Samo kratko. Uopšte se ne slažemo i nije trebalo ovako grubo da intervenišete kada je kolega Perić pričao, najpre zbog činjenice da je rok od 15 dana sasvim dovoljan da se pozitivno odgovori.
Drugo, gospođo Čomić, predstavnici Ministarstva uopšte nisu konsultovali veći deo nosilaca licenci za organizovanje putovanja u Srbiji jer ne možete u isti rang da stavite, da ne pravim sada besplatnu reklamu, ali nekoliko profilisanih na svetskom tržištu srpskih tur-operatora sa nekom turističkom agencijom koja će da ispuni minimalne tehničke i kadrovske uslove i da ima apsolutno istu licencu organizatora putovanja.
Ovo ste mnogo loše uradili. Da ste se rukovodili iskustvom koje putnici imaju i korisnici usluga trebalo je da napravite jasnu normu, a bilo je predloga, ne od strane "Jute", jer verovatno ovi moraju da aminuju svemu što predložite, ne govorim uvek, ali to je tako.
Pouzdano znam, to se desilo u mojoj matičnoj firmi, koja je prva turistička agencija u Srbiji i nalazi se u Kragujevcu, da ste samo poslali preko udruženja turističkih agencija informaciju da imate nameru da jednu opštu licencu organizatora putovanja uvedete za sve, što nije dobro, zato što se svako svojim kvalitetom na nemilosrdnom tržištu bez pomoći države izborio za svoj status. Hvala. To je u prilog amandmana. Ne znam zašto nije prihvaćen.

Gospođo Čomić, ovo je možda i najvažniji amandman, ako možemo sada zaključak neki da napravimo. Naime, najpre je poslanička grupa SRS, o čemu će uskoro da govori mr Marko Milenković, podnela amandman. Onda je usledio amandman gospodina Perića, a jutros amandman Odbora za trgovinu i turizam. Zbog čega?
Zbog toga što je najveći problem i nastao, to zna gospodin državni sekretar i ljudi iz Ministarstva, upravo početkom septembra ove godine, kada je održan jedan zajednički sastanak zdravstvenih centara Srbije i Privredne komore Srbije, čini mi se, 8. ili 9. septembra, gde su oni zaključili da je donošenje izmena i dopuna ovog zakona, kako su oni rekli, netransparentno, zbog toga što oni koji treba da koriste ovaj zakon, odnosno da se njime služe u pružanju svojih usluga, ne mogu to da urade na pravi način.
Taj zdravstveni turizam, ma koliko da ste sve degradirali proteklih deset godina vašom katastrofalnom vladavinom i vladavinom Tomice Milosavljevića – evo, već koji mu je ovo mandat po redu, ovih deset godina je na mestu ministra zdravlja – zdravstveni turizam u Srbiji je i te kako na ceni u svetu.
Zbog čega? Zato što imamo vrhunske stručnjake i lekare u našoj zemlji, i kardiohirurge i očne hirurge i sve one zbog kojih mnogi ljudi dolaze u naše bolnice i u naša banjska i klimatska mesta da se leče. Banjska i klimatska mesta u Srbiji su zapuštena i mi, valjda je to krajnji red, posle toliko godina treba da imamo poseban zakon, složićete se, verovatno i ovi ljudi koji nemaju mogućnost da govore, a usko se bave time, jer gospođa ministar jednostavno nije u ovoj temi. Moramo da imamo poseban zakon o banjskim i klimatskim mestima i da to uopšte nema potrebe da se nađe u opštem zakonu o turizmu.
Čega su se sada dosetili? Pošto su videli da je pritisak ljudi zaposlenih u ovim ustanovama, o kojima je govorio gospodin Perić, izuzetno veliki i da oni neće da trpe diktaturu Vlade Srbije, da na svakih godinu dana moraju da idu i da moljakaju.
Inače, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, gospodine Periću, to biste kao pripadnik PUPS verovatno morali da znate, za gotovo sve bolesti u Srbiji uglavnom se opredeljuje za tri, eventualno četiri, banje koje korisnici mogu da dobiju.
