Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša (Spasoja) Jovanović

Nataša (Spasoja) Jovanović

Srpska radikalna stranka

Obraćanja

Hvala, gospođo Čomić. Gospodine Dinkiću, da se obratim vama kao predlagaču ovog zakona. Pre nekoliko sati je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Zoran Krasić, govorio u direktnom TV prenosu, ali ja se nadam da će negde noćas oko dva, pola tri, kada ovo bude odloženo emitovano na Drugom programu RTS, opet neko da prati i onda da kažem da sam pod tim utiskom načina na koji je vašu ulogu u političkom sistemu danas i kao predlagača ovog zakona i predsednika ove nove stranke, demaskirao gospodin Krasić.
Inače, ovo je bila odlična prilika u žaru one rasprave koja je trajala po replikama dva, tri sata, da sve svi o jedni drugima kažete i što reče gospodin Krasić – apsolutno ste svi u pravu i vi ste samo generator iznošenja tog prljavog političkog veša, jer priznali ste da ste bili u lošem društvu, odnosno da nisu hteli da poštuju ono što ste vi od njih tražili.
Sa druge strane, priznali ste da ste vi grešili kada ste obećali građanima i besplatne akcije, koje nisu realizovane i sve ono što ste obećavali, kako malopre rekoste, od 2002. godine ste u politici. Sada ostaje samo da građani Srbije vide da su jedini u Srbiji, od donošenja ovog osnovnog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pa ako hoćete i o toj priči o decentralizaciji, od 1990-1991. godine u pravu jedino srpski radikali.
Gospodine Dinkiću, u jednoj državi kao što je danas Srbija koja je prezadužena, koja ima strašnu stopu mortaliteta u odnosu na natalitet, u kojoj je izvršena pod Brozovim komunističkim režimom, a vi ste po tom modelu nastavili i dosovska vlast od 2000. godine na danas, deagrarizacija Srbije, pa tako imamo one primere koje je iznosio kolega Milivojević, a mogu o Šumadiji da vam izređam 20 sela gde su ukinute osnovne škole i gde možete smo da vidite stare ljude od preko 70 godina na traktorima. Sada hoćete da predstavite ovaj vaš čisti politički projekat. Ovo nije novi ekonomski impuls jedinica lokalne samouprave i to je vaše pravo, to je jedna kampanja koju vi vodite kao spasonosno rešenje za opštine i gradove u Srbiji.
Najpre, niko od nas nije imao iluzija i pričali smo o tome i u prvim onim danima vaše ljutnje i odstupanja od Vlade Mirka Cvetkovića, podnošenja ostavke, smene itd, da će te vi ovim novopečenim evropejcima, tajkunskim plaćenicima Nikoliću i vučiću da ustupite mesto u Vladi Republike Srbije. Ne, vi ste se lepo sada pozicionirali i sa tog aspekta pokušavate da gurate ovaj projekat koji je sa jedne strane i opasan.
Pre nego što pređem na ovaj drugi deo o čemu su danas govorile kolege srpski radikali i kako se ovaj postojeći Zakon o finansiranju lokalne samouprave ne sprovodi koliko država duguje za poslednje tri godine gradovima i opštinama, a govoriću najviše o gradu Kragujevcu gde živim i gde sam rođena. Reći ću vam da je ovaj projekat opasan. Možda vam to nisu rekli gospodin Milenić, žao mi je što je otišao i gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca koji je danas napustio zasedanje i otišao na utakmicu Radnički – BASK i direktno se uključio u SOS kanal.
To pominjem zbog činjenice da je ovo uzelo, u negativnom smislu, političkog maha, ne samo kroz stvaranje priče o tome i propagande koja se besomučno vrši, pre svega, preko RTV Kragujevac i preko skupštinske govornice u Gradu Kragujevcu, da će mnogo bolje da se živi kroz ovaj projekat decentralizacije, kako ga vi predlažete, nego i zbog činjenice da se stvara jedna ostrašćenost, da ne kažem mržnja građana Kragujevca, a i drugih gradova Srbije gde ste sprovodili ovu akciju, prikupljali peticiju za potpise protiv Beograda, naše prestonice. Kragujevac je u novijoj srpskoj istoriji prva srpska prestonica. Kao i svi Srbi, kod nas u Šumadiji su ljudi uvek bili širokog srca, dobri domaćini i velikodušni svakoga da prime u kuću.
Gospodine Dinkiću, bojim se sada, s obzirom na tu enormnu ostrašćenost prema Beogradu, a vi ste čovek Beograđanin, vi živite ovde, kolega Simo Vuković, kolega Ivanji, je li tako? Da li je vama u interesu da Kragujevčani mrze Beograđane? Vi ste stvorili takvu atmosferu.
Na poslednjoj sednici Skupštine Grada Kragujevca koja je bila pre 10 dana, vašem kolegi iz G17, iz koalicije "Za Šumadiju i regione", kako se sada zovete, u kontekstu neke priče pitala – da, vi u stvari ne volite Beograd i vi ne volite da idete tamo, vi ne volite ništa što se tamo dešava? Oni su mi potvrdno klimali glavom.
Znate, stvorićemo situaciju da deca koja odrastaju u tim gradovima, kao da im se protura ova priča – Beograd je centar svega i on kupi sav novac, da će onda tako sutra da razmišljaju deca i u Surdulici, Leskovcu gde ima pojačani taj politički intenzivni naboj, vaša ta priča i mogućnost da to promovišete.
Drugo, vratiću se na deo kada ste govorili da vaša stranka ima samo 11, kako ste rekli predsednika opština ili gradonačelnika u Srbiji. Mogu vam reći da je i to mnogo s obzirom na činjenicu da su se oni jako loše pokazali. Počeću od Rače. U Rači ste, prebegom gospođe Dragane, ne znam joj prezime, iz stranke Velimira Ilića i prihvatanju u vaše okrilje, zatekli jednu situaciju kakvu ste zatekli. Ali, od trenutka kada je ona prešla u vašu stranku, nastavila je neslavno da vlada tom, na žalost, nerazvijenom, pošto je to agrarna sredina i Brozovi komunisti, mi smo uvek bili, to ste pogrešno razumeli jer smo mi govorili da smo poredili vreme sa Brozovom decentralizacijom, jer su srpski radikali najveći protivnici politike Josipa Broza. Znate da je pod komunističkim Brozovim režimom naš predsednik, dr Šešelj robijao i u sarajevskoj i u zemunskoj tamnici.
Kada govorite, recimo, o Rači i o činjenici da tamo vaša stranka sada ima vlast preko gospođe predsednika opštine, da ste vi zaslužni za otvaranje "Jura kompanije", tamo je crno bez imalo belog. Ona glavna ulica, gospodine Dinkiću, koju ste vi lično obećali da ćete da rekonstruišete još u novembru mesecu, onako stoji i dan danas. Dakle, na današnji dan je takva raskopana. Sa druge strane, najmanje je u "Jura kompaniji" zaposleno građana iz opštine Rača.
"Zastava elektro" je pod jednim čudnim spletom okolnosti iz privatnog vlasništva poklonom prešla u državne ruke. Vi ste onda to ustupili Koreancima. Oni dobijaju dotacije od države – tri i po hiljade evra po zaposlenom, a tamo može da se zaposli, po rečima Račana, samo onaj ko je uz vaš novi kadar, perjanicu vaše stranke, gospođu predsednika. Tu radi samo jedna trećina Račana, a ostalo su ljudi sa strane. Ne samo to, nego je isključena svaka mogućnost, što je suprotno Zakonu o radu da ljudi koriste bolovanje, da zatraže neki slobodan dan i odmah dobijaju otkaz.
Inače, radi informacije, možda niste znali gospodine Novakoviću, svi zaposleni u "Juri" su potpisali peticije za vaših pet zakona. Čudna okolnost. Vidite, to je neka koincidencija – da li zbog toga što oni to vole ili što su bili prinuđeni na to, razmislite malo o tome. Sa druge strane, ta opština u ovom trenutku ima 70 miliona duga. Ne samo to, nego nikakvi novi transferi, jer se postojeći zakon ne poštuje, što vam je danas rekao gospodin Krasić, država mnogo duguje gradovima i opštinama u Srbiji, a tek ovom primenom bi to bilo neverovatno. Znate, kada presipate iz šupljeg u prazno, u ukupnoj masi vaše izmene člana 3. vezano za porez na zarade koje plaća prema prebivalištu zaposlenog, molim vas, objasnite mi – gde su ta nova radna mesta? Koji vi to porez na zarade očekujete u ovoj 2011. godini, koju u 2012. godini kada je sve veći broj nezaposlenih u Srbiji.
Ponadali su se građani Kragujevca 2008. godine najpre potpisivanju Memoranduma, a kasnije i Ugovora sa italijanskim "Fijatom" da će tu biti, kako je gospodin Stevanović obećao, 10 hiljada novih radnih mesta. Od toga nema ništa. Ta prevara veka koja se zove "Fijat" i epilog toga je kredit za peglanje fijaska "Fijata" koji je režim Borisa Tadića, a u tome učestvovao još i ministar, gospodin Ćirić, pre nekoliko dana potpisan i novi kredit, aranžman za fabriku "Fijat" od 500 miliona evra a država Srbija, to će doći kod nas na dnevni red, gospodine Odaloviću, uskoro, jer je prošlo Vladu Srbije, je garant za 200 miliona evra. Zamislite vi sad tu situaciju. Obećali ste ekspanziju, obećali ste da će se izvoziti taj novi model "Fijata" preko ugovora o slobodnoj trgovini na rusko tržište. I nije tačno da o tome niste pričali. To su pričali i Tadić i Đelić 6. maja, na Đurđevdan, 2008. godine, pred kraj kampanje u Kragujevcu.
Danas imamo situaciju da država Srbija, većinskog vlasnika, italijansku "Fijat" kompaniju praktično finansira, jer je država uložila do sada 281 milion a "Fijat" samo nepunih 100 miliona evra a ima vlasništvo od 66%. I ne samo to, nego nam niko do dana današnjeg nije odgovorio da li je to, tih 280 miliona najviši iznos ili je država čak i preko toga uložila a da mi to ne znamo. Novinar istraživač "Velike Srbije", lista SRS je pokušao da dobije taj odgovor od nadležnih u Vladi Republike Srbije, ali nismo dobili tu informaciju.
Što se tiče grada Kragujevca, on je velikodušno, pošto je Stevanović poverovao Dinkiću, Đeliću, Markioneu i svima onima koji su došli pompezno sa tim projektom, da objasnim gospodinu Poturku jer on misli da je tamo stvarno ekspanzija proizvodnje, grad je dao 67 hektara zemljišta, uz obavezu obezbeđenja još dodatnih 70. Država je dala subvencije za novozaposlene radnike, kao i subvencije pri prodaji "Fijat" automobila, a Italijani dali jedva 100 miliona. Šta je to? Čista obmana. Čista prevara. Eto, na taj način ste dodatno zadužili budžet Republike Srbije i imate ugroženu tekuću likvidnost, a obećali ste građanima da će to sve velikodušno da daju italijanski partneri.
