Zahvaljujem.

U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije i svake godine Republika Srbija izgubi od 35 do 38 hiljada stanovnika i, ako se ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za sam ulazak u proces.

Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj.

Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu.

Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti proces i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji bilo prirodnim putem ili putem vantelesne oplodnje. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko žele još dece i ukoliko je jedini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije, članom 63. koji kaže da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome.

Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj Predlog izmene i dopune Zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

U ime Srpske radikalne stranke podnela sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.

Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi od 35.000 do 38.000 stanovnika i ako se ovako nastavi za četrdesetak godina imaćemo blizu 3.000.000 stanovnika manje.

Danas se rađa oko 100.000 dece manje nego pedesetih godina prošlog veka. Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300.000 parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj.

Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu.

Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, zakonom treba regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja BMPO od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja za zamrzavanje i odmrzavanje materijala.

Omogućiti BMPO i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji bilo prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko žele još dece i ukoliko je jedini način da se ponovo ostvare kao roditelji upravo BMPO, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je između ostalog garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati.

Predlažem da podržite ovaj predlog izmena i dopuna zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi od 35 do 38 hiljada stanovnika i, ako se ovako nastavi, za pedesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas. Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni, da se osećaju usamljeno i bespomoćno. Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj. Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi, koja ispunjava medicinske uslove, da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku RFZO. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane RFZO, kao i omogućiti proces biomedicinski potpomognute oplodnje sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem ili putem biomedicinske potpomognute oplodnje. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se pojavio neki problem ili ukoliko je jedini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući. U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.

Danas smo svedoci izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine naša zemlja izgubi 35.000 do 38.0000 stanovnika. Ako se ovako nastavi za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problem sa neplodnošću dolazimo do toga da je Zakon o boimedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do Komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Stoga bih trebalo postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna što trenutno apsolutno nije slučaj. Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske ulove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanja muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za zamrzavanje i odmrzavanje materijala.

Omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem ili putem biomedicinski potpomognute oplodnje. Zašto bih ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se pojavio problem i ukoliko je jednini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo.

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga.

Predlažem da podržite ovaj predlog izmena zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi 35 do 38 hiljada stanovnika i ako se ovako nastavi za 40-ak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas. Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problem sa neplodnošću dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazaka u proces. Kao neko ko je i sam prošao ovaj proces mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno. Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna brza i pristupačna što trenutno apsolutno nije slučaj.

Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni u individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka. Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku RFZO. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinske potpomognute oplodnje od strane RFZO kao i omogućiti proces biomedicinski potpomognutoj oplodnji sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti kao i parovima koji su zdravstveni materijal zamrzli pre nego su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova RFZO za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se u međuvremenu pojavio problem i ukoliko je jedini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo. Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije, članom 63. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi od 35 do 38 hiljada stanovnika i ako se ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Danas se rađa oko 100.000 dece manje nego pedesetih godina prošlog veka. Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300.000 parova ima problem sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji vrlo važan, a problem nataliteta jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni, da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj. Zatim, neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane RFZO, kao i omogućiti proces biomedicinski potpomognute oplodnje sa zamrznutim materijalom, parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova RFZO za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti biomedicinsku potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se u međuvremenu pojavio problem i ukoliko je jedini način da se ponovo ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63, koji kaže da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga, predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

U ime SRS podnela sam amandman na član 16. postojećeg člana 114. stav 1. predloga zakona, gde se posle tačke 11. dodaje tačka 12. i glasi – Svako lice koje javno kaže da se u Srebrenici desio genocid, treba biti kažnjeno doživotnom kaznom zatvora.

Amandmanom se brani istina da u Srebrenici nije bilo genocida. Hoćemo li dozvoliti da Nataša Kandić, Sonja Biserko, pa i pojedini poslanici, razni mediji i ostali plasiraju laži da je srpski narod počinio genocid u Srebrenici? Državni i nacionalni interes je da najoštrijom zaprećenom kaznom spreči propagiranje lažnog stava da je u Srebrenici počinjen genocid.

Država ima obavezu da institucionalno brani sopstvene interese i da svako ko kaže javno da je u Srebrenici bilo genocida treba da zna da ga čeka doživotna zatvorska kazna.

