Ja mislim da jeste, kao narodni poslanik, zato što je na jedan uvredljiv način govorio o ljudima koji protestuju, čak i o Sindikatu policije.

Nije rekao da se Sindikat bavi politikom i da iz političkih razloga protestuje?

Predsednice, nije me bilo četiri meseca u ovoj Skupštini, vidim da se stvari nisu mnogo promenile.

Vi vređate ljude koji su na ulicama, a sa druge strane ne dozvoljavate onima koji su u manjini da to i kažu. Četiri meseca ste me izbacili iz ove Skupštine i ništa se nije promenilo u međuvremenu, sve je isto.

Zahvaljujem.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Dakle, govorili smo, kada smo raspravljali u načelu, upravo je ovde kod maloletnih lica i ova hitna mera veoma nezgodna. Na ovaj način imamo jednu veliku rupu u ovom zakonu.
Šta se dešava kada neko sa 17 godina tuče svoju majku? Imao sam priliku, nesrećnu priliku da čujem kakve sve strahote su se toj jednoj ženi dešavale i na koji način se ona dovijala da bi pobegla od porodičnog nasilja. Apsolutno ništa nije moglo da se uradi ili dogodi i da lice, koje živi sa njom u stanu, to kontinuirano radi, da li je u pitanju zavisnost od narkotika ili neka druga stvar, ne želim u to da ulazim, ali na ovaj način, sa ovom hitnom merom, slažem se da ne bi mogli da ispunimo ono što je cilj zakona, u ovom konkretnom slučaju.
Kako i na koji način ćemo rešiti takve probleme u kojima imamo slučaj da neko sa 16 ili 17 godina maltretira svoju majku, koja ne može da pobegne od porodičnog nasilja u tom slučaju, koja ne može da se spasi tako što će policijski službenik odrediti pritvor od 48 časova ili ga posle produžiti na 30 dana, kao što ste i sami rekli? Iz tog razloga je nama ta hitna mera veoma bila škakljiva u samom startu, jer ne rešava problem od početka do kraja, već samo u slučaju punoletnih lica.
Dakle, moramo da nađemo mehanizam kako ćemo sprečiti nasilje u porodici, kako ćemo zaštititi članove porodice u ovim slučajevima koji nisu tako retki u praksi. Uvek se pominje da su to, barem je takvo većinsko mišljenje, supružnici. Ne, vrlo se često dešava da su u pitanju deca i u tom slučaju ne možemo da rešimo ovaj problem, a u najvećoj većini slučajeva dolazi do toga da su oni konstantno povratnici i da konstantno vrše nasilje u porodici i da konstantno mi ne možemo da pronađemo neko rešenje koje će do kraja rešiti ovaj problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ovo je inače amandman Maje Videnović, koja je vrlo predano radila na ovom zakonu i, naravno, sa mnogim ženama iz Demokratske stranke je dala posebno veliki doprinos u pisanju amandmana. Iz tog razloga, evo, ja imam čast amandman da branim.
Ono što smo zamerali od samog početka jeste da se na neki način ovaj zakon sudara sa Krivičnim zakonom. Hitne mere, kao neka vrsta prekršajne mere, zastareva, kao što i sami znate, nakon dve godine, čini mi se. Ukoliko je to krivično, onda zastareva nakon šest godina. Mislim da će veoma doprineti u smanjenju dostignutog nivoa zaštite, kada su u pitanju žrtve nasilja. Mislim da je veoma važno da u tom slučaju ova mera, ukoliko već vi ne želite da je obrišete, odnosno ukoliko ne želite da ostane stav 5. koji je važio u poslednjih 11 godina i koji se primenjivao na ovaj ili onaj način, mislim da je naš zajednički interes u tome da vidimo kako ćemo novu meru koju vi predlažete sprovesti u delo kada je praksa u pitanju. Mi smo u velikom strahu, izražavamo bojazan da će nivo dostignutih prava žrtava biti smanjen na ovaj način i da će se nakon 30 dana nezakazivanja ročišta u mnogim slučajevima nasilje ponavljati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dakle, kada pričamo o članu 15, odnosno amandmanu koji smo podneli pričamo o proceni rizika od ponavljanja nasilja koji se procenjuje na osnovu svih dostupnih informacija o prijavljenom događaju, s tim u vezi mi smo pričali kada je bila rasprava u načelu. Dakle, 33 žene su ubijene od trenutka kada smo prvi put predložili Zakon o oduzimanju oružja nasilnicima registrovanim u porodici. I to je ono što je suština problema da rizik moramo da smanjimo na svaki mogući način. Ako možemo da imamo informaciju da je neko registrovani nasilnik u porodici, a da on ima oružje koje je stekao po zakonu, a da mu se to oružje ne oduzme kada se registruje kao nasilnik, onda taj rizik od nasilja, odnosno eventualnog ubistva se povećava.
Dakle, zakon koji smo predlagali godinama unazad, Dragan Šutanovac pre svega, koji je predložio da se taj zakon nađe na dnevnom redu zapravo je govorio o ovom stepenu rizika koji smo sada pokušali da smanjimo ovim amandmanom, a u međuvremenu smo mogli da spasimo 33 života.
Kada pričamo o nasilju u porodici, kada pričamo o svemu onome što je loše u našem društvu, a ovo je možda i sasvim sam siguran najgora stvar, jer svaki život je svetinja, mogli smo da spasimo mnoge živote da smo na vreme razgovarali o rizicima povratnika, posebno onih koji su u policijskoj stanici registrovani kao počinioci nasilja u porodici.
Iz tog razloga molim ministarku da se ovaj amandman usvoji. Zahvaljujem.

