Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša (Spasoja) Jovanović

Nataša (Spasoja) Jovanović

Srpska radikalna stranka

Obraćanja

Gospođo Čomić, vi ste bili dužni, na osnovu člana 103, pošto sam se javila da reklamiram član 107. Poslovnika, odmah da mi date reč po završenom izlaganju koleginice Vjerice Radete, jer ste vrlo dobro videli da sam se javila za povredu Poslovnika, a to ima prednost u odnosu na repliku koju ste dali vašoj koleginici gospođi Kolundžiji.
Smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine i vi ste kao predsedavajuća bili dužni da reagujete jer je gospođa Kolundžija u svom izlaganju povredila dostojanstvo narodnih poslanika i najvišeg zakonodavnog tela, iznoseći neistine o tome…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ne može narodni poslanik da učini povredu o kojoj govorite, to može samo predsedavajući.)
Gospođo Čomić, hoćete li, molim vas, samo da me ljubazno saslušate? Vi ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine, niste reagovali. Vi ste bili dužni da zaštitite sve nas ovde. Ne može vama da bude na mestu predsedavajućeg Narodne skupštine preča vaša koleginica iz vaše poslaničke grupe od svih ostalih članova SRS.
Zašto ste onda povredili Poslovnik na mestu predsedavajućeg? Zašto niste reagovali kada je izneta neistina da mi ne učestvujemo u radu odbora? Pazite, jeste li vi pažljivo slušali? Da ne učestvujemo u radu, iako je to naš politički stav i naša politika? O čemu je pričala gospođa Radeta? O čemu sam pričala ja, sve ostale kolege?
Interes je svakog srpskog radikala da radi u odboru Narodne skupštine Republike Srbije, ali kako? Po izraženoj volji građana Srbije, da nam pripadnu mesta onako kao što su nama građani na izborima dali, osvojenih na listi SRS – dr Vojislav Šešelj. Mi smo u nemogućnosti to sada da radimo.
Koleginica je rekla, a vi niste reagovali – pa šta, vi sada onda ne želite sledeći put kada vi hoćete da iznesete neku zamenu, odnosno da date predlog, hajde onda vas da ne izglasamo. Tako ste zloupotrebili i to što imate većinu, o čemu je gospođa Radeta govorila i 126 na broju, pa ste nas preglasali i ukrali nam i mandate i mesto predsednika Odbora za administrativna pitanja i Odbora za odbranu i bezbednost. Šta smo mi vama smetali, gospođo Čomić, u Odboru za odbranu i bezbednost?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zato što raskrinkavamo mafiju i borimo se protiv kriminala i korupcije.
Gospodine Novakoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovih sporazuma o ratifikacija zaduženja, novih strmoglavih zaduženja Srbije, koja je jedna od najprezaduženijih zemalja u ne samo našem regionu, nego kao što je rekao mr Dejan Mirović kroz egzaktne podatke. Mi smo u velikom problemu, ne samo zbog načina na koji smo zaduživani od 2000. godine, nego i zbog činjenice da nam je privreda urušena i da će generacije posle nas da se suočavaju sa problemom kako te dugove da vrate.
To je bilo u vreme komunizma Josipa Broza i te kako aktuelno. On je jednostavno zaduživao SFRJ. Nije ni vođena evidencija o tom ogromnom zaduženju i kada smo došli u situaciju da Amerika pomoću zapadnih sila izvrši agresiju i da protivno Povelji UN i Povelji o miru nasrne na teritoriju, a pre svega na srpski, etnički, kulturni, nacionalni prostor i da se rasparča ta nekadašnja zajednica od šest republika, mi smo sad u situaciji da vidimo da ovi sledbenici, očigledno iste politike, ali sada evropski fanatici koji hoće Srbiju uporno da uguraju u tu briselsku tvorevinu koja rasparčava zemlju, EU koja nam otima KiM, a sutra su na redu Raška oblast i Vojvodina.
Dakle, nastavljaju istom trasom i buduće generacije treba da znaju, i ova rasprava danas u Skupštini Srbije da bude nauk svima koji znaju kako se teško dugovi vraćaju. To znaju naši građani koji su i lično zaduženi, jer taj prosek je sigurno negde oko 900 evra po glavi stanovnika. Danas na tek rođenu bebu u Srbiji je taj dug 900 evra.
Mi to moramo da zaustavimo i zbog toga se SRS protivi ovome. Svi dosadašnji zajmoprimci, a govoriću malo o EPS koja uzima kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je još jedan u nizu, za tzv. pametna brojila, nije projekat koji će da donese boljitak ni EPS-u, ni građanima Srbije. Objasniću vrlo argumentovano i razložno zašto to nije potrebno. Ne samo da su to ustanovili brojni stručnjaci iz ove oblasti ovde u Srbiji, nego i na nedavno održanom takvom skupu u Beču gde je bilo oko 3000 stručnjaka.
Okupile su se zemlje EU protiv koje je SRS i verujem svakoga dana sve veći procenat građana Srbije, da kažu, a to je tačan podatak gospodine Mrkonjiću, 72% je odgovorilo da nemaju prednosti ta tzv. pametna brojila, daljinsko očitavanje merenja potrošnje kilovat-sati struje, a samo 28% je odgovorilo sa da. Glavni argument onih koji su dali negativan odgovor je njihova bojazan zbog ulaženja u tzv. posed privatnosti.
Vi možda ne znate, gospodine Mrkonjiću, znate za onu jednu trasu puta preko Gledićkih planina i čuvenog sela Bajčetina, gde živi samo 22 punoletnih građana Srbije, da je to napravljeno kao prioritetan pravac, ali ne znate da se u jednoj od pametnih zgrada, tako se ona zove, samo je nekoliko takvih u Beogradu, na Novom Beogradu, gde je ta izvesna osoba inkriminisana kupila stan od 800.000 evra, već predviđeno da se ugrade pametna brojila.
Uostalom, zgrada se i zove pametna. Jedna takva postoji na Menhetnu, nekoliko takvih u nekim od prestonica EU. Vi znate da kada vas finansira Cane Žabac, Mišković, Beko i ostali tajkuni, ima se, može se, kako naš narod kaže.
Građani Srbije ne mogu da gledaju da im takav bude primer, taj koji izdaje ideologiju, koji postaje veći evrofanatik od Nade Kolundžije, Borisa Tadića, Šutanovca i svih redom, čak je u prednosti i nad ovim Dežerom, kada razgovara sa njim. Vidite kako bi odmah isporučio slavnog generala Ratka Mladića.
Mi ovde moramo da govorimo ne o takvima, takvi su bruka za Srbiju, nego o primerima običnih građana, onih koji žive i u Surdulici, i u Čačku, i u Ljuboviji, kod mene u Kragujevcu, u celoj Srbiji koji znaju da je osnovni nedostatak, a vi to vrlo dobro znate kao čovek iz prakse, kao inženjer, kao građevinac koji je prošao celu Srbiju i popravlja infrastrukturu posle zlikovačkog NATO bombardovanja, da je najveći problem i najveći gubitak od proizvodnje do prenosne mreže.
Niskonaponska mreža u Srbiji, gospodine Mrkonjiću, uglavnom je rađena pre četrdeset godina. Tako je i u mom kraju i verujem, i pod Mominim Jastrepcem i svuda, sada da ne ređam koga vidim, pa se setim, da se asociram, ali ništa se tu nije promenilo.
