Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas uverim najpre da ovaj amandman nisam podneo iz nekih marketinških razloga, jer opština Rekovac, sa najvećom migracionom stopom stanovnika i gde je prosečna starost stanovnika preostalih 60 godina, priznaćete, nije zgodno mesto za slanje i upućivanje stranačkih propagandnih poruka.
Ovaj amandman sam podneo samo iz razloga da bih skrenuo pažnju sadašnjoj i budućim vladama na jednu veliku istorijsku nepravdu, koja je činjenica ne samo opštini Rekovac, nego i svim malim opštinama centralne Srbije, gde nije ulagano gotovo ništa u zadnjih 50 godina iz ideoloških razloga i te opštine su ostavljene na tiho izumiranje.
Naime, opština Rekovac, kao i one druge u centralnoj Srbiji, ko je tamo prolazio zna da su to prebogate opštine sa prelepim krajolicima, ali nažalost važile su za pročetnička i promonarhistička uporišta, pa su ostavljene da tako osiromaše.
Opština Rekovac je samo paradigma takvog stradanja. Naravno, neću da nabrajam sve druge opštine, ali želim da kažem da ne potičem iz tih krajeva, niti sam ikada tamo živeo i da nemam nikakvih ličnih ni posebnih razloga što ovo govorim, ali se zalažem za tu, da tako kažem, kap pomoći opštini Rekovac, jer oduzeti Beogradu šest miliona i dodati Rekovcu, za Beograd je to kap u moru, a za Rekovac je velika nada da će bar onoj deci, koja pešače i po 15 kilometara do škola, biti omogućeno kad-tad normalno školovanje. Valjda se može toliko i hvala vam.

Pošto je moja koleginica Ljiljana Nestorović aludirala na mene, jer sam taj član Odbora za bezbednost koji sam izjavio to što sam izjavio. Da bih joj pojasnio, želim da kažem koji su to organi Skupštine koji su slali neke poslanike sa namerom da vide šta to Bogoljub Karić nudi.
Dakle, gospođo Nestorović, postojale su dve vrste poslanika: jedni poslanici koji su tajno išli kod vašeg šefa na pregovore oko prelaska, dakle, oni koji su tajno išili kod gospodina Karića; a postoje i oni poslanici koji su išli sa dozvolom svoje poslaničke grupe. Da nije tako, nikada ne bismo saznali da to radi ono što radi gospodin Karić. Koji su to poslanici, saznaćete možda za nekoliko dana.
Prema tome, nemojte se uzbuđivati, pustite policiji da odradi svoj posao, pustite tužilaštvu da odradi svoj posao, pa se tek onda javite. Pa ako budete nezadovoljni, onda dođite i mene prozovite. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, izvinjavam se što na ovaj način uzimam reč, ali želim da demantujem pisanje nekih novina da ja napuštam svoj poslanički klub i sebe proglašavam nezavisnim poslanikom. To je notorna laž, a drugo, smatram da onaj ko sebe proglasi nezavisnim poslanikom to je isto kao da je raspisao javni tender za sebe, da je na javnoj proveri, pa ko da više.
Takođe želim da upozorim i ovaj parlament i građane Srbije da šiptarski lobi ne samo da radi u američkom Kongresu, nego radi i u ovom našem parlamentu. Vi ste videli da se pojedini poslanici već sada zalažu za nezavisnost Kosova, pa kada im to ne prođe, oni demonstrativno napuste Skupštinu. Taj šiptarski lobi radi preko nekih vanparlamentarnih stranaka, čijim se prljavim novcem finansira kupovina poslanika. Dakle, kupovina poslanika da bi se destabilizirao srpski parlament, da bi Vlada pala, da bismo mi ostali bez pregovaračkog tima u ključnim trenucima kad se odlučuje o sudbini Kosova.
Vi ste videli da se otimaju i glasovi radikala, ali otimaju se zato da bi se psihološki uzdrmali radikali kao najveća poslanička grupa. Dakle, te vanparlamentarne stranke, pa i strašni šiptarski lobi koji obrće milijarde narko dolara, na svaki način žele da pregovaračku poziciju sa Martijem Ahtisarijem i sa kontakt grupom preuzmu samo Albanci sa Kosova, bez naših srpskih predstavnika. Da li će to biti tako videćemo već u ponedeljak kada budemo glasali o budžetu.