Pošto je izašao gospodin Dinkić ali tu ste vi, gospođo Grubješić, da pogledamo kakva je tužna slika grada Kragujevca. Da ne mislite da su ovo neki radikalski podaci, ja ću da vam pročitam nekoliko stavki, da vi vidite koliko je taj grad u dugovima, koliko država ne brine o Kragujevcu sada, po ovom zakonu, koliko ne isplaćuje transferna sredstva, kako se, a inače je vlast nesposobna da to reši na drugi način, kako se grad koji ima skoro 200 miliona stanovnika, koji ima ogromne resurse i potencijale zadužuje. Završiću sa tom pričom o gradu u kome živim, jer je ovo izveštaj poslednjeg završnog računa budžeta za 2010. godinu koji smo usvojili prošle godine i da vidite kako to sada izgleda:
Porez na imovinu, to je znači slika i presek stanja prosečnog srpskog stanovnika i koliko su ljudi jadni i siromašni i nemaju da daju državi, porez na imovinu umesto planiranih 861 milion i 133 hiljade realizovan je sa samo 174 miliona i 466 hiljada, odnosno 20,26% u 2010. godini. Recite mi, zar to ne pokazuje koliko su građani siromašni i koliko nemaju da daju državi? A opet su navikli da je to ono osnovno što treba da urade, da plate i da sačuvaju bar tu imovinu koju imaju, da ne plaćaju ove enormne kamatne stope koje im kasnije stižu.
Porez na nasleđe, hajde da kažemo da je to delimično realizovano. Komunalne takse na reklamne panoe. To je tzv. mala privreda i svi oni koji treba na bilo koji način da oglase svoje firme – realizovanost za samo 49,26%. Prosečna stopa ostvarenog prihoda za grad Kragujevac je u prošloj godini samo 57,70%. Gospodine Novakoviću, to je sa rebalansom. Znači, ovo je završni račun budžeta. Ni rebalans to nije mogao da ispegla kao što su to uspeli, govoriće o tome koleginica Dimitrijević, u Leskovcu i u nekim drugim gradovima.
Zar to nije dovoljna poruka građanima da ovo što vi govorite i što promoviše Mlađan Dinkić i Stevanović i vaša ta nova stranka – je čista obmana građana Srbije. Jer, tekući i obavezni transferi, oni koji su propisani Zakonom o finansiranju lokalne samouprave od strane države odnosno republičke vlasti ne stižu građanima odnosno ne stižu gradovima i opštinama kako to zakon nalaže. Šta onda imamo mi da očekujemo i kakva je ovo priča i kakva je ovo iluzionistička poruka?
Ako ste hteli da budete Robin Hud pa da dajete tako velikodušno nerazvijenim gradovima i opštinama, a opet ponavljam – opasan projekat mržnje prema Beogradu koji širite vi, odnosno vaša stranka po celoj Srbiji, to je u Kragujevcu jako izraženo, onda ste trebali da udarite na Miškovića, na Beka, na ostale tajkune, pa da pokupite lepo od njih, kako je to poručila i građanima stalno govori SRS. Ali, od njih ne možete, jer, oni su bliski vama, odnosno režimu Tadića, kao što su finansijeri Nikolića i Vučića. I njih niko ne sme da pomene i niko neće da kaže da su oni privredni kriminalci i da otimaju od građana i da dobijaju komplekse zemljišta, kao što je Mišković dobio u Kragujevcu, u centru grada lokaciju za "Delta park", a gradu je uplatio neke bedne pare.
To je, gospodine Novakoviću, pošto ste vi sada spletom okolnosti iz te stranke koja je predlagač a vi predsedavajući, pošto gospodina Dinkića nema, tužna slika i realno stanje jednog velikog grada. O čemu onda da govori neka manje razvijena opština? Ili ova kao Rača, koja je ostavljena na cedilu, ostavljena od DS, koju ste pljačkali i krali godinama i sada isto i od strane G 17 kada je predsednik, ova što je prebegla, vaš predsednik opštine.
Prema tome, zaključak je jasan. Mi smo to stavili u amandmanu i gospodin Krasić je to jasno precizirao – da se podnese krivična prijava protiv ministra finansija ako se na kraju tekuće godine ne izmire transferne obaveze odnosno sve ono što Republika duguje gradovima i opštinama. Ovako – puj pike ne važi. Što kaže gospodin Krasić – okačite to mačku o rep. Vi imate vašu priču pred izbore, ali, budite sigurni da to kod građana neće da prođe jer oni traže posao, traže mnogo veće penzije, kao što ste obećali, traže plate, traže zaposlenje za svoju decu, traže socijalna davanja i traže da ih niko ne ucenjuje i da pod pritiskom ne potpisuje ovakve peticije kao što je to bio slučaj u "Juri" Rača.
Gospođo Čomić, gospođo Kolundžija, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj osnovni član zakona 22, gospođo Kolundžija, takođe ste loše projektovali, da tako kažem, zato što se niste rukovodili, kao što su vam objasnili kolega Martinović i Krasić, zakonom koji utvrđuje nadležnost sudova koji ste usvojili u ovoj istoj skupštini i u najmanju moguću ruku dovodite u zabunu jednog birača koji treba da ostvari svoje biračko pravo, a vi vrlo dobro znate da građani ne mogu da postanu nosioci suverenosti u zemlji ako nemaju mogućnost da biraju i da budu birani.
U ovom slučaju govorimo o građanima Srbije koji nisu ostvarili svoje biračko pravo, odnosno koji su ustanovili da se ne nalaze u biračkom spisku pa moraju da ga ostvare preko suda.
I umesto, gospođo Kolundžija, da u skladu sa promenom Zakona o sudovima koji ste uradili, a moram da podsetim i građane Srbije a i vas sve da ste ukinuli preko 100 osnovnih sudova nekadašnjih opštinskih u Srbiji, da lepo i precizno u zakon stavite da građanin koji nije upisan u birački spisak može u roku od 48 sati da se obrati ne nadležnom nego osnovnom sudu, znači osnovnom na teritoriji na kojoj on ostvaruje svoje biračko pravo.
Vi ste napravili jedan haos, jednu pometnju i ko će sad ovo da razume i kako će onda opštinske izborne komisije, RIK i svi organi za sprovođenje izbornog procesa da shvate šta ste vi ovim hteli da kažete.
Jer, gospođo Kolundžija, možda će opštinska izborna komisija u Crnoj Travi ili u Pirotu, ili u Subotici, Bačkoj Palanci, u Rumi, u Aranđelovcu, eto to su sve mesta gde ne postoje, u stvari u ovom jednom postoji, da, u Pirotu, recimo u Aranđelovcu je ukinut osnovni sud, da protumače da treba za birača koji u roku od 48 sati pokušava da ostvari svoje biračko pravo, da se obrate Vrhovnom kasacionom sudu, Apelacionom ili već ko zna kojem, jer nije precizno navedeno koji je to sud.
Drugi je problem birača koji nisu upisani u birački spisak i to ova vlast od 5. oktobra do danas tendenciozno radi. Mi smo svedoci toga u sredinama u kojima živimo, a naravno i ljudi iz RIK, gde se građani nažalost post festum javljaju RIK i kažu, mi nismo uspeli ni preko suda da ostvarimo svoje biračko pravo.
To naravno nije slučaj u svim gradovima u Srbiji, ni u svim sudovima, samo sada se ne zna koji je to sud, jer ovo nadležni sud ne znači apsolutno ništa. I zato gospođo Kolundžija, nama srpskim radikalima kao i drugim kolegama, nije ni dala pisani odgovor, zašto ne prihvata amandmane jer jednostavno jednu suvislu rečenicu ne može ni da napiše, ni da odgovori, a da ona ima uporište u postojećem zakonu.
Zašto se to dešava? Zašto mladi ljudi koji tek stiču punoletstvo u većini slučajeva nisu upisani u birački spisak? Zašto to nisu ljudi koji se sele iz jednog mesta u drugo, a zaista ažurno prijavljuju svoje mesto boravka lokalnom odeljenju MUP?
Zašto to nisu naši prognani Srbi iz okupirane Republike Srpske Krajine, zašto oni nisu upisani ažurno upisani u birački spisak, pa na desetine hiljada njih čeka da bude upisano.
Inače, sa iskoristim priliku, pošto su oni najviše i pogođeni i stalno se obraćaju preko SRS vlastima da im da mogućnost izbornog prava, i da biraju i da budu birani, da čestitam srpskim Krajišnicima slavu danas, koja će se proslaviti u naselju Busije, gde živi nekoliko desetina hiljada Krajiških Srba.
Što se tiče ljudi koji se ne nalaze u biračkom spisku i onih koji nisu samim tim evidentirani u, kako vi kažete, centralnom biračkom spisku, jedinstvenom, koji ne postoji u Srbiji, to zapamtite jednom, postoji samo izvod iz svake opštine koji se zbira na jednom mestu.
Pa se sećate one afere kada je nestao taj CD jer se ustanovilo da spisak nije ažuran 2003. godine, o tome ću da govorim kada bude bio amandman na član 10. izmene ovog zakona, ali vi ste dokazali ovde krađom mandata srpskim radikalima da ste prekršili i član 52. Ustava, dakle izborno pravo građana koji su glasali za listu SRS dr Vojislav Šešelj.
Prekršili ste sve demokratske postulate načinom na koji se ponašate i ophodite prema opozicionim strankama ovde i šta onda da očekuje jedan prosečan birač, a tek onaj koji tek treba da ostvari svoje biračko pravo, a ne znam, gospođo Kolundžija, vidim da ste u problemu, i te konsultacije ste mogli da obavljate u pauzi, privodite jednog po jednog šefa poslaničkih grupa, a dužni ste da mi date odgovor na ovo pitanje, zašto niste prihvatili ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupa SRS?
Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ovaj amandman koleginice Jerkov skrenuo pažnju sa suštine ovog zakona, koji je suspendovao demokratske procese u Srbiji i ukidanjem ostavki, zatvaranjem lista, i SRS je tako izričito protiv ovakvog načina promene izbornog zakona.
S druge strane, ovo sada dok mi govorimo i dok je trajala ova rasprava, stigla nam je ispravka amandmana gospodina Čolakovića. Čujemo i u skupštinskim kuloarima da se opet vodi nekakva rasprava, znači vi ćete ipak uspeti da sakupite dovoljan broj poslanika da izglasate ovaj zakon koji vam diktira EU, a i nekakva Venecijanska komisija, ali stvarno moram da se vratim na suštinu ove priče o jednakim mogućnostima i o ulozi žena u srpskoj politici zato što sam srpski radikal i zato što pripadam stranci koja je od početka, dakle, uvođenja višestranačja u Srbiji promovisala takvu mogućnost bez obzira na kvote, bez obzira na 25-30% jer smo to i na delu pokazivali.
Da je ista konfuzija bila kod vas i da se vi samo deklarativno zalažete za to, pa zato i nemate bar znam u Šumadiji u vašim opštinskim organizacijama sve stranke koje su na vlasti, uopšte nemate ni žene aktiviste, ni u rukovodstvu tih odbora, niti na glavnim funkcijama. To je zbog toga što vi žene tretirate kao manje zastupljeni pol u kategoriji jedne cifre.
