Gospođo predsednice, dobro je da ste došli u ovom veoma kritičnom trenutku, jer vidite kako se naljutio gospodin Novaković, svašta je moglo da bude da se vi niste pojavili. Mi sve mislimo, on je tu najstariji, on se ne naljuti nikada, pa tolerantan, fin, sve lepo, kad vidite, eto, zamalo koleginica Popović da strada.
Zaista smo želeli svi da mu pomognemo u tumačenju člana 96. i člana 98, i to je moj razlog da se javljam, jer smatram da je prekršen član 98. a u vezi člana 96. kada je u pitanju kolega Milorad Buha, ovlašćeni predstavnik SRS po ovim tačkama dnevnog reda.
Naime, član 96. reguliše mogućnost izlaganja predsednika odnosno ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe u trajanju od 20 minuta iz dva dela. Pogrešno je tumačenje gospođe Čomić i gospodina Novakovića da neko ne može da bira trenutak i da postoji neki redosled da se na početku te tačke dnevnog reda javljaju predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa, a onda na kraju, kao što to i kaže Poslovnik, ali u poslednjem stavu člana 96, oni mogu da zatraže reč ako u tom danu nisu bili tu, kao što je slučaj sa gospodinom Senićem, koji je sasvim legitimno odlučio da se danas javi kada treba da govore predstavnici poslaničkih grupa.
Mi smo sada, kada bismo tumačili ovo kao gospodin Novaković i gospođa Čomić, mogli da kažemo – ti se nisi prijavio juče, nisi ovde bio registrovan, kao gospodin Buha koji je strpljivo čekao.
Zašto je Poslovnik prekršen u slučaju gospodina Buhe? Zbog toga što se predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ne podvode pod član 98. da govore od najmanje do najveće poslaničke grupe, on je predstavnik poslaničke grupe. Gospodin Buha je sada ovde praktično oštećena strana.
On je sinoć sedeo strpljivo, kao i svi poslanici SRS, do 20.00 časova, čekajući svoj red, a to nije morao da čini, jer on se prijavio još juče u 15.00 časova posle pauze da govori. Član 96. uopšte nije povezan sa članom 98. kada je u pitanju prijava za reč ovlašćenih predstavnika, tako da oni ne moraju da čekaju redosled od najmanje do najveće poslaničke grupe, što mi jesmo, iako ste nam ukrali ova 22 mandata, ali opet smo najjači i bićemo. Gospodin Buha je iskoristio tek danas svoje vreme.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zakon o kome ću najviše da govorim u toku ove diskusije i u završnici spojene dve tačke – zakon o akreditaciji i zaštiti potrošača.
Dakle, zakon o zaštiti potrošača je izazvao veliku pometnju i buru u javnosti. Ministar je sam suočen sa činjenicom da su iz Udruženja za zaštitu potrošača nezadovoljni ovakvim predlogom. Ali, kako je neko i napisao pre neki dan u nekim dnevnim novinama, u jednom tiražnom dnevnom listu, i poslanici su potrošači. Govoriću vam, pre svega, kao potrošač i kao predstavnik naroda.
Na osnovu ne samo primedbi ljudi iz Udruženja potrošača sa kojima se ni kao član odbora ni kao poslanik nisam sastala, već sam dobila u pisanoj formi njihove primedbe, govoriću vam na osnovu zahteva građana iz sredine iz koje ja dolazim i uopšte, na kraju krajeva, ljudi koji su oštećena strana u procesu trgovine. Šta je sve to što ne valja u ovom zakonu i kako je on mogao da bude urađen na bolji način kako bi se zaista ljudi, ako vam je to bila namera, potrošači, zaštitili?
Najpre moramo da kažemo da ovaj leks specijalis na sebe preuzima određene odredbe mnogih krivičnih zakonika koji su na snazi u zemlji. S druge strane, ne zadire u ključnu oblast, što je naša osnovna primedba, a to je direktiva o potrošačkim kreditima, odnosno kreditima uopšte, navodno pravdajući se time, što su bile vaše izjave, pre svega, da je NBS potpuno autonomna u određivanju bankarskog i finansijskog sektora, što u jednom delu po Ustavu Srbije jeste, ali ste se vi onda upleli dalje nesmotreno, rekla bih, pa ste na tu izjavu, na tu odredbu Ustava koja je tačna, dodali još nešto što nije tačno, pravdajući se time zašto niste uvrstili direktivu o potrošačkim kreditima.
Rekli ste – pa, ne može Ministarstvo za trgovinu, Vlada Srbije i ovaj zakon na sebe da preuzmu odgovornost zbog prevelikog zaduživanja ljudi uopšte, kao da ne znate za eksplicitnu odredbu koju poštuje svaka banka ili svaki davalac takve vrste usluga.
Kada se kandidujete i za potrošačku karticu nekome od lanac marketa, neke su kolege juče i o tome pričale, morate da priložite izvod iz kreditnog biroa koji jasno kaže da ne možete više od 40% da se zadužite od onoga što su vaša prosečna primanja.
To od skoro 40%, nažalost, zbog činjenice kada je NB videla odnosno novi guverner, gospodin Šoškić, da je narod i te kako prezadužen i da je drastično skočio kurs evra, odnosno da je devalvirao dinar, a ta devalvacija nažalost u stvarnom životu je mnogo veća od ove koja se prikazuje, onda su rekli – aha, pa rata kredita kod ovako prezaduženog građanina Srbije, a po glavi stanovnika to je najmanje 700 evra, onda se daje mogućnost da to zaduženje ide do 40%.
Budite sigurni, ne znam da li ste vi lično, ili neko od vas koji ste prisutni, bilo kada aplicirali za takvu vrstu potrošačke kartice kod nekoga od lanaca supermarketa odnosno konzorcijuma, neće vam je odobriti ako imate, a nažalost mnogi građani Srbije su prezaduženi i preko 30% odnosno do krajnje granice, do 40%.
Šta mi srpski radikali zameramo, osim te suštinske primedbe? Ovo je zakon u mnogim delovima neprecizno urađen i ako ste imali nameru da na sebe, odnosno kao predlagač zakona preuzmete odredbe nekih drugih oblasti koje uređujete, to je pre svega pružanje usluga iz oblasti elektroprivrede, odnosno svih drugih davalaca usluga koje su od opšteg značaja i te javne potrošnje, to je trebalo da uradite bolje u skladu sa zakonom, pre svega, o elektroprivredi i u skladu sa zakonom o tarifnom sistemu odnosno odredbama uredbe o tarifnom sistemu, pošto se ona objavljuje u "Službenom glasniku" i utvrđuje na predlog agencije Vlada Republike Srbije, a naročito u oblasti turističkog poslovanja, gde ste nedorečeno želeli da zaštitite svakog potencijalnog turistu odnosno onoga ko koristi usluge iz oblasti turizma, pa smo tako napisali preko 60 amandmana na ovaj zakon koji ima 155 članova.
U danu kada budemo razgovarali o pojedinostima jasno ćemo da vam obrazložimo zašto ste pravili, odnosno videlo se iz predloga zakona takve greške koje nisu nesmotrene nego su suštinske, da ne govorim o onim tehničkim i loše pisanim i o iskrivljenom srpskom jeziku koji ne postoji.
Sada i u ovom novom priručniku tumačenja srpskog jezika koji gospođa Čomić ima, a verovatno ću uskoro da dođem u posed tog rečnika, ni Šipka ni Klajn ne poznaju takve izraze kao što ste ih stavili u ovaj zakon, tako da sam se čudila kako je moguće, a naročito zbog toga što ste uvek kada ugovorne obaveze definišete između pružaoca usluge i potrošača pisali u pismenoj formi. Naravno da mora da bude u pismenoj, ali je to svakako samo pisana forma.
Što se tiče same promocije ovog zakona, nije počela od vas, gospodine Milosavljeviću, već od Borisa Tadića i to nekoliko meseci ranije, a to je sada nažalost običaj u Srbiji i zato smo poraženi i bačeni na kolena, zato nam otimaju KiM, zato je uništena srpska privreda, zato imamo toliko siromašnih, zato je obezglavljen srpski seljak, o čemu je govorio magistar Živanović. Dakle, počeli su da dolaze razni komesari u Srbiju.
Vidim i danas, kaže mi kolega Marković, u okviru interparlamentarnog susreta ovde ponovo se ovaj antisrbin i najveći od mogućih srbomrzaca, Kacin, opet pojavio u Domu Narodne skupštine, tako je i gospođa Kuneva koja je evropski komesar, to je valjda popularno da potencirate 5. oktobra, danas je 10 godina od tog puča koji ste pokušali i, nažalost, uspeli da izvršite uz pomoć Stejt departmenta, ona je došla u Srbiju i razgovarala pre vas sa Borisom Tadićem o predlogu ovog zakona.
Zaista ću morati, to je duboka misao i da bi građani Srbije čuli kako predsednik Srbije, koji ne može da se obrati sada ovde, tumači ovaj zakon, da citiram šta je tom prilikom o ovom predlogu zakona rekao predsednik Republike, Boris Tadić.
On je rekao – razgovarajući sa komesarkom Kunevom, koja je iz Evrope došla ovde da nama kaže kako treba da štitimo potrošače u Srbiji, kaže, došli smo do jednostavne argumentacije i zaključka da kada građanin razume prirodu svog računa i svoj odnos prema onome ko mu je uspostavio račun, zna šta plaća i kako da zaštiti svoj interes i kada mu država u tome pomaže, onda je on zaštićen i siguran u društvu u kome živi.
To je zaista neverovatno, da predsednik Republike, koji ima i Kancelariju koja navodno pomaže građanima u nevolji, a čujem da su zatrpani raznim predstavkama, daje ovakvu izjavu kao da u Srbiji teče med i mleko, kao da on ne zna da su ljudi zaista zatrpani računima i da ih danas, doduše ne kao onda u Živkovićevo vreme, zna to gospodin Krasić, ne spaljuju u buretu u centru Niša, već ih jednostavno drže i gomilaju u kući, a nemaju odakle da ih plate.
Jednostavno, ako predsednik države nema osnovnu vezu sa realnošću i kao mi, srpski radikali, ne odlazi u narod da vidi njihove stvarne muke i da pogleda strukturu tog računa, onda je neverovatno da može da daje ovakve izjave.
Sada kada bih ga pitala ili bilo ko od nas da li zna šta sadrži račun za električnu energiju, što gospodin Milosavljević sigurna sam, zna, ministar zdravlja to i ne mora da zna, on ne bi to znao da rastumači.
U račun za električnu energiju ako nema neko neku pomoć, kao što ja spletom okolnosti imam saradnika u Kragujevcu, koji je jedan od rukovodilaca za plan i analizu "Elektro Šumadija", Kragujevac, gospodina Slobodana Divjaka, ne bih mogla da naučim šta piše, odnosno rastumačim račun za električnu energiju, od toga u kojoj ste grupi tarifnoj, što je protivustavno, od toga kolika vam je angažovana snaga i kako se obračunava nekim načinom multiplikacije računa, kako to samo zna da uradi Elektrodistribucija, preko onog skrivenog dela koji svaki građanin Srbije plaća za remont elektrodistributivnih postrojenja.
Izvinite, gospodo iz DOS, zar se vi niste za ovih deset godina preko 600 miliona evra zadužili kod Nemačke banke za remont elektropostrojenja u Srbiji? Zašto jedan siromašan građanin Srbije, kome poturate takav račun odnosno Elektrodistribucija, a ovim zakonom on nije zaštićen od takvih podmetačina i manipulacija kao i kod "Srbijagasa", zašto on mora da traži pomoć na drugoj strani, jer država nije spremna da mu to omogući. Ovaj zakon to svakako ne radi.
Imali smo slučaj prošle godine da je gospodin Bajatović, koji je direktor "Srbijagasa", pred kraj prošle godine sumirajući tu godinu rekao da "Srbijagas" posluje sa 107 miliona evra gubitaka i da će to morati da se prelije na račun potrošača. U kojoj to normalnoj zemlji, kad se već pozivate na te demokratske i civilizacijske vrednosti, potrošač treba da plati nečiji gubitak? To samo u Srbiji postoji, ali to je manir jedinica lokalne samouprave.
U Kragujevcu imamo, u svakom gradu u Srbiji javno preduzeće koje posluje sa gubitkom, pa kada dođe kraj godine, onda ona sredstva u budžetu lokalne samouprave koja nisu raspodeljena - hajde da pokrijemo sportskom centru "Mladost" gubitak, recimo, kod mene je to tako, ali uglavnom svi sportski centri imaju i posluju sa gubicima, hajde ovome ili onome. Čak se dešava u nekim gradovima u Srbiji, evo svedoci su kolege srpski radikali, da tržnice koje treba profitabilno da posluju ili preduzeća za prevoz putnika (Predsedavajuća: Jedanaest minuta. Iskorišćeno je vreme.) moraju to da pokriju iz nekih drugih izvora.
Mislim da je gospodin Jojić iskoristio, gospođo Čomić, ako me ne vara, 15 minuta, a vi ste rekli da mi imamo 35, tako da ja imam još 10 minuta na raspolaganju.
(Predsedavajuća: Bilo je 25 minuta, 14 minuta je iskoristio Petar Jojić.)
Kako god, kada bude dan, evo dozvolite mi da završim, za razmatranje u pojedinostima, da sam znala još više bih se fokusirala na poruke koje nam šalju prijatelji srpskog naroda, kao gospodin Rabel, univerzitetski profesor iz Nemačke, koji kaže da EU čak i veliku Nemačku, koja finansira taj birokratski sistem, uništava, mi ćemo u toku razmatranja amandmana svaki vid harmonizacije zakona sa EU, a protiv smo ulaska Srbije u nju eksplicitno, da vam objasnimo na detaljan način kroz primere iz stvarnog života građana Srbije koje ni vi ni Boris Tadić ne vidite.

Hvala. Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije, pošto sada jesmo u direktnom prenosu, moram da kažem da smo mi počeli zasedanje sa Zbirkom propisa u izdanju "Službenog glasnika". Ovde su Ustav, Ustavni zakon, Zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik i Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Svako od nas, koga je narod birao na izborima, na listama naših stranaka, ovoga mora da se drži i da poštuje, pre svega Ustav, zatim Ustavni zakon i Poslovnik, jer to je način na koji mi uređujemo rad najvišeg zakonodavnog tela.

Mislim, a koliko me služi moje dugogodišnje višestranačko parlamentarno iskustvo, da je u proteklih deset godina, a evo vidim sada se spremate da obeležavate deset godina od petooktobarskog puča koji ste sproveli uz pomoć Amerike i zapadnih sila, kada je zapaljena ova skupština (nažalost, sačuvana je), Poslovnik menjan šest puta. Ispraviće me gospođa Čomić ako grešim, ali tu su izmene i dopune, pa ste nekada radili u onom jedinstvenom DOS-u kao navodno odgovorni ljudi, vajne demokrate, pa je bila revolucija, doneli ste promene i tada ste krenuli sa unazađivanjem demokratskih procesa u našem društvu.