Moj mladi kolega Marković je izrekao gomilu laži, a da nije pocrveneo. Možda to zato što pripada jednoj stranci koja je druge boje, ali nije bitno.
On je rekao da sam ja, kao, nagrađen od strane Vlade Srbije. Mogu da mu kažem, sa ovog mesta – gospodine Markoviću, nisam nagrađen, nego sam nagrđen. Jer, tu funkciju koju sam dobio obavljam besplatno, to je jedan od retkih upravnih odbora koji nije plaćen. Nijedan član upravnog odbora Akcijskog fonda, kao ni ja, njegov predsednik, nije plaćen.
Što se tiče naše podrške Vojislavu Koštunici, mogu da vam kažem da nam je čast da podržavamo Vladu Vojislava Koštunice, posebno Vojislava Koštunicu, koga smatramo najpoštenijim političarem za poslednjih 60 godina. Hvala lepo.

Žao mi je, nemam običaj da vodim ni sa kim polemiku, ali želim samo da kažem da je u danu kada je objavljen Službeni list, kada sam imenovan za mesto predsednika Upravnog odbora Akcijskog fonda, istog dana za člana Upravnog odbora Fakulteta dramskih umetnosti imenovan Dragan Đilas, član Demokratske stranke.
Nije mi jasno onda, ako sam tu bio nešto privilegovan, čija je bila nagodba i ko se sa kim nagađao. Prema tome, gospodine Markoviću, molio bih vas, ako već optužujete ovu vladu tako kako je optužujete, da razjasnite kako je moguće da mnoge funkcije republičke i u upravnim odborima, gde ste sve na vlasti, kako je to moguće u takvoj Vladi Vojislava Koštunice.

U obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana navodi se da je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti potrošača i međunarodnim konvencijama kojima je pristupila državna zajednica Srbije i Crne Gore.
To je tačno. Tačno je i jedno i drugo. Ali, isto tako tačno je ono što sam ja napisao u svom obrazloženju. Moje obrazloženje glasi: "Velike multinacionalne duvanske kompanije, pošto su osigurale svoje proizvode kao svetski brend, utiču na pojedina nacionalna zakonodavstva da zabrane reklamiranje domaćih duvanskih proizvoda iz konkurentskih razloga, a ne iz razloga zaštite zdravlja. Zabranom oglašavanja duvana i duvanskih proizvoda nerazvijene industrijske zemlje gube ogromna sredstva koja se ubiraju kroz poreze, a i u gubitku su marketinške organizacije, kao i prenosioci oglasnih poruka, što u krajnjoj liniji smanjuje broj zaposlenih u ovim organizacijama i u svim pratećim delatnostima duvanske industrije".
Dakle, ni na kraj pameti mi nije da zagovaram reklamiranje duvanskih proizvoda. Međutim, ovde je reč o jednoj hipokriziji multinacionalnih kompanija koje, pošto su se obogatile i napunile budžete svojih visokorazvijenih zemalja, one više nemaju interesa za reklamiranje cigareta. Dosetili su se tek pre neku godinu da zabrane reklamiranje cigareta. Mnogo pre toga, decenijama su nas uporno bombardovali svojim duvanskim proizvodima, dok ti duvanski proizvodi nisu postali svetski brend. Sada apsolutno nemaju više potrebe za reklamiranjem.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je strašno to što te duvanske industrije koje su svojim proizvodima uništile zdravlje milionima ljudima, odjednom se nalaze kao dušebrižnici zdravlja u drugim zemljama, ali samo iz razloga, ne zato što žele da ih zaštite, nego zato da slučajno neka nacionalna duvanska industrija siromašnih zemalja ne istakne svoj brend novih cigareta.
Dakle, svoj amandman sam morao da obrazložim i da ponovo naglasim da ne želim ni ja, a verovatno ni potrošači da se duvan i duvanski proizvodi reklamiraju. Želim samo da napomenem da je to nečasno u odnosu na ove visokorazvijene industrijske zemlje, koje su se obogatile na račun siromašnih zemalja, gde sada u siromašnim zemljama niko ne kupuje domaće cigarete, nego naprotiv, upravo kupuju taj brend koji su oni lansirali. Hvala.