Jedino ako ljudi žive na području AP Vojvodine, možda je to prošireno i sa nekom banjom tamo, ali, verujte mi, to pouzdano znam, Republički zavod za zdravstvo za ljude, recimo, koji boluju od degenerativnih promena kičmenog stuba ili su imali operaciju diskus-hernije itd, ne daju mogućnost da se ti ljudi leče, osim ponekad u Selters banji, u Ribarskoj, na primer, koja je daleko poznata i koja ima obučeni kadar i koja jednostavno pomaže ljudima u toj situaciji, nego ih šalje u Sokobanju. Da li je to normalno?
Da se to sve ne bi dešavalo i da oni ne bi morali da zavise i od Ministarstva i od Vlade, mi smo tražili da to bude četiri godine. Ali, kada budemo, ako uopšte budemo, ne verujem, pod ovom vlašću, dobili zakon o banjskim i klimatskim mestima, kada se mnogo više bude izdvajalo para za oporavak tih ustanova, onda će i korisnicima, nažalost, onima koji su bolesni, ali, dobro, i mnogi ljudi idu čisto preventive radi, to znaju lekari, u ta banjska i klimatska mesta, biti mnogo bolje.
Ljudi tamo sa najvećim entuzijazmom, verujte mi, bila sam i u Ribarskoj i u Sokobanji nedavno, sa jako malim prihodima, odnosno platama, pružaju neverovatno, kao ljudi, kao humanisti, od sestara, preko lekara, skoro dvadesetčetvorosatni nadzor nad pacijentima koji koriste tzv. beo dan. Ali, s druge strane, vidite da Vlada Republike Srbije, eto, to ste i vi shvatili, kao deo vladajuće koalicije, ne vode računa o njima.
Sada će kolega Marko Milenković da objasni kakva je zloupotreba na kraju došla od strane Odbora na kome jutros nisam bila, ali gospodine Nikoliću, iako je to pravo Odbora, trebalo je još ranije da budete, a ne sad što se kaže u pet posle dvanaest, kolegijalni, pa da nam, kao članovima Odbora za trgovinu i turizam, saopštite da je vaša namera, kao predsednika Odbora, da ovu anomaliju u Vladinom predlogu zakona ispravite.
Kakogod, i ove tri godine što ste predložili nikako nije logično, jer mandat Vlade valjda traje četiri godine, pa ako se traži dozvola, onda zašto to ne bi bilo na četiri godine?

Koristim pravo na repliku…

Dobro, onda po Poslovniku, jer vi niste na kraju obratili pažnju, kolega Nikolić je, kao predsednik Odbora, povredio dostojanstvo Narodne skupštine…

Vi ste to uradili, gospođo Čomić. Pričali ste sa kolegama Novakovićem i Odalovićem i niste zbog toga pratili i obratili pažnju zašto se javljam po Poslovniku…

Hoćete samo da mi kažete čiji privatni život?

Onda ću da se javim po vremenu koje imamo kao poslanička grupa. Ne može ni to?

Gospodine Novakoviću, verujem da je sada ta smena za stolom predsedavajućeg. Reklamiram član 27, pošto verujem da ćete moći da pomognete, u stvari morate jer sada predsedavate, da ispravite grešku vašeg prethodnika…

Gospodine Novakoviću, da li možete da me saslušate do kraja?

Jedino, jeste.

Mi smo sada u delu sednice gde razmatramo amandmane na izmene Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Ovde imamo jedan veliki problem i moram da se javim, i kao jedan od potpredsednika, i kao koleginica koja je sad to ustanovila sa kolegama srpskim radikalima, nestao je Bogatić, odnosno iz ovog, gledate me zapanjeno, ja sam, verujte mi, zapanjena, iz ovog sinopsisa koji sam preuzela sa stola predsedavajućeg, da možemo da pratimo amandmane, na početku je pročitano ime kolege Dragana Aćimovića, sada ga jednostavno nema.
Da li to znači da kada dođemo do razmatranja njegovog amandmana ili imam neki pogrešan primerak? Danas se pogrešno broje stavovi, pa kada postoji član sa stavom 4. i 5. predsedavajući kaže da ga nema i da su srpski radikali pogrešili, sada ustanovite zbog čega nema Dragana Aćimovića i Bogatića, jer to nije neka beznačajna opština u Srbiji, niti je on vazduh. Evo ga čovek, živ i zdrav sedi ovde, a njegovog amandmana nema.
Objasnite nam, molim vas, da li mi savesno i odgovorno obavljamo funkcije narodnih poslanika, kako to građani od nas traže ili vi nešto ne radite kako treba, pa neka građani procene.
