Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša (Spasoja) Jovanović

Nataša (Spasoja) Jovanović

Srpska radikalna stranka

Obraćanja

Čujte, hvala. Da li ste vi pročitali ovaj amandman?
Gospodine ministre, mi smo ovde reagovali zbog činjenice da je potpuno nepotrebno da se vrši izmena osnovnog člana zakona, koji je ovde član 12, zato što su jasne predviđene sve obaveze DRI, i ovo može da bude veliki problem, zato što mnoge lokalne samouprave najpre izbegavaju. Mi smo takav slučaj imali u Kragujevcu više puta da je Mlađan Dinkić kao tadašnji ministar finansija obaveštavao lokalnu samoupravu da nije potrebno da se angažuje eksterni revizor za trošenje budžeta, a takva je situacija, verujem, i sad u mnogim lokalnim samoupravama. Bez obzira na to što se sprovodi proces javnih nabavki, i te kako može da se utiče na to ko će da sprovodi tu eksternu reviziju i zato mi tražimo da o tome odlučuje DRI, da pored saglasnosti da se to sprovede mora da se naznači a koja će to revizorska kuća da radi, da ne bude po principu brat bratu je najmiliji i da neko od predsednika, pogotovo bahatih i onih koji koriste budžete lokalnih samouprava da zbrinu svoje partijske prijatelje, kumove, drugove, nemilice se trošile pare građana.

Ali, ono što je bitno, i ja vas molim da o tome razmislite gospodine ministre ubuduće, da nađete zakonskog osnova i Predlogom zakona u budućem periodu, da obavežete lokalne samouprave da sprovode internu reviziju. Vi kao čovek koji dolazite iz svetske ekonomije veoma dobro znate da u svetu u velikim korporacijama, a šta može da bude drugo lokalna samouprava koja ima javna preduzeća, koja ima toliki broj zaposlenih.

Znači, prethodnica svemu ovome, interna revizija mora da bude veoma važna. A znate zbog čega? Pa, upravo zato da bi se u korenu sprečile mafijašluk, pljačke, zloupotrebe, trošenje sa pozicija budžetskih lokalnih samouprava, gde je veoma podložno manipulacijama i kroz formiranjem fantomskih organizacija, finansiranje svakojakog nevladinog sektora, specijalizovanih usluga, usluga po ugovoru i da bi se sve to sprovelo odgovoran čovek mora da bude na čelu svake jedinice lokalne samouprave.

Dakle, interna kontrola je mnogo važnija od ovoga što će neko da frizira izveštaj kroz angažovanje revizorske kuće, koja će njemu da ide na ruku, a mi upravo tražimo da bude i to proverljivo, i da DRI odlučuje o tome, koja će eksterna revizija da dođe u tu jedinicu lokalne samouprave da bi se sprečile pljačke i zloupotrebe.
Gospodine potpredsedniče, meni je, tako vam se obraćam zato što vi predsedavate u skladu sa članom 32. Poslovnika i članom 27, to ste prekršili, volela bih da je tu na vašem mestu u ovom trenutku gospođa Maja Gojković, jer ona nije dobro procenila, u skladu sa članom 32, vaše intelektualne i sve druge mogućnosti da predsedavate Narodnom skupštinom u njenom odsustvu. Trebalo je da izabere, jer malopre nije bio ni gospodin Marinković tu, gospođu Radetu koja je bila jedina od potpredsednika u sali da je zameni u slučaju njenog odsustva, jer vi ne razumete tok sednice i ne razumete ništa apsolutno što se tiče rada parlamenta, iako ste zahvaljujući SRS, koju ste kasnije izdali krađom mandata, prvi put stupili u salu Narodne skupštine Republike Srbije.