Realno je bilo, pošto ste vašim biračima obećali tu demokratiju na dlanu, a kasnije su mnogobrojni (to je sada već novija istorija) analitičari i ljudi koji su svedoci tih događaja rekli da je sve to bilo u rukama Amerike, pre svega CIA i ostalih koji su instrumentalizovali pojedine organizacije ovde da vam pomognu u tome, naravno uz svesrdnu pomoć američke administracije s ogromnom količinom novca, i normalno je bilo da mi danas, 30. septembra 2010. godine, uopšte ne dođemo u ovu situaciju, da dođe Vlada, a da mi nemamo sednicu koju moramo da imamo po članu 215. Poslovnika u direktnom prenosu, već da ste postigli takav stepen demokratije koji ste obećavali kada ste sprovodili taj puč i kada je zapaljena ova skupština, da danas imamo ne samo direktan prenos skupštinskih zasedanja, vanrednih i redovnih, nego i prenos sednica skupštinskih odbora.

Valjda je to unapređenje stepena demokratije, a ne da mi danas, deset godina posle svih tih laži, obmana, vaših zaklinjanja u demokratske postulate, koje kršite i koje ste najflagrantnije prekršili pre dve godine kada ste ukrali mandate SRS-u i time prekrojili izbornu volju građana, vi to nastavljate da činite.

Ne da niste svesni toga, vi vrlo dobro znate šta radite, pa čak nas mnogi građani pozivaju u ova dva sata, koliko je bila pauza, i kažu da je sve to bilo namešteno, da ste vi zapravo hteli da se to desi jer premijer Cvetković nije bio spreman da odgovara na sva ta pitanja koja se tiču pre svega Tadićeve kapitulacije i redefinisanja Rezolucije u UN bez odluke Skupštine, objašnjavao je telefonske sednice Vlade… Ne znam da li je tada isključen prenos zasedanja kada je premijer objašnjavao kako zbog hitnosti moraju i tako da se sastanu i da donose važne odluke.

Gde je u svemu tome Narodna skupština kao naviše zakonodavno telo? Na najgorem mogućem nivou (to vam odgovorno tvrdim) od obnavljanja višestranačja, od devedesete godine. Možete vi da pričate šta god hoćete, ali sećam se da su 1994. godine poslanici DS-a podneli preko 3.000 amandmana (što je vaše demokratsko pravo, vi to ''demokratsko'' imate i u nazivu svoje stranke, tako se i zovete) na tadašnji predlog zakona o lokalnoj samoupravi.

Sećam se, bio je neki poslanik iz Kragujevca, vaš, jedan od osnivača u mom rodnom gradu, Borivoje Radić, koji se sam hvalio da je podneo preko 700 amandmana. Pa šta, to je njegovo demokratsko pravo i mi to nikada nikome nismo ni osporavali, ali vi nastojite sada da apsolutno ugušite glas naroda i onemogućite parlamentarnu opoziciju i nas koji smo jedini istinski zastupnici interesa ojađenih, opljačkanih i nacionalno poniženih građana.

Zašto kažem da smo jedini takvi? Zato što i vi to znate. Pokušali ste puč, pokušali ste time, pomažući onima koji su izdali i ideologiju kojoj zapravo i očigledno nikada nisu ni pripadali, već pripadaju tajkunskoj mafiji i zapadnim silama, da uništite SRS. U tome niste uspeli, ali ste zato, stvarajući takvu atmosferu u Skupštini, malo-pomalo doveli do ovoga da mi danas moramo da se borimo za valjda osnovno demokratsko načelo u jednom društvu, da preko nacionalnog servisa imamo javni uvid u ono što mi ovde radimo. Ne samo da to nemamo, nego nemamo mogućnost, a ja sam danas pažljivo slušala sve vas koji ste predstavnici vlasti, da izrazimo svoj stav i svoje mišljenje ni u tim odborima kao predstavnici opozicije.

Vi kažete – mi smo bili prinuđeni na ovo zbog toga što opozicija pravi opstrukciju u radu odbora. A setite se kako je sve to počelo – prvom sednicom Odbora za poljoprivredu, kojom je predsedavao neki N.N., ne znam više ni kako se zove, koji je otpadnik SRS-a, koji i dalje nelegitimno drži mandat i koji sedi ovde u klupama i koji je onda, na krilima toga što ste im vi dali na poklon mandate koji su pripali našoj stranci glasovima birača a glasali su za listu ''SRS – prof. dr Vojislav Šešelj'', dakle ti birači su glasali 11. maja za tu listu, za Šešeljeve radikale, sve je počelo tako što ste na toj sednici Odbora stali u zaštitu nekog tamo duha, fantoma, ne znam kako da ga nazovem, koji je rekao – ja sam ovde predsednik, ne možete vi tako. A mi smo sve vreme govorili da su naši mandati ukradeni i da ulazimo u jedan veoma delikatan proces, a tiče se urušavanja demokratskog sistema, ako hoćete - čitavog političkog sistema u našem društvu.

Kasnije se samo to, po sistemu novog kruga i točka koji se sve više vrteo, vrtelo i na drugim odborima, na Odboru za zdravstvo…Bez obzira na to što je legitimno sazvan Odbor, koji saziva naš doktor Paja Momčilov, pojavljuje se ministar koji viče na poslanike, pa se onda drzne to da uradi i državni sekretar.

Evo, videćemo u ponedeljak, gospođo Kolundžija, gospođo Čomić, doktor Paja Momčilov je, kao predsednik Odbora, sazvao Odbor za zdravlje i porodicu da razgovara sa članovima Odbora o aferi tzv. generala Jevtića, načelnika VMA, koji je zabranio lekaru Zdravku Mijailoviću da da svoje mišljenje za izuzetno pogoršano stanje našeg predsednika dr Vojislava Šešelja u tamnici haškog kazamata. Dakle, da vidimo kakav je to čovek koji je načelnik VMA, koji lekaru koga nije pozvao ni SRS, odnosno tim za odbranu, niti dr Vojislav Šešelj lično, već ga je sud pozvao pre godinu i više dana da da svoje mišljenje i ekspertizu, što je on uradio na preko 60 stranica, o veoma teškom zdravstvenom stanju našeg predsednika, koje je, nažalost, sve gore i gore, a načelnik VMA Jevtić mu je to zabranio.

Mi sada hoćemo, i podneli smo predlog za smenu načelnika VMA Jevtića, da čitavoj javnosti ukažemo na to kako se preko institucija koje su pod patronatom države, u ovom slučaju Ministarstva odbrane, opstruiše lečenje čoveka koji je istinski borac za pravdu i demokratiju, i to sa najvišim poštovanjem demokratskih vrednosti, da vi nikada o tome ne možete ni da sanjate. Uostalom, da ste ga pratili, a mnogi od vas jesu, pouzdano znam jer razgovaram s vama van ovih zvaničnih plenuma o tome kakav je pre svega intelektualac i kakav snažan borac naš predsednik dr Vojislav Šešelj, da ste svesni toga da sve ono čemu nas je on učio i za šta se mi borimo jesu prave demokratske vrednosti. Ali vi se ne borite za to.

Kako biste to i radili kada je Narodna skupština Republike Srbije u rukama briselske kancelarije? Juče smo na sednici Kolegijuma Narodne skupštine dobili predlog šta Skupština treba da uradi da bi se takmičila s Vladom Srbije oko donošenja zakona koji vode Srbiju ka evropskim integracijama. Da je sreće, mnoge od tih zakona ne bismo nikada ni doneli. Da smo mi na vlasti, morali bismo koliko toga odmah da stavimo van snage. I to ćemo i da uradimo onog dana kada nam građani ukažu poverenje, jer ti zakoni dozvoljavaju tajkunima i mafiji da dalje pljačkaju Srbiju.

Sve je počelo Zakonom o privatizaciji, prvim zakonom iz 2001. godine, pa setom Đelićevih ekonomskih zakona, poreskih itd. To se tako produkovalo vremenom i danas imamo situaciju da imamo preko 300.000 gladne dece, 800.000 ljudi koji su ispod donje granice siromaštva, preko milion nezaposlenih, penzionere koji čekaju neku bednu jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, i to oni koji se nalaze na lestvici koju je MMF odredio a ne gospoda Krkobabić i Čolaković, jer MMF upravlja finansijama ove zemlje.

Zapadne sile upravljaju radom Skupštine Srbije, a ne mi. I onda nemojte da govorite kako naša pobuna zbog ovoga što ste ukrali, kroz 6% pogrešno izračunatih (da to tako nazovemo, ali to je krađa) onoga šta pripada opoziciji po skupštinskim odborima… Vi, zapravo, kradete od građana Srbije, prekrajate i dalje njihovu izbornu volju.

Šta se dešava svakoga dana ovde? Nemam sada taj dokument ispred sebe, ali evo ga gore, stigao mi je poziv u poslaničku grupu. Verujte, građani Srbije, da mi više ne znamo ko se ovde pojavljuje, koja agentura, koje su to organizacije koje organizuju razne skupove i seminare.

Danas je u Maloj sali Doma Narodne skupštine bila tema, tek toliko da građani znaju, bili smo pozvani i mi koji smo članovi Odbora za odbranu i bezbednost, učešće žena u sektoru bezbednosti u našoj zemlji. Pozdravljam sve te hrabre dame, pre svega žene koje imaju činove i koje su opstale u ovakvoj vojsci u kojoj Šutanovac štiti Jevtića koji van etičkih i svih ovlašćenja zabranjuje lekaru da da mišljenje o zdravlju našeg predsednika, pa čak ide dotle (o tome je govorila danas i gospođa Pop Lazić, ali nisu svi građani to čuli) da ne želi Ministarstvo odbrane da primi dopis SRS-a kojim traži smenu Jevtića. Neće da stave pečat. U Predsedništvu Srbije, gde smo to predali, to su uradili, ali ovi odbijaju to da urade. Onda mogu da zamislim kako se osećaju te žene koje se bore za svoj status u Vojsci.

Ima i žena koje su u policiji, ali, molim vas, zar ne treba mi o tome da razgovaramo ovde, kao predstavnici naroda, i sa ministrom Dačićem, koji je takođe bio pozvan, i sa predsednicom Skupštine, koja je otvorila danas taj seminar? Ne, nego mora da se pojavi Sonja Liht. Znači, Soroš, Amerikanci, zapadne sile koje su vas dovele na vlast su duboko infiltrirane u rad svih odbora u Skupštini Srbije i oni rukovode time kako će koji zakon da se pravi.

Juče smo imali čak Čedomira Jovanovića… Zamislite, on je došao u tu situaciju da na sednici Kolegijuma vama spočitava kako se jedna nevladina organizacija, da je tako nazovemo, meša u pravljenje novog zakona o finansiranju političkih stranaka. Zašto je to nama potrebno? Zar vi niste dovoljno odgovorni ljudi, kakvima se predstavljate, pa da mi sednemo o tome da razgovaramo? Zašto ste smenili predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Dragana Todorovića, koji je dobio to mesto kao predstavnik najveće opozicione stranke? Zbog toga što smo pokrenuli ta pitanja - ko koga plaća u Srbiji, ko je s kim u vezi i ko koga finansira?

Stvorili ste, ne bih da citiram jednog od lidera tog vašeg bloka opozicije, ali to je čovek koji se na svoj metaforički književnički način izražava u pojedinim prilikama, i kako je on rekao, stvorili ste Frankenštajna ili monstruma u političkom smislu, pa vi sad treba sami sa njim da se obračunate, jer je počeo i vas da jede i da vas ždere. Ali to nije naš problem, jer građani su prepoznali, isti ste i vi i oni. I vi i taj koji je do juče govorio o liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, za koju ćemo mi uvek da se borimo i što je nama u srcu, danas govori vama, lupa packe i cinkari vas po svim ambasadama, da ne trčite dovoljno brzo u NATO i u Brisel. Dokle ste vi došli, dame i gospodo, to je stvarno neverovatno.

Zašto ste onda izvršili takvu smenu u Odboru za bezbednost? Zato što smo tamo pokrenuli takva pitanja. Svedoci su mi, evo da se malo pomerim da me bolje vide, gospodin Vlajko Senić i gospodin Željko Ivanji. Oni su, doduše, ćutali. Možda su prećutno i hteli za tako nešto da glasaju, ali ne da im većina iz koalicije. A šta smo mi pitali? Pitali smo ko finansira tu fantomsku političku organizaciju koja je ukrala mandate uz vašu pomoć od srpskih radikala i liste dr Vojislava Šešelja. Upravo mafija u našoj zemlji.

Kada smo došli do toga da treba da dobijemo izveštaj od Saveta za borbu protiv korupcije, od gospođe Verice Barać, koja je doduše samo jednom prisustvovala sednici i koja je pre dva dana u jednoj televizijskoj emisiji sportskog kanala, da ne pominjem kojeg, na direktno pitanje gledaoca kako tumači to što je dr Vojislav Šešelj osam godina u tamnici Haškog tribunala odgovorila – nikako osim silom na kojoj počiva taj politički sud, čega verovatno i vi treba da postanete svesni. Mnogi od vas već jesu, a mnogi nikada neće biti.

Pozvali smo i nju da dođe, pozivali smo bezbroj puta i Zagorku Dolovac i Miljka Radisavljevića itd., međutim, sve se završilo na tome da ste vi odlučili da smenite predsednika Odbora koji je srpski radikal, a da zamenik predsednika, koji je iz dosta manje poslaničke grupe, i dalje predsedava Odborom, i mi još uvek nemamo predsednika Odbora za odbranu i bezbednost.

Imamo veoma čudnu situaciju, pa pošto je sada gospodin Mićunović ovde, da iskoristim priliku da pokrenem pitanje dešavanja sa Odborom za inostrane poslove. Naime, nas čeka mnogo odluka, čak nekoliko ambasadora da dođe na brifing pred članove Odbora za inostrane poslove, a imamo slučaj da se u tom odboru vrše najgore moguće zloupotrebe od strane upravo predsedavajućeg, na šta sam ja ukazivala i gospođi Kolundžiji i gospođi predsedniku Skupštine.

I gospođa Pop Lazić je to pokušala da učini. Gospođa Gordana Pop Lazić je jedan od članova Stalne delegacije pri OEBS. Njoj je pre nekoliko meseci bilo onemogućeno, voljom većine iz Odbora za inostrane poslove, da učestvuje u redovnom zasedanju Parlamentarne skupštine OEBS u Beču. Zašto? Pa, nije podobna. Srpski radikal je, šta će ona tamo? Zašto da priča protiv NATO i EU (protiv kojih smo mi izričito i to je naša politička platforma za delovanje i da građani znaju da to vodi Srbiju u propast)?

