Gospodine Arsiću, evo sad u 11.05 časova, vas po drugi put upozoravamo da u skladu sa članom 27. i 32. nastavite da vodite sednicu po Poslovniku, inače ćemo zaista doći u problem daljeg toka, javljaćemo se po Poslovniku. Upravo smo kroz drskost i bezobrazluk Zorane Mihajlović videli da je pokušala da sednicu vodi umesto vas.

To da li je neki narodni poslanik pričao o nečemu što se njoj ne dopada ili što trenutno nije aktuelna tema, to je posao vas, gospodine Arsiću, koji sada predsedavate, a ne da ona drži pridike narodnim poslanicima o čemu pričaju, da li je to Zakon o stanovanju, da li je nešto drugo, da li je njena manipulacija i mahinacija, zajedno sa američkim ambasadorom, i dovođenje firme „Bechtel“ za velike pare.

Moram opet da napravim digresiju, da vas podsetim da je 2004. godine u Hrvatskoj jedan pod pritiskom javnosti, ministar morao da podnese ostavku, jer je šurovao sa „Bechtel“, isto uz pomoć američkog ambasadora.

Dakle, da li će narodni poslanik gospođica Belačić, Miljan Damjanović ili neko treći da govori ovako ili onako, to nije posao Zorane Mihajlović, već predsedavajućeg Narodne skupštine, što ona nikada neće da bude, a krajnje je vreme i da je smenite sa mesta ministra u Vladi.

Ne znam o čemu da se izjasnim kada niste razumeli, toliko vam je bilo vremena da razumete da je ministar prekršila Poslovnik i da mora po članu 116. da se ponaša kao ostali učesnici.

Dakle, jedna opomena, druga opomena, i treće je da je udaljite sa sednice.

Gospođo ministre, ovaj zakon gde treba da se uspostavi sistem kvaliteta građevinskih proizvoda u našoj zemlji je da se sinhronizuje sa zakonodavstvom EU, neće mnogo toga da donese novog našim domaćim proizvođačima, jer moram da tvrdim da naši proizvođači građevinskog materijala u svim segmentima imaju mnogo bolju proizvodnju nego neke fabrike koje dolaze iz zemalja EU.

Šta je problem naših preduzeća koja se bave ovom oblašću? Što država, a trebali smo da imamo onda drugi zakon ovde, zaštita proizvođača građevinskog materijala. Ne može da ih zaštiti zbog nelojalne konkurencije. Mi imamo slobodno tržište i sve što je potpisala prva DOS Vlada i CEFT-a sporazum i sve druge sporazume, osim naravno, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskoj federacijom koji je najbolji i najpovoljniji za ovu zemlju, koji se nedovoljno koristi, dakle, svi drugi sporazumi, tako je u poljoprivredi, u prehrani, tako je u hemijskoj industriji, svakojaki škart iz raznih zemalja EU stiže u našu zemlju.

U čemu je problem i to je ono što potenciraju proizvođači, da mi narodni poslanici kažemo sa ove govornice? Ne možete da me ubedite da je neka pločica koja je proizvedena u Kanjiži ili nekoj drugoj fabrici ili fasadni materijal u „Bekamentu“, lošijeg kvaliteta od neke evropske zemlje. Naprotiv, najviši standardi se poštuju u ovoj zemlji, kada su u pitanju ove naše firme. Ali oni dolaze u neravnopravan položaj, najpre zbog činjenice da država ne prepoznaje njihove ogromne napore kada su u pitanju zaposleni u tim firmama, zato što se sami dovijaju kako da ih zadrže, a da ti kvalitetni ljudi ne odu u inostranstvo, jer su ovde platežne mogućnosti male i zbog toga što prilikom uvoza na deklaraciji stoji da je to carinska roba koja ima poreklo iz Španije, Italije.

Kada oni šalju ovde odeljenjima i laboratorijama koje se bave institutima na laboratorijsku i svu drugu analizu, naravno da će poslati pločice najboljeg kvaliteta, a carinski službenik nije ovlašćen da otpakuje i da gleda kvalitet te robe i onda ovde ulazi svakojaki škart i što najgore od svega, ovde cveta, to sigurno ljudi tvrde i mogu da kažem, crno tržište, kada je u pitanju upravo promet tog građevinskog materijala.