Problem je danas višestruki, da li zbog toga što smo počeli umesto u 12.00, negde oko pola dva da radimo, spremni smo da radimo odgovorno, ali molim vas, i zbog naše poslaničke grupe i kolege Aćimovića, učinite da se ovo razjasni.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas donosimo dve odluke koje su naizgled tehničkog karaktera jer treba da obezbede gospođi Petrušić, koju je Narodna skupština Republike Srbije izabrala na mesto Poverenika za zaštitu od diskriminacije, da može da obavlja taj posao.
Moram u ime poslaničke grupe SRS odmah da kažem da se ponavlja na neki način sudbina i gospodina Jankovića i gospodina Šabića, jer se najpre pod ogromnim pritiskom pre svega raznih nevladinih organizacija, Evropske unije i u kontekstu donošenja nekog zakona, pa kao posledica toga izaberu ovakva naizgled nezavisna tela državna, kao što je poverenik za zaštitu od diskriminacije, a onda dolazimo u jednu situaciju da oni imaju tehnički problem ili da se mnogo kasni sa odlukom o obrazovanju tog tela, kako ono treba da radi u interesu građana, što ovde očigledno nije slučaj.
Ako se sada podsetite kada je izabrana gospođa Petrušić na mesto poverenika, mi već kao parlament, poštovane kolege narodni poslanici, dolazimo u onaj period kada ona treba da nam podnese prvi izveštaj jer ona je dužna, da li je tako ili je prošao rok, da nam podnese prvi izveštaj o svom radu jer je Skupština bira, a ona očigledno to neće biti u mogućnosti da uradi na vreme, zbog činjenice da se kasni i da sada tek treba da obrazuje telo koje će da joj pomaže u radu.
S druge strane, glavni nosioci posla kod poverenika čija je obaveza da sprovodi Zakon o zaštiti od diskriminacije, odnosno Zakon protiv koga je bila SRS, pre svega što se on selektivno primenjuje, jer je i zbog toga donet, mi smo i tada rekli da je taj zakon izričito, o tome je malopre govorio i kolega Marić i pre njega gospođa Vjerica Radeta, naš ovlašćeni predstavnik, da bi se štitile neke kategorije i neki ljudi u ovom društvu koji po mišljenju, ne samo nas srpskih radikala, jer tako misli ogroman broj građana Srbije, svoja nastojanja i sve ono što oni misle da su nove takozvane vrednosti, žele da ispoljavaju zato što im je to zakon omogućio, a to nije u duhu srpske tradicije, kulture i onoga što smo mi Srbi kao narod.
Kao posledicu toga imali smo nedavno nemile događaje 10. oktobra na ulicama Beograda i verujte mi, u budućnosti zbog toga što ovo društvo, ne samo da nije zrelo, nego to nije u duhu naše tradicije i onoga što smo mi kao narod, može da se desi da imamo takve ponovljene slučajeve.
Sada moramo da podsetimo građane, pošto je davno bilo, ne zbog toga što oni imaju kratko pamćenje, nego zato što vi, kao predstavnici vlasti imate kratko pamćenje, zato što usvojite neki zakon, a kasnije ne govorite o tome da li se on implementira ili ne, ne govorite to u svojim izlaganjima, kao što to radi gospodin Krasić, evo, napravio je jednu analizu juče oko zaduživanja građana Srbije i države u proteklih 10 godina, pa je upozoren od gospođe Kolundžije da je on zalutao u temi itd.
Hoću da iskoristim svoje pravo da vas podsetim da kada je donošen Zakon o zabrani diskriminacije, jasno je bilo da mnogi građani Srbije od toga neće imati velike koristi. Taj zakon je bio nepotreban zbog toga što smo donošenjem mitrovdanskog Ustava pre četiri godine definisali Ustavom Republike Srbije šta je to što treba da štiti nacionalne manjine u našoj zemlji i nacionalne manjine u Srbiji.
Kroz sve članove Ustava, kroz celo poglavlje, imaju najveći stepen zaštite, naravno, to uvek može više. Vi znate zalaganje SRS, a uostalom, to smo i promovisali na dvadesetogodišnjicu naše stranke, 23. januara ove godine, nacionalne manjine, vi se sada samo deklarativno zalažete, i te kako moraju da imaju i da budu inkorporisane mnogo više u državne organe Republike Srbije nego što je to sada slučaj.