Znate, velika naselja sada u gradovima koja su neplanski građena jer urbanisti nisu predviđali šta će da se desi, imigracije stanovništva, a naročito ovu muku koja je snašla Srbe sa Kosova i Metohije i pre svega Srbe iz okupirane Republike Srpske Krajine, njih je preko pola miliona, da su morali da dolaze u određene gradove po Srbiji i da beže sa svojih vekovnih ognjišta. Dakle, tu je sada problem zbog toga što je taj napon struje izuzetno loš i tu su najveći gubici.
Međutim, vi morate da reagujete kao ministar u Vladi Republike Srbije i kao odgovoran i ozbiljan čovek jer državni sekretar iz jednog ministarstva i direktor Elektroprivrede Srbije daju vrlo negativne izjave ovih dana kada su u pitanju građani Srbije.
Šta oni kažu? Zbog čega je Elektroprivreda Srbije u problemu? Zato što građani kradu struju. Nije tačno. Moguće je da tu ima gubitaka negde oko 5%, to su procene stručnjaka zbog dotrajalosti brojila, ali to ova brojila sa ovim zaduženjem neće da reše, pre svega jer to nisu uradile mnoge druge zemlje.
Drugo, taj projekat je na dugom štapu, što se kaže, kao i vaš ulazak u tu nakaznu EU. Do 2020. godine ćemo da menjamo brojila. Osnovno pitanje je, gospodine Mrkonjiću, ko će da dobije posao za ovo zaduženje? Neće sigurno nijedna firma iz Srbije, jer već je pet tendera propalo zbog žalbi domaćih proizvođača.
Nedavno su se domaći proizvođači u Srbiji okupili i žalili se i ovom Bugarinu i Privrednoj komori Srbije i šta su rekli – neka da nama Elektroprivreda Srbije bar 20% da mi proizvodimo brojila, jer znate, to nije logično. Mi proizvodimo domaća brojila, izvozimo ih u zemlje regiona, a treba da uvezemo 200 hiljada novih brojila, pa tako do ko zna, do dva miliona ili dva i 300 miliona, koliko ima potrošača registrovanih u Srbiji, mislim na sektor stanovništva, a da to proizvodi francuski ''Sažem''. Gde je tu logika, gde je tu pravda, gde je tu mesto za srpsku privredu? Nema je nigde.
Znate zbog čega? Zato je ovaj ugovor veoma nepogodan i veoma štetan, jer Evropska banka za obnovu i razvoj, kada je dala prvi ovakav kredit za ta takozvana pametna brojila, uslovila, a preko svog francuskog savetnika, pa je tako bilo jasno da će francuski ''Sažem'' da dobije taj posao, da firma koja može da konkuriše da dobije ovaj posao ima tri puta veći obrt od ukupnog iznosa kredita.
Ako je to sada 40 miliona evra, znači, neka firma u Srbiji treba da ima 120 miliona evra obrta u prošloj godini da bi dobila ovaj posao. Naše firme koje proizvode brojila sve da se skupe, da naprave konzorcijum, da naprave klaster, i sve elektroničare da uključe, oni ne mogu to da urade, razumete. Možda je pored Sažema još četiri takve firme u svetu koje mogu da poštuju ta pravila Evropske banke za obnovu i razvoj.
Zašto nisu, gospodine Mrkonjiću, vaši koalicioni partneri, Tadić i ostali, ovih deset miliona, koje nude nekom srpskom izdajniku, a vi vidite da ovaj jedan hoće i bez para, dobio je do sada ko zna koliko miliona evra da isporuči glavu slavnog srpskog generala Ratka Mladića, zašto tih deset miliona evra niste dali u infrastrukturu, prvo za Kraljevo, pa posle da kažete - hajde da popravimo taj gubitak od dalekovoda, odnosno od proizvodnje do distribucije, do običnog potrošača.
Kako građani Srbije, obratite pažnju na ovo, molim vas, građani Srbije, pogledajte vaše račune za električnu energiju. Šta ćete tamo da vidite? Videćete da vi plaćate takozvanu angažovanu snagu. Šta je angažovana snaga? Ono što se potroši od proizvodnje do distribucije.
Uostalom, gospodine Mrkonjiću, mi do sada još nismo kao Narodna skupština razrešili slučaj Hamovića i Lazarevića. Kada je počeo sunovrat Elektroprivrede Srbije? Ne sada otkada ste vi Milutin Mrkonjić i vaš kolega iz partije, kako vi volite da kažete – ministar, nego otkada su Hamović i Lazarević pokrali Elektroprivredu Srbije za nekoliko stotina miliona evra.
Mi smo preko ovog nesrećnika, koji je bio kod nas u stranci, koji je zajedno sa ovim drugim plaćenikom tajkuna otišao, imali anketni odbor da ustanovi pod kojim okolnostima su Hamović i Lazarević opljačkali Elektroprivredu za oko 400 miliona evra. Nikada taj izveštaj nije stigao pred Skupštinu. Zašto? Zato što su se oni već pre toga spremali da donesu direktnu štetu, odnosno da tako pokušaju ubistvo našeg predsednika doktora Šešelja u Hagu i da izvrše puč u SRS koji im nije uspeo.
Na svu sreću i na sreću građana Srbije, mi smo još uvek tu. Ovde smo već 20 godina, sa istom ideologijom, sa zaštitom nacionalnih interesa, privrede Srbije. Kao što smo podigli glas protiv prodaje "Telekoma", a to nije htela juče većina da uvrsti u dnevni red, iako je gospodin Mirović ispred SRS to predlagao, tako se oštro protivimo svakoj nameri, pazite, ovo je poslednje upozorenje, svakome koji daje takve izjave da će imati direktan politički obračun sa nama, koji očigledno jedini štitimo interese opljačkanih građana Srbije, ako ikome padne na pamet da prodaje "Elektroprivredu Srbije".
Da završim sa onim na šta me je malopre podsetila uvažena koleginica Vjerica Radeta, koja je jutros, kao što sam slušala, čula izjavu državnog sekretara iz ministarstva, koji je rekao – građani Srbije treba da budu srećni jer to je u njihovu korist, je l' tako, što će struja u narednom periodu da poskupi za 60%.
Da li je normalno da tako neko nešto izjavi? Molim vas, 2013. godine, ako vi planirate da za 60% povećate cenu struje, pa onda dajte da i građani Srbije imaju plate kao što su plate u toj famoznoj EU. Građani su sve siromašniji i ne mogu da plaćaju ni ovakvu cenu struje, za koju kažete da je najniža.
Završiću ovo izlaganje podatkom koji je apsolutno tačan. "Zastava automobili", fabrika koja je potpuno uništena, jer nemamo više Zastavin program, opredelili ste se za sklapanje punta i za ovu futurističku fabriku, ne zna se ni kog modela, ni kada, to su sve bila Tadićeva i Dinkićeva obećanja 2008. godine, da bi dobili izbore, Stevanović Veroljub i oni u Kragujevcu i celoj Srbiji.
"Zastava automobili", proverite, a tu sam apsolutno u pravu, gospodine Mrkonjiću, u ovom trenutku duguje 1.818 punta struje, evo da vam to konvertujem u punta, po 8,5 hiljada evra. "Zastava energetika" duguje 4,5 miliona do sada evra za struju. RTB "Bor", najveći dužnik u Srbiji, pored "Železnica", o kojima ste pričali, 100 miliona evra.
Kada je počeo taj dug? Od 2008. godine, a gospodin Rankić i srpski radikali su 2006. godine uspeli da zaustave pljačku i pokušaj privatizacije "Bora". Sve posledice takve katastrofalne vladavine DOS i nakazne politike briselske administracije i EU mi plaćamo, i plaćamo ceh i ovakvim zaduženjem. Hvala.
Gospođo predsedniče, gospođo ministar, ovaj amandman kolege Slađana Mijaljevića i ovo što je govorio profesor Žutić  konkretno ću argumentovati jednim primerom, nažalost, tužne slike i ogledala našeg društva pod vašom vlašću.

