Gospođo Čomić, gospodine Đeliću, ovaj amandman koji je podnela koleginica Radeta je veoma važan, jer proističe iz obaveza koje po zakonu i Ustavu imaju jedinice lokalne samouprave.
Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi, član 5, definiše koji su to osnovni prihodi koje jedinica lokalne samouprave ima. Svi vrlo dobro znate, bez obzira na to da li ste ili niste odbornici u gradovima u kojima živite, u lokalnim skupštinama, da je porez na imovinu jedini osnovni prihod, pored lokalnih komunalnih taksi, koji jedinice lokalnih samouprava imaju.
Kada je na dnevnom redu bio ovaj zakon, koji je izazvao zaista veliko negodovanje među građanima zbog oporezivanja po progresivnoj stopi, zbog činjenice da će u Kragujevcu, tako su izračunali stručnjaci iz Uprave za imovinu našeg grada, za stan od 50 kvadrata, umesto dosadašnjih 4.000 - 6.000 dinara, porez na imovinu, kada ljudi budu dobili rešenje za 2011. godinu, biti preko 20.000 ... Morate da priznate da je to veliki udar na svaku porodicu, s obzirom na imovinsko stanje, pogotovo u gradu gde tridesetak hiljada ljudi ne radi. Ali, videćemo da li će to biti toliko, zbog obračunate amortizacije; morate da znate da postoje i naselja koja su građena tridesetih godina, dakle, između dva svetska rata, ali najveći broj zgrada je pravljen, bar u gradu u kome ja živim, kao i stambeni blok ovde na Novom Beogradu, sedamdesetih godina prošlog veka.
Zašto je gospođa Radeta napisala amandman da jedinice lokalne samouprave moraju da imaju obavezu da utvrđuju, kako je to ovde napisano, po ovoj skali, stopu poreza za ona pravna lica koja vode poslovne knjige i koja ne vode? Ovde je sada dato, to je tačka 1) stava 1, na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige ta stopa je do 0,40%, za one koji ne vode do 0,30% i, na poresku osnovicu, šta se plaća na ime poreza, koliki je to iznos u dinarima.
Najveći je problem, gospodine Đeliću, što lokalne samouprave, kojima je, ponavljam, to jedini takav, osnovni prihod, po ovome kako ste vi napisali, ukoliko ne utvrde stopu poreza, a zakon im je sada propisao koliko je to, primenjuju odgovarajuću, kako je rečeno u izmeni ovog člana, najvišu stopu. Molim vas, koje su sankcije za njih ako oni to ne utvrde? Ko će da štiti građane, recimo, u gradu u kome ja živim, ako poreska rešenja, umesto kada je to normalno, znači treba da stignu u martu mesecu, stižu u junu mesecu, kao što je bio slučaj prošle godine?
S druge strane, gospodine Đeliću, tu se postavlja jedan problem koji se direktno tiče vas i vašeg ministrovanja od 2001. godine. Vi vrlo dobro znate da je neustavna kategorija obračuna zatezne kamate na neplaćeni porez od 0,02% dnevno. Zbog čega? Zbog toga što je to kumulativna kamata i zbog toga što je ona mnogo veća za one koji ne plate porez od propisane zakonske kamate. A ona je propisana Zakonom, još onim starim zakonom koji se i dalje primenjuje, o obligacionim odnosima, gde se tačno kaže da za neplaćeni porez i za bilo koju drugu obavezu prema državi građanin može da ima najvišu kamatnu stopu do visine eskontne stope NBS na godišnjem nivou. Koliko znam, ta stopa nije veća od 25%, a vi sada izračunajte.
Pre nekoliko dana je bila tema u mnogim medijima da država u praktičnom smislu dere građane zbog toga što im dođe... O tome je pričao skoro i gospodin Krasić, donosio je ovde neke konkretne primere za jednu gospođu koja ima frizerski salon, da joj je mnogo veća kamata, dva puta veća nego što je njen osnovni dug.
Pošto ste vi ovde, baš mi odgovorite... U to vreme mi je tadašnji potpredsednik Vlade, da ne pominjem ime, pošto gospodin više nije među živima, odgovorio da je u pravu Srpska radikalna stranka koja postavlja to pitanje i da ne može zatezna kamata da bude veća. Sada mi odgovorite – zašto niste prihvatili, u ime Vlade, amandman gospođe Radete, koja je jasno tražila, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i ovim zakonom, da jedinice lokalne samouprave moraju za sve poreske obveznike da utvrde, a ne da, ako to ne urade, oni određuju neku najveću stopu?
S druge strane, problem koji su isticale kolege narodni poslanici iz drugih gradova jeste realizacija ukupnog poreza na imovinu. To je šareno od grada do grada. Tako je i u šumadijskom administrativnom okrugu, nije isto u Rači, Kragujevcu, Aranđelovcu itd. Grad Kragujevac, kome je to, ponavljam, osnovni prihod, projektovao je da će ove godine od poreza na imovinu, ukupno od fizičkih i pravnih lica, u budžetu grada biti 855.000.000 dinara. Onog trenutka kada smo usvojili budžet u Skupštini grada Kragujevca pojavila se za govornicom gospođa koja je načelnik Uprave i rekla da je to nerealno, pa kasnije jedan od najbližih saradnika gospodina Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca, a evo zbog čega – upravo zbog tih problema koji su pominjani ovde. Mi imamo nekoliko hiljada pravnih subjekata, znači, ovih koji se tretiraju baš u ovom članu, koji do sada nisu popisani, nisu plaćali porez na imovinu. Isti je slučaj u Surdulici, Mladenovcu itd. Jednostavno, kako vi možete sada da garantujete da će ovaj zakon da se sprovede do kraja godine kada je takvo stanje na terenu?
