Pa niste vi sebi smanjili platu, nego ste njima smanjili penziju.

Ne svađam se, apsolutno, nego govorim istinu.

Govorim istinu, kako penzioneri danas u Srbiji ne mogu da plate porez na imovinu. Penzioneri ne mogu da se leče. Penzioneri ne mogu da plate svoje životne troškove, lekove, ne mogu da daju džeparac unucima, unukama, ne mogu da voze kola zato što nemaju novca od svoje penzije za gorivo. Ne mogu apsolutno da imaju kvalitetnu ishranu. Oni ne mogu da budu u koraku sa kulturom ili da apsolutno sa novcem koji imaju posećuju kulturne manifestacije, zato što nemaju novca apsolutno nizašta. I vi ste ih osudili na doživotnu robiju, bez prava na pomilovanje, a ti ljudi su izgradili ovaj grad.

Zahvaljujem.

Ovaj zakon predložio sam ga ja, a zaista sam u konsultaciji sa generalom Sretom Malinovićem dao sam i ovo obrazloženje. Kao jedan od heroja mnogih ratova 90-ih godina, veliki profesionalac i kao pilot koji je i 1999. godine imao prilike da se suoči sa višestruko nadmoćnijim neprijateljem, savetovao je da situacija u vojsci nije dobra i da se zakonskim rešenjima mora popraviti između ostalog i materijalno stanje vojnika.

U Skupštini su naravno i drugi generali poput gospodina Delića, koji takođe razumeju o čemu se ovde radi. Vojnik u Srbiji je danas ponižen. Vojnik u Srbiji ima platu sa kojom ne može da kupi stan, a država mu taj stan ne garantuje, ne može da mu obezbedi. Vojnik u Srbiji je danas u situaciji da jednostavno ne može da plati svoje račune. Ne može svoju porodicu da prehrani. Ne može svoju decu da odškoluje i to su oni problemi sa kojima se danas suočavaju oni koji su branili našu zemlju i koji će, ne daj bože, biti u prilici da ponovo brane našu zemlju, ali i bezbednost i sigurnost.

Zemlja je ugrožena ovakvim materijalnim stanjem Vojske, zakonima koji postoje, a međusobno nisu usaglašeni, mnogim merama koje se više u Vojsci ne podrazumevaju, a za vreme gospodina Šutanovca kao ministra odbrane su se podrazumevale i kada sam gospodina Šutanovca - da li je moguće i da li je siguran u to da će uspeti da sprovede profesionalizaciju Vojske i da ukine redovno služenjem vojnog roka, ja sam tada bio skeptičan, a on me uverio da je čak i to moguće ukoliko predano i vredno radite na tome da Vojska Srbije izgleda poput najboljih armija u regionu i Evropi.

Međutim, situacija je danas mnogo gora, situacija je znatno lošija po njihov život. Jednostavno vojnici nemaju svoj stan, nemaju svoju kuću. Ja nemam svoj stan, ni moj otac nema svoj stan u vlasništvu. Moja porodica nema stan za razliku od gospodina Martinovića ili braće Vučić…

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije.

Kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnih nekoliko dana, „14. oktobar“ u Kruševcu je prodat neposrednom pogodbom Vlade Republike Srbije i investitora. Pri tom, nema nikakvih informacija u medijima o kojoj se ceni zapravo i radi, iz prostog razloga što je ovaj veliki gigant u Kruševcu iz petog pokušaja, neuspelog, otišao u bescenje, po rečima onih koji predstavljaju predstavnike radnika iz te fabrike. Firma kojoj je prodat „14. oktobar“ je nesporna i ima ogromne firme u svom vlasništvu. Međutim, ćerka firma koja je nedavno počela da posluje u Srbiji ima očigledno određene ne samo veze nego i posebne odnose sa Vladom Republike Srbije, s obzirom da se spekuliše da se radi o ceni od pola miliona evra.

Ono što je moje pitanje je – po kojoj tačno ceni je pogodbom prodat „14. oktobar“? To je prvo.

Postoje indicije i informacije da je u pitanju pola miliona evra, ali kada bi se samo kovačnica „14. oktobra“ isekla u gvožđe i prodala, vredela bi dva miliona evra. Kovačnica je samo jedan deo „14. oktobra“ u Kruševcu.