Bolje je ovako, sve u rukavicama, fino. A onda još najbolje da se neko ponaša, po vama, naravno, ne po građanima, jer oni su duboko poniženi ovom kapitulacijom u UN, da se desi ono što se desilo 7. septembra u Beču, kada je profesor Mićunović, kao predsednik naše delegacije pri Savetu Evrope, prisustvovao Birou komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Šta se tamo dešavalo, ne znam. Morala sam da se raspitujem. Znam, zapravo, ali nemam zvaničnu informaciju. I sada očekujem da bude sednica Odbora za inostrane poslove (vi tamo imate većinu, imate kvorum i bez opozicije) i da nas profesor Mićunović obavesti da li je tačno da je on kao predsednik delegacije Srbije pri Savetu Evrope, čije redovno jesenje zasedanje počinje u ponedeljak, prihvatio u Rimu tzv. memorandum o učešću na poziv generalnog sekretara i predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, predstavnika Šiptara iz tzv. kosovske skupštine. Da li je to tačno ili nije? Meni su rekli da jeste.

Nisam dobila stenogram, ali znate odakle je to proizašlo? Proizašlo je iz činjenice da su svi poslanici srpske delegacije osim moje malenkosti i gospodina Todorovića u junu glasali u Savetu Evrope za tu rezoluciju o stanju ljudskih prava na KiM u kojoj je predviđena takva mogućnost. Šta će sada nama da kaže profesor Dragoljub Mićunović – da, to sam uradio na osnovu rezolucije koja je usvojena u Savetu Evrope? Pa, što niste tamo digli svoj glas? Kako je moguće da mi kao država dozvolimo kroz memorandum koji je usvojen u Rimu da se sada pojavljuju u bilo kojoj formi neki predstavnici Šiptara sa KiM?

U ovakvoj situaciji, kada oni imaju podršku gotovo svih zemalja, 22 zemlje EU i Amerike, još čekate da dođe Hilari Klinton da vas postrojava ovde i da vam dalje daje uputstva šta treba da radite i kako da rasparčavate Srbiju, da kao član srpske delegacije ne znam šta radi predsednik delegacije, da druga koleginica koja je član Parlamentarne skupštine OEBS ne može da učestvuje u radu, pa izvinite, molim vas, kome vi onda pričate ceo dan ovde od jutros da mi ne poštujemo neka pravila i da mi rušimo demokratske procese time što pravimo opstrukciju? Pa, vi opstruišete državu i srpski narod, uništavate sve što je sveto i za šta su se Srbi borili vekovima, počev od naše slavne srpske vojske preko svih onih koji su dali svoje živote i žrtve da odbrane ono što je naša najveća svetinja.

S obzirom na to da će sada, u ostatku vremena, gospodin Dragan Stevanović, moj kolega, da govori u ime naše poslaničke grupe, želim ovom prilikom, pre svega vas, gospođo Slavice Đukić Dejanović, kao predsednika Skupštine, da pozovem da ipak svojim autoritetom pokušate da utičete na ove koje je navodna demokratija, a u stvari to polako uvodi u autokratski način delovanja, dovela u situaciju da nama drže pridike. Ništa se oni nisu promenili od onog trenutka kada su i vas i nas zajedno smenjivali s vlasti 5. oktobra. To što su govorili da su za promene, da narod živi bolje, nema od toga ništa.