Ako podvučemo neku crtu, mi možemo da razgovaramo danas, pošto je gospođi povereniku to posao da radi, ko je danas diskriminisan u Srbiji. To su zaista, gospođo Čomić, gospodine Odaloviću, velike strukture našeg stanovništva, jer Zakon o zabrani diskriminacije mora da štiti Ustav u svakom njegovom članu. Sada nemam dovoljno vremena da govorim o svim oblastima koje poznaje Ustav kao najviši pravni akt i kategorijama o zaštiti prava čoveka i građanina, ali da pođem od prava na rad.
Zar ne kaže Ustav Republike Srbije da svako ima u Srbiji pravo na rad? Kako onda nekim pojedinačnim aktom, ako je čovek diskriminisan, a jeste, najpre ako konkuriše u državnoj službi, namešteni su konkursi, razne agencije koje produkujete i koje plaćaju građani svojim parama osiromašenih džepova, putem poreza, niko ne može da dobije posao.
Onda mi recite – kako će sada 200.000 ljudi koji su ostali bez posla u protekle dve godine, od maja 2008. do današnjeg dana, da upute preko ovog formulara koji je objavljen na sajtu poverenika, odnosno službe, jer formular postoji, a služba se tek obrazuje, da traži zaštitu svog prava? Nikako, jer onaj radnik u "Zastavi" koji je bio ZZO, koji je isteran iz fabrike, koji je svedok toga da fabrika "Zastava automobili" više ne postoji, već da je u ovoj novoformiranoj fabrici primljeno tek negde oko 1.500 radnika da radi na proizvodnji "punta".
Moram da vam kažem, a budite sigurni, nažalost, da će tako biti u sledećoj godini, umesto 84 radna dana koja je fabrika "Fijat-Zastava" imala, Fabrika "Fijat" u Kragujevcu, imala ove godine, oni predviđaju da će sledeće godine imati samo 50 radnih dana. Zbog čega? Zato što nemaju posla.
Zašto? Zato što tržište ne traži taj model automobila, iako je 30 onako pompezno proslavljeno, tridesethiljaditi je skinut "punto" sa trake, naše tržište, osiromašeni građani jednostavno nemaju odakle to da kupe.
Da li su diskriminisani građani Srbije, gospođo Čomić, u odnosu na ministarstva i na ove sporazume koje smo mi usvojili, a zadužena je Srbija ovim sporazumima juče za novih 250 miliona evra? Jesu, jer mi kada odemo u banke i kada uzimamo platne kartice, ili ako nam je potreban neki kredit, mi moramo da plaćamo jako visoke kamate, koje su klizne i koje su promenjive i koje idu do preko 20% na godišnjem nivou. Za ove kartice rivolving itd, to i ne znam, to je neverovatno kakvo je to zelenaštvo, kod ovih banaka kojima ste vi dozvolili da to rade sa građanima Srbije.
Kada ministarstva uzimaju određene kredite i kada pojedinci iz Vlade Republike Srbije prave raznorazne dilove, oni dobijaju kamatu od svega 1,8%. Gde je tu ravnopravnost? Kako normalan čovek da opstane? Da li vi mislite da je funkcija ove gospođe samo na papiru i da će uopšte ljudi da se obrate njoj i da traže zaštitu svojih prava?
Molim vas, ako krenete širom Srbije, ako mislite da oni ljudi u Doljevcu, koji su ponudili da prodaju bubreg zbog toga što nemaju od čega da prežive, srpski seljak koji nema dva grla stoke u štali i kome da proda, jer jednostavno mu se ne isplati, da će oni da sednu i da popune formular, da ga skinu sa interneta i da šalju povereniku i da gospođa sa ovom službom, koju sada obrazuje, o tome odlučuje, vi se grdno varate.
Baš me zanima, pošto se sada obrazuje ovom odlukom njena služba, kada dođe prvi izveštaj kakve će biti predstavke građana i ko će da joj se žali. Žaliće se oni koji smatraju da nije dovoljno što je donet takav nakaradan zakon 2009. godine, da nije dovoljan Ustav Republike Srbije koji slobode i prava čoveka i građanina definiše na najbolji mogući način, a neće da se žali ni radnik koji je ostao bez posla, ni samohrane majke, ni mladi ljudi, a njih je sve više, stotine hiljada u Srbiji koji nemaju gde da se zaposle, obrazovani koji su završili visoke škole, ali ne vide budućnost i ne vide perspektivu, već ovaj režim bele šengen liste koriste, što je uostalom izveštaj Evropske kancelarije, da putuju i da tamo ostanu da rade, a da se ne vrate više nikada u Srbiju.