Mislim da je nepotrebno govoriti koliko je smešan naziv - proizvođač oglasnih poruka. Dakle, ta kovanica ne samo da je jezički rogobatna, nego je i neprihvatljiva u komunikaciji, iz razloga što je to ostatak verovatno iz Kardeljevog vremena, kada su bili inokosni poljoprivredni proizvođači i razni proizvođači. Tako se našla i ova kovanica - proizvođač oglasnih poruka.
Umesto takvog naziva predložio sam da se to zove agencija za oglašavanje ili pak marketinška agencija, a da nikako ne može da stoji ovo - proizvođač oglasnih poruka, bez obzira što se u obrazloženju predlagač zakona poziva na Zakon o privrednim društvima i Zakon o privatnom preduzetništvu, jer u tim zakonima koje sam pregledao apsolutno ništa nije nespojivo sa nazivom koji sam predložio.

Članom 15. predlagač zakona određuje ukupno trajanje TV blokova i utvrđuje procente koliko smeju iznositi reklamne poruke od ukupno dnevno emitovanog programa komercijalnih TV stanica. Dakle, nezakonitim mešanjem u uređivačku politiku zakonodavac želi da propiše komercijalnim stanicama koliko smeju vremena da upotrebe u emitovanje reklama.
Ovo je naročito važno stoga što se u poslednje vreme sve češće govori o privatizaciji TV stanica, i sada kako ćete vi jednoj komercijalnoj TV stanici, koja živi od tržišta, koja mora tržišno da se ponaša, da odredite koliko sme u procentima da objavljuje reklame.
Naravno da svaka komercijalna stanica koja predimenzionira reklame neće biti gledana. Prema tome, oglašivači neće ni biti zainteresovani da oglašavaju svoje proizvode na takvoj TV stanici. Pustite zato vi komercijalne TV stanice da se one tržišno ponašaju, da uređuju svoje programe, a koliko će vremena oni upotrebiti za TV oglašavanja, to je njihov problem.
Dakle, problem je i oglašivača, jer, ponavljam, ukoliko se te komercijalne TV stanice neposlovno ponašaju, ukoliko odbijaju gledaoce da gledaju njihove programe, takva TV komercijalna stanica neće imati ni zainteresovane ljude - oglašivače koji će se reklamirati preko takve TV stanice.

Gospodine ministre, potpuno se slažem sa vama što ste rekli, ali ne slažem se kada se pozivate na evropsko zakonodavstvo.
Naime, imam preko 20 amandmana, više se neću javljati za reč, ali ćete mi dozvoliti da kažem još nekoliko rečenica.
Dakle, gospodine ministre, nemojmo se oko ovog zakona pozivati na evropsko zakonodavstvo. Ovaj zakon je išao na ekspertizu pred neke evropske stručnjake, ovaj naš predlog zakona o oglašavanju, i ja ću vam samo citirati kako ga je prokomentarisao Englez Toni Kinzberg, ekspert iz ove oblasti, koji u pismenoj formi dostavlja Privrednoj komori svoje sledeće mišljenje:
"Predlog zakona o oglašavanju Republike Srbije očigledno sadrži pozajmljene elemente iz mnogih postojećih evropskih sistema za oglašavanje. On je izabrao pravila koja potiču iz raznih evropskih zemalja. Dok je u mnogim slučajevima taj odabir mudar, on međutim sadrži i neke od najgorih karakteristika tih postojećih sistema. Konačan rezultat je predlog koji kao da je osmišljen da spreči, a ne da olakša napredovanje ekonomije i uspešnu industriju oglašavanja. Rekao bih da su mladoj ekonomiji u tranziciji potrebna ohrabrenja, a ne inhibicija." To je i protivno vašem sloganu, što ćete se uveriti i u kasnijem amandmanu, "kupujmo domaće".