Verujte, onda kada smo u teškim uslovima, pod sankcijama i kada smo bili sa svih strana onemogućeni da živimo kao normalan svet, kao država i narod, znali i sa time izlazili u javnost kao vlast do 2000. godine, narod je to dostojanstvenije podnosio. Ovako, sada pod prividom demokratije i da je sve lepo i šareno i samo što nismo ušli u EU, u koju, inače, nikada nećemo ući, znate već kakav je stav pre svega Nemačke, a i mi govorimo da nikada tamo i ne treba da idemo i da nam tamo nije mesto, mi smo došli u situaciju da je Skupština, opet odgovorno tvrdim, na najnižim mogućim granama od 1990. godine, kada je posle gotovo 50 godina obnovljeno višestranačje u Srbiji. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će danas na sednici, gospođo Kolundžija, da bude vaš kolega, u stvari naš kolega gospodin Konstantinović, i već u startu ste omalovažili ulogu zamenika generalnog sekretara Skupštine, jednog relativno mladog čoveka, koji je 1979. godište, gospodina Mladenovića koji se ovde predlaže, zato što apsolutno niko jednu jedinu reč nije rekao o njemu. Kada već nije tu Nenad Konstantinović, očekivala sam malopre, pošto ste rekli da treba da se vratimo na temu dnevnog reda, da ćete bar vi, gospođo Kolundžija, nešto da kažete o osobi koja ima, doduše, sve reference da bude izabrana na ovu funkciju.
Najpre želim da kažem da sam kao potpredsednik Skupštine bila zatečena iznenadnom ostavkom gospodina Bojana Pudara, koja je njegov lični čin, i želim da mu se u svoje ime i u ime poslaničke grupe SRS zahvalim na saradnji, koja je bila izuzetno korektna. Ne znam zaista koji su njegovi razlozi da podnese ostavku na tu funkciju i očekujem da ćemo sa novim zamenikom generalnog sekretara takođe, u skladu sa poslovničkim i odredbama novog Zakona o Narodnoj skupštini, imati mogućnost da sarađujemo kao i sa sekretarom Narodne skupštine.
Da bi javnost znala kakav je položaj i uloga zamenika sekretara, u pitanju je imenovano lice Narodne skupštine Republike Srbije i ovo je, poštovane kolege narodni poslanici, odlična prilika, iako nas je ovde tako malo, valjda zbog toga što je ovo poslednji radni dan, nakon glasanja koje ćete vi da sprovedete nastupa tzv. letnja pauza, da razgovaramo o tome da li smo mi, kao narodni poslanici, bili u stanju da u ovoj našoj, vašoj kući, gde predstavljamo građane Srbije, uredimo naš rad na najbolji mogući način, i za to ne mogu da snose odgovornost sekretar, predsednik Narodne skupštine i još pojedina lica, nego upravo ovakve osobe kao što je gospođa Kolundžija, koja je predsednik najveće poslaničke grupe, kao i drugi šefovi poslaničkih grupa, a pre svega predsednik Administrativnog odbora.
Moram da izrazim oštar protest u ime naše poslaničke grupe (ovde je danas i kolega Dejan Mirović, koji je jedan od članova Administrativnog odbora, a naši članovi su još i mr Aleksandar Martinović i gospodin Milovan Radovanović) najpre zbog činjenice što ste nam oteli, kada ste ukrali mandate srpskim radikalima, i mesto predsednika Administrativnog odbora. Jer, da je srpski radikal na mestu predsednika Administrativnog odbora, i gospodinu Odaloviću i gospođi Slavici Đukić Dejanović i svima vama, dame i gospodo, bilo bi mnogo lakše da radite i da uređujemo rad Narodne skupštine.
Možemo mi da se pozivamo na iskustva mnogih parlamenata. Mi u okviru te tzv. parlamentarne diplomatije, da je tako nazovemo, i delegacija koje se ovde formiraju putujemo u neke zemlje, što zemlje koje su nama bliže, neke dalje, koje su prijatelji Srbije, neke koje nisu jer nam otimaju KiM, ali u svakom slučaju mi tamo razgovaramo o njihovim parlamentarnim iskustvima i kako je uređen rad Skupštine.
Rad Narodne skupštine Republike Srbije je zaista uređen na veoma niskom nivou. Zbog čega? Zbog toga što još uvek nemamo svoja budžetska sredstva, zbog toga što ste vi dozvolili, zato što ste dopustili da najviše zakonodavno telo, koje po Ustavu ove zemlje treba da ima supervizorsku ulogu u odnosu na Vladu Republike Srbije, bude sniženo, odnosno dovedeno na najniže moguće grane, i onda svaka ''afera'' koja se desi, a koja potiče iz Narodne skupštine Republike Srbije, dovodi i nas koji nemamo apsolutno nikakve veze sa tim, a poslanici smo opozicije, da budemo kolateralna šteta vaših nepromišljenih poteza i nemogućnosti da branite integritet Narodne skupštine Republike Srbije.
Pozivali smo vas na nacionalno jedinstvo i u tom smislu. Izvinite, molim vas, ovo je najviše predstavničko telo svih građana Srbije. Građani su deo svog suvereniteta ovde preneli na nas. Najviše iz opozicije ima nas srpskih radikala, najodgovorniji smo u radu Narodne skupštine i koristimo… Evo nije tu gospođa Kolundžija, ostala je samo torba ovde i kartica dok se ne vrati, a krši Poslovnik jer mora da iznese karticu sa sobom kad izađe iz sale Narodne skupštine, a drži pridike ovde kako se neko ne drži teme. Dakle, mi kao predstavnici naroda izabrani iz reda SRS naravno da ćemo da koristimo naše vreme.
Jer, Poslovnik je toliko restriktivan. Najpre ste nam ukrali mandate, pa ste samim tim ukrali i vreme za diskusiju, pa ste promenili Poslovnik da o amandmanu može da se govori samo dva minuta, pa nam dajete sazive sednica po hitnom postupku navrat-nanos i onda dovodite ljude u okviru stručnih službi i zaposlene u Narodnoj skupštini u jednu neverovatnu situaciju, da obično petkom uveče, oko ponoći, veoma često i subotom i nedeljom… Ne govorim o nama, mi smo funkcioneri, izabrani, nas narod menja na izborima i mi smo spremni da snosimo i političku i svaku drugu odgovornost, ali zašto maltretirate ove ljude koji rade u službama Narodne skupštine?
Vi imate, a ne znam da li to svi znate, kolege narodni poslanici, jer ne znam koliko ste obavešteni u okviru vaših poslaničkih grupa, to je posao koji treba da urede sekretar i zamenik sekretara i sa predsednikom Skupštine i sa kolegijumom skupštine, a pre svega sa predsednikom Administrativnog odbora, ljude koji rade na određeno vreme administrativne poslove i u DSS-u i ne znam sad u DS-u.
U okviru poslaničke grupe SRS imate pet osoba, od toga je jedan gospodin sa visokim obrazovanjem i četiri dame sa srednjom stručnom spremom, koje već godinama rade na određeno vreme, produžavaju im se ti ugovori, odnosno rade u okviru poslaničke grupe zato što su oni vezani za grupu, pa kao, eto, dok traje mandat te poslaničke grupe... Molim vas, to su izuzetno stručna i kvalifikovana lica, ljudi koji se usavršavaju i koji u okviru naše poslaničke grupe daju nemerljiv doprinos. Oni nama, našoj poslaničkoj grupi, i svim poslanicima kojima je to potrebno, pomažu u radu da se pripremaju za sednice radnih tela Skupštine.
Zbog čega? Zbog toga što nije urađena ni nova sistematizacija, zbog toga što ste Zakon o Narodnoj skupštini doneli sa godinu i više dana zakašnjenja, skoro dve godine, i zato što smo se mi našli u situaciji da posle raspada, posle secesionističkog akta Mila Đukanovića i njegove kriminalne klike i ovoga što se sada zove Srbija, što je ostalo u ovim suženim granicama, jer vi znate, to ne tvrdimo samo mi srpski radikali, to su istorijske činjenice, da Srbija nije samo ovo što je sada Republika Srbija, nego jedinstvena srpska država sa svojim kulturnim, nacionalnim i etničkim prostorom, koja je kao takva i postojala ovde, ali nažalost…
Da se ne vraćamo na te dane 1918. godine i na želju Karađorđevića da bude veliki kralj, i da nije poslušao Nikolu Pašića, koji mu je upravo ovde rekao da mi treba da se omeđimo i da znamo šta je naše i dokle su naše zapadne granice… Ali sada, pošto nas je istorijska okolnost i komunizam posle toga i obnavljanje višestranačja 90-ih godina, kao što je rekao gospodin Todorović, zaista se trudi, iako smo mi bili opozicija Miloševićeve vlasti da se promoviše parlamentarizam, u poslednjih deset godina... Evo sada sam napravila malu digresiju, kad pogledate unazad, sto godina parlamentarizma u Srbiji, možda su ovo najgori dani.
Nikada nije bilo ovako, da se poslanici dovode u ovakav položaj, da imaju, u odnosu na poslanike vladajuće koalicije, zaista odnos poslanika drugog reda. Znate, ako je gospodin Konstantinović, koji je došao iz Otpora, iz te organizacije koju je CIA formirala da ruši ondašnji režim, pa posle organizacije koja je kao takva pokušala da izlazi na izbore, pa prihvaćen od strane DS-a, sada glavni i ako je on čak iznad gospodina Odalovića, uređuje sve kompletno ovde u Skupštini, šta smo mi onda ovde?
Evo prošle nedelje je bila sednica Administrativnog odbora, uvedeni su neki novi pravilnici kojima se krše čak i uredbe Vlade Republike Srbije. Vi sad, ako treba negde da krenete, bilo gde na službeni put, morate Konstantinoviću da napišete i gde ste krenuli i šta ste tog dana obukli, šta ste doručkovali, s kim idete, s kim ćete da se sretnete, i da napišete čitko, štampanim slovima, i da se potpišete.
Ko je on da to radi i da na takav način ponižava Narodnu skupštinu? Da mi moramo šest meseci ovde da podnosimo zahteve da se poslanici SRS zamene, na šta imamo pravo, a da ne govorim o činjenici da smo vam doneli i podneli i one ostavke, koje ovaj nije ukrao, već one koje smo imali u posedu (ovo je druga priča, koja će epilog imati i na sudu i pred biračima) i da se Administrativni odbor tako odnosio prema nama i nismo bili u mogućnosti da zaštitimo volju birača.
Drugo, gospodine Odaloviću, govorim vam najdobronamernije, s obzirom da sam jedan od potpredsednika, to su od mene tražili zaposleni, mi moramo u najskorije vreme da rešimo, prvo status ovih ljudi koji rade ovoliko godina na određeno vreme, a drugo da se ubrza ta sistematizacija kako bi se olakšao rad tim ljudima, službenicima i stručnim saradnicima, u okviru veoma važnih poslova koji njih očekuju.
Dakle, s obzirom na to da sada imamo Skupštinu Srbije, da smo preuzeli sve nadležnosti i obaveze i pred međunarodnim organima i da imamo stalne delegacije u okviru Skupštine, mislim deset stalnih delegacija, mi, kao prvo, nemamo prevodilačku službu u Skupštini Srbije. Mlade dame koje su prevodioci i koje prate i predsednicu i sve nas kada putujemo, naravno svako od nas mora da ima više ili manje osnovno znanje nekog od tih jezika koji se tamo govore, ali te dve ili tri osobe, koliko ih ima, rade kao službenici Protokola Skupštine. Da li je to normalno? Nije, naravno da nije.
Nekada je Skupština, i u vreme komunista, u vreme SFRJ, kada se ovde glumio parlamentarizam i kada su bili delegatskim sistemom birani neki predstavnici iz šest republika i autonomnih pokrajina, imala prevodilačku službu, a mi to nemamo.
Što se ne ugledate malo na Rusku državnu dumu, što ne pogledate i ne organizujete…? Mi imamo Grupu prijateljstva sa Ruskom Federacijom, gospođa Đukić Dejanović je njen predsednik. Gospodin Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, vrlo je rad da mi razvijamo tu parlamentarnu saradnju. Mi to činimo i van ove institucije. I gospodin Mirović, i gospodin Todorović, i gospodin Vuković, ranije i gospođa Pop Lazić, i moja malenkost, više puta smo posećivali Rusku državnu dumu, da vidimo kakva su njihova iskustva.
Prošli smo više zemalja i parlamenata i, verujte mi, uređenijeg mesta za rad poslanika i za efektivniji nastup pred biračima nema od Ruske državne dume. Tamo su narodni poslanici i svi zaposleni u obavezi da u svakom trenutku, i kada je redovno zasedanje i kada nije, kada je neka važna tema na dnevnom redu, odnosno kada je neki problem u državi ili kada se pokreće inicijativa neke frakcije, kako oni to nazivaju u okviru Dume, odmah se da na zasedanje i razmatra se to pitanje.
Poslednji slučaj, kada je u bila u pitanju inicijativa gospode Zjuganova i Mironova u okviru Ruske državne dume da se zahteva odmah puštanje na slobodu našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i ukidanje haškog kazamata. Istog trenutka su se sastali, doneli odluku, uputili je Ministarstvu inostranih poslova, gospodin Lavrov je naravno reagovao. Reagovao je i Vitalij Čurkin, posle nekoliko dana u Savetu bezbednosti UN, to je bilo 18. juna, i rekao da je to zaista strašno kršenje ljudskih prava, osnovnih prava jednog čoveka koji nevin tamo sedi već osam godina.
Da li je vama palo na pamet da to uradite, bez obzira na to što je on predsednik naše političke stranke? Pa, on tamo brani interese čitave države i naroda i budućih generacija. Skida sa nas anatemu da smo mi neki genocidni narod, da su Srbi ovakvi ili onakvi. Videli ste da je Hag razbio u paramparčad i 80 svedoka su, u stvari, postali svedoci njegove odbrane. A to je vaš kolega, mnogih od vas, koji je iz skupštinskih klupa otišao. Ne mogu da gledam u ovu desnu stranu, da ne gledam u lice ovih izdajnika koji su zaboravili na kojoj listi i na koji način su došli da sede u ovim skupštinskim klupama. Ali, vratiće se dr Vojislav Šešelj.
Gospođo Đukić Dejanović, gospodine Odaloviću, znate, uz zaista izuzetno korektnu saradnju koju lično imam sa vama, pre svega sa predsednicom gospođom Đukić Dejanović, želim najdobronamernije da vam kažem da morate više da slušate i glas nas iz opozicije, a pre svega nas koji imamo dugogodišnje parlamentarno iskustvo i koji imamo najbolje namere.
Znate, nama će ljudi najpre da kažu, zaposleni u Skupštini, oni koji imaju problema i sa upisivanjem prekovremenog rada, kojima se to tretira na kraju meseca u nekom tamo fondu slobodnih dana koji oni ne mogu da iskoriste. Morate da obratite pažnju da među zaposlenima ima i samohranih majki. Morate da obratite pažnju na to da nisu vozači, koji su vozači Uprave, dužni da nas u Skupštini titraju i da nam budu na raspolaganju ovde 24 sata. Da oni to moraju da budu, a da im je plata 18.000 ili 20.000 dinara, to nema smisla.
Morate da znate, kolege narodni poslanici, da sve ono što doručkujete, ručate, pa nekad i večerate, kada Skupština radi do kasnih noćnih sati, takođe spremaju ljudi i služe vas oni koji imaju 15.000 ili 20.000 dinara platu, je li tako, koji ovde rade i služe interesima države na kraju krajeva, jer mi smo valjda predstavnici države i predstavnici naroda.
Prema tome, ako mi sami nemamo odnos prema ovome što je naša kuća ovde, jer mi mnogo više vremena provedemo ovde, bez obzira na naša politička neslaganja, nego sa članovima svojih porodica, iz kojih god krajeva da dođemo, ili su to ljudi iz Beograda, nema od tog posla ništa.
S obzirom na to, mogu samo da pozdravim i poštujem jedan takav odnos. Na kraju krajeva, sekretar je politička funkcija. Ako taj kontinuitet sledite i ako je u pitanju neko ko je i iz porodice nekada nekog službenika koji je dobro radio svoj posao ovde, zaista to mogu samo da pozdravim i da mu poželim uspeh u radu, ali na izboru zamenika generalnog sekretara ne možemo da uredimo potpuno naš rad.
Moramo mnogo više da se borimo i da stavimo do znanja, pre svega vi, govorim i vama, predsedniče, i vama, gospodine Odaloviću, na kraju i gospođi Čomić, vi ste deo vlasti, i svima vama koji vršite određene funkcije u ovoj državi, da stavite do znanja Vladi Republike Srbije da ne može da ima takav odnos prema Narodnoj skupštini. Mi smo ovde najviše zakonodavno telo, moramo da štitimo Narodnu skupštinu Republike Srbije i da se kroz nju predstavimo na najbolji mogući način svim građanima, bez obzira na to ko je za koga glasao.
Što se nas srpskih radikala tiče, od prvog dana kada je prvi radikal ušao 1991. godine u Skupštinu posle 50 godina komunizma, to je naš predsednik dr Vojislav Šešelj, naučeni smo šta je parlamentarna demokratija, kako da branimo interese naroda, kako da štitimo parlamentarizam i mi ćemo u tom duhu da nastupamo i tako da radimo. Naravno, do skorijeg povratka, i u ovo skupštinsko zdanje i u Srbiju, onoga ko je ipak doajen ovog doma i koji će kao takav i da vrati dodatnu energiju koja je potrebna narodu. Hvala vam.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, delimično ću da nastavim ovu priču koju su započeli o istom članu gospodin Dragan Stevanović i Milan Avramović, s tim što ću ipak da se vratim na period od početka ove godine i na vašu izjavu, gospođo ministar.
Dakle, to je bio januar 2010. godine, kada ste vi izjavili: "Važeći poreski sistem u Srbiji je nepravedan, jer štiti najbogatije. Želja nam je da ga menjamo i u tom smislu sačinili smo inovativni zakon o porezu na imovinu".
To nije ovaj zakon. Da ste hteli da ga učiniti pravednijim, da se obračunate sa tajkunima i sa onima koji zloupotrebljavaju i time čine veliku štetu fiskalnoj politici ove zemlje, vi biste krenuli od progresivne stope oporezivanja kada je u pitanju porez na imovinu.
Ne samo zbog toga što je ovih dana aktuelan obračun u kompaniji "Delta holding" između gospođe Forcan i Miroslava Miškovića, već i zbog naših dugogodišnjih upozorenja, srpskih radikala, da je Miroslav Mišković, uz Milana Beka, Đunića i ostale tajkune u Srbiji, taj koji je privilegovan i koji direktno krši i zakon, i Ustav i zloupotrebljava državnu imovinu i imovinu preduzeća koja su dovedena na ivicu propadanja ili su u stečaju.
Pa smo tako i pre nekoliko dana na jednoj televiziji mogli da vidimo vrlo detaljan prilog o tome da, recimo, u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici i gospodin Mišković, i Beko, gospodin Đunić i ostali koriste poslovni prostor "Srbijateksa" i drugih preduzeća koja su upropašćena, a radnici ostali na ulici, Robnih kuća "Beograd", o tome smo već govorili, kako je došlo do te privatizacije.
Taj poslovni prostor oni iznajmljuju za svega 10 evra po kvadratnom metru u samom centru centra grada Beograd, a da u svojim tržnim centrima, koje su po privilegovanom statusu izgradili, kao što je "Delta siti", pa i Poslovni centar "Ušće" gospodina Petra Matića, taj isti prostor košta za najmanje lokale od 55 do 70 evra.
Recite, molim vas, gde je onda tu pravičnost. Kao ministar finansija verujem, gospođo Dragutinović, i svi mi srpski radikali verujemo da ste vi možda kao Diana Dragutinović imali nameru da to uradite, ali vam tajkuni ne dozvoljavaju. Jednostavno, vi ne smete da uđete u proces promene poreskog zakona, naročito kada je u pitanju porez na imovinu i takva poreska stopa koja bi se izvršila i gradirala na osnovu imovine tih poreskih obveznika, a za to imate i te kako uporište u Ustavu, koji se krši, a krši i se i Zakon o lokalnoj samoupravi ovim članom 13. Zbog toga je gospodin Jeremić podneo predlog za izmenu.
Podsetiću vas kako glasi član 91. stav 2. Ustava Republike Srbije, gde vi možete tačno, što bi naš narod rekao, da rebnete onako kako to zaslužuju i Mišković, i Beko, i Đunić i svi tajkuni i mafijaši koji ne plaćaju penzijsko i socijalno zaposlenima, jer i sami znate da ti njihovi radnici, prodavci u tim radnjama, u ekskluzivnim buticima primaju od 15.000 do 20.000 dinara. Pa i vi kada se pojavite tamo, i svako od nas, to su prve reči koje nam ti zaposleni kažu.
Član 91. stav 2. kaže – obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Da li su to ekonomski moćnici i monopolisti ove zemlje? Jesu. Da li oni raspolažu ogromnim kapitalom i ogromnim prometom? Raspolažu.
Kako je onda moguće da vi ne smete njima na osnovu njihove ekonomske moći da naplatite porez i da je porez na imovinu koji je 2,5% na godišnjem nivou isti za Miroslava Miškovića, na imovinu kojom on raspolaže za ceo Delta siti, kao i za nekog penzionera u Kragujevcu koji ne živi čak ni u centru grada, a ista je jednoobrazna stopa poreza, nego u nekom prigradskom naselju, gde nemaju još ni vodovod, ni kanalizaciju itd?
Prema tome, ne samo da je nepravičan, nego ovaj zakon, a naročito ovakvi članovi i član 13. koji govori o ovlašćenjima koje može ministar, a to je protivustavno i protiv Zakona o ministarstvima, da prenese na drugo lice, kao i gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, i zbog toga je ova intervencija gospodina Jeremića.
Ne može po Zakonu o lokalnoj samoupravi da odlaganje izvršenja poreza, odnosno rešenje kojim se to daje kao mogućnost običnom nekom lokalnom tajkunu, sa kojim je on u nekom dilu, dogovoru itd. ili je finansijer te njegove političke stranke, da prenese na drugo lice. Ne može ni na zamenika gradonačelnika, ni na načelnika uprave za budžet i finansije, recimo grada Kragujevca. To je jednostavno nemoguće po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a vi im sada dajete tu mogućnost.
I da ste naveli koja su to lica, to je bila malo pre neformalna opaska kolege Mome Markovića, koji sedi ispred mene, da ste vi čak i nabrojali i rekli koja su to lica, a vi to čak niste ni uradili. Da li je to pomoćno lice koje radi u jedinici lokalne samouprave? Da li je to neko ko radi u sektoru za kulturu ili bilo gde? Da ste čak i rekli - zamenik gradonačelnika i načelnik uprave, to jednostavno nije moguće.
Po Zakonu lokalnoj samoupravi, gospođo Dragutinović, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik je direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. Budžetski prihodi, porez na imovinu je direktni prihod, i to u celosti od pre dve ili tri godine, jedinica lokalne samouprave i kada odlučuje kako će taj novac da se troši iz budžeta, on je za to odgovoran.
Ovako skida sa sebe odgovornost i naravno krši zakon i, što je najgore od svega, vrlo je nejasan u osnovi ovaj član 73. osnovnog zakona, odnosno član 13. izmene i dopune koje se menja. Znate, široko se shvata i vrlo fakultativno u kojim to situacijama predsednik opštine, odnosno gradonačelnik može da izvrši odlaganje izvršenja poreskog rešenja, odnosno plaćanja poreza.
Ovo svoje izlaganje ću da završim s jednim pitanjem vama, pa se nadam da ćete na kraju ove rasprave da na njega odgovoriti, ali s tim što moram da vam kažem da sam odgovor na to pitanje u zvaničnoj formi dobili od tadašnjeg potpredsednika DOS-ovske vlade davne 2002. godine Vuka Obradovića, na moje pitanje Vladi Republike Srbije.
Hoćete li, molim vas, da mi objasnite po kom zakonu se obračunava zatezna kamata na neplaćeni porez u državi od 0,02% dnevno, što je mnogo veće od eskontne stope NBS ili rasta troškova života na malo na kraju godine? Kada se to kumulativno obračunava na, recimo, neplaćeni porez od 100 dinara, to je daleko više od 24 i 25%, koliko otprilike iznosi, ako ne grešim, da li je tako gospodine Buha, ta eskontna stopa NBS ili se menja, a možda je čak i manja.
U svakom slučaju, to je direktna pljačka građana, jer po Zakonu o obligaciji, po onom starom zakonu iz SRJ to nije moguće i to su najveće primedbe građana, jer kada dođe neki penzioner, nezaposleni, neki mladi bračni par, ljudi koji moraju da plate istu stopu poreza kao i Miroslav Mišković i ostali tajkuni, kada dođu u poresku upravu jedinica lokalne samouprave i žali se na rešenje o porezu na imovinu, njemu neće predsednik opštine da da mogućnost odlaganja plaćanja poreza, već će da mu se zaračunava ta kamata, za koju odgovornom tvrdim da je protivustavna i protivzakonita jer nijedan zakon ne poznaje tu stopu od 0,02% dnevno.
Jednostavno ovih dana je sve moguće. Ako se daju takvi predlozi kao što stižu od ovog Šojića, Nikolića, ovog nesrećnika pre nekoliko dana ili već juče, da Boris Tadić kao predsednik Republike danas posle odluke Međunarodnog suda pravde, za koju ne znamo kakva će biti, sačekaćemo danas, treba da okuplja predstavnike parlamentarnih stranaka, što nije nikako ustavno ovlašćenje predsednika Republike, jer o tim stvarima i o spoljnoj politici zemlje se govori isključivo u parlamentu i nju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Onda je tako normalno i vama da kažete – predsednik opštine i gradonačelnik može na neko tamo treće lice, ko zna koga, sekretaricu, što kaže gospodin Buha, da prenese ovlašćenje da se odlaže izvršenje poreza.
Ono što nigde nije normalno u demokratski uređenim državama i u državi u kojoj se poštuje Ustav, ovde očigledno jeste, ali smatram da vi ipak imate odgovornost kao ekonomista i kao žena koja nije valjda tek tako prihvatila neku ulogu marionete u Vladi Republike Srbije i da ćete pokušati da ispunite ovo obećanje dato s početka godine, da se poreski sistem u Srbiji menja, da on bude pravičan za sve građane i da krenete u obračun sa tajkunima u ovoj zemlji. Ako to ne budete uradili građani će vas kazniti na sledećim izborima.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vama se gospođo Đukić-Dejanović obraćam i kao predsedniku Skupštine i kao članu SPS, a reći ću vam zbog čega.
Zato što je obnavljanje višestranačja u Srbiji 1990. godine, posle 50 godina jednopartijske vladavine, donelo određene promene u našem društvu i Slobodan Unković, koji je tad izabran za prvog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, kasnije Aleksandar Bakočević, kasnije takođe vaše kolege iz SPS gospodin Lilić, gospodin Tomić i tako redom, kada pogledamo sa ove vremenske distance su pravi predstavnici demokratije u jednom društvu.
Ako vidite kakve su odredbe poslovnika bile tada i šta vi nama predlažete danas, 13. jula 2010. godine, onda ne da smo otišli jedan korak unazad nego smo se vratili na ko zna koje pozicije, ali ne parlamentarne demokratije u Srbiji, jer ona je, složiće se mnogi sa mnom ovde, i između dva svetska rata predstavljala zaista pravi primer i ogledalo kako jedno predstavničko telo treba da funkcioniše.
Demokratija u jednom društvu može da postoji i postoji samo kada autentično izražava narodnu volju, volju građana. Narod je deo suvereniteta preneo na nas narodne predstavnike i mi moramo u skladu sa tim da se ponašamo. Kada se ona guši i zaustavlja? Pa, evo upravo danas, 13. jula.
Jer kada mi koji smo politički oponenti, briselskoj administraciji, EU, kada smo ovde predstavnici politike koja je izrazito antiglobalistička, a danas je jedan od najvećih antiglobalista u svetu, ideolog naše stranke dr Vojislav Šešelj, pokazao da je to zaista jedini ispravni put, pa i ne samo on, nego i mnoge druge države dolaze na naše pozicije.
Pogledajte kako nastupaju grčki poslanici u Savetu Evrope i Evropskom parlamentu. Politički lihvari i oni koji su povezani sa raznim lobijima, što masonskim, što bankarskim, uništavaju zemlje koje su preteče demokratije i civilizacije, kao što je Grčka.
Mi dolazimo u situaciju da, posle usvajanja Zakona o Narodnoj skupštini, mi unazađujemo demokratski proces u Srbiji. Kada je Narodna skupština Republike Srbije postala interesantna za građane Srbije? Pa tek, složićete se sa mnom, i da ne budem pretenciozna, ali zaista je tako, to je sad istorija, kad je u njenu klupu došao kao tad jedini izabrani poslanik prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke.
Dakle, on je duh demokratije uneo u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Mi više ne možemo da izlazimo za skupštinsku govornicu. Mi više ne možemo da govorimo o onim temama koje se danas dešavaju. Mi glumimo demokratske procese u najvišem zakonodavnom telu i mi smo sad ne samo neko ko je puki izvršilac onog što pred nas predstavlja i postavlja Vlada Republike Srbije, nego kroz ove predloge i nazive odbora i sednica po skraćeno postupku.
Vi možete slobodno, gospođo Đukić-Dejanović da smatrate da Stefana ili Štefana, kako ga već nazivaju, Filea, kod koga će ovaj izdajnik Šojić za neki dan na kanabe u Brisel, da je on vaš supervizor i naš supervizor, jer mi donosimo zakone po hitnoj proceduri i postupku, ako su prevedeni, da bi se oni harmonizovali sa zakonima EU.
Šta radi EU Srbiji, dok vi uvodite odbor koji prati te integracije i dok se zalažete za brže donošenje takvih zakona. Oni što su pokazali i rezolucijom Evropskog parlamenta pre nekoliko dana, rezolucijom Saveta Evrope pre mesec dana, žure da nateraju i ostalih pet članica EU da priznaju šiptarsku tvorevinu na području suverene naše zemlje Srbije.
Sada se ti pritisci odvijaju po sličnom modelu kao unazad 20 godina, na šta smo mi upozoravali, pre svega naš predsednik, ali sad na jedan podmukliji način. Kažu, vi tretirajte to kao područje zapadnog Balkana, a mi moramo da podsetimo građane Srbije da je ovde, u Narodnoj skupštini pre mesec dana usvojen zakon koji Srbiju tretira kao zapadni Balkan, pa onda nastojte, to će biti dalji uslovi Srbiji, da ne idemo na priznanje te šiptarske terorističke tvorevine koji oni nazivaju državom, nego da dozvolimo mogućnost njihovog regionalnog učešća itd., obnavljanja, razgovora i dijaloga, ali bez statusa koji je utvrđen Ustavom naše zemlje.
Moram da podsetim gospođu Đukić-Dejanović da je 2004. godine, zato što je tadašnji poslovnik to omogućavao, koji je, takođe, bio restriktivniji od onog iz vremena Slobodana Miloševića, za pogrom srpskog naroda, Narodna skupština saznala, a time i čitava javnost, kad je Ljubomir Kragović izašao za skupštinsku govornicu. Šta je njemu rekao tada Predrag Marković? Nemojte da uznemiravate, gospodine Kragoviću, javnost. To je bilo 17. marta 2004. godine.
Naravno, sednica je posle toga odmah prekinuta i mi smo saznali da se sprema novi pogrom nad našim narodom na Kosovu i Metohiji, a što se nažalost desilo, a Narodna skupština Republike Srbije, takođe, bila je mesto kad je izlaskom za govornicu, dok su se službe bavile otimanjem džipa SRS, odnosno krađom, koji nam do dana današnjeg nije vraćen, kod zgrade Predsedništva, kad je predsednik naše stranke izašao i rekao, da se policijske i žandarmerijske trupe nalaze oko vile na Dedinju, gde ste vi bili unutra, da se hapsi i kidnapuje Slobodan Milošević, da bi ga odveli u Hag, a kasnije tamo i ubili.
Gde ćemo mi sada da alarmiramo javnost? Gde ćemo u trenutku kad se tako nešto poražavajuće dešava za Srbiju da to kažemo, kako možemo kao izabrani narodni predstavnici da učestvujemo ravnopravno u radu. Kako možemo da prihvatamo i aminujemo, na šta nas pozivaju gospođa Čomić i vaše druge kolege, ovakav poslovnik koji uvodi nešto što Ustav ne poznaje.
Gde ste vi videli u Ustavu, dame i gospodo poslanici, da postoji zamenik narodnog poslanika. Samim tim ne postoji ni zamenik člana. Vi ste hteli Predlogom zakona o Narodnoj skupštini Republike Srbije, tobož zbog toga što vodite računa o našim koleginicama ili o nekim drugim situacijama, da uvedete zamenika narodnog poslanika.
Šta ste uradili ovom sazivu? Kad napravimo celokupnu analizu za ovih 20 godina, svačega je bilo, i da neki ljudi u patikama i majicama naoružani upadaju kao 1995. godine u Skupštinu da tuku narodne poslanike, i da nas izbacuju posle dolaska DOS-a na vlast, da jedan koji sad glumi da je sad nešto mnogo pametan i mnogo fin, a u stvari je čovek bez morala, onaj koji izmišlja, koji kleveće i koji najmonstruoznije laži plasira protiv našeg predsednika, jedini je poslanik koji je iščupao skupštinsku klupu, svedoci su kolege ovde. Ne samo da je lomio inventar, taj je i udarao čoveka, opsovao vas u mikrofon i ministra Mlađana Dinkića itd.
Sad sve to treba da se zaboravi i da kažemo, aha, ti neki novi koji kradu mandate SRS su alternativa. Mi ćemo da donesemo poslovnik koji će da legalizuje sve ono što aminujemo, a što nam dođe od Vlade i od briselske administracije. Onda postavljam pitanje, kako nama niste dozvolili kao najvećoj poslaničkoj grupi da vam mi predložimo kako će neki odbor za izgleda.
Zašto Odbor za evropske integracije, kada oni rade za šiptarske separatiste i uništavaju našu zemlju, zašto niste osnovali, niste razmišljali o tome, odbor za borbu protiv globalizma, antiglobalistički odbor? Pitate koji poslanici hoće da učestvuju? Evo, neće neke kolege iz DS. Mi srpski radikali hoćemo.
Ne zaboravite, u biračkom telu Srbije imate najmanje 40% što onih koji su neopredeljeni, 20% onih koji se jasno i glasno izjašnjavaju da su protiv svega ovoga što se danas Srbiji radi.
Ono što je najveći propust, između ostalog, jeste apsolutno kršenje Ustava u članu 198. Mi smo o tome razgovarali sa gospodinom Konstantinovićem, kao predsednikom Administrativnog odbora, da, sa mnogima drugima, i došli do činjenice da se suspenduje Ustav kada kažete da ovlašćeni predstavnik stranke, na čijoj listi je poslanik izabran, ne može da podnese ostavku kada ovaj poveri stranci mandat.
Još nešto, vaša je obaveza, gospođo Đukić-Dejanović, na to vas je upozorila koleginica Radeta, da nam omogućite, jer i ovaj novi poslovnik koji nam uskraćuje prava to predviđa, da hitno pozovete gospođu Zagorku Dolovac da dođe na sednicu nadležnog odbora i da reaguje po našim pitanjima i krivičnim prijavama koje smo podneli protiv ovih izdajnika, koji ovakvom medijskom hajkom i harangom protiv našeg predsednika pokušavaju da stiču poene, građani su ih prozreli, a to će i dokazati na izborima, iako ste im poklonili mandate koje ste ukrali nama srpskim radikalima.