Imali ste od koga da učite. Imali ste mogućnost da se edukujete, imali ste mogućnost da, pored toga što ste kasnije stekli neko zvanje, a nikada vam nije SRS spočitavala to što ste imali to zvanje sa kojim ste postali narodni poslanik. Dakle, imali ste mogućnosti, ali to očigledno ovi kod kojih ste došli i uz čiju pomoć ste vi stupili na tu funkciju od vas ne traži. Jer, vas ne zanima ništa. Ne zanima vas ni istorija političkog života u Srbiji, ni šta je to najviše zakonodavno telo, ni šta je to najviši stepen demokratije. Onda se vi, jedan Veroljub Arsić, usuđujete da kažete narodnim poslanicima koji se ozbiljno spremaju za ovo zasedanje, koji u svakom trenutku ne samo znaju ovaj Poslovnik, koji je nakaradan, već znaju da ga tumače u toku samog zasedanja, kako ne znaju ništa, kako neko vas mora da sluša. Pa, ne mora da vas sluša. I to je pravo poslanika i bilo je uvek tako kroz istoriju da se okrene i napusti salu. (Isključen mikrofon)
Gospođo Gojković, nije deplasirano da sada, posle koleginice, pričamo o povredi člana 38. Obraćam se vama i molim vas da ubuduće, kao neko ko ima toliko iskustva i na tom mestu i kao narodni poslanik, upozorite i Aleksandra Martinovića i svakoga ko upotrebi izraz, a da to bude onako u paketu, ostaci nekakve, kako on reče, žalosne opozicije. Jer, član 38. govori o tome da u Narodnoj skupštini postoje poslaničke grupe. Cela situacija se odvijala oko Nemanje Šarovića i poslaničke grupe SRS. Tako se svako od nas potpisuje. Ispod mog imena lepo stoji – SRS.

Jer, da mi nismo taj ostatak onih koji su pljačkali Srbiju, onih koji su Srbe isporučivali Hagu, onih koji su izvršili pljačkašku privatizaciju, ostavili na stotine hiljada ljudi bez posla, kao što su to zaista ostaci režima DS i svih ovih njenih satelita, govori činjenica da smo se mi i za ovu sednicu pripremili veoma stručno, ozbiljno i podneli niz amandmana, nekoliko stotina. Nažalost, neće ni gospodin ministar, a i vi, gospođo Gojković, nećete imati priliku da čujete naše argumente, jer su upravo poslanici iz SNS, ne da bi ubedili gospodina Vujovića to uradili, već da bi izvršili opstrukciju, a da se ne čuje glas SRS.
Dakle, član 38. nama daje pravo da mi kao opozicija, ali jedina opozicija i poslanička grupa govorimo i ukazujemo na ono što ne valja u radu i predsedavajućeg i, pre svega, vladajuće većine.

Dakle, molim da svaki put upozorite i Martinovića i svakoga ko se drzne da srpske radikale sa nekim tamo veže, da jasno napravi razliku ko smo mi, a ko oni.
Nemam je ja, nego je vi imate. Vi ste povredili Poslovnik.

Pozivam se na član 98, član 27, član 32.

Gospodine Marinkoviću, kada je već danas moda da se daju nadimci nekakvi ovde, ja bih reagovala, ne mogu, naravno, repliku na prethodno izlaganje ovog Mister Bina, evo, ja njega tako nazivam, jer svaki pokušaj da se SRS dovede u neke kriminogene strukture, nekakvu pljačku, nekakvo koristoljublje iz vršenja vlasti je potpuna besmislica.

Najpre, zbog činjenice da vam je gospodin Mirčić, i vi ste u tom trenutku, da ste poslušali pametnog čoveka, iskusnog narodnog poslanika, trebali da, a prekršili ste tako član 98, da nastavite raspravu, jer vam je on lepo objasnio distinkciju, odnosno razliku između SRS, jer ovde je Neđo Jovanović rekao – opozicija. Molim vas, budite i vi, kolega Jovanoviću, izričiti kada to kažete. Mi smo jedina opozicija, politici uništavanja Srbije, politici klečanja pred EU, srpskim neprijateljima. I jedna i druga strana, i vi, dakle, koji sedite tu, predstavnik ste jednog manjinskog partnera, ste na istom putu uništavanja Srbije.

