidite kakve posledice Srbija danas oseća od te lopovske družine koja danas ima ovde i dalje obraza, kao što to oni rade, izvrgavajući ruglu ovu Skupštinu, da umesto da se pokriju po ušima, da ćute i da su manji od makovog zrna, još prave neki foto sešn, selfije i ostale gluposti koje rade sve vreme dok traje ova rasprava o veoma ozbiljnim stvarima koje narod zanima.

Gospođo ministar, ovaj amandman se odnosi na deklaraciju koja će da stoji prilikom proizvodnje građevinskog materijala u Srbiji. Mi ne sumnjamo da će naši proizvođači apsolutno ispravno kao i do sada da vrše deklarisanje toga šta je sastav.

Znate, postavlja se pitanje i pokrenuli smo tu temu juče, a šta je ono što se uvozi u Srbiju, jer baš nije apsolutno ispravno da to što se nalazi na deklaracijama raznih proizvoda građevinskog materijala koji dolazi iz zemalja EU je autentično i na srpskom tržištu.

Ja ne mogu da zamislim da čuvena preduzeća u Srbiji, poput aranđelovačkih, juče smo pominjali „Bekament“, tu imamo i „Šumadiju granit“, pa imamo proizvodnju studeničkog kamena koji je čuven svuda u svetu, da će ti ljudi da se bave nekim falsifikatom.

Ovaj zakon je jedna knjiška verzija propisa kako to treba da se uredi, da bi mogao da se nađe na tržištu.

Postavlja se pitanje šta je vaše ministarstvo, šta je Vlada Srbije uradila da tim kompanijama iz Srbije omogući da se one nađu na evropskom tržištu? Nije tajna da ta preduzeća, a mnoga od njih su jedva preživela opstanak. Ona mikro preduzeća koja ste vi takođe pominjali su nikla iz nekih porodičnih firmi iz određenih kreditnih linija.

Zašto Vlada Republike Srbije, garancijski fond ove zemlje, a mi nemamo srpsku razvojnu banku kao što ona postoji u Kini, u Rusiji, ne pomognu da jedan zamah se da srpskom građevinarstvu, jer ovako mi dolazimo u situaciju da će to da bude puko preživljavanje, postojaće određeni investicioni projekti koje rade, evo sada je to u redu kada su u pitanju kineske, ruske, azerbejdžanske kompanije. Mi smo apsolutno protiv dolaska „Behtela“ koji će da koristi bilo koji materijal i da izgrađuje ovu deonicu o kojoj je bilo reči, jer to je direktni lobi američke ambasade u korelaciji sa vama lično i ministarstvom, ali se postavlja pitanje kako ove firme i ko će njima to da omogući, jer lepo da se kaže – odlično vi ćete da poslujete po evropskim standardima, ali kako da se nađete na tim tržištima.

Ne bih da pravim opet reklamu onim firmama koje sam pominjala, jer dolazim sa područja Šumadije, ali budite sigurni, jer poznajem i lično te ljude da su sami sebi omogućili prolaz na ta tržišta, slobodna konkurencija, reći ćete, slobodan prolaz, sve je to tačno, ali šta ćemo i kako ćemo da osokolimo nekoga ko to treba da radi u budućnosti i da povratimo one izgubljene firme koje su nekada bile prepoznatljive.

Drugo što hoću da postavim kao pitanje, kada govorim o ovom, a pitanje je da li ćemo do kraja više imati i vremena da se javljamo je tzv. građevinski otpad.

Procena stručnjaka je, a bila je jedna konferencija prošle godine da Srbija gubi oko 500 miliona evra na građevinskom otpadu. Ta oblast uopšte kod nas nije uređena i to je jedan resurs koji je možda manje poznat bilo kome, a sa druge strane, ovde ima i kolega koji su iz lekarske struke, a nestručno i bilo kakvo recikliranje građevinskog otpada dovodi do pojačane brige za zdravlje naših stanovnika, bez obzira u kom gradu da se nalaze.

To su sve pitanja na koja biste trebali da imate urgentni odgovor kroz jasne zakone, kroz potencijale koje može da ima svako od tih privrednika. Lako je da se, ja sam zaista pogledala kao i sve kolege poslanici iz SRS, naročito kada smo pisali amandmane, ovde piše i zato mi naglašavamo, srpska deklaracija, srpski proizvod, jel hoćemo da to bude autentično naše? Sve zemlje oko nas su donele takav zakon koji je unificiran i koji je u saglasnosti sa zahtevima EU.