Opet se vraćamo na ono što je malopre govorio naš ovlašćeni predstavnik gospodin Krasić. To je zato što ste vi, osim u gradovima gde imate apsolutnu vlast ili gde imate interes, ili kao ovi Dinkićevi koji guraju ovaj projekat ujedinjenih regiona, samo krenuli sa nekim svojim pričama, sa obmanjivanjem građana nekim projektima, a ne tiče vas se osnovni život čoveka, da li on ima struju, da li ima vodu, kakva je kanalizacija. Malopre sam bila zapanjena kada sam čula (zamislite šta će tek da kaže neko u Trgovištu ili Crnoj Travi), kada je kolega Avramović rekao da nema rešeno pitanje kanalizacije i druga komunalna pitanja opština Savski venac, maltene srce srca Beograda.
Prema tome, gospodine Đeliću, tražim od vas odgovor na pitanje kako ćete vi da sankcionišete lokalne samouprave. Kako ste mogli, ne prihvatajući amandman koleginice Radete, da im ovako odokativno kažete da oni primenjuju najvišu? I, objasnite građanima, pošto ste tu, u vezi s ovom zateznom kamatom, pošto je ona neustavna kategorija i građani se pljačkaju.

Gospođo Đukić Dejanović, kratko ću da nastavim priču koju sam počela, a koju su kasnije kolege dodatnom argumentacijom obrazložile.
Gospođa Pop Lazić je takođe, kao i koleginica Radeta, želela da se ovim amandmanom obavežu jedinice lokalne samouprave, pošto, kao što reče gospodin Krasić, ovaj termin ovde ništa ne znači, već treba da se utvrdi kolika je ta visina stope poreza za lica koja vode i ne vode poslovne knjige.
Gospodine Đeliću, pokušavam da vodim neku interaktivnu komunikaciju sa vama, ali vi očigledno danas niste u formi, ne znam šta je, verovatno zbog činjenice da vam je juče ovaj vaš File prošao ovako kao što jeste u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Da ste i vi došli, videli biste zaista impresivnu sliku: mi, sa majicama sa likom našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i porukom koja je iz naroda „Srbija hoće Šešelja“.
Ali, kao što reče gospodin Krasić malopre, s obzirom na ova istraživanja, pošto ste vi čovek za evropske integracije, koja su autentična i kojima raspolaže Srpska radikalna stranka, i to niko ne može da ospori, da je 70% građana protiv NATO i EU, hajde malo da se vratimo na onaj deo koji vam je juče on u onih sedam tačaka postavio, a to su kriminal i korupcija i kako da izađete iz toga.
Kada govorimo o ovim poslovnim knjigama i licima koja to treba da evidentiraju, da se od njih naplaćuje porez na imovinu, ja ću da apostrofiram slučaj Miroslava Miškovića, s obzirom na to da je on počeo izgradnju „Delta parka“ u Kragujevcu prošle godine. Napravljen je jedan veliki hipermarket „Tempo“ i planira se dalja gradnja. Gospodine Đeliću, recite mi da li vi kao čovek iz Vlade Srbije možete ovde pred poslanicima, jer javnost barata različitim podacima, o tome pišu i neki ugledni privredni nedeljnici u zemlji, da nam kažete koliko po osnovu poreza gospodin Mišković duguje državi?
(Zoran Krasić, s mesta: Mnogo.)
U pravu ste, gospodine Krasiću.
Koliko je to stotina miliona, milijardi dinara? To svakako morate da znate, s obzirom na činjenicu da je „Vikiliks“ pre izvesnog vremena objavio podatak da je 2007. godine stigla depeša u Vašington da je njemu zabranjen ulazak u tu zemlju zbog činjenice da je prvobitnu akumulaciju kapitala stekao tako što je pljačkao građane, državi ništa nije plaćao. To je pokrenulo priču među pojedinim ekonomskim analitičarima u zemlji, poslednjih dana, o tome da li je on zarađujući taj svoj prvi milion mogao da stekne toliko, kasnije enormno, bogatstvo. Mi ne znamo u kojim se to ciframa meri i koliko on to ne plaća građanima; znamo da ne plaća ono što sleduje radnicima, i to svakoga dana čujemo, u koji god market da uđemo, od onih jadnih ljudi i žena koje rade za kasama, da nemaju doprinose za penzijsko, ko zna koliko vremena on to izbegava, ali svi kažu, vaše kolege ekonomisti, gospodine Đeliću, da on ništa dalje ne bi mogao, ovakvu imperiju da napravi i da postane takav tajkun, da nije bilo vas i vlasti od 2000. godine do današnjeg dana.
Prema tome, ja od vas tražim odgovor na konkretno pitanje, jer živim na području grada Kragujevca i deo poreza na imovinu bi morao po osnovu tog novog objekta – i to je pitanje, da li će mu stići porez za 2011. godinu – Mišković da plati u Kragujevcu i u svakom gradu gde je nešto gradio. Da li vi imate informaciju koliki je njegov ukupni dug prema državi i da li će kasnije nekim reprogramom duga za privredu, kao što je bio onaj projekat Jelašića i Dinkića pre nekoliko godina kada su išli u Beč, i za to da traže garancije Skupštine, da plaćaju građani, ovako osiromašeni i bez posla? Ili ćete vi da preduzmete nešto i da aktivirate mehanizme da svi ti, u pravom smislu reči, institucionalni kriminalci budu privedeni pravdi i da plaćaju državi, ovako siromašnoj, i ojađenim građanima ono što im duguju i da taj novac ide u budžet? Hvala.