Gospođo Čomić, i meni ste mogli da date po istom osnovu repliku, kao i gospodinu Markićeviću, jer se on javio kao član Odbora za odbranu i bezbednost, a ako to nije moguće, da repliciram gospodinu Milivojeviću na taj način, koristiću vreme poslaničke grupe.
Da li mogu da koristim mogućnost replike? Ne. Dobro.
Ovaj amandman gospođe Banović koji smo apsolvirali još pre dva sata, koji je usvojen, otvorio je mnogobrojne polemike i dužna sam da se obratim i parlamentu i javnosti zbog mnogih neistina koje ste čuli, naročito u izlaganju kolege Milivojevića, i zbog toga što, ne samo što imam svoju obavezu, nego i moralnu odgovornost, jer je predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Todorović, nedavno smenjen sa mesta predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, upravo zbog toga što je sve ovo o čemu je gospodin Milivojević govorio, o civilnoj kontroli bezbednosnog sektora, koji proističe iz zakona koji nam daje mogućnost za tako nešto, zaista jedna velika farsa. Jer, gospodin Dragan Todorović i smenjen je iz razloga što nikako nismo mogli, uz pomoć službe bezbednosti, kao i ostalih članova Odbora iz DS, G17, SPS, da isteramo na čistac mnogobrojne afere koje su se desile, a sa kojima je služba upoznata.
Gospodine Milivojeviću, znam da revnosno pratite suđenje našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju i verujem da ste i kupili ova četiri dela knjige "Policijski dosije", od 4.000 stranica, o kojima smo mnogo govorili, ako niste, pozivam vas to da uradite, ali mislim da ste pre više godina kupili, ipak, jednu drugu knjigu ili je imate u svom posedu, ako nemate, pokloniću vam lično, radi se o knjizi koju je objavio naš predsednik neposredno pred odlazak u Haški kazamat "Mafijaška pudlica-Nebojša Čović".
U toj knjizi su obuhvaćene tri akcije Službe Državne bezbednosti, pod konspirativnim nazivom "Šumadija – Mačva i kaktus". U te tri akcije, gospodine Milivojeviću, glavni akteri su funkcioneri DOS, u to vreme, kao što i sam naziv knjige kaže, jedan od potpredsednika Vlade Nebojša Čović, pa da ne nabrajamo od načelnika Žandarmerije, preko ostalih, koje je Služba prisluškivala, i tražili smo da nam direktor Agencije, gospodin Vukadinović, jasno odgovori, dakle, gospodin Todorović je sazvao jednu ''posebnu sednicu'', prošle godine, sa tom temom. Da li je Služba to radila, naveli smo, a imamo u posedu tu knjigu, da su pod šifrom zavedena ta dokumenta i da su učesnici ljudi koji su aktuelni nosioci i sada nekih odgovornih funkcija u javnim preduzećima i na nekim drugim mestima, pa i u ministarstvima.
Do dana današnjeg, nismo dobili odgovor!
Da li će sada javnost da poveruje vama, gospodine Milivojeviću, ili Vojislavu Šešelju? Šta mislite? Mislim da će čitava javnost, kao što i čitava svetska javnost vidi na ovom procesu koji on vodi u Hagu da je on već sada pobedio. Kada se to desilo da dr Vojislav Šešelj objavljuje nešto u svojim knjigama za šta nije siguran da je istinito? On je jedini čovek koji je, stvorila se takva mogućnost, zato što se nalazi u Haškom kazamatu, objavio celokupan svoj policijski dosije.
Videli ste da se tamo pominju od 1981. godine i imena funkcionera vaše stranke, od gospodina Mićunovića, Borisa Tadića i mnogih drugih koji su bili takozvani disidenti tog doba, kasnije otišli u neku sasvim drugačiju opciju, a naš predsednik ostao na pozicijama ideologije srpskog nacionalizma i predviđao šta će, nažalost, da se desi danas sa našim narodom.
Nemojte nama da govorite. Šest godina sam član Odbora za odbranu i bezbednost. Mislim da savesno i odgovorno, kao član SRS, radim na tim sednicama svoj posao. Ali ako BIA, koja, kao što je gospođa Radeta malopre spomenula, tačno zna da pojedina privatna lica, uostalom, setite se slučaja Janjušević, koji je to i priznao, kao što je i Stanko Subotić, čak sam pomenula izvesnog Ranka Tadića, koji je u srodstvu sa Borisom Tadićem, na jednoj od sednica Odbora za bezbednost, poseduju, ili služba ili mi imamo indicije da poseduju opremu za prisluškivanje, visokosofisticiranu, koja danas može na tržištu, kao što i sami znate, dobro ste obavešteni u tom pogledu, da se nađe za sto hiljada evra ili manje. Gospodine Milivojeviću, kako onda da dobijemo odgovore na konkretna pitanja kada je sve to farsa i kada ovaj zakon upravo daje mogućnost, a vidite da je to bilo ranije, da se bez ikakve odluke nadležnih sudskih organa prisluškuju politički neistomišljenici?
Što se nas tiče i mene lično, i svih ovih kolega srpskih radikala ovde, imamo jako visoko izgrađenu bezbednosnu kulturu, znate, i tome nas je učio naš predsednik.
Ali što se tiče svih ostalih koji su počinili određena korupcionaška krivična dela, oni koji se danas predstavljaju da i nešto glume u političkom životu Srbije, a za koje BIA zna i ima informacije na osnovu naših direktnih pitanja, evo, opet ću da pomenem taj čuveni susret u oktobru mesecu 2007. godine, u hotelu "Ric" u Parizu, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića sa Stankom Subotićem. Nama je Služba, onako, tek, nešto da kaže, rekla, da prirodu i karakter tih susreta ne zna, ali nam nije rekla da ih nije bilo.
Molim vas, ako tražim odgovor na neko pitanje konkretno, ako BIA u kontekstu susreta nekih kvazipolitičara, koji su oteli mandate, koji su pokušali puč itd, sa željom da nanesu nesagledive posledice, pre svega, po život i po ono što radi u Hagu dr Vojislav Šešelj, ako se oni sastaju u nekoj zemlji, sa licem sa Interpolove crvene poternice i imaju za to saznanja, a ne daju nam odgovor na to konkretno i, zbog toga se, na trećoj sednici Odbora neko doseti i kaže – Todorović zloupotrebljava funkciju predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, zato što hoće jasno da se sazna veza između kriminalaca i pojedinih političara u ovoj zemlji.
Smatram da je sve ovo što se dešavalo unazad deset godina, a što se tiče, pre svega, rada bezbednosnih struktura, isključivo u funkciji produžetka onoga što se uostalom dešava od 1945. godine, kada je osnovano ono čuveno ''Odeljenje za zaštitu naroda'', kasnije Savezne UDBA, da je uvek bilo u funkciji sprečavanja političkih neistomišljenika, da odgovorno rade svoj posao i da se bore za svoje ideje.
Mi sa tim nemamo problem, ali nemojte zbog toga, radićemo i dalje, prisluškivali nas ili ne. I Cane Žabac i ovi i oni i službe, mi smo ljudi koji smo se opredelili da se borimo za bolju budućnost Srbije, za bolju budućnost sve dece Srbije i za buduće generacije. Niko nas u tome neće sprečiti, niti šta može da nas zaplaši. Ali, tražimo i od parlamenta i od vas, koji ste na vlasti, da se poštuju osnovni demokratski postulati i da se funkcija sektora bezbednosti poveri opoziciji, odnosno SRS i da možemo odgovorno da nastavimo da radimo svoj posao, u cilju dobrog obaveštavanja javnosti o onome šta je naš zadatak i zbog čega su nas građani ovde birali. Hvala. (Aplauz)