Vi to treba da uključite u zakon kako vam je stigao diktat, a u stvarnom, u suštinskom vašem političkom životu i u radu, počev od lidera vaših stranaka, preko svih u vašim hijerarhijama, vi se za to ne borite. Pravo da vam kažem, pošto je veći broj upisanih birača žena u Srbiji, stalno ih pozivam, kao i sve druge koleginice i kolege, da ne glasaju za vas i vašu politiku. Zašto?
Doveli ste Srbiju na ivicu bede i siromaštva. Danas je veći broj gladnih, i žena i dece i njihovih muževa i sinova. Isterali ste ih sa posla, tajkunima prodali budzašto firme u kojima su radili. Pogledajte kakvo nam je školstvo, kakvo nam je zdravstvo, pogledajte kakva je situacija u svim segmentima društvenog života. Pa, normalno je da ne treba ni da budu motivisane i da idu vašim tim putem EU i da glasaju za vaše stranke.
A, zašto se to dešava i zašto je proces takav pozitivan, bez tih kvota i bez tih rasprava oko toga da li treba ovoliko ili onoliko, prisutan u SRS. Moram da vas podsetim, izašla je gospođa Čomić, vi tada niste bili poslanik gospodine Novakoviću, ali jeste gospođa Kolundžija, doduše u Čovićevoj stranci, ali nema veze, kada je bilo 176 poslanika DOS-a, dakle, posle petooktobarskog puča. Mogli set da uradite šta hoćete.
Politički sam učenik dr Vojislava Šešelja, pa vam ponavljam jedan deo onoga što vam je on rekao tada, te davne 2002. godine – kako je došlo do toga uopšte da se nađe bar jedan deo mogućnosti da žene budu i na listi i da budu izabrane za odbornike.
Amandman tadašnje vaše koleginice iz tog vašeg DOS-ovskog konglomerata, Leile Ruždić, nije htela da prihvati poslanička većina i onda je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj izašao za govornicu i rekao da to SRS ne radi zbog toga, iz istih pobuda kao vi da biste namirili tamo neki broj, nego zbog činjenice da mi želimo našom ideologijom i politikom koju promovišemo, kao što to činimo ja i moje kolege i braća i sestre srpski radikali ovde, svuda i na svakom mestu, da pridobijemo što veći broj manje zastupljenog pola, a to su žene u Srbiji, da budu motivisane, da se uključe u politički život i da daju svoj doprinos.
Kako mi to radimo, da bih vas naučila nečemu, pošto očigledno imate problem, i kod vas se sve svodi na cifre i na brojke i ne možete oko toga da se usaglasite; i bez obaveze zakona, naravno, vi znate da smo mi jedina politička stranka u Srbiji koja, državotvorna i zaista, deluje u kontekstu ideologije srpskog nacionalizma i svih pozitivnih vrednosti srpskog društva, mi smo se rukovodili time i krenuli smo od toga da treba da motivišemo i muškarce i žene podjednako da priđu i da pristupe našoj borbi protiv ovakvog režima.
Protiv globalizacije, protiv EU, protiv NATO, a na lokalnim nivoima i u sredinama, ne samo da budu ikebane na listama za odbornike, već da aktivno učestvuju u političkom životu stranke, u jednoj Rači, u Lapovu, Surdulici, gde god u manjim sredinama, i da se aktivno bave ovim što mi ovde zastupamo sa najvišeg zakonodavnog nivoa.
Mi nemamo nikakvu obavezu u Statutu SRS da prilikom izbora 10 članova, koje bira godišnja skupština opštinske organizacije na mandatni period od godinu dana, izaberemo najmanje jednu trećinu žena, ali u svakom opštinskom odboru srpskih radikala u Srbiji, među tih 10 članova, koje bira najviši organ opštinska skupština, najmanje je tri žene, a evo u Kruševcu smo imali slučaj sa ogromnim brojem izabranih odbornika, čak preko te kvote koju ste vi propisali. Znači, nije problem u tome.
Inače, izuzetno je teška situacija za sve, i ne možete da gledate sada da žene mnogo lošije i teže žive. I njihovi muževi, znate, kako je njima kada su posle 20 ili 30 godina ostali bez posla, ne mogu da školuju decu, niti su za penziju, isterali ih sa ovog ZZO-a iz Kragujevca, ili u drugim gradovima, kako su već smišljali da se ratosiljaju tih ljudi.
Molim vas, ovde je suština u tome da mi menjamo društvo, bez obzira na to da li smo žene ili muškarci, da se borimo protiv svakog zla koje vi promovišete, a najveće zlo je to što želite Srbiju i što srljate u EU, koja vam uništava privredu, koja nam otima našu južnu srpsku pokrajinu i koja čini sve da danas deca u Srbiji, i buduće majke i one koje to već jesu, teško žive i da ne vide svoju perspektivu.
Zbog toga sam i zahvalna svojim kolegama i poslaničkoj grupi, a pre svega našem predsedniku koji je prvi promovisao to da ne treba da bude nikakvih kvota, već da se borimo za ono što je naša ideologija i što je naš pravac za bolju budućnost Srbije, i pre svega sam zahvalna građanima Srbije, koji razumeju ove naše jasne poruke, a ne razumeju i neće razumeti, budite sigurni, na sledećim izborima da prihvataju to da po diktatu zapadnih moćnika radite sve ovo i na ovakav način uništavate i unižavate demokratske procese u Srbiji.
Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ova, što bi naš narod rekao, brljotina od malopre i predlog da se gospodin Buha vrati u neki vremeplov i da praktično imamo uživo odloženi prenos Skupštine jeste nešto što je stvarno ponižavajuće.
S druge strane, gospođo Đukić Dejanović, vi biste sad, a pozivam se na član 27. Poslovnika, pošto ste dužni da se starate o Poslovniku... On je prekršen činjenicom da je došlo do zabune narodnih poslanika od samog početka i da smo mi sad obavešteni da nismo prešli tu jednu tačku dnevnog reda. Treba da date pauzu od pet minuta, jer mi sad, na osnovu ovog novog redosleda tačaka, odnosno na osnovu vaše informacije i otvaranja rasprave o ovom predlogu odluke o izboru članova odbora, moramo, kao poslaničke grupe, u skladu sa članom koji ste pročitali, da damo listu govornika, da odredimo ovlašćenog predstavnika. Pošto vidimo da tu nema ovlašćenog predstavnika, vi se ponašate tako, govorim vama iz vlasti, kao da su to nebitne stvari.
Malopre, dok je gospodin Jojić govorio o skandalu i obećanju koje je dato iranskom ambasadoru da ćemo da formiramo grupu prijateljstva, vas kao da to uopšte nije interesovalo. Mislim, pre svega, na članove Demokratske stranke, koji vedre i oblače u Odboru za inostrane poslove preko Dragoljuba Mićunovića. Kad dođemo do toga da menjamo članove skupštinskih odbora, hajde da preletimo preko toga, to ćemo za pet, deset minuta.
Moram da kažem gospođi Samardžić da je poranila. Prisustvovaće raspravi o ovoj tački dnevnog reda, a ukupno vreme za ovu tačku je pet časova, kao i za sve druge.
Sad tražim da napravite pauzu od pet minuta, jer naša je poslovnička obaveza da vam dostavimo listu prijavljenih govornika. Mi želimo da učestvujemo u raspravi o ovoj tački dnevnog reda. Nije fer i nije korektno, s obzirom da smo sada tek ... Gospođo Čomić, molim vas da mi ne dobacujete i molim predsednicu da vam izrekne opomenu jer se nepristojno ponašate.
Zaista vas molim, gospođo Đukić Dejanović, da napravite tu kratku pauzu da se mi konsultujemo, da napravimo listu govornika i da onda krenemo lepo sa raspravom o ovoj tački dnevnog reda.
Hvala, gospođo Čomić, gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, verovatno sve kolege poslanici ne znaju, ali saznaće u toku današnjeg dana, mi danas imamo vanrednu sednicu Kolegijuma Narodne skupštine, sa jednom tačkom dnevnog reda, a to je – prezentacija novog skupštinskog sajta, u čemu je najviše učestvovala gospođa Čomić, u izradi tog sajta i prezentacije.
Danas ćemo mnogo više imati prilike da razgovaramo o tome na koji način se na skupštinskom sajtu tretiraju oni koji nisu osvojili, koji su ukrali mandate od SRS. Juče je neko lepo primetio, od gostiju koji su bili u našoj poslaničkoj grupi, da je neko od ovih lažnih poslanika koji su izdali SRS i predsednika Vojislava Šešelja i otišli sa Nikolićem i Vučićem u ovu pronatovsku opciju, tzv. SNS, potpisan na ekranu kao SNS.
Sećate se, gospođo Čomić, da su se oni, kada su oteli, ukrali mandate, prijavili kao nekakva nova, fantomska grupa Napred Srbijo. Imajući u vidu to da ste vi ozbiljna žena i da ste pristupili ozbiljno ovom poslu, videćemo danas na koji način se oni tretiraju po skupštinskim odborima.
Oni nisu, kao što je naš predsednik poslaničke grupe gospodin Todorović rekao, imali pravo da uopšte kroče više nogom u Narodnu skupštinu, naročito zbog činjenice da smo mi Administrativnom odboru, odmah pošto su otišli na taj put izdaje povedeni Canetom Subotićem, Miškovićem i Bekom, tajkunima i njihovim stranim mentorima, dostavili ostavke na osnovu kojih je mandati trebalo da se vrate našoj stranci.
Pošto moramo da imamo jasan pregled, očekujem da ćete vi na skupštinskom sajtu ubrzo da ažurirate i ovu izmenu legitimnog predloga kolega iz LDP o kome danas raspravljamo, ali mnogo me interesuje i jedva čekam 14 časova da vidim kako se tretiraju ovi koji su sada nešto, misle da su nešto, a građani nikada nisu glasali na izborima za njih. Verujte mi, poznajući sve te koji su kvaziposlanici pojedinačno znam …
Gospođo Čomić, uvažavam vašu primedbu, ali samo ako i vi imate u vidu koje su stranke izašle na izbore i koje su legitimne liste koje su dale predloge poslanika u ovom sazivu koji ima 250 poslanika.
Omaklo se jednoj našoj koleginici, bivšoj predsednici Skupštine, pre nekoliko godina, pošto smo, nažalost, tada imali dva smrtna slučaja, da kaže da Skupština ima 248 poslanika, pa je bilo i kada je imala 308 poslanika zbog činjenice …
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ne sumnjam da vi pamtite dugo od skupštinskih rasprava, ali sada se radi o ovde i sada. Dakle, molim vas, uljudno i bez ugrožavanja ugleda Narodne skupštine u ophođenju sa 250 narodnih poslanika, odnosno 249, pošto ste i vi, naravno, narodna poslanica.)
Malopre ste – učinilo mi se da ćete danas imati, kao što ga imate, najširi demokratski kapacitet – rekli gospodinu Todoroviću da nam je dozvoljeno da u raspravi o ovoj tački dnevnog reda, pošto se radi o nama i o skupštinskim odborima, napravimo i takve vrste digresija, ali pošto sada vidim da ste promenili mišljenje, vratiću se na ovaj konkretni predlog LDP-a i ove odbore o kojima je danas reč.