Prema tome, mi smatramo da je ogroman broj građana Srbije danas diskriminisan. Njihova prava se ne poštuju i oni nemaju kome da se žale. Mi imamo u nekim lokalnim sredinama, kao što je slučaj u Kragujevcu, ombudsmana. Ako me pitate, u izveštajima koje mi dobijamo kao odbornici skupštine grada, šta su najveće muke građana Kragujevca?
To što je kasnio proces legalizacije, to što je i dalje nakaradan Zakon o planiranju i izgradnji koji je ovde promenjen, odnosno donet pre godinu dana, to što nemaju mogućnost da dobiju poljoprivredne kredite da subvencionišu privredu, to što ima mnogo nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, to što su propušteni u pojedinim zakonima kao kategorija.
Evo ljudi koji imaju pravo to znaju, pogotovo stručnjaci iz SRS za imovinsko-pravne odnose, da koriste gradsko građevinsko zemljište koje su dobili nakon toga što je konstatovano da je u nekom periodu nekom od njihovih predaka ta imovina konfiskovana, ali oni ne mogu da grade na tom zemljištu. Kad se obratite nadležnima u ministarstvu, oni kažu – znate, mi smo donošenjem zakona propustili tu kategoriju ljudi. Ko zna koliko je takvih slučajeva.
Doneli smo Zakon o ravnopravnosti polova i apelovale smo i ja i profesor Gordana Paunović na ministra i na sve vas da morate mnogo više da brinete o samohranim roditeljima, ne samo o samohranim majkama, jer ima i samohranih očeva u Srbiji, a i o nezaštićenoj deci.
Gospođo Čomić, vrlo dobro znate, jer ste kao i ja, takođe, član radne grupe za prava deteta, da treba da donesemo set zakona koji će da štite prava dece u Srbiji u narednoj godini. Ako je sada ovako posle donetog Zakona o zabrani diskriminacije, zamislite tek kada budemo, i ako budemo uopšte u ovom sazivu doneli tih pet-šest zakona, koliko je potrebno, ko će onda i na koji način da brine o deci Srbije?
Vidite kako se u najgore moguće političke svrhe zloupotrebljava tragedija građana Kraljeva. Gospodin kolega Momčilo Duvnjak i profesor Goran Mihajlović su pre neki dan, kao i kolega Sreto Perić i profesorka Paunović, obišli to područje kao poslanici SRS. Nisu tražili da ih slikaju kamere i da ulaze sa njima i da dodatno pogoršavaju položaj tih ljudi u razrušenim kućama koje su presečene na pola, nego su išli i najviše su se zadržali u velikom selu Sirča koje je izuzetno pogođeno.
Neka vam kaže i profesor Mihajlović i kolega Duvnjak šta su rekli ti građani. "Ova tragedija koja nas je zadesila i ova nesreća mnogo nam je teško pala. Nekako ćemo da pokušamo, ako gde vredi, da se poprave te kuće, ali kada bi nam jedan iz kuće gde ne radi četvoro ili petoro ljudi bio zaposlen, mi bismo ipak bili srećni."
Nažalost, imamo žrtve tog zemljotresa, ali ipak, kako je to moglo da bude, ti ljudi su srećni što im je ostala glava na ramenima. Oni pitaju opozicione poslanike gde oni mogu da nađu posao. Šta će ljudi da im kažu? Da su konkursi namešteni, da je u Kraljevu privreda propala, da je kao i u Kragujevcu metalski kompleks uništen, tamo Fabrika vagona i sve što je radilo i Magnohrom itd. Uostalom, gde god nogom zgazite po celoj Srbiji takva je situacija.
Zbog toga, gospođo Čomić, nije samo parola ovo što piše na mom bedžu – Srbija čeka Šešelja. Nismo mi to napisali tek tako da pored lika našeg predsednika, koji se ipak i na ovoj slici kao i u sudnici haškog kazamata, iako žele da ga ubiju neadekvatnim lečenjem, smeje, daje podršku i kaže narodu da treba da se bori, nego zbog toga što nas i u muci ljudi pitaju, kao i u Kraljevu, kao i seljaci na pijaci, kao i sindikalci, kao i svi drugi gde god se pojavimo, kada će Šešelj da se vrati? Zbog toga je ova parola – Srbija čeka Šešelja.