Hvala vam, gospođo Čomić. Gospodine Šutanovac, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost izdvojila sam mišljenje zbog neslaganja sa ostalim članovima Odbora koji su podržali predloge ovih zakona. Sada ću ovo vreme da iskoristim da iznesem stav SRS, koji smo vam predočili prilikom slanja prvog kontingenta medicinskog osoblja u Čad, kada se to razmatralo prošle godine u   Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Moram, gospodine Šutanovac, da vam prenesem reakcije građana onih koji vas ne podržavaju u ovom stavu i šta su se oni zapravo upitali. Kada je jedan nedeljni list prošle nedelje u okviru najave za ovu sednicu predočio čitaocima da će ovo biti na dnevnom redu, pojavili su se na toj internet stranici mnogobrojni komentari. Trideset osam građana Srbije je komentarisalo (pardon, u pitanju je jedan dnevni list, reći ću, najstariji na Balkanu, možete da pogodite koji je) i ti građani su skoro svi do jednog, mislim da je samo jedan podržao vaš stav, i citirao jednu vašu izjavu od prošle godine, rekli da to Srbiji nije potrebno. Pa, čak i načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba vojske Srbije pukovnik Radivojević u jednom intervjuu se upitao, da on ne pripada Vojsci Jugoslavije i on bi se kao građanin zapitao – a, šta naša vojska traži po tim i takvim mirovnim operacijama?
Vi ste rekli i to ponavljate i vi, kao i čelnici iz Ministarstva odbrane, da se time jača diplomatski i svaki drugi vojni kapacitet naše zemlje, da se to sve odvija pod patronatom UN i onda se za nas Srbe, za našu državu, postavlja jedno logično pitanje. Da li vi stvarno, kao ministar odbrane ove zemlje mislite da UN u okviru ovih takozvanih humanitarnih multinacionalnih operacija isključivo štite interese tih zemalja u koje se upućuju kontingenti zemalja koje to prihvate, pošto ste vi malopre rekli da je to naša obaveza kao članice UN, ili se iza toga krije i nešto drugo? Nije u pitanju nikakva teorija zavere.
Vi ste juče, verujem da ste imali mogućnosti da pratite nastavak suđenja našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, videli da je on rekao predsedavajućem veća da ta globalna vojna sila, NATO snage koje su bombardovale naše zemlju da su isključivo u funkciji i postojanja i Haškog tribunala i progona srpskih patriota i svega onoga što oni podvode pod nekakve humanitarne aktivnosti, a, sa druge strane, američki cilj i njihova strategija zaštite njihovih bezbednosnih i vojnih interesa je veoma jasna. Čak i prošle nedelje kada se povodom nove – stare strategije odbrane i zaštite američkih globalističkih interesa obratio javnosti Barak Obama, mogli ste u okviru poređenja sa onim što je Buš govorio da vidite da je to samo drugačiji način retorike, a da, sa druge strane, apsolutno njih ne zanima koja plemena i ko vodi bitku i kakav pokolj se vrši u Čadu, u Darfuru, u mnogim drugim mestima na rubnim područjima i u najsiromašnijim delovima afričkog kontinenta.
Čak smo i mi pre dve godine na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope raspravljajući tada eskalaciju sukoba među 200 plemena u Darfuru došli do jednog jednostavnog zaključka da nešto što se na takav način dešava, kroz plemenske, verske i druge razlike, potpomognuto pre svega američkim pritiscima, a sve u funkciji njihovih globalnih interesa, jer, ne zaboravite, njihov cilj je, kada se negde pojave, kao, da štite interese, da okupiraju neku zemlju, da izvuku za sebe ogromnu ekonomsku i materijalnu korist. Vi vrlo dobro znate da je to jedan nepresušni izvor, pitanje je, zaista, još niko ne može da definiše koja se to količina naftnog bogatstva nalazi u Darfuru, pre svega, cilj za Amerikance, a isto tako i u Čadu. Baš njih briga da li između sebe Zagava i Toba ratuju, šta se tu dešava, ko je kome zaskočio za vrat. Jednostavno, to je jedna globalna hegemonistička sila koja želi da pokori sve one male zemlje i da ostvari svoj ekonomski interes, da pokupi resurse kao što su okupirali našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, zbog svojih geostrateških interesa na Balkanu i pre svega zbog iskorišćavanja našeg ogromnog rudnog bogatstva.
Kada govorimo o pomoći i učešću naših multinacionalnih snaga, odnosno dela tog kontingenta koji će dejstvovati na Kipru, vi vrlo dobro znate, gospodine Šutanovac, da je prošle godine prilikom obeležavanja 35 godina od okupacije severnog dela ostrva i Grčka, koja je članica NATO saveza, jasno poručila da NATO primenjuje različite aršine. Da li znate između Turske i Grčke, kada je u pitanju podela unutar NATO pakta i odnosa Amerikanaca i njihovih zapadnih saveznika, da uvek prevagne ono što je na strani Turske, a ne na strani Grčke, koja pokušava da objasni celom svetu, iako je članica EU, sada ekonomski posrnula, da je u pitanju okupacija.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SRS se apsolutno protivi ratifikaciji sporazuma koji su danas predloženi, osim sporazuma koji je predložen sa Vladom Kraljevine Španije zbog činjenice da oni jedini nisu priznali tzv. šiptarsku državu Kosovo.
Gospodine Šutanovac, zadržaću se na jednom od sporazuma. Zbog toga sam kao poslanik u ime naše poslaničke grupe izdvojila mišljenje, suprotno Odboru koji je glasao drugačije. Radi se o ratifikaciji Sporazuma sa Republikom Slovenijom.
Slučaj Holmec je samo jedan u nizu tragičnih događaja koji su zadesili JNA 1991. godine i mislim da samo 15 dana posle sramne deklaracije, na insistiranje Jelka Kacina, koji iz Cankarjevog doma te 1991. godine je bio portparol Janeza Janše i njegovih teritorijalaca, koji su ubijali srpske oficire i vojnike, sramota je i dodatna bruka za našu državu da potpisujemo sporazum sa zemljom koja je prva krenula u zločin protiv mira, uz podršku SAD i zapadnih sila, razbijanja SFRJ, ubijanja preko 40 vojnika i oficira naše JNA u to vreme.
Da je to tako, o tome govori i brošura koju je narodna armija izdala te iste godine u kojoj opisuje ta tragična stradanja pod Janšinim bestijalnim hordama i ubistva srpskih vojnika.
Samo ću da se zadržim na nekim od primera podsećanja radi, a vi, dame i gospodo narodni poslanici, u danu za glasanje preispitajte svoju savest.
Posle gotovo 20 godina Slovenija ne samo da je nagrađena za taj zločin i za sve ono što su u finansijskom smislu uradili koristeći Srbiju i njene građane, egzistirajući nekada u zajedničkoj državi, već ne samo Kacin, nego i ostali njihovi zvaničnici idu korak dalje u njihovim mogućnostima koje im daje EU i zvaničnici iz Brisela da vrše pritisak na našu zemlju i naš narod.
Kada vi u nekim tačkama ovde kažete – sarađivaćete u odbrani vojne bezbednosti, sve zarad mira u regionu, objasnite mi – kako će to Slovenija da pomaže tzv. mir u regionu u situaciji kada je južna srpska pokrajina okupirana od strane NATO snaga, onih istih NATO snaga koje su uništile irački narod i iračku državu, suspendovali mogućnost da tamo narod sam odlučuje bez uloge Amerike? Kada je i taj sporazum u pitanju, da li je to sporazum Republike Srbije sa savezničkim snagama ili okupatorskim snagama SAD u Iraku? Tamo ne vidim kako bismo i sa kim mogli u kom smislu da sarađujemo.
Što se tiče istine o tim ubistvima i oružanom napadu Janšinih teritorijalaca, tzv. pripadnika tadašnjeg MUP-a na srpske vojnike i oficire, podsetiću vas na nekoliko primera.
Tenkovska jedinica majora Danila Radovanovića došla je po zadatku 27. juna na aerodrom "Brnik". Tri-četiri teritorijalca i specijalne snage milicije Slovenije neprekidno su atakovali na ovu formaciju JNA u to vreme tako što su ispred sebe puštali civile koji su vojnike vređali, gađali kamenjem i drugim predmetima.
Iza civila su se nalazi teritorijalci sa raketnim bacačima iz kojih su pucali na tenkove. Shvativši da vojnici neće da potežu oružje na civile, teritorijalci su zloupotrebili i uništili jedan tenk. U napadima na jedinicu JNA ranjen je jedan vojnik kome je bila neophodna medicinska pomoć. Smešten je u transporter sa kojeg je bilo skinuto naoružanje, a postavljena bela zastava.
Prilikom napada na vojnu jedinicu na aerodromu "Brnik", gospodine Šutanovac, slovenački teritorijalci su kao zaklon koristili novinare. Sećate da su im kao zaklon bili neki austrijski predstavnici medija, pri čemu su neki novinari i poginuli.
Carinik Miki Bogdanović, koji je bio prebačen sa bugarske granice na granični prelaz Rožna dolina, koji je bio zarobljen, ali sa još jednim kolegom je uspeo da se oslobodi, sklonio se u kasarnu u blizini Nove Gorice, gde su bili svedoci podmuklog napada teritorijalaca.
Bio je na snazi prekid vatre, a u kasarnu je stigao hleb, pa su trojica starešina i dva vojnika pošla da ga donesu. Kada su vojnici podigli gajbe, Jašini teritorijalci su mučki sa leđa otvorili vatru na njih. Dva oficira su teže povređena, a jedan lakše. Niko od naših vojnika nije imao oružje kod sebe.
Krajem juna, na jednom putu, kolona vozila koju je vodio kapetan (Predsednik: Vreme.) završavam, prve klase Dragan Blagojević, naišla je na barikade i zaustavila se, a najgori je bio onaj zločin kada je vojnik Milan Tanasković, koji je bio na straži u jednom skladištu JNA, na poziv tog tzv. teritorijalca, zločinca, prišao da mu zapali cigaretu, doživeo da mu ovaj ispali tri hica u glavu i da ga usmrti.