To je ono čime Vlada Republike Srbije treba da se bavi, a nemojte da se brinete da će i te kako, praktično je i nepotreban ovaj zakon, jer znate, nema ni jedne skoro firme u Srbiji koja se ozbiljno bavi ovim poslom. Evo, ja sam navela dve kompanije koje će da proizvode građevinski materijal, a da gubi na svojoj reputaciji i da stvara neki imidž, a da proizvodi škart. Upravo to nam sad dolazi iz EU na ovaj način.

Gospodine Marinkoviću, pošto ste preuzeli palicu od gospodina Arsića, trebali ste malo da se skoncentrišete.

Dakle, i vi kao i određeni poslanici iz ovog zapadnjačkog propalog saveza niste bili celog dana na sednici i onda niste mogli ceo tok sednice da pratite.

Mi smo veoma argumentovano i stručno, kao poslanici SRS, raspravljalo se o našim amandmanima, govorili o kritici ovog zakona, odgovarala je Zorana Mihajlović i to je sada nebitno, ali sada, pošto ste vi došli, a pošto su došle ovakve kreature kao ova kreatura u liku Balše Božovića, ja vas molim da zaštite dostojanstvo Narodne skupštine i da sprečite svaki dalji pokušaj da se ruši dostojanstvo njegovim nebuloznim izjavama i načinom ponašanja kako on pokušava da ruši ovo dostojanstvo.

Morala sam da reagujem, gospodine Marinkoviću, posle izlaganja kolege Markovića, jer on nije izneo celu istinu. Verovatno nije stigao i time je povređen član 107. Mogli ste i vi da ga dopunite, jer vrlo dobro znate ove podatke o kojima ću ja da govorim.

Naime, nije samo u Đilasovo vreme došlo do katastrofalne pljačke Beograđana i manipulacija u građevinskoj operativi, sve je zapravo počelo, gospodine Marinkoviću još 2001. godine kada su ova kreatura Božović i ostali koji su došli danas da brane Dragoslava Šumarca, bukvalno uništili preko noći sve čuvene srpske građevinske firme.

Izvesni Dragan, kako se prezivao onaj mafijaš, Kopčalić, „žuti“ funkcioner, jeste, pravi krimilanac, čovek mafijaš, koji je u vreme dok je Balša Božović bio predsednik omladine DS, taj njihov mafijaš je najveću srpsku građevinsku firmu uništio i preko svog preduzeća „Montera“ postao kralj stanogradnje u Beogradu. Niko ništa nije mogao da radi. Zato bi oni sada ponovo da preuzmu vlast, ali ovog puta nasilnim putem, narod ih neće, uz pomoć Amerikanaca, njihovih zapadnih nalogodavaca, Soroša, ko zna koga. Neće moći, zato što ti ljudi koje su oni ostavili bez posla i dan danas proklinju dan kada su ovakvi kao oni došli na vlast, koji su upropastili Srbiju. Srbija je u to „žuto vreme“ bila i oni su to tako napravili, gotovo kuća i bez temelja i bez krova.

Da, Nataša Spasoje Jovanović. Moram da napravim tu distinkciju. Gospodine Arsiću, vi znate da je ovo moj šesti mandat u Skupštini Srbije sa jednim malim prekidom dok je ovaj, kako da ga nazovem, fićfirić iz DS, nemam drugi izraz, verujte, sve sam druge epitete danas iskoristila, pa da se ne ponavljam…

Pokušao je da pomeša i zakon i mene kao osobu.

Član 107. Narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine.

Zaista je izlišno da odgovaram sinu čoveka, tog njegovog čuvenog oca, funkcionera DS, koji je hteo da zatruje pola Srbije.

Znate, kada je ta krenula ta afera, o tome je nešto govorila koleginica Radeta, pa cela Mokra Gora se digla na noge. Lično sam u to vreme razgovarala sa našim proslavljenim rediteljem, gospodinom Kusturicom, koji je zapanjen bio nad činjenicom da je otac Balše Božovića hteo da prekopa celu Mokru Goru istražujući nikl, jer, kako on kaže, tako mi se može.

Sada on kaže da SRS u sadejstvu sa SNS, koju je napravio njegov kum Boris Tadić zajedno sa njim i sa ostalom tom klikom, ima nekakve aranžmane o legalizaciji poslova tajkuna. Pa, gde ćete, gospodine Božoviću, veće lopove i tajkune nego što vi, vaš otac, Dragan Đilas, Šumarac i svi ostali iz tog žutog preduzeća?

(Vjerica Radeta: Vuk Jeremić, Boris Tadić…)

Vuk Jeremić, Tadić i više ne znam ko da se sakupio sa koca i konopca i što bi naš narod rekao, od zla oca i od gore majke.