Dakle, SRS apsolutno uvažava pravo i mogućnost, koja proističe iz Poslovnika koji govori o konstituisanju odbora Narodne skupštine, da kolege iz Poslaničke grupe LDP, s obzirom na to da je njihova, sada već bivša, koleginica gospođa Vesna Pešić istupila i sada je, kako se to po novom kaže, samostalni poslanik, izvrše zamene u odborima za koje smo predloge dobili, a i da izvrše neke druge izmene, odnosno da pojedine kolege poput gospodina Đurića i Andrića, umesto u odborima u kojima su do sada predstavljali LDP, budu članovi drugih odbora. Tu, zaista, nema nikakvog spora, čuli ste i od gospodina Todorovića.
Problem je u striktnoj primeni ovog člana Poslovnika. Mi smo se pre svega zbog toga prijavili da govorimo o ovoj tački dnevnog reda. Dolazimo do toga da se on ne poštuje u delu... Znači, ovo je jedan proces: izvrši se promena članova kada to želi jedna poslanička grupa, koja je legitimna, koja je osvojila poslaničke mandate na izborima voljom građana, kao što smo i mi, ali, eto... Da se ne vraćam na tu priču koju već i vrapci na grani znaju, da su nam ukradeni mandati. Ali, šta se sada ovde dešava? Kako ćemo mi da dođemo u situaciju da do kraja ovog skupštinskog mandata, da bismo dali dobar primer novom skupštinskom sazivu, u kome će opet biti veoma veliki broj predstavnika liste SRS - dr Vojislav Šešelj, ako da Bog, i sa našim predsednikom u Srbiji i na čelu ovde u klupama Narodne skupštine, što sumnjamo da će se desiti, s obzirom na to da je očigledno odluka da se on zadrži već devet godina u pritvoru haškog kazamata... Ide naruku Tadiću i njegovom režimu i njegovoj produženoj ruci Nikoliću kako bi se takmičili u izbornoj kampanji bez prisustva našeg predsednika ovde u Srbiji.
Kako god, mi se jedini od početka višestranačja u Srbiji držimo striktno izbornog principa i reciprociteta. Kada je u pitanju izbor predsednika i zamenika predsednika, sada je jasno i definisano, što ranijih godina nije bilo, u ranijim poslovnicima, na koji način se bira predsednik i zamenik predsednika. Tu treba da se poštuje onaj deo koji govori da u skladu sa svojom snagom i brojem narodnih poslanika poslaničke grupe imaju pravo na određeni broj predsednika, odnosno zamenika predsednika.
Bilo bi iluzorno da je Liberalno-demokratska partija, dok je Vesna Pešić još bila njihov član i član Odbora za inostrane poslove, zatražila da ima predsednika Odbora za inostrane poslove. To mesto je pripalo... Sada ću da govorim o tom odboru, jer je koleginica, kao što ste i vi član Odbora za inostrane poslove, dala svoj doprinos u radu, u skladu sa svojom politikom i svojim stavom. Sada to više ne može da bude, jer je istupila iz LDP-a.
Bilo je, dakle, slučajeva kada se flagrantno kršio ovaj član Poslovnika. Pored ovog zakidanja procenata i nepoštovanja reciprociteta, Srpskoj radikalnoj stranci su otimani i predsednici skupštinskih odbora. Da sam u pravu, najočigledniji primer je gospodin Todorović, koji sedi ispred mene. Kao šef Poslaničke grupe SRS, po broju mandata najveće poslaničke grupe, on je bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Jednoga dana nije im se svidelo što se obračunava sa tajkunima, sa Canetom Žapcem, sa Milanom Bekom, sa Miškovićem...
A koja je danas prva vest, gospodine Todoroviću u svim medijima? Da je Milanu Beku sud zabranio korišćenje Luke Beograd. Kada biste vi, gospođo Čomić, kada bih ja... Dobro, ja sam član Odbora za bezbednost, pa se na detaljniji način bavim time, kriminalom, korupcijom i povezanošću vrha državne vlasti sa tajkunima i onima koji su ogrezli u kriminalu, ali kada bi ostale kolege znale koliki je kriminalac Milan Beko da gospodin Todorović to nije pokrenuo kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost?
Šta se dešava sada sa Odborom za inostrane poslove? Da, Miškovića sam više puta pomenula, ali vidite, gospodine Todoroviću, još nemaju snagu i ne žele, naravno, jer je on njihov finansijer, kao i Nikolićev, da udare na njega. Ali, mi ćemo to da sprovedemo do kraja, narod će da ukaže poverenje nama, pre svega zbog naše doslednosti, pre svega zato što smo izričiti borci protiv kriminala i korupcije, a to je najveći problem, pored nezaposlenosti i svega što boli naše građane.
Da se vratim na Odbor za inostrane poslove, u kome smo i vi i ja članovi. Imam velike primedbe na rad tog odbora, a evo zbog čega. Zbog toga što bi to trebalo da bude u parlamentarnoj diplomatiji... Evo, mi smo i u Savetu Evrope pre tri godine usvojili rezoluciju koja tretira taj pojam parlamentarne diplomatije, znači, preko rada delegacija, preko rada grupa prijateljstva narodni poslanici (što je intencija SRS, o čemu je govorio i gospodin Jojić povodom toga što nije formirana grupa prijateljstva sa Iranom) aktivno učestvuju u razmeni iskustava, u razvijanju dobrih prijateljskih i međunarodnih odnosa sa drugim kolegama.
Zašto smo mi iz opozicije onemogućeni kao članovi Odbora za inostrane poslove? Takav problem imala je i gospođa Vesna Pešić kada je bila član LDP-a, takav problem će da ima i njen kolega Bojan Đurić, budite sigurni (koji se sada predlogom LDP-a o kome raspravljamo menja). Zašto mi ne možemo da izglasamo nijednu inicijativu na Odboru za inostrane poslove koja je u interesu te parlamentarne demokratije i dobre spoljne politike Republike Srbije? Zbog toga što nam to ne da predsednik Odbora Dragoljub Mićunović. Na svaki naš predlog da proširimo tačku dnevnog reda... Pa nije valjda Odbor mesto gde treba da se preglasavamo, ako vi imate većinu i tako je poslovnički utvrđeno? Znači, mi treba tamo da sedimo kao ikebane i da ćutimo. Mi to nećemo.
Bio je Vuk Jeremić prošlog puta; tri sata je bio, ministar inostranih poslova. Čuo je predlog SRS da se ODKB stavi na dnevni red i da pod hitno formiramo parlamentarnu delegaciju koja bi legitimno, kako treba i kako dolikuje, i kako očekuju i premijer Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik Medvedev i gospodin Grizlov, predstavljala Srbiju na zasedanju 24. maja. On je to glatko odbio. Čak nam nije, gospođo Čomić (ne znam da li ste bili u tom delu sednice Odbora za inostrane poslove), dao odgovor na pitanje gde je pismo koje je stiglo iz Ruske dume, pismo zbog koga je nekoliko puta gospodin Konuzin razgovarao sa gospodinom Todorovićem, sa gospođom Đukić Dejanović.
Kao što je obećano ambasadoru Irana, koga smo posetili kao delegacija, kao prijatelji te zemlje i tog naroda koji se bori protiv globalističke politike Amerike i NATO-a, koji je očekivao da će normalno da bude, ako su iranski parlamentarci formirali delegaciju, poslali pismo Odboru za inostrane poslove da žele da nas posete ovde u Srbiji. Zašto mi to nismo uradili? To ne može sada ni Bojan Đurić da promeni, sve i da hoće, da izađe sada sa nekim novim predlogom LDP-a. Sada ću da mu kažem – nema teoretske šanse. Ono što zacrta Dragoljub Mićunović, ono što se dogovori vladajuća koalicija, to je zapečaćeno, i dalje nema ništa.
Govorili smo jutros ovde o tome, govorio je i kolega Milentijević, a i mi više puta – spoljnu politiku u zemlji umesto Vlade preuzeo je Boris Tadić. Kada mi pitamo, znate, i onako razgovaramo iza kulisa, pa pokušamo da saznamo zašto se Dragoljub Mićunović tako ponaša, dobijemo odgovor da on ima potpuna ovlašćenja Borisa Tadića i da to radi u dogovoru s njim.
Dolazimo do toga da smo neozbiljni, do toga da varamo kolege (kad taj izraz moram da upotrebim, malo je grublji, ali zaista je tako) iz Ruske Federacije, iz Ruske dume, iz Irana i nekih drugih zemalja. Jednostavno, mi na Odboru za inostrane poslove ne možemo da prezentujemo politiku stranke sa čije smo liste izabrani i da sprovodimo određene inicijative.
Taj isti odbor je, vi ste tu lepo sugerisali gospođi Đukić Dejanović, nadležan i za predloge prilikom formiranja međunarodnih parlamentarnih delegacija. Šta se desilo nedavno? Desilo se da je Božidar Delić, časni srpski general, uvidevši da ovi kod kojih je otišao nakratko imaju program koji im je Montgomeri pisao, na engleskom jeziku, a oni u stvari nemaju nikakav program, niti ideologiju, ni Nikolić ni Vučić, njihov program su Amerika i NATO, i njihovi mentori sa Zapada, File i ostali, Barozo... Kada se gospodin Delić, što je pozdravila čitava patriotska Srbija i veliki broj bivših, sada opet članova SRS, koji su krenuli njegovim putem i vratili se u naše redove, vratio u Poslaničku grupu SRS, istog momenta su oni požurili, pošto su oni pronatovska organizacija, tzv. stranka, da ga zamene u Odboru, odnosno Delegaciji Parlamentarne skupštine NATO. Zašto? Zato što moraju da stave onoga koji će da predstavlja politiku ulaska Srbije u NATO. Zato što oni hoće i više…
(Predsedavajuća: Poštovana narodna poslanice, sastavi parlamentarnih delegacija su posebna tačka dnevnog reda. Kad i ako bude tačka dnevnog reda izmena i dopuna delegacija, onda će to biti dnevni red.)
Jesu, ali je to vezano za Odbor za inostrane poslove.
Gospođo Čomić, zaista vas ne razumem, jer to ne ide naruku Demokratskoj stranci. Shvatite već jednom da vi štitite ove koji otimaju mandate.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ja primenjujem Poslovnik u interesu 250 narodnih poslanika i molim vas da to uvek imate u vidu.)
Govorim vam o vašem političkom interesu, ali kad to budete shvatili biće kasno.
(Predsedavajuća: Moj politički interes je da svi primenjujemo Poslovnik, najviši i najlepši.)
Znači, što se tiče novog kolege, gospodina Đurića, meni je drago, on je legitimni predstavnik liste LDP - Čedomir Jovanović. Mi se dijametralno razlikujemo, kad je u pitanju spoljna politika Srbije i sve ono što treba da uradimo. Mi srpski radikali zalažemo se za teritorijalnu celovitost zemlje, za jačanje nacionalne svesti naroda, za saradnju, ne sa EU... Izričito smo protiv Evropske unije i jedina smo politička stranka koja je tako pozicionirana na političkoj sceni Srbije, sa jasnim argumentima zašto to nije dobro za srpski narod, zašto mi srljamo u vašem nastojanju da dobijete status kandidata, a ne ulaska, koji je na dugom štapu. Ali, mi ćemo na Odboru za inostrane poslove i dalje, bez obzira na takvo ponašanje, koje je nedemokratsko i protivno principima rada jednog parlamenta, koje sprovodi Dragoljub Mićunović, nastaviti da pokrećemo ove pozitivne inicijative, zato što nam je stalo do digniteta Narodne skupštine Republike Srbije.