Ovo je pitanje veoma važno, zato što nas zanima do koje mere se u bescenje Vlada ophodi i prodaje imovinu Republike Srbije? Kako i na koji način ima povlašćenih investitora, privatnih lica, koji su u određenim čak i rodbinskim vezama sa pojedincima iz Vlade Republike Srbije ili iz Predsedništva Srbije, koji imaju priliku da dođu do ovako velike imovine za ovako mali novac?

Takođe je pitanje u vezi sa tim – kolika je pre prodaje procenjena vrednost „14. oktobra“ u Kruševcu? Pitanje je veoma važno, da bi znali koliko se zapravo izašlo u susret potencijalnom kupcu, koliko se Vlada Republike Srbije odrekla novca, odnosno stavila privatnom investitoru u džep? Koliki je, takođe, iznos subvencija za nova radna mesta? U medijima se govori o tome da će se otvoriti i nekih novih 150 radnih mesta, ali se ne tvrdi o tome da će prethodnih 130 radnika zadržati svoj posao.

Ono što je takođe važno, postavljam pitanje zato što je čak i moguće doći do njega po dostupnosti o informacijama od javnog značaja – kolika je cena „14. Oktobra“ i zašto je „14. oktobar“ prodat za pola miliona evra?

Takođe, da li je ministru privrede i da li je Vladi Republike Srbije u ovom ili nekom prošlom mandatu bilo koja privatna firma iz Srbije ili iz inostranstva uputila pismo u kome je rekla da je bila spremna da da mnogo veći iznos za „14. oktobar“ od ovog koji je Vlada neposrednom pogodbom zaključila?

Da li je istina da je jedan od rukovodećih ljudi u toj firmi u srodničkim vezama sa gospodinom Selakovićem, koji je generalni sekretar predsedništva Republike Srbije?

Da li je moguće da svaki put pre nego što neki funkcioner iz SNS sedne na fotelju ili njegov rođak ili njegov kum, prijatelj ili brat prethodno se na ovako netransparentan način bavi biznisom? Radi se o nekom ko je najavljen da je nosilac liste u Beogradu za buduće beogradske izbore. Zanima nas da li će se na ovaj način ophoditi sutradan ili ima nameru da se ophodi i prema Beograđanima, s obzirom da smo imali prilike da se uverimo na koji način je Vlada Republike Srbije, neposrednim pogodbama izašla u susret i „Beogradu na vodi“ i novom vlasniku „Depoa“, koji je pred veoma sumnjivim okolnostima privatizovao „Depo“ i isto tako kada je u pitanju deponija, odnosno spalionica u Vinči, kojom su milijarde obezbeđene privatnom licu dok Grad Beograd će imati samo štetu i neće imati korist od toga? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podržao bih amandman mojih kolega koji govori o tome da i ovaj amandman treba da se obriše iz prostog razloga što očigledno nije korektno da amandmani opozicije ne budu čak, gospodine ministre, od vas prokomentarisani.

Ja sam se na miru povukao da bih još jednom pročitao izmene i dopune Predloga zakona. Ono što je koleginica Marinika Tepić i moje kolege poslanici i poslanice iz DS, mislim da su suštinski želeli da doprinesu lošem predlogu izmena i dopunama i smatram da je zaista potrebno da se uključite u ovu diskusiju i da spasete svoj obraz i da počnete u poslednjim trenucima da usvajate amandmane opozicije.

Da li je kouč, da li je trener, da li je, kako beše, koči iz mađarskog sela u 15. veku, još jednom ponovite tu priču, maločas smo vodili debatu, pa nam još uvek nije ostalo do kraja razjašnjeno, zbog svega toga mnogi zli jezici, ne mi, ali zlonamerni govore da je u pitanju kočijaška akademija, a ne akademija koja će voditi računa o profesionalnijem radu državnih službenika, a znamo kako se državni službenici u Srbiji ponašaju, posebno oni koje je postavila SNS stranačkim zapošljavanjem, a nakon zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Dakle, veoma je važno da se uključite u debatu i da pokušamo da spasimo obraz, vaš kao ministra, nas kao narodnih predstavnika i da počnete da usvajate amandmane opozicije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, gospodine Ružiću, gospodine Đokoviću, ministre LJajiću, ono što je za nas čudno jeste da li ste na bilo koji način doveli ili uzeli u obzir stanje u kakvom se nalazi javna uprava u Srbiji kada ste predlagali ovaj zakon.