Zaista, gospodine Arsiću, kada ovako nešto krene, znate, da poslanik u Skupštini Srbije ne zna ni gde se nalazi, ni o kojoj osobi priča, ni o kom zakonu, pa vi morate valjda kao čovek koji ima neko dugogodišnje parlamentarno iskustvo da reagujete, a vi vrlo dobro znate, jer ste tada bili u redovima SRS, na koji način i kojim argumentima i kako mi oduvamo ove koji su sve, ali nisu za Skupštinu i nisu za izbor naroda, jer njih narod neće, kao što ih nije hteo ni 2003. godine, kada smo i Šumarca i svu tu bulumentu iz DS smenili sa vlasti.

Gospodine Arsiću, zaista se vidi iz malopređašnjeg izlaganja i unazad sat i po vremena da je poslanik Božović potpuno dekompenzovan, da li je tako kolega Rančiću, vi ste lekar i stručnjak za tu oblast, došao na ovu sednicu. Da je došao u stanju u kojem može da prati, apsolutno mu argument za raspravu, zlonamerno i tendenciozno, ne bi bio amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS koji je, da vas naučim, kolega Božoviću, odličan amandman.

Zbog čega je taj amandman odličan, ali odbila ga je Vlada i ministar Mihajlović je to rekla? Iz razloga što SRS smatra da treba omogućiti svim ljudima, ne do kog ste rekli novembra 2015. godine, nego do dana stupanja na snagu ovog zakona, mi čak idemo i tri godine dalje, da im se omogući ozakonjenje i da oni sve ono što su gradili mogu da legalizuju. Iz kojih razloga? Da je ovaj dopisni učenik Šumarca bio na sednici kada je koleginica Radeta govorila o ovom zakonu, mogao je da čuje da je to iz razloga što u mnogim gradovima u Srbiji ljudi koji su proteklom periodu gradili određene objekte, a naročito smo potencirali imanja na selu gde se sin odvaja iz porodičnog domaćinstva ili unuk itd. ili neko pravi neku zgradu za neki posao, nisu urađeni detaljni urbanistički regulacioni planovi i ti ljudi ne čekajući tako nešto su pribegli tome da na takav način grade.

Za razliku od DS, i Božovića, i Đilasa, i Jeremića, i svih koliko ih ima u tom konglomeratu izdajnika i lopova i secikesa su samo rušili i uništavali, mi ne želimo da se ruši, već da damo mogućnost i zbog toga je taj amandman odličan, a to što on ne ume da čita, što ne zna šta priča, ni koji je dan, ni gde je došao, to je već njegov problem, a uskoro će i oni u prošlost, kao što će narod da ih kazni na izborima, tako će jednoga dana Balša Božović da priča – bio sam jednom u parlamentu, pričao sam gluposti.

Pokušali smo u raspravi da objasnimo, gospodine ministre, poljoprivrednicima da neće imati takvu korist kao što vi to predstavljate od IPARD 2. Kad je IPARD 1 promovisao, ministar Nedimović je rekao da će tako da se stane na put srpskim tajkunima i veleposednicima. Zamislite, upravo tim tajkunima je Vlada Republike Srbije omogućila da uvoze sve ono što srpski seljak može da proizvede, da unište srpsko voćarstvo, poljoprivredu, srpsko stočarstvo, koje je na nivou iz 1910. godine i sad samo još da se ekološki zaštite i dobiju sredstva iz IPARDA 2 i srpska poljoprivreda će da procveta. Ali, neće biti baš tako. Zato što je iznos o kome se govori samo kap u moru, milijarde su, i vi ste svesni toga, gospodine Trivan, potrebne da se reafirmiše i obnovi svaki sektor pojedinačno srpske poljoprivrede.

To bi trebalo da bude jedan program strategije, zato vidite kod svih amandmana poslanika SRS, jasno vam je ukazano – Strategija za održivi razvoj, strategija za poljoprivredu, strategija za upravljanje vodama. E, upravo ja hoću da govorim o strategiji za upravljanje vodama.

Da li znate, gospodine ministre, da u Gostilju, u opštini Čajetina, gde vlada izvesni lokalni kabadahija neki LJubiša, Stamatovićev potrčko, i to ne može da radi bez saglasnosti predsednika opštine Čajetina, naplaćuje se poseta vodopadu Gostilje, koji je nacionalno dobro? Evo, da li ima kolega iz sale koji su išli da vide vodopad Gostilje? Čovek postavio rampu, jednu kućicu. Kaže – bolje mi je da ovo radim nego da spavam na krevetu na slami, 150 dinara, za roditelje, za decu, za turističke posete, za ekskurzije.