Gospođo Čomić, gospođo ministre, u okviru ovog amandmana koji je podneo gospodin Buha sa jasnom tendencijom SRS da se držimo ovog roka, a to je 1. april 2011. godine, ja ću da istaknem dva bitna problema koja će da zadese građane Srbije koji ovde imaju prebivalište, ali koji neće moći da se na jasan način izjasne prilikom popisa, sumnjam u to, i u oktobru mesecu. Govorim o našim sunarodnicima koji su prognani iz Republike Srpske Krajine i Crne Gore.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, vi to vrlo dobro pamtite, gospođa Marković tada nije bila ministar, ali verovatno je to pratila, 2005. godine, kada smo donosili Zakon o državljanstvu, a kasnije smo usvojili novi Ustav 2006. godine, mi smo tretirali pitanje prava na državljanstvo članom 38. Ustava i zakonom, jer i član 38. Ustava jasno kaže u svom prvom stavu da sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakon.
Zašto vam ovo govorim? Zbog toga što oko 70.000, a možda čak i do 100.000 naših sunarodnika koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta pod ustaškom torturom „Bljeska“ i „Oluje“ i da se dosele u maticu Srbiju ni dan-danas ne mogu da dobiju status državljana Srbije. Oni će biti evidentirani u okviru kolektivnih smeštaja, domaćinstava ili gde već i kako žive kao lica koja imaju i dalje taj status. Isti je slučaj sa našim sunarodnicima iz Crne Gore koji su se obradovali 2005. godine kada smo doneli novi Zakon o državljanstvu. Nekako je u tom trenutku skoro postignut konsenzus svih političkih stranaka da taj član 7. Zakona o državljanstvu glasi tako da svako ko Srbiju priznaje kao svoju matičnu državu ima pravo na sticanje državljanstva. Post festum su nastali problemi.
Kako su nastali problemi za naše napaćene Srbe iz vekovne i najzapadnije srpske zemlje, iz Republike Srpske Krajine, o tome je govorio i gospodin Buha. Gospođo ministre, možda ne znate taj podatak, gospodin Buha je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu. Ta vlada je izabrana posle tamošnjih izbora. I dan-danas traje njihova muka što se tiče sticanja osnovnih prava ovde.
Dolazimo u situaciju da ćemo mi, kada bude bio popis u toku ove godine, u oktobru... Mi želimo da to bude sada, ali očigledno je da je država bila nespremna; ovo da nema novca, to je samo izgovor, jer mnogi podaci nisu ažurirani. Imaćemo jednu sasvim drugačiju sliku, očigledno, o AP Vojvodini. Pre poslednjeg popisa stanovništva u Vojvodini se 87% stanovnika izjašnjavalo kao pripadnici srpske nacije. Posle održanog popisa pre deset godina njih je bilo 62%. Sada su projekcije da će to biti svakako ispod 50%, a sve zbog činjenice da se oni tendenciozno od ustaške hrvatske vlasti asimiluju, odnosno da oni koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine pod pritiscima koji dolaze iz Zagreba moraju, da bi sačuvali svoju imovinu, da se prijave i da uzimaju državljanstvo tzv. Republike Hrvatske koja je okupirale Republiku Srpsku Krajinu. Mi ćemo sada doći u situaciju da će, kada se bude sproveo popis u oktobru mesecu, na teritoriji AP Vojvodine biti 15% manje Srba.
Kome to odgovara? Verovatno onima koji su nalogodavci aktuelne vlasti, vlasti od 2000. godine do današnjih dana. Neće trepavicom da mrdne ovaj File koji vam je danas dolazio ovde i koji je rekao, uzgred budi rečeno, stvari koje su katastrofalne za Srbiju i šta sve treba da uradi do ulaska u EU, protiv čega je SRS. Hajde da imamo elementarnog sluha za ljude koji su Srbi, a koji su poreklom sa drugih prostora, sa prostora bivše SFRJ, a NATO pakt, Amerika i zapadne sile su upravo uništile tu zemlju i vekovni nacionalni, etnički i kulturni prostor. Uostalom, čuli ste pre mesec dana, kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj održao istorijski čas u Haškom tribunalu…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas, o dnevnom redu.)
To je bila samo jedna mala digresija.
(Predsedavajuća: Bez digresija, nego o dnevnom redu. Obaveza je, i moja i vaša, da poštujemo član Poslovnika koji podrazumeva da govorite o dnevnom redu.)
Evo, nastavljam, gospođo Čomić. Dakle, dolazimo do problema jer ti ljudi neće biti u situaciji da ta prava ostvare. Ja sam član Odbora za odbranu i bezbednost i nekih drugih odbora; u Odboru za odnose sa Srbima van Srbije najviše je takvih predstavki ljudi koji po dve ili tri godine, neki čak i četiri, čekaju na sticanje državljanstva, kako bi se u ovom anketnom listu, koji gospođa Čomić ima, koji je pripremljen za održavanje popisa u ovoj godini, izjasnili šta su oni, gde žive i kojoj naciji pripadaju. Oni to jednostavno nisu u situaciji zato što nemaju državljanstvo. Ko je za to kriv? Kriva je aktuelna vlast.
Moram da vas podsetim i na to, gospođo Čomić, više se sada vama obraćam nego gospođi Marković, jer ona nije baš svedok tog vremena, nije bila ministar u to vreme, da su bili otpočeti pregovori sa separatističkim vlastima u Crnoj Gori koje je predvodio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović. Kasnije, tri ili četiri puta je ministar Ivica Dačić odlazio tamo, ili je ovaj dolazio ovde, oni su to zamrzli. Odgovara im da se na isti način kako se to radi sa Srbima iz Republike Srpske Krajine, asimilacijom Srba u Crnoj Gori, jer se i tamo sprema popis, smanji ukupan broj Srba.
To će imati nesagledive posledice za buduće generacije. Kako ćemo mi da se borimo za ono što je vekovna srpska zemlja? Kada kažemo – srpska Crna Gora, Lika, Banija, Kordun, Slavonija, Baranja, mi to govorimo zbog istorijskih činjenica. Uostalom, projekat, naša ideja i ono za šta se mi zalažemo, što je osnov ideologije srpskog nacionalizma jeste velika Srbija. Ali, ti ljudi koji su poverovali većini poslanika (čak su poslanici iz opozicije glasali za taj zakon 2005. godine) ne mogu danas da ostvare svoja prava. Jer, vidite šta se dešava sa zvaničnicima u Crnoj Gori za koje je Milova vlast otkrila da imaju državljanstvo.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, tema dnevnog reda su izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva, stanova i domaćinstava. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Ja pričam o temi dnevnog reda.