Da li možemo bez ovog zakona da rešimo sve ove probleme? Mislim da ne možemo, ali isto tako, smatram da ga nećemo rešiti, ovi problemi neće biti rešeni ni ako usvojimo vaš predlog zakona i ako na kraju Nacionalna akademija za stručno usavršavanje u javnoj upravi i zaživi sa svojih 30 zaposlenih u akademiji.

Mislim da je problem u tome što je, pre svega, vaša prethodnica, a sadašnja premijerka ostavila potpuni haos u javnoj upravi. Mislim da je stanje koje ste vi nasledili 10 godina iza stanja od 2012. godine, na dan kada je SNS došla na vlast. O rezultatima iz tog perioda, kada je u pitanju javna uprava, govorio je i predsednik, sadašnji, Republike Srbije, pohvalivši upravo i ministra koji je u to vreme, u tih četiri godine i vodio državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ono što je najveći problem jeste motivacija ljudi koji rade, koji su tih 700.000 zaposlenih, među kojima ima sjajnih ljudi. Postoje sjajni kadrovi koji su obrazovani, koji su sposobni, koji znaju šta je odgovorno vršenje svog posla i svoje dužnosti. Među tih 700.000 ljudi su i oni koji 20, 10 ili 30 godina rade u javnoj upravi, rade svoj posao odgovorno svakoga dana, ali 30 godina provode svaki dan za istim stolom, u istoj kancelariji i oni jednostavno nemaju nikakav motiv da krenu dalje ili da promene nešto, na sebi, u svom okruženju ili na svom radnom mestu.

Taj problem motivacije je katastrofalan u Srbiji, jer imate situaciju da su smanjene plate. Smanjene su plate u javnom sektoru. One se odnose upravo na ove ljude o kojima mi danas ovde govorimo i na koje vi pokušavate na neki način da utičete vašim predlogom. Ali, upravo ti ljudi imaju smanjenje plata, ne vrednuje se njihov rad. Niko apsolutno ne vodi računa o njihovom učinku, niti vrednuje njihov učinak. E, kako ćemo te ljude motivisati da zaista kroz vaš predlog sutra budu ljudi koji će tražiti od svojih pretpostavljenih, od svog posla neki veći maksimum nego što su ga davali u nekom prethodnom periodu, nikako.

Imamo situaciju da je nakon zabrane zapošljavanja po rečima ministra iz SNS, tadašnjeg, gospodina Krstića, je 50.000 stranačkih funkcionera, odnosno članova partijskih dobilo posao u javnoj upravi, 50.000, nakon zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, 50.000 partijskih knjižica je dobilo uhlebljenje. Nije onda čudo, gospodine ministre, kada kažu da samo SNS bolje živi u ovih pet godina u odnosu na sve ostale građane Srbije, jer je očigledno samo njima dozvoljeno da imaju posao u javnoj upravi, a sada kroz ovaj predlog zakona pokušavamo da ih nešto i naučimo da rade. Onda se često dešava da oni koji odgovorno, pošteno i savesno rade svoj posao, koji znaju zbog čega su na tim pozicijama, koji su došli preko raznih konkursa, vi ih na neki način ponižavate, jer ih svrstavate u isti red sa onima koji su došli preko raznih tetki, strini na svoja radna mesta, a ne znaju apsolutno ništa da rade. Čak su postali i rukovodeći kadar. I vi, sasvim sam siguran da to jako dobro znate i da ste se upoznali sa aktuelnom situacijom.

Kada govorite o vašem predlogu zakona, molim vas da mislite i na one policajce, na Ministarstvo npr. unutrašnjih poslova, na one profesionalce koji časno i pošteno rade svoj posao u srpskoj uniformi, da imaju u svojim kantinama na stotine i stotine ljudi, nekih devojaka, momaka, niko ne zna ni ko su ni šta su, ni odakle su se tu stvorili. U restoranima, u „29. novembru“, ne mogu da dođu na red da ručaju ili doručkuju od tih novih kadrova koji svakodnevno dolaze, iako postoji zabrana zapošljavanja.

Više od 250 zaposlenih nakon zabrane zapošljavanja je samo u ovom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde, takođe, oni koji su na konkursu dobili posao sebe pitaju zbog čega su pošteno studirali, završili fakultete. Nije ni čudo što nam mladi na kraju odlaze iz zemlje.

Javna uprava, javni sektor je slika i prilika i lice Srbije sa kojim vi komunicirate, pre svega, prema nekim mladim ljudima koji će odlučiti na osnovu toga kako vi uredite sistem da li će ostati u ovoj zemlji ili ne. Zašto bi neko ko je motivisan želeo da 30 narednih godina provede u javnoj upravi, ali pod uslovom da se učlani u SNS? Pre će otići iz zemlje, posebno još ako je vredno učio i ako je pošteno stekao svoju diplomu.