Pravo da vam kažem, srce me zaboli kada mi kažete i prekinete me – čuvajte dostojanstvo. Mi radikali smo najveći čuvari dostojanstva Narodne skupštine jer znamo da je narod, koji je deo svog suvereniteta preneo na nas glasajući na izborima, odlučio da pravi ljudi to budu i da na pravi način prezentuju ono što narod boli, ono što bi oni želeli. Verujte mi, svakim atomom naše snage i energije, kao što vidite ovde svakoga dana u radu naših kolega, mi ćemo nastavljati da to radimo.
Ali, promena predsednika, brzopotezno sklanjanje gospodina Todorovića sa mesta predsednika Odbora za odbranu i bezbednost nas je sada dovelo u pat poziciju, gospođo Čomić. To je raspad sistema. Mi ne možemo da održimo sednicu Odbora za odbranu i bezbednost. Zašto? Zato što se vaš kolega Konstantin Samofalov, da li po svojoj ličnoj volji, bar mi je tako rekao, ili je to nešto što spada u politički marketing, prijavio za dobrovoljno služenje vojnog roka, i on je taj koji nedostaje i mi nemamo kvorum. Mi nismo mogli, je lʼ tako, gospodine Todoroviću, prošlo je već mesec dana, da raspravljamo o redovnom izveštaju MUP-a.
(Dragan Todorović: Nismo mogli ni dok je bio tu.)
Jeste. Nismo mogli da vidimo šta radi BIA. Znate, tamo vršljaju ovi CIA, MI-6 agenti, jure generala Mladića, koga naravno nikada neće uhvatiti, i Gorana Hadžića.
Gospodine Todoroviću, zaista ste dali svoj doprinos, to znaju i kolege iz drugih opozicionih stranaka, radu tog odbora. Da ne bude degutantno da vas ja kao vaša koleginica hvalim, ali, evo, ispostavilo se da smo bili u pravu. Tako će jednog dana, gospođo Čomić, da se ispostavi da smo bili u pravu za sve ovo što se dešava u Odboru za inostrane poslove.
Uostalom, moram da pohvalim ministra Jeremića. On je bio vrlo jasan na prethodnoj sednici Odbora za inostrane poslove. Kada su poslanici iz vladajuće stranke počeli da pričaju o tome da je neophodno, da moramo u Evropsku uniju, on je lepo rekao – nemojte, ljudi, molim vas, da pravite novu dogmu, nije Evropska unija novi marksizam. Bio je potpuno u pravu. Čak je argumentovano, jer je došao pripremljen i kao ozbiljan ministar, došao u sukob sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom Odbora, koji je putovao sa Vesnom Pešić u Egipat za vreme vlasti gospodina Mubaraka i tamo izjavio da mi podržavamo Mubaraka, dobre odnose itd. Kada se vratio ovde okrenuo je ćurak naopako. Znamo da je Mićunović to radio i kada je bio član Saveza komunista; jedno vreme bio je na Golom otoku, ali ne zato što je bio takav protivnik Brozovog režima, nego kao doušnik, da one koji su toliko godina morali da budu pod strahotama totalitarnog Brozovog režima cinkari, da tako kažem.
Sada smo došli dotle da on kaže – pa, ne znamo da li nama treba konferencija ministara nesvrstanih, zašto da se vraćamo, to je nešto što nije potrebno Srbiji. Evo, kada razgovaramo na Odboru za inostrane poslove, kada imamo izveštaj ministra i redovan izveštaj o aktivnostima, ko nas, gospođo Čomić, podržava u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta? Ko spasava u Ujedinjenim nacijama, kada imamo predloge rezolucija, Kosovo i Metohiju? Upravo ti naši prijatelji iz nesvrstanih zemalja, pre svega Ruska Federacija, sa kojom parlament ne želi da sarađuje preko ODKB.
Da ne govorim o činjenici da pre nekoliko dana kada je bila sednica Saveta bezbednosti, vezano za utvrđivanje svega onoga što je bilo u izveštaju Dika Martija i za to da Ujedinjene nacije (a to je pravac i put koji zagovara SRS), a ne Euleks, sprovode istragu, koja zaista jeste nešto što mora da se desi, nas su tamo podržali Rusi, Indijci, Brazilci. To su upravo one zemlje za koje mi predstavnici SRS i na Odboru za inostrane poslove i u radu parlamentarnih delegacija insistiramo na saradnji, tzv. zemlje članice BRIK grupe, ne samo zbog njihove ogromne ekonomske moći, a činjenica je da bi svaka saradnja sa njima u tom smislu donela ogroman napredak Srbiji, nego i zbog toga što je njihov politički uticaj strateški važan. Čak se razmišlja o tome da se u nekoj budućnosti, to upravo te zemlje predlažu, izvrši redefinisanje Ujedinjenih nacija, odnosno samog Saveta bezbednosti, jer je on gotovo u rukama, po odlukama, Amerike i njenih zapadnih saveznika.
Tako su i formirali taj ad hok tribunal, u kome je već devet godina naš predsednik dr Vojislav Šešelj, što je nezabeležen slučaj. A videlo se da ih je do nogu porazio i potukao. Na kraju, od ogromne većine poslanika koji su pratili njegovo izlaganje po 98. bis pravilu, kada je tražio da ga oslobode, ja sam upravo od vas, kao i druge kolege, dobila, kao i od mnogih građana Srbije, čestitke da mu prenesem, pre svega zbog njegove pravničke, intelektualne i svake druge nadmoći nad tim tzv. tribunalom.
Ali, s obzirom na to, a ovo pričam zbog građana Srbije, zbog aktuelnih i budućih poslanika koji će sesti u ove skupštinske klupe, ne vredi, ovde su u mnogim segmentima suspendovani demokratski procesi, za koje se Srpska radikalna stranka bori. Očigledan primer je način na koji su nam ukradeni mandati i način na koji smo zakinuti u procentima, kako je gospodin Todorović pročitao, u skupštinskim odborima.
Kao narodni poslanici i kolege gospodinu Đuriću želimo uspeh u radu u Odboru za inostrane poslove, ali s obzirom na to da pripada opozicionoj političkoj stranci, nijedna inicijativa koju bude tamo podneo neće doći na dnevni red, kao što nije do sada nijedna inicijativa Srpske radikalne stranke. Zahvaljujem na pažnji.
Gospodine ministre, bio je neki žamor u sali, čula sam skoro čitavu  argumentaciji gospodina Siniše Stamenkovića i on je sada otvorio jedno pitanje koje se tiče mnogih gradova u Srbiji, lokalnih samouprava. Mislim da je njegova namera bila da ovaj 1. stav člana 9. bude precizniji i da se ovlašćenje i propisi donose u granicama ovog zakona. Evo zbog čega.
Mi imamo situaciju da u gradu Kragujevcu, gde je veliki broj ljudi, posle zatvaranja domaće fabrike automobila, ostao bez posla i u potrazi za osnovnom životnom egzistencijom krenuo da radi taksi prevoz. Sada kada biste došli u Kragujevac i svako ko dođe posle izvesnog vremena vidi da tu ima hiljade automobila taksi prevoznika, ali obim njihovog posla i nije toliko veliki, s obzirom na to da se nedavno promenila cena starta i da je to sada 40 dinara.
Možete mislite kako je to jako skupo za siromašan Kragujevac, a i samom činjenicom o ovome što je govorio gospodin Stamenković posle odluka Ustavnog suda, njih je bilo preko 20, da i ona vozila koja nisu u ovom strogom kriterijumu mogu da se uključe u taksi prevoz, znači, sam broj i novih firmi i novih prevoznika se povećao.
Međutim, mi smatramo, s obzirom na to da se u gradu Beogradu, kao evo i u Kragujevcu i u mnogim gradovima Srbije uvek pred ili novo tarifiranje, ili pred određivanje starosne granice vozila otvaraju zaista teška socijalna pitanja. Ako sada ne prihvatite ovaj amandman gospodina Stamenkovića, ali zaista on je želeo da to bude precizno, dakle sve te odluke lokalnih samouprava kreću u granicama zakona, jer ne mogu da znam, znate to je toliko, takva je sada lepeza tih lokalnih akata da mi imamo jednu odluku u Surdulici, drugu u Nišu, treću u Kragujevcu itd.
Prema tome, morale bi jedinice lokalne samouprave kada se odlučuju na bilo kakav potez da imaju striktna zakonska uporišta odnosno da ne mogu da se kreću van granica ovog zakona, kako bismo na u lokalnim sredinama izbegli te probleme koji se javljaju. Mislim da je to bila očigledna namera. Evo, odobrava kolega Stamenković, jer ne možemo više ni da lutamo, ni da kao odbornici lokalnih samouprava donosimo jednu odluku u jednom gradu, a da ona ne važi u nekom drugom ili trećem.
Gospodine ministre, ovde sad dolazimo do jedne zaista nove odredbe koja će biti i te kako otežavajuća okolnost za one koji zaključuju vanlinijski prevoz, zato što se sad prvi put uvodi novim stavom koji ste predložili u izmeni i dopuni Zakona, da onaj ko obavlja prevoz putnika mora spisak putnika da čuva dve godine.
Profesor Mihajlović je tu odredbu smatrao besmislenom i jako teškom za svakog ko obavlja taj prevoz. Ne znam zbog čega obrazloženje za odbijanje ovog amandmana, kako bi se lakše obavljao inspekcijski nadzor. Da je neko u ovom postupku i druga strana koja zaključuje ugovor sa prevoznikom za vanlinijski prevoz, to bih razumela, a to je inače obaveza po zakonu kad su u pitanju turističke agencije. One su većinom te koje traže vanlinijski prevoz za turistička putovanja, da imaju spisak putnika, odnosno korisnika usluga, izleta ili turističkog putovanja.
Vi sad prevoznike, pored sve papirologije koju oni imaju, obavezujete da oni to čuvaju dve godine i verujte da će to u praksi biti veoma teško. Jednostavno, mislimo da ne treba time da ih opterećujemo, a naročito zbog činjenice da je u preciznosti toga kako treba da izgleda taj spisak putnika, kako bi sve bilo jasno u samom startu, odnosno pre polaska vozila s polazišta.
Precizirala je već SRS sledećim amandmanom, pa stoga neću ni da se javljam, u članu 24, gde je i kolega Avramović išao korak dalje od vas, pa je rekao: "Spisak putnika mora biti čitko popunjen, zaključen i overen pečatom prevoznika pre polaska vozila sa polazišta". To možemo da razumemo i to bi trebalo da bude taj vid kontrole. To je mnogo bolje. Pre polaska vozila sa odredišta, jasno je precizirano, na kojim mestima u vanlinijskom prevozu prevoznik može da pokupi putnike.