Ovakvim stavom se brani status Republike Srpske, ali i ceo srpski narod koji je nametanjem izmišljene teze želi da se proglasi zločinačkim i genocidnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi od 35.000 do 38.000 stanovnika i ako ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas. Ako svemu dodamo i činjenicu da više od 300.000 parova ima problem sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju da bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj. Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka. Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces BMPO sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, treba omogućiti finansiranje za zamrzavanje i odmrzavanje materijala, omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se u međuvremenu pojavio neki medicinski problem i ukoliko je jedini način da se ponovo ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo.

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63. Ovaj problem je veoma važan i veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Prosečna starost stanovništva u našoj republici je 43 godine. Republika Srbija svake godine ima manje od 35 do 38 hiljada stanovnika. Dakle, godišnje nestane jedna opština kao posledica negativnog prirodnog priraštaja.

Pedesetih godina prošlog veka rađalo se 160 hiljada dece, a danas se rađa 100 hiljada dece manje, znači nešto više od 60 hiljada.

Broj stanovnika Srbije je palo ispod sedam miliona, a ako se ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Ako, svemu dodamo i činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o bio medicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Borba sa neplodnošću može biti jako duga i iscrpljujuća. Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Pritom, medicinske analize često nije moguće uraditi u matičnoj bolnici, jer ne postoje uslovni, pa su parovi prinuđeni da ih rade privatno. Takvih je bolnica u unutrašnjosti jako puno. Konkretno, bolnica u Smederevskoj Palanci, odakle ja dolazim, ne radi 80% analiza potrebnih za komisiju za ulazak u proces.

Apelujem na ministra zdravlja da se sve bolnice u Srbiji opreme kako bi sve analize za biomedicinski potpomognutu oplodnju mogle da se rade i na taj način u mnogome umanje troškovi pripreme, kao i da se skrati vreme koje je u ovom slučaju dragoceno.

Zatim, problem starosne granice. Zašto ograničavati? Treba dozvoliti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka. Starosna granica može negativno da utiče na psihu žene koja se bori za potomstvo, a poznato je da je jedan od važnijih faktora upravo psihološko stanje žene.

Treće, ali ne manje važan problem koji treba regulisati zakonom jeste dozvoliti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima i ženama koji su se već ostvarili kao roditelji. Ovde ne mislim samo na parove i žene koji su roditelji postali uz pomoć biomedicinski potpomognute oplodnje, već i na one parove koji su svoje dete dobili prirodnim začećem.

Neretko se dešava da se žena ostvari kao majka, a da se zatim nešto medicinski iskomplikuje i da više ne može da ostane u drugom stanju. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se javio problem i ukoliko je jedina šansa da ponovo postanu roditelji baš biomedicinski potpomognuta oplodnja?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije, članom 63. koji u stavu 1. kaže da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i stav 2. da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome.

Još jedna samo rečenica. Molim vas da podržite ovaj predlog zbog alarmantne demografske slike i podrške svima koji prolaze kroz ovu borbu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Članom 31. Predloga zakona o dualnom obrazovanju propisano je da instruktor kontinuirano prati napredovanje učenika u saradnji sa koordinatorom, učenja kroz rad u cilju sticanja kompetencija propisanih standardom kvalifikacije, a da se ocenjivanje učenika vrši u skladu sa planom i programom nastave i učenja, zakonom i pravilnikom kojim se bliže određuje ocenjivanje učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Poslanička grupa SRS predlaže brisanje i ovog člana Predloga zakona i želi da ukaže na bacanje novca koje će privući primena ovog zakona, koje iznosi milione dinara.

Ta sredstva koja kažete da su već obezbeđena u okviru postojećih ograničenja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za program srednjeg obrazovanja, mogli biste da upotrebite za poboljšanje uslova za rad ustanova vaspitanja i obrazovanja, kao i za obezbeđivanje dostupnosti programa zasnovanih na naučnim argumentima i praksi.

Stimulacija dece i rani razvoj garantuju visoka postignuća i ostvarenje potencijala sve dece. Time biste učinili dužnu pažnju prema svim osetljivim grupama, nadarenoj dece, svoj deci koja odrastaju u Srbiji.

Poslanička grupa SRS, ukazivanjem značaja ranog razvoja, smatra da sva deca treba da budu ravnopravna u smislu da o njihovom potencijalu razmišljamo od samog rođenja, a ne kada dođu u srednju školu, kada ćemo kroz ovaj i ovakav zakon o dualnom obrazovanju ih pretvoriti u jeftinu radnu snagu. Zato, umesto u instruktore i koordinatore, uložite u programe podrške roditeljima i vaspitačima, koji su u presudnom intervalu, od rođenja do šeste godine, najznačajniji faktori u razvoju svoje dece.