Žao mi je što ovde danas nije ministar kulture Nebojša Bradić, jer je on direktno odgovoran, zajedno sa premijerom države, kao i predsednikom Republike, što se najpoznatija kulturno-istorijska zdanja i zadužbine jednog perioda u našoj državi danas nalaze u ovako jadnom stanju.

Pored svega onoga što smo govorili u načelnoj raspravi, kada smo vam nabrajali uništene ne samo spomenike kulture, već naše svetinje na okupiranom KiM, Staro zdanje u Aranđelovcu, u vašoj i mojoj Šumadiji, gospođo Đukić Dejanović, danas je jedno od najvećeg rugla ove vlasti i države Srbije.

Zbog čega? Zbog toga što je propadanje Starog zdanja, koje je bilo simbol evropeizacije, kako vi to volite da kažete, Srbije, ali ne sada kada vam NATO i Brisel uspostavljaju direktive, kada vam dolaze Dežer i ostali, postrojavaju vas i ove nesrećnike, otpadnike iz SRS, već u vreme kada je knez Miloš Obrenović, koji je kao neko ko je osnivač grada Aranđelovca i poznatog mondenskog lečilišta u Evropi tog doba, napravio Staro zdanje, zamišljajući u to vreme, a to je davne 1865. godine, da tu bude Skupština Kneževine Srbije.

Ali, kasnije kada je iz jednog kratkog perioda prestonice mog Kragujevca Skupština premeštena u Beograd, gde je i dan-danas, onda je Staro zdanje otvoreno kao balska dvorana, pre sveta kneževa sala za okupljanje državnika i diplomata, ne ovog vremena sada kada dolaze da vas ucenjuju, da vam govore da nedaleko od Starog zdanja u Aranđelovcu, u etno-selu Bajka jurite i dajete mito od 10 miliona evra slavnog srpskog generala, nego u periodu kada su svi poštovali Srbiju i srpski narod zbog toga što smo se najpre oslobodili 500 godina turskog ropstva, ali zato što smo herojski narod i zato što imamo naš ponos i naše dostojanstvo.

Taj kulturno istorijski spomenik i zadužbina dinastije Obrenovića je danas opljačkan, ruiniran, a u kampanji pred lokalne izbore, u aprilu ove godine, Nebojša Bradić, ministar kulture se u više navrata slikao, čak i u jednom trenutku usred kampanje je došlo do požara u zgradi Starog zdanja, gde su zidovi vlažni, gde je srećom to kulturno-istorijsko blago, pre svega klavir na kojem su svirali poznati svetski majstori, pijanisti, prilikom balova i svečanosti koje je knez pravio tamo, kao i određene umetničke slike koje su uspeli ljudi tamo da spasu.

A zbog čega­? Pa zato što ste vi odgovorni, jer je i presudom, kao i posle Drugog svetskog rata, naravno, to su Broz i komunisti uradili, ali potvrđenom presudom Okružnog suda u Kragujevcu 2005. godine, Staro zdanje pripada Direkciji za imovinu Republike Srbije i pod direktnim je patronatom kao spomenik kulture, a nekada zadužbina Obrenovića, pod vlašću ove neodgovorne Republičke vlade.