Budite sigurni, bez obzira na to što državni organi, što se gospođa nije oglasila, na kraju krajeva, ona gleda sednice i prenos Skupštine Srbije, na vrlo loš način je interpretirala opaske nas opozicionih poslanika da se ovde vrši diskriminacija prava izabranih predstavnika. Mi smo suvereni naroda Srbije. Narod je izborom poslanika deo svog suvereniteta preneo na nas. Ovde ima 250 mesta, nema više. Mi smo ti koji predstavljamo milione birača. Zašto se nije oglasila povodom tog slučaja?
S druge strane, u jednoj sasvim drugoj emisiji u kontekstu borbe protiv tajkuna, Miškovića, Beka i ostalih mafijaša koji su napravili ovu tzv. Naprednu stranku, vidimo kako je napredna zajedno sa Montgomerijem i ostalim zlotvorima i neprijateljima srpskog naroda, molim vas, zašto se ona nije oglasila povodom činjenice da nam Administrativni odbor nije realizovao blanko ostavke, a to su mandati srpskih radikala, ili zbog ovoga što svakodnevno apelujemo na to da Haški tribunal osam godina drži našeg predsednika tamo? Nema ni naznaka kada može da bude završen proces i žele da ga ubiju.
Moram da vam kažem da je ovo bruka i sramota za državu Srbiju, bez obzira na sve naše političke razlike, bez obzira na to što i Boris Tadić i vlast u Srbiji imaju servilan odnos prema zapadnim silama i prema NATO i prema EU, ali ako je u pitanju položaj i život jednog čoveka i građanina. Srbija zna i građani Srbije znaju da to nije običan čovek, nego predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj koji je sve ove događaje predvideo još kao disident i kada se pojavio na srpskoj političkoj sceni.
Sramota je što se i ovakve državne institucije koje su navodno nezavisni organi ne oglašavaju i ne čine ništa da se spreči njegovo dalje zlostavljanje u haškom kazamatu.
Zato je gospođa vrlo dobro znala da radi za sebe. Pre nego što je došla ova odluka o obrazovanju njene stručne službe, ona se obratila Nenadu Konstantinoviću 22. juna ove godine. Da li može da prima, pitala je, kako ga vi od milošte zove, Necu, razliku između funkcionerske plate na mestu poverenika i plate profesora na niškom pravnom fakultetu?
Ona jeste podnela ostavku na mesto dekana niškog pravnog fakulteta, ali je ostala profesor iz pet predmeta - ekološko pravo, pravo deteta, građansko-procesno pravo, pravne studije rada i kliničko-pravničko obrazovanje. Dobila je odgovor.
Kada mi podnesemo ostavke da vratimo mandate koje su ovi instrumentalizovani od strane CIA, njih šest i ko zna sve koga, i ovih srpskih tajkuna, oteli srpskim radikalima i listi SRS – dr Vojislav Šešelj, onda to ne važi.
Ne poštuje se Ustav, član 102. stav 2, ne poštuje se izborna volja građana Srbije, a kada gospođa poverenik traži da ima mogućnost da uzima parice za sebe, onda može. Molim vas, kakva je onda to ravnopravnost i gde je tu uopšte pravda?
Uostalom, svi ljudi koji prate ovu raspravu vide, građani Srbije, završavam time, opet se njima obraćam da vaša prava i to što ste svuda i na svakom mestu diskriminisani, jer nemate posao, jer ste siromašni, jer vas vlast ne vidi jer je osiona i bahata u svom ponašanju i ne sluša glas naroda i ne želi da pomogne ogromnim strukturama ugroženih, da o tome danas u Skupštini Srbije, ovog 11. novembra, govore samo srpski radikali.

Hvala vam, gospođo Čomić. Naravno da vi niste ni imali osnova da me opominjete zato što i u izveštajima pojedinih državnih organa postoji trag o tome i to na naše direktno pitanje na sednicama Odbora za odbranu  i bezbednost.