Još jednom, poslanička grupa SRS je protiv ovog Predloga zakona, jer smatramo da je izuzetno štetan i neprimenjiv u praksi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poslanička grupa SRS predlaže brisanje i ovog člana Predloga zakona o dualnom obrazovanju. Članom 11. su taksativno navedeni uslovi koje poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad. Poslanička grupa SRS ne prepoznaje rešenja koja nudi ovaj predlog zakona kao vid obrazovanja u srednjim stručnim školama u Srbiji i svi znamo da se zakoni donose u kontekstu u kojem treba i da se primene, a u ovom predlogu zakona želje i mogućnosti se ne susreću u praksi.

Ovim zakonskim rešenjima manjka pažnje i posvećenosti privrednih subjekata koji srljaju da se uključe u njihovu primenu. Svi znamo da su deca jako osetljiva društvena grupa i ovaj predlog zakona bitno zalazi u slobode i prava koja su im garantovana. U najboljem slučaju i da je namera predlagača potreba zaštite prava na obrazovanje uvideli ste i sami da ovim potencirate i kontekst ekonomsko-socijalnih prava dece. Deca će raditi za 70% od minimalca, a nismo daleko od rizika da će zaposleni dobijati otkaz jer će imati jeftiniju zamenu.

S obzirom da je nemoguće amandmanima afirmativno delovati i popraviti ovaj zakon, naš stav je da se ovaj i ovakav predlog povuče iz procedure. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poslanička grupa SRS je podnela amandman kojim smo predložili brisanje člana 18. Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Nedavno smo govorili o Predlogu zakona o sistemu obrazovanja kao najznačajnijem sistemu vrednosti i evo sada govorimo o amandmanima na zakon o stručnom usavršavanju u javnoj upravi.

Ovaj predlog zakona je sam po sebi sistem zamena teza, jer kao sredstvo ne postiže zadati cilj, odnosno reformu javne uprave i profesionalizaciju u dovoljnoj i potrebnoj meri. Naime, u članu 18. naveli ste da do usklađivanja, odnosno donošenja akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, poslove Nacionalne akademije obavlja će Služba za upravljanje kadrovima.

Znači, dok se ne uhoda akademija, jedan broj uhodanih službenika uhodavaće se u zakonske inovacije ovog zakona, ali i novih pod znacima navoda nacionalnih reči i izraza, poput koučing i slično. Dosledno, nema šta, srpski jezik i elementi nacionalne kulture.

Podsetiću vas gospodine Ministre, član 10. Ustava Republike Srbije kažu da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a u stavu drugom, da se upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom, na osnovu Ustava. Prema tome, nemate ni jedno jedino opravdanje za upotrebu ovakvih termina, a nema ni potrebe, jer se u našem bogatom jeziku sigurno može naći neki adekvatan termin.

Svedoci smo da se u javnoj upravi zapošljavaju kadrovi sa raznim diplomama i raznovrsnim ugovorima i ma gde da su raspoređeni, njih ne interesuje posao koji ne znaju da rade, ali nisu zainteresovani ni da ga nauče. Tako imamo u javnoj upravi one kojima niko ne sme da uruči neki predmet da ga uradi, jer zna da nikada neće biti urađen, ali baš takvi kadriraju i bore se za rukovodeća mesta u hijerarhiji. Zato je onih koji znaju posao i rade i jedva čekaju da napuste javnu upravu.

Ako neko smatra da preko ove akademije može da obrazuje ili usavrši ove koji ne rade i ne znaju da rade, grdno se vara. Ovim predlogom se ne rešavaju suštinski nedostaci u sistemu kadrova koji rade u javnoj upravi. Dakle, ministre, problemi javne uprave su bespoštedno opterećenje državnog budžeta, neumerenost u zapošljavanju kadrova neodgovarajuće struke, bez dobiti u kvalitetu usluga javne uprave.

Pravilnik u sistematizaciji poslova i radnih mesta i uvođenje platnih razreda su ključ početka rešavanja problema sistema javne uprave, a obrazovanje i stručno usavršavanje odgovornost su pre svega pojedinca. Zato gospodine ministre, usvojite amandmane SRS, odnosno povucite ovaj zakon iz procedure, ojačajte koordinaciju, odgovornost postojećih budžetskih korisnika i uštedećete i državni novac i vreme. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 40. Predložili smo brisanje naslova iznad člana 40. i član 40. Predloga zakona.