Imamo situaciju da na mnogim mestima imamo manjak zaposlenih. Uzmite primer opštine Paraćin. Predsednik opštine npr. nema arhitektu u svojoj upravi. Neko u Leskovcu nema nekog za javne nabavke, neko u Subotici nema čoveka koji se bavi nekim drugim poslom, a ima višak zaposlenih. Kako ćemo sada da ih prebacujemo iz jedne opštine u drugu ili iz grada u grad, pa ćemo nekog iz Narodne skupštine da prebacimo u Paraćin, pa da svakodnevno tamo ide na posao ili da se preseli tamo?

Mislim da je to neodgovorno prema onom ljudskom kapitalu koji poseduje naše društvo ili naš narod. Naši građani su ti koji sa svojim znanjem i umećem predstavljaju najveće bogatstvo u ovoj zemlji. Ako ih budemo tretirali na ovaj način, ako taj arhitekta u Paraćinu ne može da dođe na radno mesto zato što je SNS zaposlila u javnoj upravi 50 hiljada ljudi, onda mi ne šaljemo dobru poruku nekim budućim generacijama.

Imamo Branislava Paunovića sa Zvezdare, visokog funkcionera SNS, koji odgovoran za trovanje preko 150 klinaca u beogradskim osnovnim školama, 150 mališana je otrovano. Kako će sada ta Nacionalna akademija koja treba da ga uči, evo ovde piše, i o etici, i o integritetu zaposlenih… Kako će on da pohađa kurs etike kao visoki funkcioner SNS koji je paralelno, pazite u državnoj upravi, imao biznis, koji je za dve godine imao veći promet za 15 miliona? Kako i na koji način? Kako mu je Agencija za borbu protiv korupcije to dozvolila? To je opet pitanje za nadležne organe. Svaka čast Tužilaštvu što je hitno reagovala po tom pitanju. Ono što je veoma važno, kako će sada ta akademija i o kakvoj etici će ta akademija gospodina Branislava Paunovića da uči kada je zbog profita, koji je očigledan, naškodio, preko 150-oro dece je po raznim bolnicama, na kućnom lečenju, jer su se otrovali?

Pitam vas o najosnovnijoj etici i moralu, koji ne treba samo da postoje u ovoj akademiji, već je deo kućnog vaspitanja, deo je nekih državnih institucija, deo je nekog osnovnog političkog morala za koji se valjda svi zalažemo. U Srbiji očigledno ne postoji.

Zašto vam sve ovo pričam? Pričam vam o zaštiti integriteta. Pričam vam zbog toga zato što mi svakodnevno trpimo mobing od predsednice Narodne skupštine. Predsednica Narodne skupštine, kao što ste imali prilike da vidite u prethodnih nekoliko dana, je generalnog sekretara ponižavala pred očima cele nacije, a mislim da je to veoma loše. Opet vam govorim, ja to pričam, verujte mi, ne zato što ja ovde…

(Predsedavajući: Kolega Božoviću, samo o temi, molim vas. Nije tema predsednica Narodne skupštine.)

Ne želim apsolutno da se prepucavam sa bilo kim. To mi uopšte nije tema, nije ideja. To govorim jer ćemo sutra doći u situaciju da Maja Gojković, na primer, išamara gospodina Martinovića… (Isključen mikrofon.)