Po kom osnovu i po kom zakonu vodopad „Ripaljka“, koji je nacionalno dobro, prirodni fenomen i spomenik prirode od 1948. godine je uređen, pa, ja mislim, pet puta bolje nego Gostilje? Isti je slučaj sa „Slapovima Sopotnice“, sa vodopadom „Lisine“, sa „Tupavicom“ na Staroj planini.

Zamislite kada bi krenuli u Sokobanji i svuda redom da naplaćuju vodopade. Molim vas, recite mi da li ste za ovo znali i kako ćete kao ministar to da sprečite? Niko nema pravo dinar jedan da naplaćuje.

Gospodine ministre, zastrašujući kriminal se dešava na području čitave Srbije. Ono što smo malopre počeli da potenciramo je na tzv. administrativnoj liniji sa AP Kosovo i Metohija, to su opštine ne samo Kuršumlija, već i u delu Leskovca i Leposavića, ali ista situacija je i kod mene u Šumadiji, u istočnoj Srbiji. Mi imamo podatak koji je apsolutno tačan, da se godišnje oko 20 miliona kubnih metara šume ukrade u Srbiji.

Kako će Vlada Srbije i vi kao ministar za zaštitu životne sredine to da spreči? Vi kad preračunate tih 20 miliona kubnih metara po tržišnoj ceni koja danas važi je oko pet miliona evra, a to je više milijardi evra za buduće generacije, za biodiverzitet, za celokupni ekološki sastav Srbije, kako ona treba da izgleda u budućnosti.

Da li je normalno, gospodine ministre, da svi vaši prethodnici, kada nije bilo vašeg resornog ministarstva, kažu da inspekcijski nadzor nije u nadležnosti „Srbijašuma“? Nijedna krivična prijava nije podneta. Evo, tu sede kolege advokati. Pokrenuo je pitanja zaštite ekologije gospodin Jojić. Pustošenje šume je krivično delo. Zaprećena kazna je od jedne do tri godine. Nijedan slučaj nije krivično procesuiran. Ima nekoliko hiljada prekršajnih prijava, neka kazna od desetak hiljada. Ali znate šta je najveći problem? Evo, Arsić je da kažem iz istočnog dela Srbije. U Požarevcu, u Gradištu, u svim gradovima, Žagubici, dolazi do bujičnih poplava jer je šuma posečena, je li tako? Onda su ugroženi ljudi, ugrožena su deca.

Ko će to i kako da spreči? Da li je onda rešenje, pošto govorimo o ovom članu gde će da se finansiraju projekti da tu ne može da nikne hrast tek tako lako, zasadite, kako kažu braća Kinezi, „zmajsko drvo“, paulovniju. Prošli smo kao delegacija trasom onim brzim vozom, ali sve se, naravno, vidi pri toj brzini, od Pekinga do Sudžoa. Celokupno područje je zasađeno paulovnijom, brzorastućim drvetom, zbog toga da bi se sprečile poplave i da bi taj narod ostao tu, jer tamo se u nekoliko dekada premešta po 10 ili do 50 miliona ljudi sa jednog na drugi kraj države. Zvuči neverovatno, ali to Kinezi mogu, zato što se dešavaju takve erozije.

Gospodine ministre, ponižava nas separatistička šiptarska družina sa kojom pregovara država Srbija u Briselu.

Moram da vas podsetim na to da naoružani Šiptari dolaze na područje Kuršumlije, nisu to neke onako znate lovokradice koje kradu šume, pa došli onako na izlet. Sa puškama, pod punim oružjem prete lokalnom stanovništvu i onda je pre dve godine Edita Tahiri rekla da je neverovatna represija srpske vojske i policije na te ljude, koji eto, tako kradu šumu i moram da citiram šta je taj zlotvor izgovorila – i zbog tih stvari srpsko društvo mora da uđe u mentalnu reformu. Da li mi treba da doživljavamo takva poniženja i da ostajemo bez šume gde sad imamo ukupno 29% na čitavom području Srbije.

Znači, to su sve neki odgovori koje treba vi da nam date i resorno Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije. Očekujem, ako uzmete naše argumente i sve ovo zbog čega narod pati i strada i mnogi strahuju svoj život, da ćete da preduzmete neke konkretne mere.