(Predsedavajuća: Ne možete u okviru ove teme dnevnog reda govoriti o problemima iz druge države.)
To nisu problemi iz druge države, to su problemi ljudi koji žive na teritoriji Srbije, a koji nisu dobili državljanstvo.
(Predsedavajuća: Takođe, državljanstvo nije tema zakona i nije tema dnevnog reda. Dakle, potvrđujete mi da ne govorite o dnevnom redu.)
Pa kako će da se popiše taj neko… (Isključen mikrofon.)

Upravo vam govorim da pored bračnog statusa, maternjeg jezika, veroispovesti, to podrazumeva i nacionalnu pripadnost.
Objasnite vi meni, pošto vi mene upozoravate, kako ćete vi nekome ko se naselio iz Bijelog Polja, Bara, Podgorice da objasnite kako će on u Srbiji da dođe u situaciju, a ne želi više da živi tamo, da izrazi i da se popiše po ovom obrascu 15. oktobra ove godine? Vi kažete da ne govorim o dnevnom redu, pa objasnite vi tom nekome. Nek se obraćaju vama kao potpredsedniku Skupštine i kao poslaniku da im pomognete. Izvinite, molim vas, ja ću sada sve te ljude da uputim na Gordanu Čomić. Vi rešite njihove probleme, pošto vi to bolje znate, ali sam sigurna da vi to nećete uraditi. Hvala.

Verovatno da je ovaj problem nastao jutros kada ste imali ovu delegaciju koja vam izdaje naloge i koja uništava srpskog seljaka i poljoprivredu.
Gospođo predsedniče, javljam se i kao član poslaničke grupe, a pre svega kao potpredsednik, po članu 107. Iako ne sedim pored vas, dužni ste bili da upozorite gospođu Kolundžiju da ne upotrebljava uvredljive izraze. Povredila je dostojanstvo Narodne skupštine, to je član 107, i magistra, narodnog poslanika SRS, Srboljuba Živanovića.
Ne želim njoj, a i da je dozvoljeno po Poslovniku moje dostojanstvo mi ne dozvoljava da joj se obraćam posle ovog njenog izlaganja, zato što sam ponosna na to što je u redovima Srpske radikalne stranke čovek koji je magistar nauka, a uskoro i doktor nauka, koji živi u selu Jelenča, pet kilometara od Šapca, koji ima najveću farmu ovaca i svinja u svom selu, koji, za razliku od svih ovih ovde koji dolaze i kojima je Skupština ekskurzija, ustaje svakog jutra u četiri ili pet sati, zavisi, obrađuje 20 hektara svoje zemlje, živi pošteno od svog rada, bori se za svoje ideale, najviše voli Srbiju i SRS i dr Vojislava Šešelja, predsednika stranke.
Ne dozvoljavam da ubuduće dopuštate, i zaista tražim da se u danu za glasanje Skupština o tome izjasni, da se na ovakav način vređa dostojanstvo jednog ovakvog čoveka, predstavnika naroda, predstavnika seljaka, namučenih seljaka, a on je iz duše i argumentovano pričao o tome kako ste u proteklih deset godina satanizovali srpsku poljoprivredu. Hvala.

Gospođo ministre, vi ste odbili amandman koji sam podnela u ime Poslaničke grupe SRS. Međutim, on je zaista precizniji od ovoga što ste vi stavili u tački 15).
Ne znam da li vi posećujete sportske manifestacije, da li ste, kao neki od nas, nekada bili aktivni učesnik u sportu ili se bavili nekim sportom u mladosti, ili bilo kada, ali jasno je da sportska priredba i manifestacija mora da bude održana ako učestvuje više sportista, pa vam je ova reč „više“ apsolutno nepotrebna. Mi smo mislili da je to preciznije.
Uostalom, govorile su i kolege gospodin Mijaljević i Prelić, sam zakon je dosta neprecizan, obiman i suštinski nije uspeo da definiše oblast sporta na način na koji su to mnoge druge zemlje bolje uradile, iako je zakon pripreman tri godine.
Ono što hoću sada da vas pitam, da iskoristim priliku kada govorimo o ovom amandmanu, u vezi je sa slučajem proslavljenih srpskih sportista, kao što su gospodin Žarko Olarević, gospodin Tatović, gospodin Sava Paunović, Kurčubić i mnogi drugi koji su bili članovi amaterske reprezentacije Jugoslavije tada i osvojili medalju na Evropskom prvenstvu. Naime, oni su vam se, gospođo ministre, više puta obraćali sa namerom, a to je njihovo pravo koje proizilazi iz njihove sportske aktivnosti, pre svega gospodin Olarević, da im izdate potvrdu na osnovu zakona, koju su oni tražili, po osnovu dobijanja penzija. Gospodin Sava Paunović je dobio tu potvrdu.
Želim samo da kažem da SRS smatra da kategorija nacionalnih penzija ne treba da postoji, ali ako ona i dalje postoji, po bilo kom osnovu, i ako su ih i drugi kroz političku selekciju dobijali, zašto ih onda, na uporno insistiranje gospodina Olarevića, koji je proslavljeni sportista, koji je igrao i u francuskom „Marseju“, u kragujevačkom „Radničkom“, u „Partizanu“, kao i druge ljude koje sam navela, lišavate njihovog prava? Još jednom apelujem na vas, da oni ne bi obijali prag vašeg ministarstva, da vi to uradite. Zakon je zakon, on mora za sve da se poštuje.