Razumem ove koji skupljaju sa svih strana ljude i organizuju ove uz pomoć svojih mentora i tajkuna mitinge i ne zna se više ni ko je zaključilac tih ugovora, ni ko to plaća. Nemoguće je i nemaju oni mogućnosti. SRS, evo zato i kolega Avramović je išao ovako precizno, verujem i SPS kad imate vaše aktiviste koji dolaze na neki skup i imate čitko popunjen prevoz i listu ljudi koji dolaze, članova stranke, simpatizera.
Normalno je da tu nećete imati problem. Zaključen je ugovor preko vaše političke stranke, je l' tako, centralizovani su računi, tako je to i kod nas. Oni koji to rade, da kažem, van granica zakona, da ne upotrebim neki drugim izraz, naći će se u tom problemu, što se tiče ovog sledećeg člana 24.
Ovo je stvarno amandman kolege Gorana Mihajlovića. Nije samo tekst tehničke prirode, da se to briše, taj novododati stav, nego je to nešto što je u praksi zaista teško da se sprovede.
Gospodine ministre, zamoliću vas za još malo pažnje, još minut-dva vremena naše poslaničke grupe, jer smo već ušli u domen prevoznika koji se bave prevozom putnika, da mi, ako je moguće, sada odgovorite, a ako ne, nekom sledećom prilikom, a verujem da ste upoznati s problemom kragujevačkog "Autosaobraćaja".
To je preduzeće koje grca u velikim dugovima i oni su verovatno u ovom trenutku narasli na milijardu i 100-200 miliona dinara, preduzeće koje ne može i nije sposobno zato što je pokradeno i samo sebi je pojelo supstancu, a sada je na državnim organima da se bave time jer je bilo više i krivičnih prijava, da se ustanovi kako je sav taj kapital nestao.
Jednostavno, to je preduzeće koje bi sa obimom svog posla, brojem zaposlenih i sa linijama koje ima registrovano u vašem ministarstvu trebalo profitabilno da posluje, kao i svako drugo koje to radi. Ali, ono iz godine u godinu, iz dana u dan posluje sa sve većim gubitkom.
Šta je tu jedino moguće rešenje koje je predložila SRS? Mi smo to pitanje veoma ozbiljno tretirali, kako u Kragujevcu tako i ovde, govoreći o nekim drugim zakonima. S obzirom na to da je u pitanju skoro hiljadu zaposlenih i da povezivanje staža za zaposlene nije izvršeno u proteklih pet godina, a da je konverzijom koja je izvršena prošle godine, taj podatak proverite, vaši saradnici to već sada znaju, duga koji je postojao prema lokalnoj samoupravi, Vlada Republike Srbije sada, zajedno s gradom Kragujevcem, vlasnik 54% preduzeća "Autosaobraćaj", moje konkretno pitanje je – da li se nešto radi u tom smeru?
Da li Vlada Srbije ima interesa, nameru, da se jedno preduzeće koje je najveće na području Šumadije spasi i da se preduzmu konkretne mere i aktivnosti kako bi se zaštitili ovi ljudi koji se sada nalaze na ledu, nemaju povezan staž, a naročito šta će da se uradi sa onima, jer je to ponovo jedan novi u Kragujevcu socijalni problem, a njih je oko 300 u tom preduzeću, koji su na spisku nekog viška zaposlenih, a još uvek nemaju mogućnost da idu u penziju?
Dakle, to je jedan zaista kompleksan problem. Ne bih trošila više vremena o ovom zakonu, nego bih vas zamolila da se angažujete i da to pogledate. U pitanju je i Ministarstvo ekonomije koje mora u to da se uključi, Ministarstvo rada i socijalne politike, ali zaposleni u "Autosaobraćaju" Kragujevac i te kako čekaju, već više od nekoliko godina, da se ovaj problem reši.
Gospodine ministre, to preduzeće uopšte nije sposobno da u onom obimu u kome bi trebalo obavlja svoje poslove. Oni drže linije koje imaju i koje su registrovane, vanlinijski saobraćaj kod vašeg ministarstva, pa čak mislim da je ostalo tek nekoliko međunarodnih linija, zbog toga što nema autobusa.
Ali, kolika je katastrofa u gradu Kragujevcu oni bi trebalo na sebe da preuzmu prevoz najmanje 30 hiljada mojih sugrađana, a oni to nisu bili u stanju, tako da je napravljen ugovor sa beogradskom "Lastom" i sada oko 40 "Lastinih" autobusa već nekoliko meseci obavlja taj međumesni prevoz i gradski prevoz u našem gradu.
Mislim da to može da se reši, naročito zbog činjenice što su se sada stekli uslovi, jer su Vlada i grad Kragujevac vlasnici 54% kapitala odnosno svega onoga što "Autosaobraćaj" u ovom trenutku ima.
Zato još jednom apel na vas da prihvatite amandman kolege Mihajlovića, zato što će to prevoznicima da stvori probleme u budućnosti i nemoguće je jednostavno da oni to arhiviraju naredne dve godine. To bi, s druge strane, trebalo da bude obaveza agencije i onoga ko je naručilac prevoza. Hvala.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, evo, zbog obaveza, čuli ste, gospodin ministar je morao da ode, ali ću da vas sve podsetim na raniji prvobitni zakon koji nije imao ovakav naziv, ali koji je regulisao prevoz putnika u našoj zemlji još 2005. godine, kada su zaista bile od strane narodnih poslanika i te kako burne reakcije zbog činjenice da republički inspektor, koji vrši nadzor u drumskom prevozu, ima ovlašćenja koja su pod direktnom ingerencijom MUP Republike Srbije.
Naime, tada je, a to je i preuzeto posle 2010. godine ovim novim zakonom čije izmene i dopune danas razmatramo, prvi put od kad je sveta i veka u Srbiji uvedeno to da republički inspektor za saobraćaj može da uđe u autobus, u neko prevozno sredstvo i vrši legitimaciju putnika.
Sada mi objasnite, pošto vi žurite i jurite da uđete u tu EU, protiv čijeg ulaska Srbije jeste izričito SRS, gde ste vi to videli, a hvalite se, bar možete preko ovih skupštinskih odbora stalno da odete negde na neke sastanke itd, u kojoj ste to zemlji videli da saobraćajni inspektor uđe u neko prevozno sredstvo i vrši legitimisanje putnika?
Najpre, pošto ste vi ostali kao saradnici ministra, to smo potencirali mi srpski radikali pre šest godina. Član 39. Ustava Republike Srbije jasno govorio da je svakom građaninu Srbije i strancima koji sa normalnim legitimnim ispravama uđu u Republiku Srbiju dozvoljeno, odnosno niko ne sme da ograničava slobodu kretanja.
Kako se vrši legitimisanje građana, to se vrlo dobro zna i to je striktna nadležnost po drugom Zakonu o ličnim ispravama MUP, međutim, što sada imamo i neke slučajeve, nama se kao članovima Odbora za odbranu i bezbednost i poslanicima javljaju neki građani koji doživljavaju uzurpaciju od pripadnika MUP, a to su sporadični slučajevi, i ima ih i to možete misliti u centru grada Beograda, na trgu Republike ili na nekom drugom mestu, gde čak pripadnici žandarmerije zaustavljaju sasvim normalne ljude, mladića, devojku ili bilo koga i kažu – hajde da te legitimišem. Ni za to nema potrebe, naročito zbog činjenice da se identitet lica utvrđuje samo onda kada je ono nešto sumnjivo i kada se kreće.
Kako je sve naopako u ovoj državi, kriminalci, tajkuni, lopovi, razni pripadnici kriminogenih struktura mogu da se kreću slobodno, idu gde hoće, a običan narod sada treba da doživi da uđe republički ministar saobraćaja zadužen za inspekcijski nadzor i da kaže – molim vas, vi mi dajte lične karte.
To je jednostavno posao policije pod određenim okolnostima i vi vrlo dobro znate da je to obaveza na svakom graničnom prelazu. Ovo mi sada liči na to kao da ste preuzeli i neke metode od ovih špijunskih i raznih drugih agencija koje vršljaju na području Srbije ili pojedinih pripadnika BIA, koji su eto tako upali u jedan linijski prevoz u Beogradu pre nekoliko godina i uhapsili dr Radovana Karadžića.
Ili mi to liči da ovaj skandal, ovu bruku i sramotu za državu Srbiju i za čitav patriotski narod, koji se desio pre skoro mesec dana, kada je gospodin Božidar Vučurović na graničnom prelazu Mali Zvornik uhapšen po hrvatsko-ustaškoj poternici i vi ste to slepo izvršili. Mislim, ne naravno vi, nego oni koji su predstavnici Vlade Republike Srbije, a pre svega Boris Tadić, koji pristaje na takva poniženja Srbije.
Verujte da su naši sunarodnici u Republici Srpskoj veoma ogorčeni. Da ste hteli to malo da pogledate, govorim sada vama koji ste poslanici vladajućih struktura, ovde lepo primate i predstavnike parlamenta Republike Srpske i održavate te kontakte, mogli biste da znate, da ste se malo raspitali ili da ste pogledali na raznoraznim internet portalima ili na nekim društvenim mrežama, da je tamo svako ko je pripadnik srpskog naroda ogorčen zbog toga što ste uradili sa gospodinom Vučurevićem.
Da se vratim u završnici izlaganja na amandman magistra Dejana Mirovića. On je tražio da se tačka 5) izmena i dopuna ovog člana briše, ne samo zbog toga, ali zaista ovo obrazloženje koje je dato nema veze s našom intencijom kao SRS i s njegovom namerom. Sada je zaključak da mi podstičemo da neko ko nije regularan u prevozu to dalje nastavlja da radi.
Ne, mi samo dajemo primedbu na to da to nije posao republičkog inspektora, već drugih organa, pripadnika MUP, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova, saobraćajna policija, registruje vozilo, izdaje tablice, propisuje kako tablice izgledaju itd. i sada, molim vas, u nekom slučaju kada se sumnja, odnosno utvrdi na licu mesta da taj prevoznik ne može da obavlja dalji prevoz, pojavljuje se republički inspektor i on oduzima tablice, on legitimiše, on uzima legitimacije. Jednostavno, to nije njegov posao. Hvala.
Gospođo Čomić, hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam slušala Dragana Šormaza i sve ovo što je on govorio i, s obzirom na činjenicu da imamo informacije iz raznih izvora, ovo što ću vam reći je direktan kontakt koji smo mi kao predstavnici naše parlamentarna delegacija imali prošle nedelje u Skupštini Saveta Evrope.
Da je tačno sve ovo što je rekla gospođa Radeta, kao i gospodin Martinović, i što, uostalom, zna čitava vaša evropska bulumenta koja vas podržava da zajedno sa DS nastavite na putu uništavanja Srbije, govori i aplikacija Tomislava Nikolića i te vaše fantomske stranke da budete primljeni u tzv. I-PI-PI narodnjačku grupu u Savetu Evrope.
S obzirom da ste malopre rekli, a rekla vam je koleginica Radeta, niste čuli, ona je rekla – da li ti znaš engleski, pošto vam je program pisan na engleskom jeziku, i ne zna se šta tu tačno stoji, zna se samo da je to uništavanje Srbije, da ste za slepi put ulaska u EU, da ste za isporuku generala Ratka Mladića.