Zašto se to dešava? Zašto vama nije stalo do toga da čuvate ono što je naša tradicija, a što mi želimo drugačije, i gospodin Mijaljević upravo to predlaže amandmanom na član 2, da definišemo? Da vam to bude opomena zbog toga što su se svi ljudi, intelektualci iz te male sredine, ako tako možemo Aranđelovac da nazovemo, kao i svi ljudi koji su kulturni poslenici i istoričari, kao profesor Žutić i njegove kolege i mnogi drugi podigli, dali svoj glas i napravili jedan film koji je poslat i u Unesko, koji se zove "Spas ili SOS za Staro zdanje".

Ali, kako se kampanja završila i izbori, ovi su tamo sa Canetovim parama vršljali sa pola miliona evra, isto obećavali kako će oni da rekonstruišu, ako dođu na vlast, Staro zdanje. Međutim, pare kriminalaca su potrošili, vlast nisu sastavili, ali vi koji jeste, vi ste dozvolili da sačekamo, na pragu je zima, iako je još uvek lepo vreme, ali svaki dan može da udari kijamet.

Mladi gospodine koji sedite pored našeg državnog sekretara, a nekada naše koleginice, šta je vama smešno? Mislila sam da se to desilo prošlog puta kada ste bili da vam je takav dan, to je bilo pre 10 dana, da ste ustali tako odjutros i da vam je celog tog dana smešno, međutim ovo je simptomatično, vama je i danas sve smešno.

Zaista ne znam šta je smešno u situaciji kada govorim o tome da je jedan simbol Srbije, simbol vremena u kome smo bili cenjeni i poštovani od čitave Evrope, za razliku od današnjeg dana, kada nam rasturaju državu, kada nam okupiraju južnu pokrajinu, kada nam uvode sve ono što narod ne može da podnese, vama je to smešno. Prošlog puta sam pokušala, verujte mi, toliko ste beznačajni u mom životu, neko mi je rekao kako se zovete i prezivate, ne znam kako vam je ime i prezime, ali lik sa smehom, to je neverovatno.

Što se tiče ove ozbiljne teme i činjenice, pokušaću da vam predočim kako je stanje u Starom zdanju, taj čuveni dvorski luster koji postoji samo u toj zgradi, koji je od najsitnijih kristala napravljen, koji je okružen sa još četiri zaista prelepa lustera tog romantičarskog stila, kakva je i cela zgrada arhitekture tog vremena i čuvenog arhitekte češkog đaka, našeg porekla, koji je izvršio projekciju.

Dakle, danas ni delova lustera nema. Ne možemo da napravimo. Ne možemo da vratimo ni preko 30 poznatih umetničkih slika koje su ukradene iz Starog zdanja, ali zato ste vi, gospodo iz vlasti, mogli od trenutka kada ste sastavili lokalnu vlast u Aranđelovcu do današnjeg dana da napravite čitav krov, a ne samo 25% krova, da zamenite stakla. Zašto je to problem, bar toga ima? Da vidite šta je sa stolarijom. Zašto je problem da imate jednog čuvara odnosno da postoji jedan čuvar koji će da čuva Staro zdanje.

Ovo svoje izlaganje, mislim da sam jednim primerom tužnim, potkrepila ovaj izvanredni amandman koji je podneo kolega Mijaljević, da završim citatom književnika i magistra Ivana Zlatkovića, koji je u jednoj takvoj prilici, gde je apelovao, zajedno sa svojim kolegama i istoričarima, da se zaštiti Staro zdanje, rekao: "Svojim učešćem u ovoj akciji postajemo veliko duhovno bratstvo koje se ne miri sa smrću nečega što je vekovima živelo u srcu svih Aranđelovčana i svih ljudi koji su bar jednom prekoračili njegov prag".

Mogu da kažem da sam ponosna na to što je jedna od prvih promocija knjige koja je simbol onoga za šta se borimo, i simbol postojanja naše stranke i života našeg utamničenog predsednika, i ideologiju srpskog nacionalizma promovisali upravo u zgradi Starog zdanja, kada je to još uvek bilo moguće.