Gospođo Čomić, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost smo izdvojili mišljenje, s obzirom na činjenicu da smo u prethodnoj diskusiji, odnosno setu ratifikacija imali ove vojne sporazume. Ovde se sada u ovoj novoj seriji, kao što je gospodin Martinović rekao, preko 10 tačka dnevnog reda nalaze i sporazumi o potvrđivanju Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o olakšanoj proceduri za izdavanje viza i Vlade Srbije i Vlade Republike Kazahstana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Kao poslanici SRS nismo bili protiv ovih sporazuma na sednici Odbora, ali smo u odnosu na Odbor imali drugačiji stav. Najpre, zbog činjenice da su pojedini od tih sporazuma potpisani, što se kaže, navrat-nanos, a sa druge strane, zato što smo smatrali da je odbor pre ovoga trebao da razmotri neka druga pitanja koja smo tražili.
Bili su tu i saradnici, gospodin Spasojević i ostali saradnici gospodina Šutanovca na toj sednici Odbora, da Odbor treba da se bavi onim što je prioritet za ovu državu, a to je stanje bezbednosti u zemlji, a ne ratifikacija ovih sporazuma što su u tom trenutku bile tačke dnevnog reda.
Nismo uspeli da dobijemo informaciju od gospodina Bajatovića koji trenutno i dalje vrši funkciju zamenika predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, mada još uvek javnost nije obavestio o svom sukobu interesa i o svojim funkcijama kojih ima, kao što znate, više od ove poslaničke.
Insistirali smo i posle, kada nam je predloženo da o tome raspravljamo pod tačkom razno, napustili smo Odbor, jer se u tom trenutku nismo izborili, a s time apsolutno nisu imali nikakve veze prisutna gospoda iz Ministarstva odbrane, već sam zamenik predsednika Odbora, da razgovaramo o onome što je trenutno prioritet.
Jer, očigledno je da posle svih naših upozorenja i upozorenja ondašnjeg predsednika, gospodina Todorovića, koji je zato i smenjen, a svih nas i članova Odbora, i koji nismo, da mafija preti državi i da su to ozbiljne pretnje i da je u pitanju ne samo proces destabilizacije političkih prilika preko SNS i njenih čelnika, kako ovde u parlamentu, tako i njihovim delovanjem svuda, pa evo i sada, u kampanji za lokalne izbore, koje naravno finansiraju tajkuni i organizovane kriminalne grupe, već i zbog činjenice da ta tema treba da se otvori ovde u parlamentu.
Zbog toga smo izdvojili mišljenje, a Odbor je bio drugačijeg. Mi ćemo kasnije, u toku rasprave po ovim tačkama dnevnog reda koje su predložene, konkretno govoriću o onome što je vezano upravo za tu temu koju mi želimo da nametnemo, zbog interesa građana Srbije i zbog opasnosti u kojoj se država nalazi i svih ovih pretnji koje stižu od strane organizovanih kriminalnih grupa, mafije, koja naravno ne želi dobro i koja, u tom smislu, čini sve da se sve institucije sistema, pa uključujući i parlament, jer je to bio početak njihovog procesa pre godinu i po dana, kada je stvorena jedna nova vanparlamentarna grupa, pošto su oteti mandati SRS.
Ali, kasnije zaista imamo odličnu priliku da govorimo više o tome i nadam se i očekujem, gospodine Šutanovac, vi ste, pre svega, potpredsednik DS koja je na vlasti, čovek ste koji u pravom smislu reči je zadužen za jedan sektor bezbednosti, da se aktivno uključite u diskusiju.
Jer, ministar pravde, gospođa Malović, kojoj se takođe upućuju te pretnje, kao i gospodin Homen, državni sekretar koji je takođe pozvan, trenutno nisu u sali, možda će da pristignu, da razgovaramo o toj najozbiljnijoj i najopasnijoj stvari po našu državu i po naše društvo u celini.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne samo da nije gospodin Šutanovac sada trenutno u sali, već je ostao jedan od njegovih saradnika i hoću da nastavim ovu vrlo ozbiljnu priču koju je započela koleginica Radeta, a pre toga gospodin Krasić, kao naš ovlašćeni predstavnik.
Molim vas, vi ste ozbiljna žena i političar koji je na čelu jedne od najvažnijih institucija u zemlji, da shvatite ozbiljno da ovo što ćemo sada da govorimo ovde u ovoj plenarnoj debati je jedini prozor u svet, jedina mogućnost da građani Srbije čuju mnoge stvari koje mi pokrećemo na sednicama skupštinskih odbora, konkretno na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, koje mediji prilično korektno prenose, ali nema direktnog prenosa sednica Odbora.
Takva jedna je bila kada je većina u Odboru odlučila da izvrši smenu gospodina Todorovića sa mesta predsednika Odbora, a kada smo otpočeli, odnosno nastavili, iz ko zna koje etape, priču o organizovanom kriminalu, o tajkunima, o mafiji i o opasnosti i ugroženosti državnih funkcionera.
Pomenula je gospođa Radeta, a pre toga je govorio i gospodin Krasić, da ovo nije za SRS priča tek zbog marketinga, zato što je sada tobož država krenula u borbu sa organizovanim kriminalom, zato što je rat mafiji objavio predsednik države Boris Tadić, već je to zaista osnov našeg političkog delovanja u beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala od 5. oktobra do današnjeg dana.
Ako se setite, a seća se toga gospodin Šutanovac, jer smo malopre i u par rečenica i neformalno o tome pričali, godine 2002. je prof. dr Vojislav Šešelj čitavu političku kampanju, najpre za izbore kao kandidat za predsednika Srbije, a zatim i u parlamentu, kako ovde, tako i u Skupštini SRJ, posvetio borbi protiv organizovanog kriminala.
Ova knjiga koju smo pominjali, koju je kamera u jednom trenutku zabeležila, koju je on napisao, ''Stanko Subotić Cane Žabac, kralj duvanske mafije''', samo je jedan deo od tog materijala koji je on prikupio i u timu u kome su bili i gospodin Krasić, i gospođa Radeta i drugi pravni stručnjaci iz naše stranke, zato što smo mislili i on je smatrao tada, kao što i sada smatra, a čuli ste da je pre mesec dana na jednoj statusnoj konferenciji poručio iz Haškog tribunala, iz kojeg očekujemo da se uskoro vrati u otadžbinu, da on još nije u mogućnosti, da nije krenuo po Srbiji da hapsi, ali kada bude bio u mogućnosti, biće veoma opasno za mnoge pojedince.
Budite sigurni da mi ne samo da smo taj put koji je trasiran tada nastavili, već hoćemo do kraja sve da isteramo na čistac i da građani Srbije vide da li zaista država ima nameru da krene u oštri obračun sa organizovanim kriminalnim grupama, jer ne bi nijedan, da ga ne reklamiram, ali, evo, to je naslov u jednom od čitanijih i poznatih nedeljnika u Srbiji objavljen danas i ovakav naslov "Mafija ponovo ugrožava državu" i ovde se vidi kako predsednik Republike ulazi u onaj stari, a sada će verovatno, po odluci državnih organa, koristiti bezbedniji automobil.
Prošle godine u ovo vreme, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i jedan od ovih ugovora, na koji ću da se osvrnem u toku diskusije, potpisan je 29. maja, nekoliko dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, to je u ime Vlade Republike Srbije i ministarstva uradila gospođa Snežana Malović, koju smo takođe očekivali da danas dođe ovde.
Još tada sam razmišljala kada će uopšte taj, kao i ovaj drugi ugovor koji se tiče pomoći u izvršenju sudskih presuda, da dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Uverena sam, gospođo Đukić-Dejanović i prisutna gospodo, da se to ne bi desilo možda do redovnog jesenjeg zasedanja da nije bilo ove ne afere Šarić, već čitave uznemirenosti i političkog, državnog vrha zbog činjenice da organizovani kriminal preti, počev od predsednika Republike pa, čuli smo od gospodina Homena koji je danas pozvan, a nažalost nije na sednici, i gospođi Malović, gospodinu Radisavljeviću, specijalnom tužiocu i svim ostalima koji su, kako su sami rekli, deklarativno, a videćemo šta će uraditi do kraja, odlučili da krenu u obračun protiv organizovanog kriminala.
Međutim, šta se desilo u međuvremenu dok ovo nije došlo na dnevni red? Srbija je, a malopre se zapitao gospodin Krasić - pa ko je taj čovek, po izjavi gospođe Maje Kovačević, Darko Šarić je čak jedno vreme bio prijavljen kao konobar u kafiću, odnosno u ugostiteljskom objektu "Kazino" u Kragujevcu, kasnije menjao adrese.
Ipak ću više govoriti o ovom drugom u Srbiji od devedesetih godina poznatom kriminalcu Stanku Subotiću Canetu, kojeg je gospodin Šešelj opisao u ovoj knjizi, odnosno prikupio dovoljno podataka da još tada državni organi Republike Srbije nastave ono što je stopirano pre ulaska SRS u onu zajedničku našu vladu državnog jedinstva.
Vidim da su vam od jutros spočitavali ovde i gospođa Kolundžija i mnogi drugi taj period i kada su govorili o nama iz tog vremena onda su se naravno obraćali vama, a to je bilo vreme kada je neko odlučio da se ukine Interpolova poternica 98. godine za Stankom Subotićem, odnosno ona je kasnije ponovo raspisana, ali je ukinuta kada je DOS došao na vlast.
Sada se suočavamo ovde sa jednom situacijom koja je zabrinjavajuća. Stanko Subotić Cane se pre mesec dana uključio u jednu televizijsku emisiju, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dosta bahato, rekla bih i osiono, gotovo preteći državi čije je državljanstvo ima, a uvereni smo, a to treba da istraže državni organi da ima i državljanstvo Švajcarske, da će on, dakle, poručivši da je tajkunima Miškoviću i Beku dao 56.000.000 evra za privatizaciju "Večernjih novosti" i Luke "Beograd", tek moći dalje da govori obraćajući se jednom od aktera političke scene Crne Gore.
Sve dok se to nije desilo mi smo mesecima pre toga pokušali kroz institucije sistema, kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije da pokrenemo to pitanje. Kap u prepunoj čaši je posle toga bila Šarićeva grupa, odnosno borba sa kokainskom mafijom, jer da je država radila svoj posao na vreme i da nije dopustila da tek tako Subotić pobegne odavde, najpre u Hrvatsku, pa zatim u Moskvu, pa odatle u Crnu Goru, pa u Švajcarsku i da ima mogućnost da se tako osion i bahat javlja, i da je uradila sve ono što je tražio naš predsednik i naša stranka posle 5. oktobra, mi bi se našli u mnogo boljoj situaciji kao država i društvo, jer ako mislite da ovakve pretnje uznemiravaju samo čelnike državne vlasti, a ne i obične građane, onda se varate.
Ovo je situacija u kojoj je politika i te kako dovedena u spregu sa organizovanim kriminalom. Gospodin Homen i da je sada prisutan ovde, po Poslovniku, ne bi mogao da nam odgovori na ovu izjavu koju prenosi ovaj nedeljnik, da će tek da bude reči o tome i da nadležni organi rade na ispitivanju veza i Šarićeve i Subotićeve grupe sa poznatim političarima u zemlji, ali ovo je prilika da iznesemo neka naša saznanja.
Koristili smo se svedočenjem jednog čoveka. Mnogi mogu to da osporavaju i da mu daju pridev "kontroverzan", ovakav ili onakav, ali dozvolite da je to čovek koji je bio zvanični predstavnik Crne Gore kada smo bili u zajednici SRJ, u pitanju je Ratko Knežević, koji je bio predstavnik Crne Gore u Vašingtonu, a kasnije i neko ko je odlučio da iz svojih bezbednosnih razloga, zato što je bio blizak Ivi Pukaniću, čije je ubistvo na neki način nagovestio dr Vojislav Šešelj u ovoj knjizi, jer je Pukanić kao vlasnik zagrebačkog "Nacionala" krenuo u oštri obračun sa Stankom Subotićem i njegovim duvanskim kartelom.
Sada se jasno vidi ta celokupna veza ondašnje vlasti i nekih političara iz DOS i iz DS da štite Subotića, a kasnije Subotić kada je izgubio tu podršku i kada je došlo do promena i na čelu DS i kada se sastavila neka druga vlada, utočište potražio u inostranstvu i opredelio se za druge političke aktere i igrače. Za koga se opredelio? Za Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.
Ratko Knežević, kao bivši bliski saradnik premijera Mila Đukanovića i kao njegovo kum, optužio je i Đukanovića i srpskog biznismena Stanka Subotića Caneta da su bili organizatori duvanske mafije i objavio je mnoge intervjue i postavio je jedno logično pitanje koje sada postavljam ovde – čiji je Subotić sve državljanin?
Pošto se ovaj ugovor odnosi na dve ugovorne strane, Srbiju i Crnu Goru, a pošto svi znamo, znaju i organi državne bezbednosti da Stanko Subotić ima srpsko državljanstvo, on je podložan ovom ugovoru.
Posle glasanja o ratifikaciji ovog ugovora država Srbija bi trebalo odmah da zatraži od Vlade Republike Crne Gore da se izruči Stanko Subotić kao državljanin Srbije, tako ovde piše, postoje svi elementi, postoji optužnica, zapravo je taj postupak pred Specijalnim sudom, pre 15 dana je bilo ročište, postoje krivična dela za koje se dozvoljava izručenje.
Za takvo krivično delo se dozvoljava izručenje, ne dozvoljava se iz Švajcarske, pa je zato njegovo trajnije utočište tamo zato što je, kao što je rekla gospođa Radeta, ta međunarodna Interpolova poternica pogrešno formulisana, pa se on tereti za zloupotrebu službenog položaja, to vam je neko krivično delo iz onog sockomunističkog vremena, koje i vi neki ovde pamtite ili delo prevare, ali nikako za organizovanu kriminalnu grupu koja ubija, koja je naredila određena ubistva.
Jer, kao što smo citirali onda, a to je, na kraju krajeva, i dostupno BIA, jer postoji zaključak vlade Republike Srbije, one vlade u kojoj smo zajedno bili, iz 1999. godine, čini mi se januara, zvanični zaključak kada je ministar policije bio iz SPS, da je nedvosmisleno dokazano da je Stanko Subotić Cane, pored ovih drugih, naručio ubistvo zamenika ministra policije Radovana Stojčića-Badže i nikom ništa.
Posle 2000. godine krene dr Vojislav Šešelj, krene SRS da se razračunava sa tim i u međuvremenu vidite šta se dešava. Ovi tajkuni poprimaju sve veće dimenzije. Uvećavaju svoj kapital, Mišković, Beko, Đunić i ostali kupuju krvavim i kriminalnim parama preduzeća po Srbiji. Niko ništa ne preduzima. Neko je kriminalcima koji su ovoj kokainskoj mafiji, sa kojom je država krenula u obračun i pohvaljena i od Amerikanaca i od ne znam koga, izdavao državljanstva.
U ovom trenutku ne znamo čiji je sve državljanin Darko Šarić. Milo Đukanović je izdavanje državljanstva njemu pravdao jednostavnom stvari. Kaže da je podneo pre nego što je protiv njega bila podignuta srpska optužnica i raspisana poternica Interpola, citiram Mila Đukanovića, nema ni bezuslovnu osudu, zamislite, kaže Milo Đukanović, više od godinu dana, tako tvrdi, pa kako stoje stvari zašto da mu ne da?
Uostalom, Crna Gora kao država koja je stecište za beg svih kriminalaca sa čitave planete, ali Subotića pre svega, izdala je i državljanstvo Taksinu Šinavatri, eks premijeru Tajlanda, koji je u svojoj domovini pravosnažno osuđen na robiju.
Mi sada dolazimo do jedne ozbiljne situacije. Da li će ova pokrenuta akcija od strane i Borisa Tadića, i Snežane Malović, i Homena i svih ostalih i Radisavljevića, koga smo pozivali takođe da dođe na sednicu Odbora za bezbednost, a njegova bezbednost je sada, kao što čujemo lično ugrožena, da li će oni smoći snage i čija pomoć im je potrebna u tome, ako oni to sami ne mogu?
Pa vrha Demokratske stranke, jer sve dok Demokratska stranka ne bude odlučna u tome da poveže organizovani kriminal sa politikom, mi ćemo imati i veće političke tenzije u zemlji, kao što su u Aranđelovcu ovih dana, pa će oni koje finansira Stanko Subotić Cane i Šarićeva grupa i tajkuni u Srbiji, a to je ova SNS, da idu tako slobodno i nesmetano po gradu, kao što to rade ovih dana i noću u Aranđelovcu i da tuku ljude.
Gospođo Đukić-Dejanović, i vi i ja smo Kragujevčanke, vi znate da je ta grupa tih ljudi osionih i koje plaća mafija, a to država treba da ispita do kraja i pre svega Agencija za borbu protiv korupcije, da je ta grupa, samo što je njihov vođa u našem gradu stariji sin Tomislava Nikolića, Radomir Nikolić, kako su i rekli članovi porodice Novaka Đokovića, zaslužna za to što je Kragujevac izgubio investiciju vrednu 14 miliona evra i što je "Femili sport", čiji je vlasnik Srđan Đoković, otac Novaka Đokovića, odustao od investicije u Kragujevcu.
Evo, vidite, znači, to je bila uvertira. U Kragujevcu su organizovano izvršili hajku na drugi reket sveta, na Novaka Đokovića. I ne samo to, nego sa antiustavnom diskriminatorskom i antisrpskom konstatacijom - da je on, zamislite, Šiptar sa KiM, pa šta ima da traži u Kragujevcu.
To je strašno. Da se čoveku podigne kosa na glavi. Takvi isti sada učestvuju u jednom gradu u Šumadiji, u koji odlazimo i vi i ja u kampanju, kao i mnoge druge kolege, koje nisu iz našeg kraja, vrše atak na aktiviste i vaše, i SRS i DS, pa zamislite da im se da vlast, a finansira ih mafija? Evo ove grupe, Canetova grupa, koja je naručila sva ova ubistva - i Baje Sekulića, i Bokana i ostalih?
Ja sam samo ovo Badžino spomenula, zato što je postojao i dalje postoji i dan-danas u arhivi zvanični zaključak Vlade. Oni bi onda bili u stanju, gospođo Đukić-Dejanović, onako osioni i bahati, izobličeni da kažem, u svojoj mržnji i u svemu onome i u cilju da opravdaju sredstva koja su im dodeljena, da najpre izvrše puč u SRS, a onda - da kroz sistem pokušaju da dovedu kriminalce na vlast i da to opravdaju.
Znate, neće Milo Đukanović, jer najpre Stanko Subotić Cane je njegov igrač, Milo Đukanović neće tek tako da puca na prazno. Kada su se on i Nikolić i Vučić sastali u hotelu "Ric" u Parizu, u oktobru 2007. godine, a kasnije je Nikolić izjavio da je to bio sasvim slučajan susret, eto on se tu zadesio, išao je sa nekim da ugovara posao oko izgradnje jednog projekta u Novom Sadu, što je takođe jedan mafijaški projekat i lopovski, pre svega, jer prevarili su određene partnere iz Rusije, i tako slučajno je sedeo Milo i pita ga – gde si ti Tomo, nisam te video odavno. Ovaj priđe i rukuje se sa njim. Vi verujete u to? Ne verujete, pa ne veruje ni srpska javnost.
Ratko Knežević tvrdi, i to je tvrdio pred zvaničnim organima, dakle, dao je izjavu za specijalno tužilaštvo Srbije, dao je izjavu pred sudom u Zagrebu, gde se vodi proces za ubistvo Iva Pukanića, da su se ti ljudi, koji se nalaze, jedan od njih u parlamentu ovde, suprotno volji građana i ovaj drugi koji harači po Aranđelovcu, gde šalje 60 svojih mafijaša, sa automobilima, audijima i džipovima - da noću idu i tuku aktiviste stranaka u izbornoj kampanji, ti isti ljudi sada nesmetano zagovaraju neki bolji život i, kako oni kažu, promene.
Jer vi kada uđete u Aranđelovac od orašačkog puta vi iz Kragujevca vidite da su izlepljene sve te slike. Pa danas je jedna dnevna novina objavila da su štampali 50 hiljada plakata. Ma, kakvi! Sto hiljada! Jer para imaju koliko hoće. Nije samo od onih pet miliona, koje je Cane dao za taj projekat u "Ricu", nego kasnije ko zna koje tranše su stizale, i ko će to da ispita, gospođo Đukić-Dejanović?
Ne možemo mi da čekamo da se Stanko Subotić uključi ponovo u neku emisiju i da kaže, ako bude video da je taj projekat propao, a na kraju će morati, ako državni organi budu radili svoj posao i hapsili - dao sam im tad pet miliona, a posle toga su mu tražili više. Ko će još da govori o tome? Zašto nije pozvan pred nadležne organe, da ovde u Srbiji, da iskaz Ratko Knežević, preko koga smo i na osnovu čijih izjava sve to saznali.
Prema tome, mi mislimo da ovaj ugovor u pravom smislu reči neće da znači ništa. Znate zbog čega? Zbog toga što se ispunjavaju, dakle, po ugovoru i sa naše strane, države koje je zamolila, ako to bude uradila, a pre toga bi morali da nam objasne opet, a nije tu gospođa Malović, ni gospodin Homen, da li je izvršena izmena optužnice za Subotićem, dakle, ova ovakva, kakva jeste, validna po ovom ugovoru - da se on onog trenutka kada kroči na Sveti Stefan izruči u Srbiju.
Gospodine Šutanovac, država ako želi, vi to vrlo dobro znate, i kao odgovoran čovek i valjda ozbiljan političar koji je na vlasti, je li tako, ministar ste odbrane, država ako hoće, tj. ako vi hoćete iz DS, za 24 sata može da se obračuna sa onima koji su povezani sa mafijom.
Tako da, evo sada mi ovde, kolege i završavamo time, daju i onu informaciju koju čak i mediji objavljuju – da će ta imperija i ta porodična takva slika o moći i o bogatstvu, ne samo od strane Nikolića i Vučića, nego i svih onih koji su im bliski, da se širi sve do trenutka dok vi ne budete krenuli da radite ozbiljno svoj posao.
Same izjave, pismo Borisa Tadića, nemogućnost da donesemo prave zaključke, zbog čega je gospodin Todorović i smenjen na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, koče nas da isteramo tu stvar do kraja.
Jer, gospođo Đukić-Dejanović, kada ste bili u Aranđelovcu, kao i ja mogli ste čuti i svojim očima videti, pa na kraju išli su juče i gospoda Martinović, Todorović i Krasić, dakle, ta dvojica obećavaju svakom poljoprivredniku kome unuk ostane na selu - da će da mu kupe po dve krave, ne znam koliko ovaca itd. To neće da urade svojim novcem. Ovaj neće sigurno na povocu iz Bajčetine da dovede kravu u Aranđelovac. Neko to mora da plati, a platiće mafija, jer on drugih para nema. Nije ih zaradio odavde iz parlamenta.
Zato, gospodine Šutanovac, poručite Borisu Tadiću odavde sa ovog mesta i vašima iz DS da krenu da onda ovaj posao rade do kraja. Ako ga budete tako uradili i dakle to je u interesu i političkih prilika u zemlji i stabilnosti ove države i, pre svega, što je to naša obaveza, uradite taj posao - imaćete podršku SRS.
Jer da nije tako, mi ne bismo kao ljudi koji idemo normalni ulicom, koje niko ne štiti, pokretali ovakva pitanja i, što se kaže, stavljali mafiji prst u oko. Vi, ako ste spremni to da uradite, onda će to biti spas za ovu državu. Ako toga ne bude, nama spasa i pomoći nema.

Koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman na član 1, gospodine ministre, da bi od samog početka izvršila ne samo pravno-tehničku redakciju zakona, već da bi uradila i odgovorno, kao što to rade svi poslanici SRS, kodifikaciju u skladu s onim što zakon suštinski treba da uredi.
Naime, vi jeste u članu 15, u obavezama i odgovornostima učenika i studenata u ustanovi, predvideli na koji način se to ostvaruje. Međutim, bilo je neophodno, kao što ste to i prihvatili, jer ona je, pre svega kao pravnik i kao poslanik stranke koja želi da na svaki način poboljša tekst zakona to učinila, ali s druge strane, otvaraju se pitanja na koja možda sada imate ili nemate odgovor, međutim, vi ćete, kao odgovoran čovek, da kažete u toku rasprave kako mislite, kada vrlo dobro znate kako ste ograničeni budžetskim sredstvima, a mislim na Ministarstvo finansija, da ovaj osnovni član zakona mi realizujemo i ostvarimo.
Živim u univerzitetskom centru, u Kragujevcu, gde se u više navrata u proteklih nekoliko decenija vrši renoviranje ustanova, kao što i profesor Đukić-Dejanović takođe zna, kao redovni profesor Univerziteta, i mi nemamo dovoljno smeštajnog kapaciteta za sve studente koji posećuju naš univerzitetski grad.
S druge strane, gospodine ministre, vi imate Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, koje po svojoj osnovi ne mora svoja budžetska sredstva, osim za davanje stipendija, da koristi za opremanje učeničkog i studentskog standarda, odnosno studentskih domova, niti da učestvuje zajedno sa lokalnim samoupravama u njihovoj izgradnji, u renoviranju, a samo u 2009. godini je potrošeno na specijalizovane usluge iz budžeta Republike Srbije, iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, 8.450.894.000 dinara i usluga po ugovoru 226.383.000 dinara.
Prema tome, suština je u tome kako će ovaj zakon da se sprovodi u praksi. Jer, juče smo govorili i koleginica Jocić i mi ostali o tome kako nemamo najmanje za jednu trećinu smeštajnih kapaciteta u predškolskim ustanovama po gradovima u Srbiji i da tek svako peto dete u Srbiji ima mogućnost da boravi u obdaništu. Kako ćemo onda da obezbedimo učenički i studentski standard u gradovima?
Verujem da i Beograd ima taj veliki problem, kao i Novi Sad i Niš, ali govorim za Kragujevac, gde je to zaista uz neke napore lokalne samouprave, učestvovanje u tome i nekih malih pomaka koji su bili za renoviranje u ranijim periodima, ali to je nedovoljno, jer svima nama trebaju sasvim nove zgrade i novi smeštajni kapaciteti. Hvala.

Gospodine Novakoviću, javljam se na osnovu člana 27, a vezano za član 31. koji tretira i mene i vas kao potpredsednike Skupštine. Vas član 27. … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Novakoviću, to nije trajna povreda. Molim vas da zamenika generalnog sekretara gospodina Pudara, a sad se javljam na osnovu člana 104, zamolite da vam objasni tumačenje Poslovnika.
Naime, član 100. vam lepo kaže da se narodni poslanik javlja za povredu Poslovnika nakon što je ona učinjena. Ne javljam se na osnovu članova 27. i 31. Ne mislite valjda da se jedan poslanik, gospodin Šami, gospođa Banović, gospođa Jocić, javlja po članu tog poslovnika, pa onda narednih pet sati niko ne sme? Ako vi tako tumačite Poslovnik, onda vi morate da potražite pravnu pomoć, najpre zamenika generalnog sekretara koji će vam reći da sam u pravu i da malopre nije trebalo da mi isključite mikrofon.
Sada reklamiram član 104. zbog toga što ste vi na izvestan način ovakvim tumačenjem povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste vi, baš kao i ja, član Radne grupe za prava deteta. Moja je dužnost da obavestim ostale narodne poslanike da smo vi i ja bili u privilegovanom položaju u odnosu na sve druge narodne poslanike, i u odnosu na gospođu Radicu Jocić, koja je naš ovlašćeni predstavnik, pa čak i na članove Odbora za prosvetu.
Mi smo, kao što gospodin ministar zna, kao članovi Radne grupe za prava deteta mnogo ranije razmatrali ovaj Predlog zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, tako da smo mi znali šta Vlada hoće, a šta neće da prihvati. Sada su u neravnopravnom položaju naše kolege koje nisu članovi te radne grupe, koje nisu članovi Odbora za prosvetu, koje tek danas mogu da saznaju od gospodina ministra, ne na osnovu pisanog izveštaja Vlade, već na osnovu njegovog autentičnog izlaganja, šta to Vlada hoće, a šta neće.
Prema tome, vi ste dužni pre svega da ovde branite ne stav Vlade, nego stav narodnih poslanika, i da ne dovodite, na kraju krajeva, ni mene ni sebe u privilegovan položaj zato što smo mi imali prilike da ranije od ostalih poslanika čujemo stavove Vlade.

Hvala vam. Gospođo predsedniče, gospodine ministre, u ovom izdvojenom mišljenju ću govoriti samo o jednom sporazumu koji ste potpisali u avgustu mesecu 2009. godine, ne umanjujući značaj ovog sa Kraljevinom Španijom, vezano za vozačke dozvole, o čemu je govorio gospodin Todorović. Ali, ovo je zaista od izuzetne važnosti, kada je u pitanju sporazum sa Švajcarskom o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala, zato što je to put koji će omogućiti da rešite jedan nezavršeni slučaj, a to je duvanska mafija, na čijem čelu je Stanko Subotić Cane.
On se, po nekim informacijama koje su preneli mnogi evropski mediji, u najvećem broju dana u godini, osim u Crnoj Gori, gde ima utočište od svog političkog mentora Mila Đukanovića, čiji je finansijer i za koga obavlja sve prljave poslove unazad petnaest godina, nalazi u Švajcarskoj. Čak postoje ozbiljne indicije da on ima švajcarsko državljanstvo, svakako ima i državljanstvo neke druge zemlje, ali njegov najveći kapital je koncentrisan u Švajcarskoj, pored onoga što ima u Crnoj Gori, a što po predlogu naše zemlje, pošto je on stavljen na Interpolovu crvenu poternicu u avgustu mesecu 2007. godine, crnogorska vlast nije htela da mu oduzme, odnosno da stavi zabranu na korišćenje te imovine u Crnoj Gori.
Međutim, ovde sada postoji ozbiljna opasnost da će švajcarske vlasti da ga štite, iako se on, po saznanjima koja su izneli neki potencijalni svedoci u postupku protiv njega, a naročito gospodin Ratko Knežević, poznati crnogorski biznismen i nekadašnji predstavnik te države, odnosno Republike Crne Gore, dok smo još bili u zajedničkoj državi, u Vašingtonu...
Dakle, Stanko Subotić je ozbiljan kriminalac i vi to vrlo dobro znate. On ne samo da je označen kao vođa duvanske mafije, koji je naneo ogromnu finansijsku štetu državi Srbiji u periodu od više od deset godina, već je i neko ko se sumnjiči da je naredbodavac pojedinih ubistava u Srbiji, najpre Radovana Stojčića Badže, nekadašnjeg zamenika ministra policije, a zatim i drugih ljudi u lancu, koji su označeni kao deo duvanske mafije.
Ovaj sporazum u članu 2. kaže da će naša država da sarađuje sa Švajcarcima u oblasti borbe protiv svih kriminalnih aktivnosti, a naročito, i onda su nabrojana (od slova a. do slova l.) ta krivična dela. Međutim, gospodine ministre, mi smo sada u velikom problemu zbog činjenice da se na poternici koja je izdata za Stankom Subotićem u avgustu 2007. godine koristi isključivo jedna reč „fraud“, što znači prevara. Prevara, on jeste zaista evropski poznat i na Balkanu je jedan od najvećih kriminalaca, svi u Srbiji znaju da je prevarant, ali to nije pravno dobro uobličeno krivično delo na toj poternici.
Ovde imamo pod tačkom a. organizovani kriminal; zatim, pod tačkom f. trgovinu narkoticima, što može da ga dovede i te kako u vezu sa braćom Šarić, o čemu će naknadna istraga pokazati da je tačno; zatim, pod slovom j. pranje novca i privredni kriminal, što je tačno; korupcija, što se odnosi na kupovinu pojedinih političara u zemlji, pre svega Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Jer, kao što vam je poznato, gospodine ministre, BIA nas je obavestila pre 15 dana, na naše direktno pitanje, da su Nikolić i Vučić imali sastanke u hotelu „Ric“ u Parizu odmah pošto je za Stankom Subotićem Canetom raspisana Interpolova poternica zbog toga što je označen kao vođa duvanskog kartela, najvećeg na Balkanu, kao jedan od najopasnijih kriminalaca.
Dakle, po svedočenju, odnosno iskazima upravo malopre pomenutog gospodina Kneževića u više medija, kako u Srbiji tako i u drugim državama, oni su tog dana kada su se sastali, prvi pa drugi, pa ko zna koliko puta, BIA je rekla da ne zna prirodu i karakter tih susreta, ali svakako ih je bilo, dobili najmanje pet miliona evra za razbijanje SRS i za otimačinu stranke u trenutku kada je najveća opasnost pretila našem predsedniku, koji se već sedam godina herojski bori u Haškom tribunalu.
Sada možete da intenzivirate …
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, saradnju sa švajcarskim vlastima ako oni to budu hteli, ali sam sigurna da ga oni štite i da pre svega imaju, i uvek će vam reći, tu pravnu proceduru i smetnju zbog toga što je, ponavljam, pogrešno pravno formulisana poternica koja je raspisana za Stankom Subotićem; umesto reči „prevara“, trebalo je da bude „organizovani kriminal, krijumčarenje“ i sve ono što sam rekla. Zahvaljujem.