Dakle, izdajnici ste, niste srpske patriote, niste oni koji žele dobro srpskom narodu u celini i to se sve potvrdilo u direktnom razgovoru naših kolega, gospodina Aligrudića, gospođice Kovač i gospodina Ivanjija sa šefom delegacije I-PI-PI grupe.
Naime, pošto se ovaj vaš u pripremi za ovu farsu od štrajka, navodno žeđu i glađu, nije pojavio u Savetu Evrope, gospodin je pitao – pa dobro, da li vi imate saznanja kakav je program te stranke? Naravno, ovi ljudi koji su u koaliciji koja je na vlasti rekli su da on ima identična razmišljanja kao što imaju oni i da se tako predstavlja u javnosti, a gospodin Aligrudić je otišao čak toliko daleko da je potvrdio da je decidno Tomislav Nikolić izjavio da bi isporučio Ratka Mladića i da bi išao čak i korak dalje uradivši sve ono što od njega traže mentori sa zapada.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Prema tome, gospodine Šormaz, nemojte više da obmanjujete javnost i nemojte da se predstavljate kao neka alternativa, a pogotovo vi, dok se niste udomili u ovoj fantomskoj stranci, davali ste kvorum na svim odborima za odbranu i bezbednost DS-u.
Gospodine Aligrudiću, da ne bude zabune, hvala vam na tim lepim rečima. Takođe vas uvažavam kao kolegu člana srpske delegacije i kao bivšeg šefa naše delegacije. Ovo su mi rekli ljudi i iz I-PI-PP, znači narodnjačke grupe, a ne vi, s vama nisam o tome razgovarala, niti bih ikada zloupotrebila, to je moj kodeks ponašanja i časti, privatni razgovor s nekim.
Vi znate da smo gospodin Todorović i ja jednog radnog dana imali sastanak sa određenim parlamentarcima. Kada ljudi dođu iz različitih partija, iz čitave Evrope, imaju informacije, raspituju se i znaju da je Nikolić ukrao mandate i da je krenuo nekim kvazievropskim putem, normalno da ćemo da saznamo sve to i da nas oni pitaju za mišljenje.
Što se tiče te aplikacije SRS, da, nama je tamo prirodno mesto, jer tamo su sve ruske partije, vi to vrlo dobro znate, za razliku od ovog nesrećnog Šormaza, koji blage veze nema i ama baš ništa ne zna, kao što nije znao ni kada je bio kod vas.
Radi se o tome, a svedoci ste i vi toga, kao i vaš savetnik gospodin Milekić, koga takođe uvažavam, da nikada Tomislav Nikolić, dok je predsednik naše stranke u Haškom kazamatu, pošto se spremao na izdaju zajedno sa Canetom Žapcem, njegovim mentorom i plaćenikom, i gospođo Radeta, moguće je i da se Cane Žabac pojavi sa brkovima i perikom, pošto je Beko došao, ovo je lice sa poternice i nije isključeno da se neka takva spodoba pojavi da ga poseti, isto da vidi da li investicija ide dobro.
Znači, on nikada zvanično nije podneo taj zahtev, a vi ste jedini razgovarali o tome, jer smatrate da mi, kao patriotska srpska stranka, treba da budemo s našom braćom Rusima, s Putinovom strankom, sa Mironovljevom strankom, strankom gospodina Žirinovskog i svih onih koji se bore protiv globalizma i koji su protiv ulaska u EU.
Gospođo Čomić, gospodine Đeliću, ovaj amandman koji je podnela koleginica Radeta je veoma važan, jer proističe iz obaveza koje po zakonu i Ustavu imaju jedinice lokalne samouprave.
Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi, član 5, definiše koji su to osnovni prihodi koje jedinica lokalne samouprave ima. Svi vrlo dobro znate, bez obzira na to da li ste ili niste odbornici u gradovima u kojima živite, u lokalnim skupštinama, da je porez na imovinu jedini osnovni prihod, pored lokalnih komunalnih taksi, koji jedinice lokalnih samouprava imaju.
Kada je na dnevnom redu bio ovaj zakon, koji je izazvao zaista veliko negodovanje među građanima zbog oporezivanja po progresivnoj stopi, zbog činjenice da će u Kragujevcu, tako su izračunali stručnjaci iz Uprave za imovinu našeg grada, za stan od 50 kvadrata, umesto dosadašnjih 4.000 - 6.000 dinara, porez na imovinu, kada ljudi budu dobili rešenje za 2011. godinu, biti preko 20.000 ... Morate da priznate da je to veliki udar na svaku porodicu, s obzirom na imovinsko stanje, pogotovo u gradu gde tridesetak hiljada ljudi ne radi. Ali, videćemo da li će to biti toliko, zbog obračunate amortizacije; morate da znate da postoje i naselja koja su građena tridesetih godina, dakle, između dva svetska rata, ali najveći broj zgrada je pravljen, bar u gradu u kome ja živim, kao i stambeni blok ovde na Novom Beogradu, sedamdesetih godina prošlog veka.
Zašto je gospođa Radeta napisala amandman da jedinice lokalne samouprave moraju da imaju obavezu da utvrđuju, kako je to ovde napisano, po ovoj skali, stopu poreza za ona pravna lica koja vode poslovne knjige i koja ne vode? Ovde je sada dato, to je tačka 1) stava 1, na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige ta stopa je do 0,40%, za one koji ne vode do 0,30% i, na poresku osnovicu, šta se plaća na ime poreza, koliki je to iznos u dinarima.
Najveći je problem, gospodine Đeliću, što lokalne samouprave, kojima je, ponavljam, to jedini takav, osnovni prihod, po ovome kako ste vi napisali, ukoliko ne utvrde stopu poreza, a zakon im je sada propisao koliko je to, primenjuju odgovarajuću, kako je rečeno u izmeni ovog člana, najvišu stopu. Molim vas, koje su sankcije za njih ako oni to ne utvrde? Ko će da štiti građane, recimo, u gradu u kome ja živim, ako poreska rešenja, umesto kada je to normalno, znači treba da stignu u martu mesecu, stižu u junu mesecu, kao što je bio slučaj prošle godine?
S druge strane, gospodine Đeliću, tu se postavlja jedan problem koji se direktno tiče vas i vašeg ministrovanja od 2001. godine. Vi vrlo dobro znate da je neustavna kategorija obračuna zatezne kamate na neplaćeni porez od 0,02% dnevno. Zbog čega? Zbog toga što je to kumulativna kamata i zbog toga što je ona mnogo veća za one koji ne plate porez od propisane zakonske kamate. A ona je propisana Zakonom, još onim starim zakonom koji se i dalje primenjuje, o obligacionim odnosima, gde se tačno kaže da za neplaćeni porez i za bilo koju drugu obavezu prema državi građanin može da ima najvišu kamatnu stopu do visine eskontne stope NBS na godišnjem nivou. Koliko znam, ta stopa nije veća od 25%, a vi sada izračunajte.
Pre nekoliko dana je bila tema u mnogim medijima da država u praktičnom smislu dere građane zbog toga što im dođe... O tome je pričao skoro i gospodin Krasić, donosio je ovde neke konkretne primere za jednu gospođu koja ima frizerski salon, da joj je mnogo veća kamata, dva puta veća nego što je njen osnovni dug.
Pošto ste vi ovde, baš mi odgovorite... U to vreme mi je tadašnji potpredsednik Vlade, da ne pominjem ime, pošto gospodin više nije među živima, odgovorio da je u pravu Srpska radikalna stranka koja postavlja to pitanje i da ne može zatezna kamata da bude veća. Sada mi odgovorite – zašto niste prihvatili, u ime Vlade, amandman gospođe Radete, koja je jasno tražila, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i ovim zakonom, da jedinice lokalne samouprave moraju za sve poreske obveznike da utvrde, a ne da, ako to ne urade, oni određuju neku najveću stopu?
S druge strane, problem koji su isticale kolege narodni poslanici iz drugih gradova jeste realizacija ukupnog poreza na imovinu. To je šareno od grada do grada. Tako je i u šumadijskom administrativnom okrugu, nije isto u Rači, Kragujevcu, Aranđelovcu itd. Grad Kragujevac, kome je to, ponavljam, osnovni prihod, projektovao je da će ove godine od poreza na imovinu, ukupno od fizičkih i pravnih lica, u budžetu grada biti 855.000.000 dinara. Onog trenutka kada smo usvojili budžet u Skupštini grada Kragujevca pojavila se za govornicom gospođa koja je načelnik Uprave i rekla da je to nerealno, pa kasnije jedan od najbližih saradnika gospodina Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca, a evo zbog čega – upravo zbog tih problema koji su pominjani ovde. Mi imamo nekoliko hiljada pravnih subjekata, znači, ovih koji se tretiraju baš u ovom članu, koji do sada nisu popisani, nisu plaćali porez na imovinu. Isti je slučaj u Surdulici, Mladenovcu itd. Jednostavno, kako vi možete sada da garantujete da će ovaj zakon da se sprovede do kraja godine kada je takvo stanje na terenu?
Opet se vraćamo na ono što je malopre govorio naš ovlašćeni predstavnik gospodin Krasić. To je zato što ste vi, osim u gradovima gde imate apsolutnu vlast ili gde imate interes, ili kao ovi Dinkićevi koji guraju ovaj projekat ujedinjenih regiona, samo krenuli sa nekim svojim pričama, sa obmanjivanjem građana nekim projektima, a ne tiče vas se osnovni život čoveka, da li on ima struju, da li ima vodu, kakva je kanalizacija. Malopre sam bila zapanjena kada sam čula (zamislite šta će tek da kaže neko u Trgovištu ili Crnoj Travi), kada je kolega Avramović rekao da nema rešeno pitanje kanalizacije i druga komunalna pitanja opština Savski venac, maltene srce srca Beograda.
Prema tome, gospodine Đeliću, tražim od vas odgovor na pitanje kako ćete vi da sankcionišete lokalne samouprave. Kako ste mogli, ne prihvatajući amandman koleginice Radete, da im ovako odokativno kažete da oni primenjuju najvišu? I, objasnite građanima, pošto ste tu, u vezi s ovom zateznom kamatom, pošto je ona neustavna kategorija i građani se pljačkaju.
Gospođo Đukić Dejanović, kratko ću da nastavim priču koju sam počela, a koju su kasnije kolege dodatnom argumentacijom obrazložile.
Gospođa Pop Lazić je takođe, kao i koleginica Radeta, želela da se ovim amandmanom obavežu jedinice lokalne samouprave, pošto, kao što reče gospodin Krasić, ovaj termin ovde ništa ne znači, već treba da se utvrdi kolika je ta visina stope poreza za lica koja vode i ne vode poslovne knjige.
Gospodine Đeliću, pokušavam da vodim neku interaktivnu komunikaciju sa vama, ali vi očigledno danas niste u formi, ne znam šta je, verovatno zbog činjenice da vam je juče ovaj vaš File prošao ovako kao što jeste u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Da ste i vi došli, videli biste zaista impresivnu sliku: mi, sa majicama sa likom našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i porukom koja je iz naroda „Srbija hoće Šešelja“.