Što se tiče samog termina „sportske manifestacije“, moram, gospođo ministre, da vam kažem da ja, kao i svaki srpski patriota i svi srpski radikali, izražavam ogromno zadovoljstvo zbog činjenice da ovaj natovski evropski put Srbije ne nailazi na podršku ljudi koji dolaze na tribine i posećuju sportske priredbe. To ste mogli da vidite i sinoć, znate, glas naroda i glas navijača koji šalju jasne poruke, počev od toga da skandiraju proslavljenom generalu Ratku Mladiću, da su protiv zlikovačkog Haškog tribunala, da su već ispevali za ovih devet godina tamnovanja mnogo pesama o srpskom junaku, našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, i da svaka takva manifestacija počinje i završava se rečima – Kosovo je srce Srbije. Hvala.

Gospođo Samardžić, uopšte nisam govorila o pojedincima, niti sam apostrofirala sport. O tome bismo mogli da otvorimo temu. Rekla sam da je to kategorija, zato smo mi protiv toga, u kojoj je moguća svaka vrsta manipulacije. Ne odnosi se samo na vas. Znate, od kada je sveta i veka, još od doba socijalističkog upravljanja, komunizma, pa i kasnije, ovih „neokomunista“ na vlasti od 2000. godine, svačega je bilo u svim segmentima društvenog života.
Naravno, vrhunske sportiste i one ljude koji su se ostvarili i doprineli promociji države, i one bivše države, mi svakako poštujemo, ali mi niste konkretno odgovorili kada su ovi ljudi u pitanju. Razumem da ste vi sa njima razgovarali. Vrlo konkretno pitanje sam vam postavila. Kada je već tako i kada ste vi procenili, kroz te kriterijume, da oni ne spadaju u tu grupu kao ovi drugi koji su to pravo ostvarili, samo mi konkretno odgovorite zašto Žarku Olareviću niste dali potvrdu zbog čega je odbijen? Znači, gospodin Sava Paunović je dobio potvrdu zbog čega je odbijen, a vi ste sada rekli da ste imali te kriterijume. Samo mi to recite, da bi čovek znao. Razgovarali smo, ti ljudi su dolazili i pre nekoliko godina, primali smo ih mi iz Srpske radikalne stranke. To je tako jednostavan odgovor, jedna potvrda, pa neka on dalje traži i ostvaruje svoja prava po osnovu onoga što može da ostvari i što smatra da treba.

Kratko ću, gospođo ministre, samo da vas obavestim – kao što je rekao maločas gospodin Krasić u izlaganju, ne samo da se neguje taj sportski duh i rekreativni sport među narodnim poslanicima, možda je teško selektoru, gospodinu Stojanoviću, o tome da vam priča, ali prošle godine, kada je reprezentacija Narodne skupštine Republike Srbije učestvovala na međunarodnom takmičenju koje su organizovali naši prijatelji i braća u Ruskoj Federaciji, naša skupštinska reprezentacija je osvojila srebrnu medalju. Lepo je što je zlato pripalo našim prijateljima iz Rusije.
Koliko je teško da uopšte dođemo, ne samo ovde, nego i u svakom gradu, vi to verovatno kao ministar pratite, do širenja i do mogućnosti da se ljudi, od najmanjeg deteta do starijih ljudi, bave rekreativnim sportom navešću kroz primer grada Kragujevca.
Naime, prošle godine je za vreme trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu organizovan, verovatno ste upoznati, za osnovce Šumadijskog okruga „Mundijal u malom“. To je zaista bila jedna lepa manifestacija. Ovom prilikom, a i zbog činjenice da su nam izašli u susret kada je naša skupštinska reprezentacija odlazila u Moskvu, moram da se zahvalim ljudima iz Fudbalskog saveza Srbije, jer da njih nije bilo, nismo imali na koja druga vrata da pokucamo, ni naši skupštinski reprezentativci ne bi otišli u dresovima sa našom nacionalnom trobojkom. Isto tako, ni ovi mladi ljudi, koji su imali dresove apsolutno identične dresovima svih reprezentacija koje su učestvovale na Svetskom prvenstvu, ne bi imali te dresove.
Moram da najavim još jednu manifestaciju koja će se održati takođe u Kragujevcu da bi se promovisao sport za decu i omladinu za čitav Šumadijski okrug, a to je Liga šampiona za decu tog uzrasta, koja sledi,
Što se tiče onoga o čemu je gospodin Krasić govorio malopre, kada je u pitanju naš proslavljeni Novak Đoković, samo da budem preciznija, iako vi to znate i čitava javnost – tzv. Srpska napredna stranka je svojom hajkom i kampanjom koju je organizovala protiv Novaka Đokovića i njegove porodice doprinela tome da „Femili sport“, kompanija našeg Noleta, odustane od onog kompleksa koji je bio vredan više od četrnaest miliona evra i koji je trebalo da se gradi Kragujevcu. Hvala.

Član 27. Gospodine predsedavajući, samo da vas upozorim da obratite pažnju, ne radi se ni o kakvoj vici, kao što ste vi to pokušali da predstavite. Ja se, sticajem okolnosti, zbog amandmana koje imam u ime Poslaničke grupe SRS, ne nalazim pored vas. Vi znate da vas ja uvek pristojno i lepo usmerim kada ne pratite da obratite pažnju na poslanike koji reaguju na bilo koji način. Meni je žao stvarno što ste sada dekoncentrisani zbog toga što nisam tu prisutna, ali vas molim da ubuduće obratite pažnju i da vodite sednicu onako kako vam član 27. nalaže.

Gospođo ministre, nama ne smeta uopšte, mi volimo komunikaciju sa vama i da pojasnimo neke stvari. Jer, ne radi se samo o našoj pukoj nameri da pišemo amandmane zato što smo opoziciona stranka, nego zaista želimo da kroz ovaj vid intervencija poboljšamo i razjasnimo neke stvari.