Ali, kako vreme prolazi sve manje sam uverena da će simbol Starog zdanja vas da probudi iz očiglednog sna u kome se nalazite i ne vidite da je kulturno, nacionalno i istorijsko blago budućnost naše dece i budućnost i simbol Srbije.
Čudno je, gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, kako ste uopšte došli na ideju da samo posle godinu i nešto dana vršite izmenu i dopunu Zakona o turizmu koji je usvojen u maju 2009. godine, kada ste tvrdili da je apsolutno harmonizovan sa onim što od vas traži EU, a SRS se izričito protivi ulasku Srbije u EU.
Jer, i ovaj zakon i svi drugi takozvani sistemski zakoni pokazuju da vi ne želite na pravilan način da sagledate celokupnu oblast srpske privrede i da ono što je srpsko blago, a između ostalog to su i neskorišćeni ogromni potencijal i resurs u oblasti turizma, tretira na način kako bi to odgovaralo građanima Srbije a ne Briselskoj administraciji.
U ime naše poslaničke grupe, intervenisala sam u onom delu koji govori o tome kako treba da se uspostavljaju odnosi u Srbiji da bi se unapredila oblast turizma. Pa, vi sad u ovoj tački, u kojoj sam ja izvršila intervenciju, kažete da moramo da imamo dobar odnos sa takozvanim civilnim društvom i ostalim akterima u sektoru turizma.
Naravno, taj pojam civilnog društva ranije gotovo da nije postojao, ne poznaju ga ni oni koji su i te kako bili verni komunističkoj ideologiji, to se čak nije usudio ni Kardelj u oblasti socijalističkog samoupravljanja, kada su izmišljene takve novotarije, da stavlja u zakone, ali to su u Srbiju doneli Soroš i Sonja Liht.
Jer ovaj njen centar za takozvanu političku izuzetnost vi nazivate sektorom civilnog društva. Pošto taj sektor vršlja ovde po Skupštini Srbije, po ministarstvima i svuda se meša u oblast delovanja i Skupštine i Vlade, onda je meni razumljivo kako ste našli u Predlogu zakona mesto za takozvano civilno društvo.
Predložila sam da to ipak budu asocijacije udruženja turističkih agencija i druga udruženja, koja su jedina kompetentna da koordiniraju između potreba i neostvarenih zahteva svih činilaca u oblasti turizma u našoj zemlji.
Koleginica Marina Toman je htela na precizniji način u ovom pojmovnom delu da definiše šta je posao turističke agencije i Vlada je zaista dala neki odgovor koji nema veze sa realnim stanjem na tržištu i koji ne može da pospeši princip kvaliteta i odgovornosti kojim smo se mi rukovodili, odnosno gospođa Marina Toman kada je podnosila ovaj amandman.
Naime, ona je insistirala na tome da turističke agencije pretežno obavljaju tu delatnost, a Vlada kaže da se taj amandman odbija zbog toga što ne mogu drugi privredni subjekti na takav način da se eliminišu iz procesa pružanja turističkih usluga. Pa, zašto onda da postoje turističke agencije, ako će radni i drugi privredni subjekti da se bave tim poslom? Svuda u svetu je izvršena kategorizacija, što je sada propušteno i donošenjem ovog zakona, od toga šta je jedna jedinica odnosno ...
Zamolila bih vas gospođo Čomić, ovo veselo društvo iz DS, vi ste ozbiljna žena i kandidat za odgovornu funkciju potpredsednika u vašoj DS, da ih malo utišate da mogu da obrazložim amandman koleginice Toman.
Dakle, treba da se izvrši gradacija po kvalitetu. Nemoguće je da u Srbiji, evo, recimo, u jednom gradu kao što je Kragujevac, mi imamo 30 nosioca licenci koje imaju status "tur-operatora", a inače se taj pojam ne definiše ovim zakonom, a u jednoj Italiji, Nemačkoj ili Francuskoj na nivou cele zemlje imate od 20 do 30 nosilaca takve vrste pružanja turističkih aranžmana koje mogu da zadovolje veliko tržište. Prema tome, mi smo se dakle rukovodili i standardima i kvalitetom koji treba da se primeni u Srbiji, a Vlada nije imala sluha za to.
Nastaviću tamo gde sam stala. Dakle, ne samo zbog usvojenog ISO 9001 standarda nego i zbog činjenice da su se građanima Srbije, nažalost, dešavale mnoge ružne stvari, ne samo povodom ove najnovije letošnje afere nego u tradiciji dugoj više decenija u Srbiji, kada su postojale samo društvene turističke agencije, kao što je čuveni srpski "Putnik" ili neki drugi na prostorima bivše Jugoslavije.
Mogu da kažem da, što se tiče ovih privatnih agencija, među kojima su sada izdiferencirane mnoge koje se pružanjem kvaliteta i nivoa usluga izuzetno kvalitetno bave ovim poslom, postoje svakako one koje mi možemo da izdvojimo. Zbog čega?
Pa zbog toga što su to ljudi koji imaju visoko profesionalno obučeni kadar, zbog toga što se oni usuđuju da se na tržištu i na sajmovima turizma i kod nas i u svetu nadmeću sa mnogo snažnim konkurentima iz čitavog sveta i mislim da je trebalo da prihvatite i ovaj amandman, jer mnogo nedostataka ima u ovom zakonu, naročito kada se određuju pojmovi iz oblasti turizma, a koji se uopšte ovde ne pojavljuju.
Za vas kao da je vreme stalo, kao da se ništa nije promenilo, kao da nema ovih novih pravaca o kojima je govorio malopre kolega Mirko Munjić. Pa i zdravstveni turizam, on je pominjao samo neki, nautički, eko itd, do svemirskog još nismo stigli, kao što i on reče, ali očigledno je da i mnogi ministri i predstavnici vladajuće koalicije žive u oblacima i nikako da se spuste na zemlju i da vide šta su potrebe i turističkih poslenika i građana Srbije uopšte.
Gospođa Dimitrijević je podnela amandman po onoj narodnoj "što južnije, to tužnije". Nažalost, tako je i u njenom Leskovcu i okolini, tako je i u junačkoj Toplici, ali kada je tamo tako, zamislite kako je svakome ko posmatra kako je zapušten agrar, što je preduslov za razvijanje tog ruralnog turizma, kod mene u Šumadiji.
O tome dovoljno govori podatak da u selu Pečenjevci kod Leskovca, odakle je gospođa Dimitrijević, ima visoko obrazovanog stručnog kadra mladih ljudi koji su došli na školovanje u Beograd, neki od njih su završili fakultete u Nišu ili Kragujevcu, i nažalost niko ne može da se vrati u Pečenjevce. Zbog čega?