Otkada je 2015. godine uvedena tzv. ekološka taksa u lokalnim samoupravama, građani Srbije ne znaju šta ih čeka iz godine u godinu zato što im je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ovakav kakav jeste, koji ste vi mogli da promenite za proteklih šest godina, dao mogućnost da se ne dobije rešenje kao o porezu na imovinu, već da oni budu zatečeni, a najčešće su to preduzetnici koji dožive šok na kraju kalendarske godine, sa visinom takse koja se plaća.

To ne bi bilo sporno što je ta ekološka taksa uvedena da je ona primerena ekonomskom trenutku i da se ona na pravi način troši, ali gospodine ministre, ta zloupotreba od opštine do opštine i trošenje nenamenski tih para upravo je razlog zbog kojeg smo podneli amandman da se zakon, njegov naziv promeni i da se doda reč – unapređivanje zaštite životne sredine.

Kako drugačije, bilo koje, vaša deca, bilo koje dete u Srbiji da očekuje da će u budućnosti da zatekne 17% šume? Nekada je, vi to dobro znate, kao šumarski inženjer bilo 80% pod šumom u Srbiji. Danas je 27%. Umesto ovog zakona i ovih „darova“ EU, o čemu ćemo da govorimo detaljnije kasnije, na koji način, pominje kolega Mirčić, se uslovljavaju poljoprivrednici, vi ste trebali da donesete strategiju kako ćemo da zaštitimo ovo područje koje je razorio zlikovački NATO pakt, kako ćemo ponovo da obnovimo šume, biodiverzitet, da vratimo reliktne vrste biljaka koje samo Srbija ima.

Ovako, mi sada imamo jedan zakon koji ide u prilog vašem hrljenju u EU, u koju nikada Srbija, inače, neće da uđe. Sa druge strane, velike probleme sa kojima se suočavaju ljudi koji rade u nacionalnim parkovima Srbije, da ne pominjem, od Nacionalnog parka Kopaonik, Tara, zaštićeno područje Vlasine, koja takođe treba da bude nacionalni park, preko Zlatara i drugih krajeva Srbije, gde treba ono što nam je Bog dao da iskoristimo, da taj seljak živi bolje, da ne idu mladi ljudi, da ostanu tu.

Ovako, mi se sada suočavamo samo sa time da vi ispunjavate uslov EU, a građani nemaju od toga ništa. Još se troši od strane bahatih čelnika lokalne samouprave taksa, nenamenski, ne zna se u kom se pravcu ide.

Tražili smo izmenu ovog člana, gospodine ministre, zato što smatramo da ovaj IPARD fond ne može ništa dobro da donese srpskom seljaku, naročito zbog činjenice što će veoma mali procenat biti onih koji će da apliciraju zbog prevelike administracije, raznih konsultanskih kuća koje rade budžetiranje tog projekta, jer i sama sam htela svojim najbližim rođacima da pomognem da sredstva koja Razvojna agencija Srbije daje za poljoprivrednike dobiju kako bi nadomestili ono što ne mogu u prostoj reprodukciji na svojim imanjima.

To je takva procedura, i to je tolika papirologija da u startu, jednostavno, dignete ruke od toga, jer vidite da od toga nema ništa i kada nam dođe ministar Nedimović i kaže – pa, polovina od uloženog će da vam se vrati. Da, ali, koji je put do toga? Registracija, traženje onih koji to znaju, plaćanje te usluge najmanje 500 evra, to rade agencije koje su za to ovlašćene. Ne misliste valjda da će jedan srpski seljak koji je od jutra do mraka na njivi da dođe sa idejom da koristi sredstva iz IPARD fonda, da popunjava te obrasce, i da kaže – aha, ja ću to da dobijem, i onda sam zaštićen za neko vreme, naročito zbog činjenice da je u zemljama koje su dugo godina u EU, a mi verujemo i učinićemo sve da ubedimo građane Srbije da ne treba da uđemo u EU, da ni Srbija neće ući, i u tim zemljama u našem okruženju veoma malo se koriste ta sredstva, odnosno aplicira i onda se zapitate – zašto?

Šta je rešenje? Rešenje je da Vlada Srbije i vaše ministarstvo, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo finansija izađu sa jasnom politikom za poljoprivrednika koji će da ima neku stratešku vezu sa bliskom budućnošću.