Naime, to dotični ne zna, koji je ovde kvaziposlanik, da je BIA odgovorila nama, narodnim poslanicima, da i te kako ima saznanja, samo su rekli da ne znaju karakter i prirodu susreta, ali i te kako imaju saznanja o susretima Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića sa kriminalcem koji je na crvenoj Interpolovoj poternici Srbije Stankom Subotić Canetom Žapcem u oktobru 2007. godine, u čuvenom pariskom hotelu "Ric".
Oni su tamo ne primili određenu svotu, kako reče dotični, nije utvrđeno koliko, nisu vam prijavili, gospodine Mijatoviću, pet miliona evra, možda vam ništa nisu dali. Moguće je da vi i ne znate koliko je to para, ali to je mnogo. Ne samo da BIA zna o tome nego se čak jedan poznati srpski novinar onako izleteo, a možda i nije, pa je rekao – pa, video sam ih tamo, lepo društvance, pije se "kristal" šampanjac, jedu se specijaliteti u hotelu "Ric", a za stolom Nikolić, Vučić, Milo Đukanović i Stanko Subotić Cane Žabac.
I šta tu više imam da dokazujem? Uostalom, ako ne verujete meni, pitajte upravnika hotela "Ric", recepcionera, ne znam na koga više da vas uputim, ako vam nije dovoljan izveštaj državnih organa Srbije...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
... A verujem da možda niste svesni toga, ali bićete, koliki su oni, zapravo, lopovi i koliko su taj novac, prljavi novac za izdaju Vojislava Šešelja i ideala SRS (Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme za repliku je iskorišćeno.), u koje, uostalom, nikada niste ni verovali, zloupotrebili za svoje lične svrhe.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iskoristim gospodine Milosavljeviću ovu priliku i raspravu o amandmanima, pošto je reč o budućem funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, da vam postavim nekoliko konkretnih pitanja i zamolila bih da mi u toku i do kraja date odgovor.
Znate da sam ko i predsednik Narodne skupštine iz Kragujevca i ne želim nikada da nastupam lokal-patriotski, jer Srbija i sve srpske zemlje i svaki grad u Srbiji i svaka mesna zajednica su mi podjednako važne. Ovo moram da pitam zbog studenata i svršenih lekara Kragujevačkog univerziteta, Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Tiče se kvota koje ministarstvo određuje, a vi me ispravite ako terminološki ne govorim ispravno. Nećete mi zameriti, jer nisam lekar.
Naime, sada imamo na birou, odnosno nezaposlenih preko 100 lekara u Kragujevcu. To su mladi ljudi, neki od njih, nažalost, godinama čekaju na taj prvi posao. Znate da imamo tercijarnu zdravstvenu zaštitu, Klinički centar Kragujevac, koji je pre nekoliko dana kroz posetu gospođe Đukić Dejanović, a i Borisa Tadić koji je morao tu da se slika, doživeo promociju, odnosno taj projekat izgradnje kliničkog centra u Kragujevcu koji opslužuje negde oko dva miliona stanovnika Srbije. Da bismo bili slikoviti, čitavu Rašku oblast, oblast Zlatibora, Kruševca, Pomoravlja, Šumadije itd.
Konkretno me zanima, gospodine Milosavljeviću, kako ovi ljudi, oni to pitaju, a i mene su zamolili da vas pitam, mogu da dođu do tog prvog radnog mesta. Naime, oni kad pokušavaju, a uglavnom svi kažu da se to dešava ispod žita, kako vi to vidite kroz neki inspekcijski nadzor? Kada je u pitanju dom zdravlja, znate da smo mi na nivou našeg šumadijskog okruga i Kragujevac je centar toga, uredili tu primarnu zdravstvenu zaštitu i, sada je to diskutabilno i mi smo svi kompetentni, bez obzira što nismo svi lekari, da govorimo kakvi su domovi zdravlja, naročito po našim selima, mnoga su ugašena itd.
Imamo problem i sada u tom vakuumu između primarne zdravstvene zaštite i Kliničkog centra Kragujevac, nešto nedostaje gradu Kragujevcu. Šta to? Jedna opšta bolnica. Znaju to i te kako dr Paja Momčilov, a i vaš kolega, gospodin Vuković.
Beograd ima nekoliko bolnica, da li je tako? Mi kao grad, kao grad koji je sada preuzeo odluku ministarstva i formiranjem kliničkog centra obavezu da prihvati toliki broj ljudi. Tu je i gospodin Milenić, predsednik naše gradske Skupštine. To je jedno pitanje opšteg konsenzusa nas u gradu, bez obzira na to što smo opozicija, gospodine Stevanoviću, nama je potrebna jedna gradska bolnica. Bolnica koja će da bude nešto između ova dva sistema zdravstva i ono na šta apelujem, jer to takođe traže i lekari, a pre svega i ljudi koji rade na tom projektu.