Kada kažete opozicija, onda zaista treba da mislite na SRS, koja je izrazito patriotska, koja hoće da se prekine srljanje i uništavanje Srbije, ucene od strane srpskih neprijatelja i molim vas da nikada više nikome ne padne na pamet da na takav način, kao pomenuti Mister Bin, dovodi SRS u vezu sa nekim ko je uništavao i upropašćavao Srbiju, kao pomenuto žuto preduzeće, ili kao vi što sada to radite zajedno vodeći istu politiku kao što su oni.
Dakle, ovde se radi o jednom jezičkom usaglašavanju i nepreciznosti. Verujem da je za razliku od prethodnog govornika, gospođe Rakonjac, to razumeo i predlagač, ali je odustao od toga da se to ispravi na način na koji je to predložila koleginica Ružica Nikolić, a kojoj to verovatno i para uši kada pročita, jer je po struci defektolog. Zaista je bilo neophodno, gospodine ministre, da u duhu srpskog jezika napišete ovaj zakon. Malopre sam čula neki ustaški novogovor i reč koja ne treba da se čuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a naročito zbog toga što Hrvati nemaju svoj govor. Oni su ga ukrali od Srba i mogli ste to da pročitate u jednom naučnom delu prof. Šešelja.

Sa druge strane, veoma je bitno da napomenem da se nikada u istoriji srpskog parlamentarizma zakoni u Srbiji nisu usaglašavali kada su u pitanju te jezičke nedoumice sa nekom drugom državom, osim između dva rata, kada je u Srbiji bila radikalska vlast, eventualno sa ruskim jezikom, jer smo mnoga rešenja iz Carske Rusije preuzimali do 1917. godine, kao država. Verujemo da ćemo ubuduće, u periodu kada radikalska vlada bude ponovo bila u Srbiji, na takav način čuvati i negovati naš jezik i da pišemo zakone tako da oni budu precizni i jasni.

Dakle, ovde se ne radi o tome, jer to samo neko ko je, da ne kažem, ograničen ovako može tako da posmatra, da li se to medicinsko sredstvo koristi u kući ili, kako je gospođa Radeta navela, u zatvoru ili nekim drugim mestima, baš upravo zbog toga „kuća“, kao kuća, nije termin već „vanbolnički uslovi“, kao što je gospođa Ružica Nikolić predložila.
Došli smo do prelaznih i završnih odredbi i do onoga kako će da se usklađuje podzakonski akti. Gospodine ministre, rok od šest meseci za vas i vaše saradnike moguće i moraćete da ispunite, ali što se tiče Privredne komore, moram i ovog puta, juče sam govorila o tome, kao i moje kolege, da izrazim protivljenje zbog ogromnih ovlašćenja koja su data Privrednoj komori da sprovodi instrukciju, odnosno da daje takva ovlašćenja i sprovodi sve ono što je u pripremi za instruktore kako bi obučavali decu, da prati taj proces i da jednostavno radi posao koji, čuli smo i danas ovde od drugih kolega, nije posao Privredne komore.

Jednostavno, doći će do mnogobrojnih zloupotreba i videćete, gospodine ministre, da neće proći ni nekoliko meseci od implementisanja ovog zakona, protiv kojeg je SRS, a neko će zatražiti ocenu ustavnosti. Pa, znate, vi imate i član 83. Ustava, koji kaže da je preduzetništvo u Srbiji slobodno, ali ja vam garantujem i vi ste to pokušali da demantujete još juče, da će upravo Privredna komora, birajući te poslodavce, da sa njima kroz određeni vid pritisaka za one koji to neće, jer vi imate možda u jednoj Babušnici nekoga ko je za obrazovani profil morao to da radi, a ne želi, a s druge strane, za one koji hoće, pojaviće se određeni vid korupcije u toj sprezi komora, škola i poslodavaca, apsolutno sam u to uverena. Hvala.
Gospodine ministre, možda niste bili toliko upoznati sa činjenicom da naši sunarodnici iz Republike Srpske i iz Crne Gore, zato smo i tražili brisanje ovog člana 5, imaju velike probleme sa dobijanjem državljanstva, samim tim i njihova deca.

To su procesi koji traju, verovali ili ne, po nekoliko godina, a mi smo još 2006. godine usvojili zakon po kojem, eto baš je splet okolnosti takav, član 5. daje mogućnost svima njima da ako priznaju državu Srbiju kao svoju maticu, to znači da je neko od njihovih roditelja rođen ovde ili je neko od njihovih baka ili deka ili su se sami naselili, pa daju priznanje da je ovo njihova matična država, onda bi samim tim po toj našoj tadašnjoj zamisli, mi smo to podržali iako najveća opoziciona stranka, da taj proces treba da se ubrza. Ovako ćemo doći u situaciju da će neko od tih porodica i roditelja da podnese zahtev da dete pohađa po ravnopravnim uslovima kao i druga deca u Srbiji predškolsku ustanovu, a da će im to biti barijera što još uvek nisu dobili državljanstvo.