Bili ste dužni da po članu 107. i 27. gospodine Arsiću da reagujete zato što je ministar Mihajlović grubo zloupotrebila svoje prisustvo kao ovlašćeni predstavnik Vlade po ovim zakonima na ovoj sednici kada se direktno u odgovoru obratila poslaničkoj grupi SRS, da kaže da mi ne znamo šta govorimo, da mi iznosimo poluinformacije, neistine, itd.

Da li mi iznosimo istinu ili ne, to će oceniti građani Srbije. Istina se utvrđuje na nekom drugom mestu i o tome će da se utvrđuje, pogotovo u slučaju gospođe Mihajlović.

Gospodine Arsiću, zbog javnosti, dostojanstvo ove Skupštine, pominje se kompanija Behtel, koja je tek potpisala memorandum kada je Zorana Mihajlović došla u situaciju da sa njima to uradi. Još 2010. godine, su došli, tada je drugi ministar bio, neću da spominjem ime kolege iz manjinske stranke tada i takođe je američki ambasador lobirala za tu kompaniju, tada Meri Vorlik. Da li mi govorimo istinu? Govorimo istinu. Da li je ta kompanija čekala dolazak Zorane Mihajlović da to uradi? Jeste. Da li je zbog toga Zorana Mihajlović postavljena da bude uticajem Američke ambasade? Jeste.

To su istine, to su činjenice, a to što je gospođa Mihajlović nervozna, jer ona nije uspela za sve ovo vreme, jer nema ni takav autoritet ni uticaj u SNS ni u javnosti da bude Vučić umesto Vučića, to je njen problem i nemojte da svoju nervozu prenosi na narodne poslanike koji govore za interese naroda i države, a to su srpski radikali.

Dolaskom na vlast SNS 2013. godine, malo njih se toga i seća, verujem da se i vi ne sećate gospodine Arsiću, Vlada Republike Srbije je donela jedan poseban program i formirala tim za spas građevinarstva u Srbiji. Zorana Mihajlović tada nije bila ministar za građevinu i veliki je problem zapravo za sve ljude iz ove struke što mi nemamo posebno ministarstvo za ovu oblast.

Što bi se narodski reklo, smestite sve u njeno ministarstvo, pa se pomešaju babe i žabe, to je prosto neverovatno, jer ljudi iz struke, a to je ujedno i jedan deo govora kolege Mirčića koji je ispravan, pogotovo iz Građevinske komore Srbije kažu da ovaj zakon koji je uslov EU u koju Srbija, ubeđeni smo nikada neće ući, će i te kako da donese probleme malim firmama u Srbiji.

Da bi se postigla standardizacija građevinskih proizvoda na način na koji to predviđa ovaj zakon koji nije nikakvo epohalno delo ovog ministarstva, već prepisan zakonski projekat koji imaju druge zemlje koje su to ranije usvojili, u Srbiji će se male firme naći u izuzetno teškom položaju. Evo iz kog razloga.

Za njih je potrebno da imaju nove investicije da bi se prilagodili svim tim standardima koji u ovoj knjizi koja se zove zakon to predviđa. Na kraju, to nije moguće za sve male proizvođače u Srbiji, ko zna koliko ih ima, jer su oni u startu desetkovani zbog udara konkurencije od stranih kompanija. Dovoljna je činjenica da pogledate unazad koliko godina, za firme i za ljude, za ljude iz struke koji su ostali bez posla u nekada čuvenim građevinskim preduzećima, da su pokrenuli neki svoj mali biznis. Ne moramo da navodimo ove velike kompanije u Srbiji koje proizvode građevinske materijale.

Sada imate jedno preduzeće koje, neću da ga imenujem, sarađuje isključivo sa Nemačkom i ona ima te svoje standarde, ali ta kompanija prihvata, a firma se bavi proizvodima od čelika. Tu imate preko nekoliko hiljada, možda preko 10.000 stavki kada je u pitanju čelik, ali ovi standardi koji su standardi EU koja će da propisuje i da verifikaciju daje ovo telo koje će da se formira, i te kako će se da dovede u problem sve te manje druge firme koje neće moći da odgovore upravo tim standardima, jer je potrebno da investiraju, a oni jedva održavaju tu tekuću proizvodnju, jer je građevinarstvo u Srbiji u izuzetno teškoj situaciji.

To je počelo da se urušava dolaskom DOS na vlast i sve je gore i gore. Nekada ste imali dok je „Komgrap“ bio vodeća firma u našoj zemlji, 70.000 operativaca u građevini, a danas oni idu i traže uhlebljenje negde u inostranstvu.