Da se vratim na ovo o čemu je govorio kolega Avramović. On je potpuno u pravu. U članu 3. tačka 10) vi ste definisali šta je vrhunski sportista i kako se taj rang dobija. Izvinite, ovim brisanjem stava 2, što je predložio kolega Avramović, kao i drugi narodni poslanici, mi dovodimo u mogućnost tog vrhunskog sportistu... Objašnjeno je kako se dolazi do tih rezultata i kako se on rangira, mi tu nismo intervenisali, u skladu sa Nacionalnom kategorizacijom, u kategoriju vrhunskih sportista. Lišavate ih mogućnosti, jer vi niste rekli u članu 3. tačka 10) da su to samo oni koji mogu sami sebi to da obezbede.
Kolega Avramović vas lepo pita, šta će da uradi onaj ko je vrhunski sportista, a nije preduzetnik, nije u mogućnosti...? Jer, kada pravite kategorizaciju i kada mu dajete ta priznanja vi polazite od toga da su to lica kao što je pomenuta Nađa Higl, ili Milorad Čavić, sportisti koji nemaju mogućnosti da sami sebi to obezbede, već se nalaze u situaciji da im se sada takva mogućnost... Ili je neka zabuna u pitanju, ili je neprecizno, jer nemoguće je, znate, da nisu potrebni poseban prostor, oprema i kadrovi. To je hteo kolega Avramović da vam kaže i verujem da je to bila namera ostalih kolega koji su podneli istovetni amandman.

Gospođo ministre, sada ipak dolazimo u jednu situaciju, i složićete se sa ovom mojom argumentacijom, da nedostaje nešto u članu 22. Naime, vi ste rekli kako je sve počelo, kada ste izrađivali zakon to su tražili od vas, i obrazložili zbog čega. To sada prvi put čujem, jer ste odgovarali, a onda ste u međuvremenu pribegli nekom kompromisu, ne znam zašto, da prihvatite amandman, ne SRS, jer su vezani (zato sam i zamolila kolega Novakovića da ovu priču, ovu celinu, završimo), kolege Bojana Mladenovića i kasnije kolege Srđana Mijaljevića.
Znači, mi stavljamo fakultativnu odredbu. Mi smo to imali kao nameru, znate. Mogu, a i ne moraju. Evo, priznaćete da su se dešavale takve situacije u prošlosti. Mogu da se dese u budućnosti. Naši vrhunski sportisti koji igraju u trofejnim klubovima širom Evrope su takođe istinske srpske patriote i može da se desi da ih selektor fudbalske reprezentacije, recimo, gospodina Nemanju Vidića, pozove da igraju za reprezentaciju na bilo kom takmičenju ili na prijateljskoj utakmici. Mi sada ovde, prihvatanjem ovog amandmana, uopšte nemamo kategoriju pripreme. Videli ste i sami, sada je nekako ovo ostalo prazno. Mogli ste to da preformulišete, pa da od ova dva koja mi imamo to stavite. Kasnije ćete sigurno kroz izmene i dopune... Videćete, reakcije ovih granskih organizacija će biti upravo takve. Znači, ne moraju, ali mogu.
Kao što rekoh, selektor može da ga pozove; on ima važne utakmice u trofejnom klubu gde igra (ili neko drugi) i ne priključi se pripremama reprezentacije, to se ranije dešavalo, ali ima odličnu fizičku i svaku drugu spremnost i može da dođe dan pred kraj ili na samu utakmicu, to je opet odluka selektora.
Sada, po ovome ovde, uopšte nemamo pripreme, jer brisanjem ovog prvog stava priprema ne postoji, već samo učestvovanje u utakmici, odnosno sportskom događaju.
Ono što hoću, evo, sada završavam, da iskoristim, pošto ste pre izvesnog vremena bili u Kragujevcu, želim oštro da negodujem, kao poslanik i odbornik Skupštine grada Kragujevca, zbog toga što nije prihvaćen projekat za istočnu tribinu stadiona „Čika Dača“. Vi ste došli da pogledate kako teku pripreme i radovi oko zatvorenog bazena. Međutim, moram da vam kažem, vaša stranka je deo koalicione vlasti, zajedno sa gospodinom Stevanovićem, u Kragujevcu, veliko je negodovanje mojih sugrađana zbog toga, jer su i svlačionice i reflektori i pomoćni stadion u 21. veku, koji je od šljunka, u užasnom stanju. Trebalo je taj projekat da prihvatite, da država učestvuje sa 50, a grad sa 50%, kao što ste uradili i za zatvoreni bazen.
Mislim da to nije u redu, s obzirom na to da je taj stadion počeo pre nekoliko godina da se obnavlja, znate kada je izgrađen, a ova slika danas tamo je ružna, a projekat je bio... Bez obzira na to što smo najoštrija opozicija Stevanovićevoj vlasti, naša Srpska radikalna stranka ipak želi dobro i za to sportsko društvo i uopšte za čitav grad. I, ne znam iz kojih razloga, verovatno zbog toga što je sa vama u koaliciji, pa mora da ćuti. Mi iz Srpske radikalne stranke ne moramo. Sada vam otvoreno kažem da su Kragujevčani jako nezadovoljni zbog toga. Koji su razlozi, da li finansijska sredstva ili o čemu se već radi, ali ipak, to je veliki grad i u pitanju je jedan ozbiljan projekat, koji jednom mora da se završi.
Kasnije ćemo, kada dođemo do nekih drugih članova, da razgovaramo i o rekonstrukciji i obnavljanju stadiona u Beogradu. Hvala.

Moram da vam repliciram, gospođo ministre, zbog toga što je obećanje koalicije na vlasti u Kragujevcu, gospodina Stevanovića i vaše stranke, bilo oba – i zatvoreni bazen i stadion „Čika Dača“. Grad je inače prezadužen, u vezi s tim ste dobro informisani, i za neke projekte i za trošenje budžetskih sredstava koje ne ide u prilog građanima Kragujevca.