Najpre to morate da precizirate i da vidite da to bude po ubrzanom postupku za tu decu, a to nećete moći da uradite bez podrške Ministarstva unutrašnjih poslova i u tom smislu smo podneli ovaj amandman da bismo vam to predočili kao veliki problem, jer on zaista tako dugo traje i zbog toga što je to neophodno jer jedino tako ta deca mogu da ostvare svoja prava ovde kod nas u Srbiji, bez obzira u kom gradu pohađaju ili žele da pohađaju predškolsku ustanovu. Hvala.
Gospodine ministre, zbog javnosti i onih koji nas prate, građana Srbije, roditelja i na kraju potencijalnih učenika i budućih, da ponovim stav SRS da smo mi protiv dualnog obrazovanja i evo sada na ovom primeru ovog člana o kome sada razmatramo i na koje smo podneli amandman, reći ću i objasniću zbog čega to nije dobro.

Dakle, iako ste ovo hteli i zamislili kao projekat koji apsolutno nije primenljiv i neće biti primenljiv u Srbiji iz mnogih razloga, a naravno vi ćete da implementišete ovaj zakon na sve moguće načine, ovde ćete doći u problem da budući poslodavac koji će da angažuje učenika za određenu delatnost, posle otkazivanja ugovora, što su predvideli i neki članovi ranije, apsolutno može, što bi se narodski reklo, da se pravi blesav, najpre zbog činjenice što sam apsolutno uverena da će izbor poslodavaca, jer ste takvu ulogu koja je neprimerena u obrazovnom sistemu, dali Privrednoj komori Srbije, ključnu reč da ima upravo Privredna komora Srbije. I, šta će sada da se desi kod mene u Kragujevcu, u Užicu i u raznim drugim gradovima, u Pirotu, u Vranju, ako neko od poslodavaca za određena delatnosti ne želi da napravi angažman sa tom i tom školom za takav angažman učenika, odnosno dualno obrazovanje? Jednostavno će morati.

Ima ljudi koji prate ovaj prenos koji su preduzetnici i koji ne žele da uđu u takav odnos sa državom, odnosno sa sistemom obrazovanja. Iako su veoma uspešni i imaju svoje mini fabrike, imaju svoje delatnosti, proizvodnju itd, oni to ne žele, ali biće naterani, u to sam apsolutno ubeđena, kao što se ljudi teraju, odnosno zakon je takav, što bi, takođe, tek trebalo da bude predmet Ustavnog suda, jer je za ocenu ustavnosti, da plaćaju članarinu za Privrednu komoru Srbije za koju se već decenijama pitamo, to nije sada, nije od kada je naprednjačka vlast, ni ovi žuti, čiji je predsednik Komore bio ministar, pa predsednik Komore, ja znam da još u to vreme, juče smo pominjali, socijalističkog samoupravljanja, jer je moj prvi radni odnos zasnovan 1987. godine u velikom sistemu „Zastava“, odnosno izvoznog proizvoda „Zastave impeks“, smo i tada morali da plaćamo članarinu i velike kotizacije i da budemo naterani da sve radimo kako nam diriguje i još splet okolnosti, da Komora bude baš u neposrednoj blizini firme o kojoj pričam, koja je bila moje prvo radno mesto, i da moramo da radimo po njihovim diktatima, isto će sada biti kada se bude implementirao i ovaj zakon, a to nije dobro. Hvala.
Ne, ja kratko repliku, kolega Arsiću.