Na kraju, grad Kragujevac je doneo odluku i završio sve svoje poslove oko toga, šta je sa medicinom rada, odnosno sa početkom rada te zdravstvene ustanove koja takođe treba da prihvati veći deo teritorije i van administrativno-šumadijskog okruga.
Prema tome, s obzirom na to da je prošle nedelje dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu prof. dr Nebojša Arsenijević potpisao sa novoimenovanim direktorom Kliničkog centra Kragujevac gospodinom dr Obradovićem ugovor o saradnji između medicinskog fakulteta, da ne uvredim ove druge, ali vi znate da fakultet u Kragujevcu, čiji je i redovni profesor gospođa Đukić Dejanović, ima savršene reference, ne samo kod nas, nego i u inostranstvu, bez obzira na to što se kolega Vuković smeje, ne znam šta je smešno, ali zaista, ako vam je smešno to što ima takva ogledna odeljenja da može sve to da pruži, uostalom, nikada se tome dr Paja Momčilov nije smejao, on je više puta posećivao ranije Klinički centar i Medicinski fakultet u Kragujevcu, jer svaki grad zaslužuje jednak tretman, ja bar tako mislim.
Prema tome, gospodine ministre, ovo je veliki problem jer ljudi udaraju glavom o zid, što se kaže, mladi ljudi, ljudi koji treba da osnuju porodicu, koji su završili jedan od najtežih fakulteta, to je medicinski fakultet i to sa jako visokim ocenama, a ne mogu da dobiju prvo radno mesto. Mislim da je potrebno da se već kroz projekat izgradnje novih zdravstvenih ustanova i te kako u budućnosti razmišlja o gradskoj bolnici koja je gradu Kragujevcu potrebna, a samim tim i širokom broju naših građana iz okolnih gradova koji mogu tu da zatraže stručnu, odnosno zdravstvenu pomoć.

Gospođo Đukić Dejanović, javljam se po Poslovniku zato što je predsednik poslaničke grupa za tzv. evropsku Srbiju gospođa Nada Kolundžija povredila Poslovnik, povredila dostojanstvo Skupštine, zloupotrebila pravo na repliku. Pažljivo sam slušala i mislim da je trebalo da je opomenete, jer ona je rekla za kolegu Krasića da je on potpuno izgubljen u temi.
Mislim, gospođo Kolundžija, da ste vi nekako zalutali onda u vremenu i prostoru, ako niste pratili kolegu Krasića, koji je briljantnim izlaganjem od 29 minuta govorio najpre o neurednom dokumentu koji je stigao u Skupštinu. To je prvi put, gospođo Kalanović, zaista da je jedan međunarodni sporazum bez potpisa lica koja ga je potpisalo u ime Vlade Republike Srbije došlo u Skupštinu.
Nemate razloga da budete toliko ogorčeni na kolegu Krasića i srpske radikale, jer kada se podvuče ta neka linija i crta posle deset godina, mi moramo da vam ukažemo na sve vaše propuste i na činjenicu da vi vodite pogubnu politiku, sa našeg stanovišta, a sada i sve više građana Republike Srbije koji su izričito protiv ulaska Srbije u EU.
Mislim da vas je to najviše pogodilo, jer je kolega Krasić argumentovano rekao kako su građani zaduženi, kakve sporazume ste potpisali. Ovo je jedna šira tema. On je krenuo od onoga što je danas na dnevnom redu, ali se osvrnuo na sve aspekte pogubne politike DS i Borisa Tadića, koga je takođe pominjao u svom izlaganju. Nemate razloga da vređate na takav način i da kažete da je poslanik, kako ste rekli zbunjen, izgubljen u temi itd.
Cela Srbija zna, gospođo Kolundžija, kada prati rad 250 poslanika, ne znam stvarno, ovo vam je jedan od najvećih gafova i nešto što ste danas izjavili, zbog čega verovatno da vam se smeju i vaši politički istomišljenici. Ako neko prati sednice Narodne skupštine, onda bar zna ko je Zoran Krasić i da je on jedan od najspremnijih poslanika koji dolaze na zasedanja.