Želim da vas obavestim da poslaničku grupu SPO i NS ove provokacije ne zanimaju. Mi smo odlučili da ne uđemo u raspravu o ovim amandmanima, da bi što pre došli do glasanja. S druge strane, želim da vas obavestim da prihvatamo sve amandmane koje je podneo gospodin Miloš Aligrudić, ali isto tako ne prihvatamo nijedan amandman koji su podneli gospodin Žarko Obradović i gospodin Milisav Petronijević, iz razloga što svi njihovi amandmani suštinski i bitno menjaju ovaj predlog izmene i dopune zakona.

Iako sam rekao da se neću javljati za reč, ali zaista posle izlaganja Bakija, sa ovoliko ostrašćenosti i ovoliko neistina, samo ću reći par rečenica. Reći ću, pre svega gospodinu Bakiju, da je laž da treba izdvojiti toliko milijardi iz budžeta, jer preživelih Ravnogoraca ima samo tu i tamo, oni koji nisu izginuli na Kočevskom rogu, koji nisu postreljani kod Zidanog mosta, koji su se dokopali slobode od Australije do Kanade. Dakle, ovde ih ima veoma malo.
Drugo, gospodine Baki, Ravnogorci se nisu borili ni za penzije, ni za privilegije, ni za činove, ni za stanove. Borili su se i u borbu polazili sa verom u boga, za kralja i otadžbinu, i to ih je koštalo života.

Moramo konačno da kažemo i da razrešimo to oko mišljenja Vlade. Gospodo, mišljenje Vlade trebalo je da da nadležni ministar koji pripada SDP-u i on ga nikada neće dati. Da budemo jasni. Što se tiče, gospodine Meho, ništa vam ne zameram, vi odlično sve znate o ravnogorskom pokretu, ali ovde, gospodine Meho, o tome mnogo više zna i gospodin Spaho, pa neka vam on ispriča nešto.

Žao mi je, gospođo Nestorović, što se niste dogovorili sa partijskim drugom Mehom. On je maločas, ako dobro pamtimo, rekao da nemamo mišljenje Vlade i da je neuobičajeno da raspravljamo o jednom zakonu bez mišljenja Vlade. Sada čujemo od gospođe Nestorović da postoji mišljenje Vlade.

Molim vas, čuo sam da postoji negativno mišljenje Vlade. Tri puta sam bio na Odboru za rad, na matičnom odboru koji treba da reši ovaj slučaj. Međutim, sva tri puta nismo imali mišljenje Vlade. To sam i rekao. Po čemu sada gospođa Nestorović kaže da ima mišljenje Vlade.

Da se razumemo, ovde sam čuo da se Vuku Draškoviću zamera što nije protestovao u slučaju Gurovića ili što je blago protestovao.
Molim vas lepo, gospodin Drašković je ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore. Nije ministar inostranih poslova SPO. Ako je do sada oficijelna politika ove vlade i ove države bila da su ravnogorci fašisti, kako Vuk Drašković može kao ministar inostranih poslova da tu tezu brani pred Hrvatima?
Dokle god mi zastupamo tezu da su ravnogorci fašisti, naše Ministarstvo inostranih poslova, a i svi drugi u Vladi ne mogu da zastupaju suprotni stav. Jer da je Vuk Drašković zastupao suprotni stav, svi bi rekli Vuk Drašković vodi privatnu politiku stranke. Hvala.