Dakle, gospodine ministre, nisam mislila da će to biti pod moranje, nego iskustvo mi dosadašnje govori da to nije baš tako jednostavno, jer ako se ostane samo na Nacionalnu službu za zapošljavanje, iako ona vodi tu evidenciju po profilima zaposlenosti, sama sam imala ne da kažem negativno iskustvo, nego neuspeh kao preduzetnik da pokušam, na kraju i da pomognem onima za profil koji mi je bio potreban, da zaposlim određen broj mladih ljudi sa Nacionalne službe za zapošljavanje i sećam se da je preko dvadesetoro njih došlo na tzv. razgovor i da se ispostavilo da su to deca koja su završila tu i tu stručnu školu, a da nemaju ta

iskustva i onda se na kraju dogodilo, i to je ono što hoću da kažem kao primer, da osobe koje imaju neko više obrazovanje su angažovane na poslu koje je zahtevalo srednju stručnu školu. Samo sam to htela da ilustrujem kao primer.
Gospodine Arsiću, reklamiram član 107, jer vi ste bili dužni kada je govorio Balša Božović da ga prekinete zato što je rekao neistinu, iako ste vi, gospodine Arsiću, na mestu potpredsednika neko ko se drži ovog Poslovnika, što bi naš narod rekao – kao pijan plota.

Jednostavno, smatram da ste malo više edukovani od Božovića, pa da znate da je ovo po svim demokratskim merilima i principima najgori Poslovnik. Za one koji ne znaju, u razvijenim zemljama sa dugom demokratskom tradicijom ne da nije ovakav Poslovnik i ne da se ne donose zakoni na ovakav način i ne saziva Narodna skupština, nego u tim zemljama postoji prvo čitanje zakona, jel tako, gospodine ministre, drugo čitanje zakona, dolazi se pred nadležne odbore, onda se ide na plenarnu debatu i mnogo je veće vreme razmatranje po amandmanima, a to što vi opravdavate što je Demokratska stanka, odnosno to propalo žuto preduzeće, donela na stotine zakona koji ne da su neprimenljivi, nego sada direktno utiču na veoma loš život naših građana poput zakona, jel tako gospodine Jojiću, o izvršnom postupku, pa privatni izvršitelji mogu da deru kožu građanima, pa se ljudi šikaniraju, pa Zakon o radu koji su doneli, pa svi takozvani sistemski zakoni koji su navrat-nanos prevedeni. Čak smo imali priznanje tadašnjeg predsednika parlamenta, pa i ljudi iz Vlade, iz vrha Demokratske stranke, da su mnoge zakone, i od ove Miščevićke, koje ste vi preuzeli sada u svoje okrilje, preveli od drugih zemalja, uzimali ste od onih koji su pohrlili u EU i takvi zakoni se sada implementiraju u našoj zemlji, a građani imaju veliku štetu. Dakle, ne samo da nije u skladu sa demokratskim principima, nego jednostavno vređa tradiciju ovog skupštinskog doma.

Ako hoćete, otićiću do naše bogate riznice skupštinske biblioteke da vam donesem kako su izgledale rasprave i kakav je Poslovnik bio između dva svetska rata.
Gospodine Arsiću, mislite da ste duhoviti, a uopšte niste. Mislim da sasvim dobro vidite. Dakle, vi ste prekršili član 27. Poslovnika. Onog trenutka kada se Nemanja Šarović, zamenik šefa poslaničke grupe SRS, javio za reč, na šta vas je upozorila i koleginica Marinika Tepić, vi bez obzira na svoje lične simpatije i antipatije morate da predsedavate i zamenik sekretara je dužan takođe da vas na to upozori i da pogleda po sali ko se javio za reč, ko je u sistemu, da date reč kolegi Šaroviću.

Svaki put kada vas nešto podseti na vašu blisku ili dalju prošlost ili na nešto što se vama ne dopada, gospodine Arsiću, vi imate priliku da naučite od kolege Šarovića ili od nas nešto novo. Tako da bi za vas bilo bolje da poštujete Poslovnik i da odmah po završetku mog odlaganja, ne želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovome, date reč kolegi Šaroviću, inaće ću non-stop da se javljam za reč po Poslovniku.

(Vladimir Đurić: Poslovnik.)

(Nemanja Šarović: Poslovnik.)
Gospodine Nedimoviću, možda vi imate odgovor na amandman na član 9, zapravo, da bi argumentima koje smo već predočili javnosti i ministru Šarčeviću da SRS smatra da ne treba da uvodimo dualno obrazovanje u naš obrazovni sistem, evo daću i na ovom konkretnom primeru, pošto se baš tiče odgovornosti učenika škole i poslodavca.