Zbog toga što ih tamo ništa ne čeka. Nemaju posao, kraj je zapušten i vi niste hteli da prihvatite amandman kojim ona traži da i lokalna samouprava može da daje podsticajne mere, zato što to ne rade mnoge lokalne samouprave.
U svakom gradu u Srbiji gde je gradonačelnik ili predsednik opštine bio srpski radikal mi smo uveli agrarne budžete, uveli smo fondove za razvoj turizma. Kako bi Srbija mogla da napreduje? Tako što bi se strateški opredelila za poljoprivredu i kada bi imalo podsticaja u oblasti poljoprivrede, kada bismo imali dovoljno hrane za naše tržište, kada ne bismo morali da uvozimo mleko koje sada nemamo da kupimo za srpsku decu u našim prodavnicama, mi bismo imali i hrane za izvoz, a samim tim i za razvoj seoskog turizma.
Ona je insistirala na tome zbog činjenice da u njenom kraju i u Kuršumliji na jednom kvadratnom kilometru živi samo devet stanovnika. Ako ovim tempom nastavimo, a vi nastavljate stazama Josipa Broza, jer on je deagrarizaciju tzv. Srbije izvršio svojom komunističkom vladavinom, a sada se to nastavlja. Za 15 godina, dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega se obraćam srpskim seljacima, nestaće svako četvrto selo u Srbiji. To je ocena stručnjaka.
Kada ste se u 1. članu izmena i dopuna ovog zakona pozvali na kodeks UN, onda je trebalo da budete iskreni, ali mi nemamo ovde kompetentnog predlagača zakona u ime Vlade, da kažete da nas je upravo Svetska turistička organizacija, to zna i gospodin državni sekretar i svi ljudi koji se bave ovom oblašću, usmerila na to da Srbija razvojem agrarnog turizma strateški, ako se za to opredeli, u narednih 10 godina i te kako može mnogo da inkasira u budžet, nekoliko milijardi dolara ili evra.
Vi to ne želite. Vi pravite neke zakone po meri EU i Brisela i zbog toga propada srpsko selo i zbog toga je ova priča o razvoju turizma ovde nažalost prazna.
Gospođo Čomić, da ne mislite da je ovo neki smišljeni performans, ova divna jabuka koju držim u ruci je poklon kolege Vitomira Plužarevića, našeg narodnog poslanika koga znate. On je otac četvoro dece i on u Vrdniku na svom imanju proizvodi ove divne jabuke, evo i ovu crvenu. Bio je džentlmen, kao i uvek, pa je svakoj srpskoj radikalki poklonio po jednu jabuku. Dakle, malopre je došao i ovo ništa nije smišljeno.
Da nastavim ovu priču od malopre o razvoju seoskog turizma i agrara, pre svega, da bismo mogli da ga razvijamo. Mi u Kragujevcu, u srcu Srbije, u Šumadiji nemamo uopšte nikakve podsticajne mere za razvoj seoskog turizma. Sela u okolini Kragujevca, selo Veliki Šenj, Stragari, što je nekada bila opština, selo Kamenica i mnoga druga sa neiskorišćenim potencijalima, sada nemaju mogućnosti da uposle nekoga i da ljudi kroz neke mere, koje bi Vlada Srbije preduzela, razvijaju seoski turizam u tom divnom području Srbije.
Vi kadrove možete da vidite u ovom novom serijalu, kao i u starom serijalu serije "Moj rođak sa sela", koja se prikazuje nedeljom uveče i da vidite kako izgleda srednjovekovno mesto Borač u opštini Knić. Tamo se ljudi snalaze sami. Svako od njih koji je napravio neki etno-kompleks nije imao apsolutno nikakvu pomoć nijedne Vlade Srbije od 2000. godine do današnjeg dana.
Zbog toga je izuzetno teško da mi samo ovako propagandno govorimo o tome da je to potrebno, da možemo da uposlimo ogroman višak radne snage, naročito žena koje su ostale u ovom procesu nemilosrdne tranzicije bez posla. U mnogim drugim zemljama, koje su imale sluha da razvijaju seoski turizam i da Vlada izdvaja te podsticajne mere, stopa nezaposlenosti naročito među pripadnicama, uslovno rečeno, nežnijeg pola je svega 8%, jer su sve zaposlene.
Kompleksi koje sad već poznaju turisti širom sveta u tim zemljama, spomenuću samo Švajcarsku, mada je i na severu, pa čak sada i na jugu Italije, a da ne govorim o čitavoj Grčkoj, jer nisu samo mora i ostrva turizam Grčke, već i ono što se nalazi po središtu i unutrašnjosti, i te kako izuzetna ponuda za turiste širom sveta. Nažalost, mi nismo učinili ono što je najvažnije, da Srbiju proglasimo za zemlju koja je centar regiona koji se bori i koji je protiv genetski modifikovanih organizama.
Kako mi to da uradimo, gospođo Čomić, kada ste u vašoj Vladi pre samo nekoliko godina imali i Vitoševića, i Ivanu Dulić Marković, koji su na stotine hiljade tona genetski modifikovane soje, do dana današnjeg ne znamo tačan podatak, uvezli u Srbiju. Prema tome, ne može ništa dobro da očekuje ni srpski seljak, a ovakvi pojedinci kao što je gospodin Vitomir Plužarević i njegova porodica će nastaviti da se bore i da proizvode ovako divne jabuke i ostale proizvode koje imaju na svojim imanjima.
Ne samo zbog mere opreza, gospođo Čomić, i vama se ovde isključivo moram da se obraćam, jer gospodinu državnom sekretaru, koji je jedini ovde kompetentan, ne mogu lično, vama kao predsedavajućem mogu, nego i zbog potrebe da se zaštite potencijalni korisnici usluga turističkih agencija. Mi smo intervenisali i podnela sam ovaj amandman.
Mislim da je veoma važno da neko, ako se opredelio da se bavi tom delatnošću, ima na ulazu svake poslovnice, kao što smo ovde tražili poslovni prostor, istaknut naziv sedišta privrednog društva, naročito zbog činjenice da to ne bi smetalo svima onima koji imaju svoje poslovnice širom Srbije.
Mi danas u Srbiji imamo na tržištu, koje je bilo nemilosrdno proteklih dvadeset godina, nekoliko takvih velikih turističkih agencija koje imaju i svoja predstavništva u drugim gradovima Srbije i zašto je onda to smetalo predlagaču zakona da prihvati.
Tako, kažu, usklađeno je nekim drugim članom kojim se poslom bave i na koji način deluju turističke agencije. Gospodin Filip Stojanović je lepo primetio da to sada nije samo zabava, već potreba ljudi. Kako mi možemo da iskoristimo tu potrebu? Tako što turističke agencije moraju da imaju mnogo značajniju ulogu od odvođenja turista iz Srbije ka ovim danas popularnim destinacijama, kao što su Egipat, pre svega, Tunis, Grčka, Turska i tako dalje, pa i crnogorsko primorje, već da se bavimo dovođenjem stranih gostiju ovde.