Naime, ovim zakonom vi predlažete da čitav set stručnih poslova, kao što su priprema standarda, priprema programa i planova nastave, ocenjivanje kvaliteta udžbenika, odobrenje nastavnih sredstava i drugih, prepuštate tu nadležnost zavodu u okviru centra za razvoj programa i udžbenika.

Postavlja se pitanje koja je uloga ministarstva u sistemu obrazovanja i vaspitanja, ako odgovornost za ova važna pitanja vi dodelite centru?

Drugo, formiranjem koje kakvih organa i ustanova samo se gomila broj zaposlenih i funkcionera u okviru državne uprave, i skida se odgovornost sa ministarstva za poslove za koje je nadležno.

Mi iz SRS smatramo da ovo nije dobro rešenje i predlažemo da stručne poslove stavite pod okrilje, neposredno pod okrilje Ministarstva prosvete, amandmanima koji se odnose na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, nemoguće je popraviti sve nedorečenosti propusta i kolizije koje sadrži ovaj predlog zakona.

Ministre, na kraju ne mogu, a da se ne osvrnem na nešto što je zaista ostavilo jako utisak na mene ovih dana, a to je način na koji vi odgovarate novinarima kada vam postave za vas neugodna pitanja, pa ste tako novinaru na pitanje o dešavanjima u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu, odgovorili, citiram – Ma daj bre.

Ministre, ako niste sposobni da stojite iza svojih odluka, onda je najbolje da podnesete, po hitnom postupku ostavku. Hvala.

Zahvaljujem.

Član 60. reguliše ovlašćenja inspektora i SRS podnela je amandman, pre svega, na stav 4. ovog Predloga zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji koji kaže da inspektor ima pravo da, radi sprečavanja mogućeg prikrivanja dokaza, oduzme predmete, kao i medicinsku dokumentaciju i druge evidencije koje se vode u skladu sa zakonom, uz obavezu izdavanja potvrde o njihovom privremenom oduzimanju.

Mi zaista, i u amandmanu, kažemo da nemamo ništa protiv toga da inspektoru treba da bude dostupna na uvid dokumentacija ali ono zbog čega mi, pre svega, podnosimo ovaj amandman to je zbog oduzimanja dokumentacije, materijala ili ovih predmeta, jer smatramo da bi oduzimanje dokumentacije ugrozilo lečenje pacijenata čije je lečenje u toku, jer bez potpunog uvida u medicinsku dokumentaciju… Smatramo da doktor mora da ima pravi uvid radi procedure vantelesne oplodnje.

Ovim amandmanom smatramo da ne treba da se oduzima dokumentacija da ta zloupotreba može da se spreči fotokopiranjem dokumentacije ili eventualnim slikanjem samih predmeta, znači bez oduzimanja. Ova reč ovde treba da se izbriše. Znači, da se dokumentacija fotokopira i ostavi instituciji zbog lečenja pacijenata.

U samom obrazloženju neprihvatanja amandmana kažete da je nejasno i neprecizno definisan. Zaista ne znam šta je nejasno i neprecizno definisano ovim mojim obrazloženjem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, amandman koji smo podneli kolega Momčilo Mandić i ja odnosi se na oblast stanja javnog duga Republike Srbije, preciznije na direktne obaveze prema ovoj Evropskoj investicionoj banci za obnovu i razvoj kliničkih centara.

Amandmanom predlažemo da se izvrši usaglašavanje obaveze koja je 2016. godine iznosila 18 miliona 12 hiljada 195 evra, a sada vidimo da za 2017. godinu iznosi 34 miliona 768 hiljada 293 evra. Kako je toliko za godinu dana, odnosno sada planirana ova razlika, povećanje za 16 miliona 756 hiljada 98 evra? Ono što treba da kažete građanima Srbije, to je da li je to jedna od cena koju treba da plate građani Srbije na ovom pogubnom putu ka EU.

Takođe, treba usaglasiti ove datume otplate, poslednji datum otplate glavnice koji je u 2016. godini, kako piše planirano za 2. septembar 2038. godine, a sada vidimo u ovom planu za 2017. godinu 28. septembar 2040. godine. Pa, eto to je ono što smo mi predložili amandmanom.