Replika.
Zahvaljujem.
Dakle, ne vidim uopšte šta je sporno u statistici. Dakle, 2015. i 2016. godina – 33 žene su ubijene i u slučajevima povratnika su ubijene oružjem koje su članovi porodice imali po zakonu u svojoj svojini.
Šest hiljada prijava, 700 presuda. To je statistika. Nemojte reći da je to sramota opozicije što je želela da reši ovaj problem pa je sada vama krivo što je taj zakon predložio Dragan Šutanovac, a recite mi jedan primer – kada ste na dnevni red stavili, makar na dnevni red, a kamoli usvojili zakon koji je bilo ko iz opozicije predložio? Pa čak i kada je bio u pitanju Zoin zakon morali smo da se ganjamo šest meseci da bi onda to bio predlog svih narodnih poslanika.

Dušan Milisavljević je predlagao zakon i samo iz razloga što je bio član DS i poslanik DS nije mogao da se nađe na dnevnom redu.

Ja bih voleo, verujte mi, gospođo Gojković, da decu ostavimo po strani…

… kada su u pitanju sva deca.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Dakle, mislim da je ruganje žrtvama nasilja kada ih pozivate da ustanu, a ne da se na taj način govori o njihovoj spremnosti da o tome govore. Mislim da malo o tome šta znate kada pozivate tek tako nekog ko je trpeo porodično nasilje, da taj javno ustane i to kaže. To je prva stvar.
Druga stvar, vrlo me je dirnulo to što ste zabrinuti tako puno za nasilje u porodici i nad ženama, pa niste obezbedili ni direktan prenos kada se govori o ovoj temi.
Treća stvar, strašno je kada govorite…

Treća stvar, rizik od ponavljanja nasilja se dešava u tom smislu što nemamo u postojećem zakonodavstvu meru oduzimanja oružja koje je legalno stečeno, ne koje je nelegalno stečeno, nego koje je stečeno po zakonu kod registrovanih počinilaca porodičnih nasilja.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A kad si tukao žene na Đeram pijaci?)
Onda se dogodi da se neko ko je imao oružje koje je legalno stekao, 2015. godine smo imali slučaj da mu policija nije oduzela naoružanje, vratio se u svoj dom i pobio šest članova svoje porodice. E, o tome pričam. A taj zakon nije usvojen samo zato što ga je predložio Dragan Šutanovac.
(Aleksandar Martinović, s mesta: To je onaj što je tukao ljude na pijaci.)
Nema razloga da ne bude usvojen zakon o krađi beba, ali niste ga stavili na dnevni red, samo zato što ga je predložila Aleksandra Jerkov. Ja mislim da to nije dobra praksa, da smo mnoge živote mogli da spasimo, da smo mogli da otklonimo nesreću mnogih porodica i ljudi na taj način. Ali ovde se sve radi oko politike. Opsesija je ta da to što dolazi sa kontra strane, od DS, da to ne sme da se nađe kao tema dnevnog reda.
Evo, i dan-danas ovo što pričam vrlo boli gospodina Martinovića, pa ne može nekako da bude miran u svojoj stolici, nego mora da viče, mora da urla, mora da me prekida dok govorim.

Pa to je vama na čast koji mi dajete opomenu tokom pauze. To vi radite, gospodine Arsiću.

Pa ne možete u pauzi ni da mi date opomenu. Ako ja ne mogu da dobijem povredu Poslovnika, ne možete ni opomenu da mi date.