Što se tiče studije o izvodljivosti, nikada je pred sobom nisam imala kao gradski odbornik, a niko nije vršio anketiranja. Kao što i sami znate, ne možete da anketirate 100% građana Kragujevca. Mogla bih sada da uđem, ali ne želim da to sužavam na lokalnu priču... U pitanju je ipak jedan veliki sportski objekat, a to je gradski stadion, da ne govorim o ovim drugim koji su u užasnom stanju. U svakom slučaju, građani su prevareni. Očekivali su i jedno i drugo. U smislu opredeljivanja, ne znam da je tako nešto postojalo. Tamo živim, svakodnevno sam u kontaktu sa mojim sugrađanima i sa onima koji su očekivali da se ispuni predizborno i posle toga svako drugo dato obećanje od strane gradonačelnika i koalicije koja je na vlasti.

Gospođo Đukić Dejanović, žao mi je što gospođa ministar nije tu. Nema problema, vi ćete da me saslušate. U svakom slučaju, smatram da nije bilo zgoreg da prihvatite ovaj amandman, iako se slažem sa vama. U obrazloženju ste rekli da je ova oblast, koju je gospodin Jeremić predložio, a to je da se prilikom izdavanja dozvola za sezonu na nacionalnim ligaškim sportskim takmičenjima i profesionalnim sportskim takmičenjima uzme u obzir i oblast bezbednosti, pa da to bude, pored ispunjenosti sportskih, infrastrukturnih, personalnih, pravnih i finansijskih kriterijuma, tačka 6) - i bezbednost...
Tačno je da u članu 157. zakona regulišete sektor bezbednosti na samom događaju, kada se već dešava sportska manifestacija. To je i moralo da se inkorporiše u ovaj zakon zbog drugog zakona koji imamo, Zakona o sprečavanju nereda na sportskim priredbama i manifestacijama. Mi srpski radikali mislimo da je ovde trebalo da stoji da je i to jedan od faktora koji treba da se uzmu u obzir prilikom izdavanja dozvole.
Veliki sportski klubovi u našoj zemlji, sportska društva „Partizan“, „Zvezda“, „Radnički“ itd., svi oni imaju osobe koje brinu o bezbednosti, a to su komesari za bezbednost na tim stadionima i u tim objektima. Obično su to lica koja su bila ranije zaposlena i imaju činove u MUP-u.
Vi ste ovde u sledećem stavu rekli da sportska organizacija treba da ima jedno lice koje je angažovano, ali za bezbednost učesnika sportskog takmičenja, a to su dve odvojene stvari. Ovi komesari za bezbednost, kako se zovu ta lica, da ne govorim imena pojedinih, iako znam za pomenute klubove, nemaju samo odgovornost prema učesnicima takmičenja, već i prema svima koji su tu prisutni. Ne samo to, oni se staraju o kompletnom redu, od dolaska navijača, prilaska, oni su ti koji su šefovi redarskih službi na tim manifestacijama. Oni vode računa o učesnicima sportskih takmičenja, odnosno igračima u klubovima, ne samo kada se održavaju sportski događaji na domaćem terenu, već putuju sa njima, komesar za bezbednost i ljudi koje on izabere.
Prema tome, mislimo da je bilo mesta za to ovde, jer tačno se i lepo nadovezuje ovaj sledeći stav koji govori o bezbednosti učesnika. Jednostavno, ne vidimo zašto se nije prihvatio amandman Srpske radikalne stranke, jer on baš jeste u korelaciji sa članom 157, koji reguliše precizno šta treba da se dešava, po ovom drugom zakonu koji sam malopre pomenula. Hvala.

Gospođo Đukić Dejanović, gospođo ministre, meni je zaista žao što nismo u direktnom televizijskom prenosu, ali se nadam, kad god da bude ovo, da će građani da gledaju, pre svega ljudi koji će biti učesnici u postupku privatizacije sportskih klubova.
U ime Poslaničke grupe SRS tražila sam da se član 176. briše zbog toga što smatramo da je ova oblast već regulisana postojećim zakonom. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da u materiji privatizacije i prodaje kapitala, kako ste vi ovde predložili, učešće ima bilo koji predstavnik Ministarstva.
Ja sada moram da otvorim jednu temu; da li ćete vi meni da odgovorite ili ne, to je na vama, međutim, moram zbog javnosti i zbog činjeničnog stanja. Cela Srbija zna da smo mi u rukama tajkuna, pre svega dvojice tajkuna, Miškovića i Beka, i da je njihov najveći interes, kao i onih za čiji interes oni rade, da se što pre i na brzinu privatizuju dva najveća sportska društva.
Veoma je poznata činjenica da Miroslav Mišković i te kako želi da kupi „Crvenu zvezdu“ i da je uveliko „pustio pipke“ da to uradi, da bi mogao da ostvaruje svoje interese. S druge strane, o tome je dosta govorila i u posebnim obraćanjima medijima gospođa Verica Barać, ali to su činjenice, Mišković i Beko su na području Autokomande, gde će umesto autobuske stanice graditi nekakav svoj tržni centar, direktna konkurencija sportskim društvima „Partizan“ i „Crvena zvezda“. Objasniću vam kako, mada vi to znate.
Naime, oni su za bagatelu, što bi se reklo, i gospođa Barać je više puta iznosila konkretne podatke, kupili to zemljište. S druge strane, radnici preduzeća kome to pripada nalaze se u nezavidnom položaju jer njihova sudbina je u pitanju.