Ali, kao što reče gospodin Krasić malopre, s obzirom na ova istraživanja, pošto ste vi čovek za evropske integracije, koja su autentična i kojima raspolaže Srpska radikalna stranka, i to niko ne može da ospori, da je 70% građana protiv NATO i EU, hajde malo da se vratimo na onaj deo koji vam je juče on u onih sedam tačaka postavio, a to su kriminal i korupcija i kako da izađete iz toga.
Kada govorimo o ovim poslovnim knjigama i licima koja to treba da evidentiraju, da se od njih naplaćuje porez na imovinu, ja ću da apostrofiram slučaj Miroslava Miškovića, s obzirom na to da je on počeo izgradnju „Delta parka“ u Kragujevcu prošle godine. Napravljen je jedan veliki hipermarket „Tempo“ i planira se dalja gradnja. Gospodine Đeliću, recite mi da li vi kao čovek iz Vlade Srbije možete ovde pred poslanicima, jer javnost barata različitim podacima, o tome pišu i neki ugledni privredni nedeljnici u zemlji, da nam kažete koliko po osnovu poreza gospodin Mišković duguje državi?
(Zoran Krasić, s mesta: Mnogo.)
U pravu ste, gospodine Krasiću.
Koliko je to stotina miliona, milijardi dinara? To svakako morate da znate, s obzirom na činjenicu da je „Vikiliks“ pre izvesnog vremena objavio podatak da je 2007. godine stigla depeša u Vašington da je njemu zabranjen ulazak u tu zemlju zbog činjenice da je prvobitnu akumulaciju kapitala stekao tako što je pljačkao građane, državi ništa nije plaćao. To je pokrenulo priču među pojedinim ekonomskim analitičarima u zemlji, poslednjih dana, o tome da li je on zarađujući taj svoj prvi milion mogao da stekne toliko, kasnije enormno, bogatstvo. Mi ne znamo u kojim se to ciframa meri i koliko on to ne plaća građanima; znamo da ne plaća ono što sleduje radnicima, i to svakoga dana čujemo, u koji god market da uđemo, od onih jadnih ljudi i žena koje rade za kasama, da nemaju doprinose za penzijsko, ko zna koliko vremena on to izbegava, ali svi kažu, vaše kolege ekonomisti, gospodine Đeliću, da on ništa dalje ne bi mogao, ovakvu imperiju da napravi i da postane takav tajkun, da nije bilo vas i vlasti od 2000. godine do današnjeg dana.
Prema tome, ja od vas tražim odgovor na konkretno pitanje, jer živim na području grada Kragujevca i deo poreza na imovinu bi morao po osnovu tog novog objekta – i to je pitanje, da li će mu stići porez za 2011. godinu – Mišković da plati u Kragujevcu i u svakom gradu gde je nešto gradio. Da li vi imate informaciju koliki je njegov ukupni dug prema državi i da li će kasnije nekim reprogramom duga za privredu, kao što je bio onaj projekat Jelašića i Dinkića pre nekoliko godina kada su išli u Beč, i za to da traže garancije Skupštine, da plaćaju građani, ovako osiromašeni i bez posla? Ili ćete vi da preduzmete nešto i da aktivirate mehanizme da svi ti, u pravom smislu reči, institucionalni kriminalci budu privedeni pravdi i da plaćaju državi, ovako siromašnoj, i ojađenim građanima ono što im duguju i da taj novac ide u budžet? Hvala.
Gospođo Čomić, gospođo ministre, u okviru ovog amandmana koji je podneo gospodin Buha sa jasnom tendencijom SRS da se držimo ovog roka, a to je 1. april 2011. godine, ja ću da istaknem dva bitna problema koja će da zadese građane Srbije koji ovde imaju prebivalište, ali koji neće moći da se na jasan način izjasne prilikom popisa, sumnjam u to, i u oktobru mesecu. Govorim o našim sunarodnicima koji su prognani iz Republike Srpske Krajine i Crne Gore.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, vi to vrlo dobro pamtite, gospođa Marković tada nije bila ministar, ali verovatno je to pratila, 2005. godine, kada smo donosili Zakon o državljanstvu, a kasnije smo usvojili novi Ustav 2006. godine, mi smo tretirali pitanje prava na državljanstvo članom 38. Ustava i zakonom, jer i član 38. Ustava jasno kaže u svom prvom stavu da sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakon.
Zašto vam ovo govorim? Zbog toga što oko 70.000, a možda čak i do 100.000 naših sunarodnika koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta pod ustaškom torturom „Bljeska“ i „Oluje“ i da se dosele u maticu Srbiju ni dan-danas ne mogu da dobiju status državljana Srbije. Oni će biti evidentirani u okviru kolektivnih smeštaja, domaćinstava ili gde već i kako žive kao lica koja imaju i dalje taj status. Isti je slučaj sa našim sunarodnicima iz Crne Gore koji su se obradovali 2005. godine kada smo doneli novi Zakon o državljanstvu. Nekako je u tom trenutku skoro postignut konsenzus svih političkih stranaka da taj član 7. Zakona o državljanstvu glasi tako da svako ko Srbiju priznaje kao svoju matičnu državu ima pravo na sticanje državljanstva. Post festum su nastali problemi.
Kako su nastali problemi za naše napaćene Srbe iz vekovne i najzapadnije srpske zemlje, iz Republike Srpske Krajine, o tome je govorio i gospodin Buha. Gospođo ministre, možda ne znate taj podatak, gospodin Buha je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu. Ta vlada je izabrana posle tamošnjih izbora. I dan-danas traje njihova muka što se tiče sticanja osnovnih prava ovde.
Dolazimo u situaciju da ćemo mi, kada bude bio popis u toku ove godine, u oktobru... Mi želimo da to bude sada, ali očigledno je da je država bila nespremna; ovo da nema novca, to je samo izgovor, jer mnogi podaci nisu ažurirani. Imaćemo jednu sasvim drugačiju sliku, očigledno, o AP Vojvodini. Pre poslednjeg popisa stanovništva u Vojvodini se 87% stanovnika izjašnjavalo kao pripadnici srpske nacije. Posle održanog popisa pre deset godina njih je bilo 62%. Sada su projekcije da će to biti svakako ispod 50%, a sve zbog činjenice da se oni tendenciozno od ustaške hrvatske vlasti asimiluju, odnosno da oni koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine pod pritiscima koji dolaze iz Zagreba moraju, da bi sačuvali svoju imovinu, da se prijave i da uzimaju državljanstvo tzv. Republike Hrvatske koja je okupirale Republiku Srpsku Krajinu. Mi ćemo sada doći u situaciju da će, kada se bude sproveo popis u oktobru mesecu, na teritoriji AP Vojvodine biti 15% manje Srba.
Kome to odgovara? Verovatno onima koji su nalogodavci aktuelne vlasti, vlasti od 2000. godine do današnjih dana. Neće trepavicom da mrdne ovaj File koji vam je danas dolazio ovde i koji je rekao, uzgred budi rečeno, stvari koje su katastrofalne za Srbiju i šta sve treba da uradi do ulaska u EU, protiv čega je SRS. Hajde da imamo elementarnog sluha za ljude koji su Srbi, a koji su poreklom sa drugih prostora, sa prostora bivše SFRJ, a NATO pakt, Amerika i zapadne sile su upravo uništile tu zemlju i vekovni nacionalni, etnički i kulturni prostor. Uostalom, čuli ste pre mesec dana, kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj održao istorijski čas u Haškom tribunalu…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas, o dnevnom redu.)
To je bila samo jedna mala digresija.
(Predsedavajuća: Bez digresija, nego o dnevnom redu. Obaveza je, i moja i vaša, da poštujemo član Poslovnika koji podrazumeva da govorite o dnevnom redu.)
Evo, nastavljam, gospođo Čomić. Dakle, dolazimo do problema jer ti ljudi neće biti u situaciji da ta prava ostvare. Ja sam član Odbora za odbranu i bezbednost i nekih drugih odbora; u Odboru za odnose sa Srbima van Srbije najviše je takvih predstavki ljudi koji po dve ili tri godine, neki čak i četiri, čekaju na sticanje državljanstva, kako bi se u ovom anketnom listu, koji gospođa Čomić ima, koji je pripremljen za održavanje popisa u ovoj godini, izjasnili šta su oni, gde žive i kojoj naciji pripadaju. Oni to jednostavno nisu u situaciji zato što nemaju državljanstvo. Ko je za to kriv? Kriva je aktuelna vlast.
Moram da vas podsetim i na to, gospođo Čomić, više se sada vama obraćam nego gospođi Marković, jer ona nije baš svedok tog vremena, nije bila ministar u to vreme, da su bili otpočeti pregovori sa separatističkim vlastima u Crnoj Gori koje je predvodio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović. Kasnije, tri ili četiri puta je ministar Ivica Dačić odlazio tamo, ili je ovaj dolazio ovde, oni su to zamrzli. Odgovara im da se na isti način kako se to radi sa Srbima iz Republike Srpske Krajine, asimilacijom Srba u Crnoj Gori, jer se i tamo sprema popis, smanji ukupan broj Srba.
To će imati nesagledive posledice za buduće generacije. Kako ćemo mi da se borimo za ono što je vekovna srpska zemlja? Kada kažemo – srpska Crna Gora, Lika, Banija, Kordun, Slavonija, Baranja, mi to govorimo zbog istorijskih činjenica. Uostalom, projekat, naša ideja i ono za šta se mi zalažemo, što je osnov ideologije srpskog nacionalizma jeste velika Srbija. Ali, ti ljudi koji su poverovali većini poslanika (čak su poslanici iz opozicije glasali za taj zakon 2005. godine) ne mogu danas da ostvare svoja prava. Jer, vidite šta se dešava sa zvaničnicima u Crnoj Gori za koje je Milova vlast otkrila da imaju državljanstvo.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, tema dnevnog reda su izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva, stanova i domaćinstava. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Ja pričam o temi dnevnog reda.
(Predsedavajuća: Ne možete u okviru ove teme dnevnog reda govoriti o problemima iz druge države.)
To nisu problemi iz druge države, to su problemi ljudi koji žive na teritoriji Srbije, a koji nisu dobili državljanstvo.
(Predsedavajuća: Takođe, državljanstvo nije tema zakona i nije tema dnevnog reda. Dakle, potvrđujete mi da ne govorite o dnevnom redu.)
Pa kako će da se popiše taj neko… (Isključen mikrofon.)
Upravo vam govorim da pored bračnog statusa, maternjeg jezika, veroispovesti, to podrazumeva i nacionalnu pripadnost.
Objasnite vi meni, pošto vi mene upozoravate, kako ćete vi nekome ko se naselio iz Bijelog Polja, Bara, Podgorice da objasnite kako će on u Srbiji da dođe u situaciju, a ne želi više da živi tamo, da izrazi i da se popiše po ovom obrascu 15. oktobra ove godine? Vi kažete da ne govorim o dnevnom redu, pa objasnite vi tom nekome. Nek se obraćaju vama kao potpredsedniku Skupštine i kao poslaniku da im pomognete. Izvinite, molim vas, ja ću sada sve te ljude da uputim na Gordanu Čomić. Vi rešite njihove probleme, pošto vi to bolje znate, ali sam sigurna da vi to nećete uraditi. Hvala.