To govorim zbog svojih kolega, jer brinem za njih. Nikad ne znate šta može da se dogodi.
Ono što je veoma važno jeste da ste vi, želim da kažem vama gospodine Ružiću, napravili jedan simpatičan potez na početku vašeg mandata i mislim da je onako prihvaćen i shvaćen, makar od mene lično, odajem vam za to priznanje… S obzirom da je na delu digitalizacija i da smo u dobu digitalizacije, a za šta se i zalaže naša premijerka, mislim da ste izabrali dobar poklon kada ste joj kupili ne kuvalo, već elektronski aparat za kafu, i to je u skladu sa programom Vlade Republike Srbije. Svaka vam čast na tome.
Molim vas samo jednu stvar da joj date neke kapsule za mnogo jačim kofeinom i sa više kofeina, pošto očigledno Srbija stoji…
(Poslanici Srpske napredne stranke negoduju.)
… i nemamo apsolutno luksuz, nemamo vremena zato što svet i region svetlosnom brzinom idu u odnosu na nas.
(Ivan Manojlović: Vama sa malo kokaina.)
Kofeina.
Ako možete da umirite gospodu od preko puta koja je nešto nervozna, ali ako se javna uprava na ovaj način bude vodila u nekom narednom periodu, od Srbije neće ostati ništa, ova radna mesta neće imati ko da plati, sa svim ovim u Subotici, gradonačelnicima koji čupaju grkljane građanima, nećemo moći da krenemo dalje.
Prošle godine, sa tim završavam, 59 hiljada građana je napustilo Srbiju trajno. Ove godine, mislim, će se ispuniti ona predikcija da će biti do 80 hiljada ljudi. Mislim da je to veoma porazno za naše društvo, za Srbiju koja želi da postane moderna zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, pitanje oko kojeg se veoma malo vodilo diskusije među poslanicima, posebno među onima koji su samozvane patriote ili samozvani nacionalisti.

Veoma je važno za dostojanstvo jednog naroda i za ponos jedne države, a mislim da je parlament o tome propustio priliku da i razgovara i da postavlja pitanja onima koji vode ovu zemlju. Kako je moguće da nakon svega što se dogodilo Srpska lista, koju je podržala SNS na KiM, podrži Ramuša Haradinaja za predsednika kosovske vlade? Kakvo je objašnjenje što je optuženi za najteže zločine protiv čovečnosti nad Srbima, nealbancima, pa čak i Albancima koji nisu bili poslušni građani, su izvršeni najteži zločini na ovim prostorima?

Da li je moguće da je koalicioni partner Vlade Republike Srbije Ramuš Haradinaj zaslužio i zbog čega i koliko je to koštalo?

Govorimo o nekom ponosu, govorimo o tome kako se ponosimo svojom istorijom, govorimo o tome kako smo ponosni kao narod i kao nacija. Ispred Skupštine, predsednik Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije moraju da odgovore porodicama nestalih čija su lica na plakatima ispred Skupštine Republike Srbije. Oni koji su nestali, između ostalog, nestajali su i u tzv. „žutoj kući“.

Šta Tužilaštvo za ratne zločine radi ako ima nepobitne dokaze i ako postoji informacija da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije u posedu nepobitnih dokaza da je Ramuš Haradinaj ratni zločinac? Zbog čega Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ćuti? Da li je i to jedan deo koalicionog sporazuma između SNS i Ramuša Haradinaja?

Tokom jučerašnjeg dana predsednica Vlade Republike Srbije govori o dvostrukim aršinima međunarodnog prava kada je u pitanju Katalonija i kada je u pitanju Kosovo, a koje to međunarodno pravo vam daje za pravo da ratnog zločinca, koji je ubijao vaše sugrađane, podržavate da postane predsednik vlade na KiM? Da li zaista mislite, i kao predsednik Republike i predsednica Vlade Republike Srbije, da ima iskrenog pomirenja između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba, ukoliko Ramuš Haradinaj ostane premijer vlade republike Kosovo uz pomoć SNS?

Bio je hitan sastanak. Konsultacije koje je zakazao predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Da li je Ramuš Haradinaj bio na vezi? Da li je on bio deo konsultacija kada su u pitanju dvostruki međunarodni aršini.

Zašto ni predsednik Republike Srbije, ni predsednica Vlade Republike Srbije nisu ni jednu jedinu reč rekli kada je pre dva dana Ramuš Haradinaj prozvao Medveđu i Preševo istočnim Kosovom, i to je verovatno deo koalicionog sporazuma? Deo koalicionog sporazuma je da se stidimo i da sabijemo glavu. Realnost kosovska je potpuno drugo pitanje.

Naravno da oni koji su ratovali za Kosovo i koji su taj rat izgubili danas nemaju šta drugo da kažu, nego da se predstave kao veliki podržavaoci politike KiM, Ramuša Haradinaja i da potpišu sve što se tiče nezavisnosti Kosova, svaki sporazum, svaki ugovor. Govori se o UN i stolici u UN, i to je takođe druga tema, ali odgovore na ova pitanja, zbog čega građani Srbije saginju glavu, duguju i predsednik Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Po članu 88. Poslovnika o radu, želim da utvrdite kvorum bez obzira što nisam do sada bio u sali, pošto sam maločas video da je nekoliko poslanika SNS opet napustilo sednicu i da je opet upitan kvorum kako bi nastavili dalje da radimo kvalitetno i naravno u duhu ovog Poslovnika o radu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Tema ovog amandmana koleginice Čabraje jeste zapravo da je srednjoškolsko obrazovanje obavezno. Mislim da je to potpuno u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ne postoji ni u jednom članu Ustava Republike Srbije da eksplicitno piše da je zabranjeno obavezno srednjoškolsko obrazovanje. Dakle, može da bude u skladu sa Ustavom. Ja nikada ne bih predložio ili se zalagao za nešto što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