Ako mi znamo u Srbiji koje područje treba da se bavi pretežno voćarstvom, koje povrtarstvom, koje stočarstvom i da ta područja zanovimo sa novim farmama. Čitava zapadna Srbija je sa opustošenim selima. Preko leta u vreme ove mini skupštinske pauze mislim da sam preko 400 kilometara napravila u tim opštinama baš da obiđem to područje i da vidim, a ne samo u Mrčajevcima, odnosno selu odakle moja porodica potiče.

Dakle, gospodine ministre, ako vi ne date sada i konkretno seljacima da oni mogu da naprave mini farme, da obnove svoj stočni fond, neće se oni načekati nikakve pomoći EU, a kamoli od IPARD fonda za koji će vrlo malo njih da aplicira, jer je put do toga veoma težak, a taj svaki evro izuzetno skup.

Ovaj zakon je u mnogim svojim odredbama, izmene i dopune ovog zakona, gospodine ministre, su u suprotnosti sa Ustavom i zbog nedostatka vremena ja ću da potenciram nekoliko članova Ustava, pre svega član 20. koji u svom 2. stavu kaže da je zabranjen svaki vid diskriminacije.

Nije tu gospođa Kalinović, ali vi svakako znate da su, pre nego što počnu da ostvaruju pravo na penziju, penzioneri morali da dobiju rešenje o tome kolika je visina njihove penzije. Kao što je Zakon iz 2014. godine bio apsolutno suprotan Ustavu, tako je i ovaj, jer on dovodi penzionere u neizvesnost. Penzija nije samo stečeno pravo, već je i vrsta imovine koja je takođe garantovana Ustavom i članom 21, i niko nema pravo, gospodine ministre, da se poigrava ni sa čijom imovinom.

Vi na ovaj način, znači četiri godine ste imovinu penzionerima smanjivali, dovodite u neizvesnost visinu njihove imovine, jer kažete da ćete, ukoliko država bude imala ekonomske mogućnosti, vršiti povećanje penzija i to u skladu sa ekonomskim rastom koji vi prikazujete kroz statističke podatke. To je takođe u suprotnosti sa evropskom Poveljom o socijalnoj sigurnosti koja je narušena 2014. godine. Ovim se takođe svako od penzionera dovodi u taj vid socijalne nesigurnosti, jer ne može da zna u budućnosti da li će cene rasta troškova na malo, koje su sada u disparitetu sa visinom penzija, rasti toliko da neće moći da pokrije, kao što ne može ni sada, svoje osnovne životne potrebe.

Gospodine ministre, trebali ste da prihvatite ovaj amandman SRS.

Ono što želim od vas da čujem je kada nameravate da uradite potpuno novi pravilnik, odnosno reviziju koju morate da uradite i na kraju ove godine, kada su u pitanju beneficirana radna mesta za rudare?

Nepravda je prema rudarskom poslu da rudare razvrstavate tako ako neko radi u rudniku uglja, drugi u rudniku bakra, treći u rudniku lignita. To ste zatekli od dosovske žute vlasti. Vidite kako se oni ponašaju, kao da je poslanički posao za njih rudarski, pa ne mogu ni ovde da dođu. Sve opljačkali, uništili Srbiju, nikom ništa. Vi ste to posmatrali evo šest godina. Ovde se sa njima prepucavate. Ali, šta to rudaru znači, naročito onom rudaru, gospodine Đorđeviću, koji ima 48 godina života, a ima preko 40 godina staža? Po ovom i ovakvom beneficiranom stažu ne može da ode u penziju, zato što on nema dovoljno godina života.

Sad vi meni objasnite, gospodine Đorđeviću, da neko ima i manje godina, počeo je da radi u 18 godina u rudniku bakra, u rudniku uglja i radi 20 godina i ima beneficirani radni staž sa ovim uvećanjem na 18 meseci, gde će taj čovek posle 20 godina rada u rudniku da nađe posao? Pa, zar onda nije bilo logično, a na kraju krajeva i humano, kada je već takva situacija, ekonomski porast u budžetu, pa nemamo mi valjda toliko rudara, kad možete razne po agencijama, one koji ne rade apsolutno ništa, da plaćate sa platama od 200, 300 hiljada dinara i direktora Agencije za kontrolu leta milion i po i neke direktore javnih preduzeća po milion, pa zar vam nije bilo logično da prihvatite amandman SRS i učinite ono što je potrebno i da bude godina za godinom beneficiranog staža za rudara, koji je, opet ponavljam, dame i gospodo narodni poslanici, neki od vas i imaju sada te godine, radio u rudniku preko 20 ili 30 godina, a ne može opet da ode u penziju?