Sada dolazimo u situaciju, gospođo ministre, a vi ste žena koja je mnogo proputovala od kada je ministar sporta i omladine, i videli ste kako izgledaju novi multifunkcionalni stadioni velikih klubova širom sveta, da će u budućnosti dva najveća stadiona, stadion „Partizana“ i stadion „Crvene zvezde“ očigledno imati samo namenu za održavanje sportskih priredbi, a neće imati tu tzv. multifunkcionalnost. Ko to sprečava? Pa, upravo ova dvojica koja zaustavljaju, do trenutka dok se za njih povoljan zakon ne izglasa, proces privatizacije da bi sve prigrabili za sebe.
Ako jedno sportsko društvo kao što su „Partizan“ i „Crvena zvezda“ treba u budućnosti, kakav god model da bude i kako god proces privatizacije da se završi... Da je to normalno kao u svim zemljama, kao što rekoh, onda bi ti novoizgrađeni objekti imali sve druge prateće sadržaje, pored igrališta i svih pratećih terena: i tržni centar, i restorane i sve ono što je potrebno da bi novi vlasnik mogao da se izdržava.
Videćemo kako će taj proces da se završi. Ja vas samo upozoravam, u ime SRS, iako smo mi već dvadeset godina, od kada pričamo ovde u parlamentu, za privatizaciju velikih sportskih društava, da to ne uradite na brzinu. Vi nećete puno tu da se pitate. Oni koji su u vrhu državne vlasti, koji su povezani sa Miškovićem i Bekom i sa ostalim tajkunima i te kako će imati interesa da to urade. Ne vi lično, kao ministar omladine i sporta. Zaista, moram da alarmiram sada ovim putem sve one ljude koji mogu da dignu svoj glas posle usvajanja ovog zakona da se tako nešto ne uradi. Što se nas tiče, mi ćemo konkretne podatke, kao što su ovi o mafijaškoj delatnosti ove dvojice koju sam pominjala, oko Autokomande, da iznosimo u javnost.
S druge strane, moram da vam kažem da je sudbina SD „Partizan“ i te kako bila ugrožena pre nekoliko godina kada je generalni sekretar bio Slavko Zečević, koji je vrli prijatelj Tomislava Nikolića, koji je ukrao mandate SRS i osnovao stranku. Vi znate da je on svojim mafijaškim potezima hteo da uradi isto što i Mišković namerava u „Crvenoj zvezdi“. Na svu sreću, on je oteran iz Sportskog društva „Partizan“ i to je zaustavljeno. Međutim, opasnost sada vreba od drugih tajkuna sa kojima su on i mnogi drugi povezani.
Jednostavno, moramo to da govorimo građanima. Srbija je tako podeljena što se tiče onih koji vole jedan ili drugi klub, ali svakako građani Srbije ne bi voleli da u ruke takvih, u pravom smislu reči, institucionalnih kriminalaca, koje vrh državne vlasti štiti, koji ne plaćaju porez državi, poput Miškovića, koji otpuštaju radnike, koji se bahato ponašaju svuda, gde god su kupili sve za male pare, dođe jedan ili oba naša najveća kluba.
Što se tiče ovog dela koji je vezan za tretiranje već izgrađenih objekata na građevinskom zemljištu, što posebno ne tretira ovaj zakon, ali to je činjenično stanje, prilikom rasprave o drugom zakonu smo imali mogućnosti da o tome govorimo, to je zaista još jedna besmislica, jer ne može jedan prostor, jedna parcela da se tretira kao građevinsko zemljište ako tu postoje objekti, kakvi god da su i u kakvom god da su stanju.
Moram još da vas podsetim i na to da je grad Beograd tendenciozno, upravo zbog takvih tajkuna, godinama stopirao, a to rade i dan-danas, kažu da se čeka proces privatizacije, izgradnju novog stadiona tamo gde je sadašnji stadion „Partizana“. Bio je to „projekat Švajcarac“ (to je bilo pre vašeg mandata), koji je propao upravo zbog toga što su oni kojima odgovara da za male pare kupe ove velike klubove to stopirali. Hvala.

Gospođo predsedniče, ovo je isto jedan važan amandman, koji se tiče budućeg procesa privatizacije i opasnosti koje slede, o kojima sam malopre govorila. Mi smo dodali tačku 7) - fizičko lice koje je imalo ili ima status svedoka saradnika ne može da učestvuje u procesu privatizacije.
Ja ću da vam navedem najočigledniji primer bahatosti Ljubiše Buhe Čumeta, koji je zaštićeni svedok, koga u ovom momentu čuva 47 policajaca MUP-a Republike Srbije zato što ima taj status, a on u ovom trenutku najveće poslove dobija i završava. Znači, kao svedok saradnik Ljubiša Buha Čume stiče ogroman kapital, ima zaštitu države, ima zaštitu policije. Znate, 47 policajaca dnevno, pa da je to samo 47.000 dnevno, pomnožite sa brojem dana u mesecu, sa brojem dana u godini, koliko je to mogućnosti da se kupi oprema za policiju koja je potrebna, koliko mogućnosti da se da nekome kome je život ugrožen? Njemu svakako nije, jer vidite da nesmetano sve to radi.
Upravo zbog toga smo predložili da takva lica, koja stiču ogroman kapital i koja su na kriminogeni način došla do kapitala, ne mogu da učestvuju u procesu privatizacije.
Mi ćemo imati na narednoj sednici Odbora za odbranu i bezbednost raspravu o tome, o tim licima koja su zaštićeni svedoci, međutim, o tome ne mogu da govorim zato što je taj izveštaj označen kao državna tajna. Ono što svakako u budućnosti mora da bude intencija države jeste da svi oni koji su sarađujući sa državom dobili mogućnost da sebe zaštite, a da okrive one iz kriminalnih klanova sa kojima su i te kako imali veze, budu i da mogu da budu krivično gonjeni i procesuirani. Da je pravde u ovoj državi i da postoji uvid u sve to što je neko radio, jedan takav čovek ne bi mogao da dobije takav status i ne bi mogao i dalje nesmetano da radi…