Sećam se kada je još Srba Vasović bio gradonačelnik Kragujevca, to je bila mislim 1990 -1991. godina. Mi smo jedan dogovor pokušali da napravimo da dovodimo iz određenih gradova iz Evrope, a naročito gradova pobratima Kragujevca, veći broj turista da obiđu ne samo Kragujevac, već i čitavu Srbiju. I ne znam zašto onda služi to da neki grad u Srbiji ima grad pobratim širom sveta, verovatno zbog toga da promovišemo koje su kulturne i istorijske vrednosti naše tradicije i da bismo privukli te strane turiste da dođu ovde.
Moram sada da se vratim na jedini pozitivni korak zato što otuda stižu takvi signali, a to je nedavno ratifikovanog sporazuma između Srbije i Brazila, jer vi vrlo dobro znate da Brazil ima nekoliko miliona, dva do tri miliona turista iz svoje zemlje koji putuju širom sveta svake godine.
Sada, pošto ste se konačno setili da ukinete vize za građane Brazila, očekujem da ćemo i od njih, kao i mnoge druge zemlje što su imale u okruženju, mi u Srbiji imati tako koristi i da je to budućnost da dolaze da posećuju naša etno-sela, a ne da idete u etno-selo "Bajka" kod Aranđelovca da tražite slavnog generala Ratka Mladića. Nije on u "Bajci". On je već sada u pesmama koje imaju simbol i karakter otpora Srba prema svemu što nas je saletalo poslednjih dvadeset godina.
Pre svega simbol otpora prema neprijateljima srpskog naroda i prema haškom kazamatu, gde se evo već osam godina nalazi, što bi se reklo, na pravdi boga i naš predsednik doktor Vojislav Šešelj.
Gospođo Čomić, da bi se jedan potpuni kvalitet pružio za putnika, namernika, za svakoga ko se pojavi u jednom gradu, svi verovatno imate takva iskustva da vam se to desi, bez obzira na to da li ste u organizovanom turističkom aranžmanu ili ste otišli sami negde sa svojom porodicom, pojavite se negde, a to je sada već ljudima prihvatljivije da krenu sa decom automobilom i da sami istražuju i prave sebi kako oni žele paket aranžman. Onda morate da dobijete neophodne informacije i publikacije o tome gde ste došli, šta imate u okruženju itd.
Prema tome, zbog toga je i bilo neophodno da se u delatnosti turističkih agencija uvrsti ovo što sam predložila amandmanom - davanje turističkih informacija i propagandnog materijala. To je valjda tako normalno. Neće neki čovek koji se pojavio u nekom gradu u Srbiji, evo sad i malo pre sam govorila o tome i priželjkujemo da što veći broj ljudi, a pogotovo iz nama prijateljskih zemalja, dođe i vidi našu prelepu Srbiju. Pa, zbog čega? Pa, zbog toga što smo i gostoljubiv narod, zbog toga što i u ovakvoj teškoj situaciji ipak nastoje turistički poslanici da pruže sve od sebe da se kvalitet usluge bude na zadovoljavajućem nivou.
Sad, vi zamislite jednog takvog putnika, neki mladi bračni par iz Brazila, a jedan takav je krenuo i pre ove ratifikacije sporazuma, pa su ih vratili sa aerodroma "Nikola Tesla", ljudi pošli na bračno putovanje, ali nisu znali da još uvek nije stigla ratifikacija u Skupštinu i na levo krug otišli u neku drugu zemlju.
E, sada, ako takav dođe u Srbiju, najnormalnije da ćete mu pružiti osnovnu informaciju, a kada dođu ovde, kako kaže gospođa Čomić, ovo je vaša kuća, Dom Narodne skupštine, sva ova deca i ljudi organizovani u grupama, ova devojka koja je kustos naše Skupštine u ovom impozantnom Ilkićevom izdanju ispriča sve ono što je u delokrugu njenog posla.
Još uvek nemamo ovde, mada biste mogli da razmislite o tome, pa i tako, gospodine Odaloviću, da poboljšamo imidž Narodne skupštine, da odštampamo i neku brošuru, pa ti ljudi kada dođu ovde, da im se da na uvid i da imaju bar osnovni predlog toga gde su došli i kada je napravljena Skupština i kako se razvijala parlamentarna demokratija, neki siže, kao neki informator.
Mislim da ste trebali da prihvatite ovaj amandman, zbog činjenice da je svakom putniku veoma važno da kada dođe u bilo koji kraj u svetu, a naročito želimo
da pokažemo da u Srbiji i te kako mnogo toga ima da se vidi, treba da dobije bar osnovnu informaciju, odnosno publikaciju, a ne da uđe i kroči nogom u agenciju, a da mu se tako nešto naplati.
Imali smo dve intervencije, koleginica Lidija Vukićević, zbog toga što je potpuno neshvatljivo, naročito sada u ovoj eri čarter letova i organizovanja putovanja i transfera od Beograda do Temišvarskog aerodroma, od Beograda do aerodroma u Budimpešti, da vi po svakom prevoznom sredstvu tražite da pratilac ili turistički vodič bude ili da pratite putnike.
Molim vas, kako ćete to u onom mini van, odnosno kombiju ili minibusu da tražite, ako se samo vrši transfer do početne destinacije, odnosno do mesta odakle je avionski čarter prevoz? To je apsolutno neshvatljivo.
Umesto da ste rekli i da ste vršeći ispravku ovog zakona, a on je pojmovno i stručno i u poređenju sa drugim zakonima drugih zemalja morao mnogo kvalitetnije da se uradi, umesto da ste taj krajnji limit putnika od 75 brisali i da ste rekli, naročito zbog činjenice da ima tih avionskih prevoza i gde ima po 200 putnika u avionu, da se to nelimitira na taj način, ovde to tražite.
Neshvatljivo je da ulazite u ono što je dobra praksa i način na koji se vrši diferencijacija kvaliteta turističkih usluga, turističkih agencija, da tražite da se vidno istaknu usluge koje su promenljivog karaktera, kao što su usluge rezervacije i usluge viziranja.
Turistički agent nikada ne može da zna u pravom smislu reči, jer je to promenljiva kategorija, koliko to košta. Ovo nikako nije smelo da ostane obavezujuće u zakonu, jer na ono što oni naplaćuju, svaka turistička agencija, ono što je oporezivo, svako mora da plati porez, a vi ne možete da znate, jer se to stalno menja, u zavisnosti od toga s kime sarađujete na kom području vršite rezervaciju itd, da to bude vidno naznačeno.