Vrlo dobro znate, gospodine Nedimoviću, kao resorni ministar, da mi imamo odlične srednje stručne škole kada je u pitanju poljoprivreda. Iz mog kraja najpoznatija je ona u Svilajncu, ali ima ih širom Srbije, odakle su stasali, kao tehničari, a i budući agroinženjeri, izuzetni stručnjaci koji danas rade u našim vodećim institutima, privatnim kompanijama, neki u ministarstvima itd.

Da ovo ne treba da radimo govori primer da će ta deca koja bi izabrala neko zanimanje iz oblasti poljoprivrede, na način na koji je to predvideo ovaj zakon, biti u veoma podređenom položaju. Oni neće biti u istoj situaciji kao kada sada deca iz srednje poljoprivredne škole iz Svilajnca idu na praksu na određena imanja ili poljoprivredne kombinate, mahom su uništeni, sada ne znam kako im se ta praksa organizuje, ili kada to rade uz pomoć Agrozajednice Srbije, ali će zato biti prinuđeni da idu kod onih poslodavaca koji će mizerno za svoj rad.

To zna i gospodin Rističević, pa i kod mene u selu, odakle je moj otac, to je selo Katrga, opština Čačak, kod Mrčajevaca, pošto smo gospođa Gojković i ja na neki način zemljakinje, pa i u njenoj Gornjoj Trepči. Tamo su vredna deca, svuda po Srbiji, pomažu svojim roditeljima, i ko ima mini farmu, ko ima uzgoj stoke. Vi sami znate da je bilo puno priloga, zaista za divljenje, kako deca iz ariljskog kraja ili iz Priboja, odakle je kolega Krsto, pomažu roditeljima da uzgajaju razne kulture, ali oni pomažu svojim domaćinstvima, svojim roditeljima. Dakle, roditelji navikavaju svoju decu od malih nogu da rade, kao što su nas naši roditelji, babe i dede kod kojih smo provodili letnje raspuste. Ovo će sada biti zaista strašno da ta ista deca moraju za neku minornu nadoknadu, koja može da bude bednih 5.000 dinara, što je pet puta manje od utvrđenog minimalca, da rade po 35 sati nedeljno, kao uče, pa zašto oni to ne bi mogli u ovom normalnom sistemu, koji već sada imamo, da nauče u stručnim školama?

Znate i vi, gospodine Nedimoviću, treba da budete protiv dualnog obrazovanja i da se zalažete da se prihvati ovaj amandman SRS koji je podnela gospođa Vesna Nikolić Vukajlović.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Do sada nisam imala priliku da često govorim u parlamentu, a htela bih da kažem sledeće. Ovde kod nas se uvek po jutru po dan poznaje, jedna poslovica, koja je i ovog puta na snazi.

Od samog početka, kako krene sednica, bez obzira koliko ministar objašnjava zakon, bez obzira koliko se poslanici pozicije trude da taj zakon obrazlože, opozicija uvek isto reaguje. Oni samo kritikuju bez davanja ikakvog rešenja. Zato i kažem da se po jutru se dan poznaje, jer njihovo, da kažem obrazloženje u suštini se svodi isključivo samo na kritiku.

Sami ovi amandmani koji su dati, govori samo o jednom, da obrazovanje u suštini ima veoma veliku važnost i to mi je drago da opozicija shvata. Obrazovanje zaista jeste veoma važno, i mogu da kažem da mi se kod ministra jako sviđa zato što kaže da je timski igrač. Znači, ovo što je odrađeno nije odradio on sam, nego je odradio jedan čitav tim ljudi koji stoje iza njega i to trebamo poštovati.

Takođe bih opoziciji poručila samo jednu stvar, koja je meni ovde i očigledna, da mnogi ljudi doživljavaju brutalno zadovoljstvo u osuđivanju i napadanju onih koji su uspešniji od njih. To znači da ste nešto postigli i da ste vredni pažnje. U ovom slučaju i ovo ministarstvo i ministar jesu vredni pažnje i zato ih ovoliko i napadate. Samo toliko. Hvala.