S druge strane, veoma me čudi to što se na jedan veoma čudan način vladajuća većina danas ophodi prema Ustavu kao prema ne znam koliko Svetom pismu, a sa druge strane se, iako nije po Ustavu i izričito stoji da to ne sme da bude smanjenje penzija, vladajuća većina je ovde izglasala smanjenje penzija penzionerima u Srbiji. Iako nije po Ustavu da se pravi Vlada sa Haradinajem, ipak je Vlada, odnosno vladajuća većina ovde zajedno sa Vladom Republike Srbije podržala vladu Kosova na čelu sa ratnim zločincem Haradinajem.

Dakle, mnoge stvari koje nisu po Ustavu Republike Srbije se ovde izglasavaju i Vlada Republike Srbije nema nikakav problem da u tom smislu krši Ustav. A, kada je u pitanju obavezno srednjoškolsko obrazovanje, onda se to dovodi u pitanje. Mislim da je to više nego licemerno. Mislim da su pravne službe ministra Šarčevića potpuno zakazale i smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje mora parlament da diskutuje, a ne na način kao što je to rekao kolega Đurišić, da se to po hitnom postupku ubacuje i da se isključivo ono što je u interesu ministra Šarčevića, Vlade Republike Srbije, eventualno nekolicine iz SNS ovde usvaja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je inače pravnica, je rekla da po Ustavu ništa nije zabranjeno, ali ja ne znam kako onda u Ustavu piše da je zabranjena diskriminacija, da je zabranjena cenzusa, da je zabranjeno ropstvo koje uvodite posredno na ovaj način obrazovanja koji želite da implementirate u Srbiji, da je zabranjen sukob interesa, da je zabranjeno da političke stranke mogu neposredno da vrše vlast i da vlast potčine sebi, pa se to dešava u Srbiji. Hoćete menjati Ustav i u ovom smislu da sve zavisi od vas i vaše političke stranke, sudbine građana Srbije, sudbine nekih klinaca koji u budućnosti žele da žive u ovoj zemlji?

Mislim da ste na ovaj način grubo prekršili pre svega vaše znanje, kao pravnika, o Ustavu Republike Srbije, šta može, a šta ne može po tom Ustavu, a da bi rekli kako je zabranjeno besplatno srednjoškolsko obrazovanje. To ne piše nigde, ali vama to nije u interesu, jer ne želite da građani Srbije razmišljaju. Hvala.

Povreda Poslovnika je u pitanju. Vi ste Marinkoviću dobar čovek, ali ono što dozvoljavate sa mesta predsedavajućeg je nešto što …

Članovi 103. i 104. Pre pet minuta ste mi rekli da imam pravo na repliku, zato što me je gospođa Maja Gojković imenom i prezimenom pomenula kao nekoga ko ne zna šta piše u Ustavu Republike Srbije.

Posle pauze od pet minuta, dozvolili ste da vas gospodin Martinović sa svog mesta opominje da li treba da date nekome repliku ili ne, a to nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, gde vi procenjujete da li za to neko ima pravo ili ne, u članu 104. i dozvolite mi da završim, a ne Martinović sa mesta da govori – ne, ne, da, da, to tako, to ne.

Hoću da vam kažem da je u samom Ustavu, ono što gospođa Gojković nije znala, zbog čega mi niste dali pravo na repliku, piše u članu 5. da je zabranjena Ustavom uzurpacija vlasti.

Ne može gospodin Martinović sa svog mesta …

Dakle, posle pola sata sam dobio pravo da reklamiram Poslovnik. Član 107. je dostojanstvo, pa bih sve neke povrede koje su se dogodile u poslednjih 30 minuta…

(Aleksandar Martinović: Ne može posle pola sata Poslovnik.)

Evo, i sada gospodin Martinović ometa rad Skupštine, a vi ga ne opominjete, dakle i ovo je takođe povreda Poslovnika.