U ukupnom aranžmanu i specifikaciji usluga na kraju to će da stoji prilikom plaćanja te cene i prilikom onog dela koji je oporeziv, država će od tog agenta da uzme porez koji pripada.
Samo kratko. Uopšte se ne slažemo i nije trebalo ovako grubo da intervenišete kada je kolega Perić pričao, najpre zbog činjenice da je rok od 15 dana sasvim dovoljan da se pozitivno odgovori.
Drugo, gospođo Čomić, predstavnici Ministarstva uopšte nisu konsultovali veći deo nosilaca licenci za organizovanje putovanja u Srbiji jer ne možete u isti rang da stavite, da ne pravim sada besplatnu reklamu, ali nekoliko profilisanih na svetskom tržištu srpskih tur-operatora sa nekom turističkom agencijom koja će da ispuni minimalne tehničke i kadrovske uslove i da ima apsolutno istu licencu organizatora putovanja.
Ovo ste mnogo loše uradili. Da ste se rukovodili iskustvom koje putnici imaju i korisnici usluga trebalo je da napravite jasnu normu, a bilo je predloga, ne od strane "Jute", jer verovatno ovi moraju da aminuju svemu što predložite, ne govorim uvek, ali to je tako.
Pouzdano znam, to se desilo u mojoj matičnoj firmi, koja je prva turistička agencija u Srbiji i nalazi se u Kragujevcu, da ste samo poslali preko udruženja turističkih agencija informaciju da imate nameru da jednu opštu licencu organizatora putovanja uvedete za sve, što nije dobro, zato što se svako svojim kvalitetom na nemilosrdnom tržištu bez pomoći države izborio za svoj status. Hvala. To je u prilog amandmana. Ne znam zašto nije prihvaćen.
Gospođo Čomić, ovo je možda i najvažniji amandman, ako možemo sada zaključak neki da napravimo. Naime, najpre je poslanička grupa SRS, o čemu će uskoro da govori mr Marko Milenković, podnela amandman. Onda je usledio amandman gospodina Perića, a jutros amandman Odbora za trgovinu i turizam. Zbog čega?
Zbog toga što je najveći problem i nastao, to zna gospodin državni sekretar i ljudi iz Ministarstva, upravo početkom septembra ove godine, kada je održan jedan zajednički sastanak zdravstvenih centara Srbije i Privredne komore Srbije, čini mi se, 8. ili 9. septembra, gde su oni zaključili da je donošenje izmena i dopuna ovog zakona, kako su oni rekli, netransparentno, zbog toga što oni koji treba da koriste ovaj zakon, odnosno da se njime služe u pružanju svojih usluga, ne mogu to da urade na pravi način.
Taj zdravstveni turizam, ma koliko da ste sve degradirali proteklih deset godina vašom katastrofalnom vladavinom i vladavinom Tomice Milosavljevića – evo, već koji mu je ovo mandat po redu, ovih deset godina je na mestu ministra zdravlja – zdravstveni turizam u Srbiji je i te kako na ceni u svetu.
Zbog čega? Zato što imamo vrhunske stručnjake i lekare u našoj zemlji, i kardiohirurge i očne hirurge i sve one zbog kojih mnogi ljudi dolaze u naše bolnice i u naša banjska i klimatska mesta da se leče. Banjska i klimatska mesta u Srbiji su zapuštena i mi, valjda je to krajnji red, posle toliko godina treba da imamo poseban zakon, složićete se, verovatno i ovi ljudi koji nemaju mogućnost da govore, a usko se bave time, jer gospođa ministar jednostavno nije u ovoj temi. Moramo da imamo poseban zakon o banjskim i klimatskim mestima i da to uopšte nema potrebe da se nađe u opštem zakonu o turizmu.
Čega su se sada dosetili? Pošto su videli da je pritisak ljudi zaposlenih u ovim ustanovama, o kojima je govorio gospodin Perić, izuzetno veliki i da oni neće da trpe diktaturu Vlade Srbije, da na svakih godinu dana moraju da idu i da moljakaju.
Inače, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, gospodine Periću, to biste kao pripadnik PUPS verovatno morali da znate, za gotovo sve bolesti u Srbiji uglavnom se opredeljuje za tri, eventualno četiri, banje koje korisnici mogu da dobiju.
Jedino ako ljudi žive na području AP Vojvodine, možda je to prošireno i sa nekom banjom tamo, ali, verujte mi, to pouzdano znam, Republički zavod za zdravstvo za ljude, recimo, koji boluju od degenerativnih promena kičmenog stuba ili su imali operaciju diskus-hernije itd, ne daju mogućnost da se ti ljudi leče, osim ponekad u Selters banji, u Ribarskoj, na primer, koja je daleko poznata i koja ima obučeni kadar i koja jednostavno pomaže ljudima u toj situaciji, nego ih šalje u Sokobanju. Da li je to normalno?
Da se to sve ne bi dešavalo i da oni ne bi morali da zavise i od Ministarstva i od Vlade, mi smo tražili da to bude četiri godine. Ali, kada budemo, ako uopšte budemo, ne verujem, pod ovom vlašću, dobili zakon o banjskim i klimatskim mestima, kada se mnogo više bude izdvajalo para za oporavak tih ustanova, onda će i korisnicima, nažalost, onima koji su bolesni, ali, dobro, i mnogi ljudi idu čisto preventive radi, to znaju lekari, u ta banjska i klimatska mesta, biti mnogo bolje.
Ljudi tamo sa najvećim entuzijazmom, verujte mi, bila sam i u Ribarskoj i u Sokobanji nedavno, sa jako malim prihodima, odnosno platama, pružaju neverovatno, kao ljudi, kao humanisti, od sestara, preko lekara, skoro dvadesetčetvorosatni nadzor nad pacijentima koji koriste tzv. beo dan. Ali, s druge strane, vidite da Vlada Republike Srbije, eto, to ste i vi shvatili, kao deo vladajuće koalicije, ne vode računa o njima.
Sada će kolega Marko Milenković da objasni kakva je zloupotreba na kraju došla od strane Odbora na kome jutros nisam bila, ali gospodine Nikoliću, iako je to pravo Odbora, trebalo je još ranije da budete, a ne sad što se kaže u pet posle dvanaest, kolegijalni, pa da nam, kao članovima Odbora za trgovinu i turizam, saopštite da je vaša namera, kao predsednika Odbora, da ovu anomaliju u Vladinom predlogu zakona ispravite.
Kakogod, i ove tri godine što ste predložili nikako nije logično, jer mandat Vlade valjda traje četiri godine, pa ako se traži dozvola, onda zašto to ne bi bilo na četiri godine?
Koristim pravo na repliku…
Dobro, onda po Poslovniku, jer vi niste na kraju obratili pažnju, kolega Nikolić je, kao predsednik Odbora, povredio dostojanstvo Narodne skupštine…