Zahvaljujem.
Ono što je veoma važno, takođe, da pomenem, jeste da nismo zadovoljni hitnim merama, nismo zadovoljni time što se izbrisao stav 5. člana 194. Krivičnog zakonika, jer smatramo da u neku ruku neće u praksi rešavati goruće probleme nasilja u porodici i da će ostaviti nasilnicima mogućnost da nasilje izvrše ponovo i mislim da je to i vama jasno i da to u praksi neće baš funkcionisati onako kao što ste vi zamislili. Zato ima mnogo stvari koje ćemo mi amandmanima pokušati da ispravimo. U odnosu na to zavisi da li ćemo podržati ovaj zakon i kao što su u pitanju i drugi zakoni.
Moramo se zahvaliti Aleksandri Jerkov na tome što Vlada u ovom trenutku priprema zakon o krađi beba, koji još nije ušao u proceduru. Poslanica Aleksandra Jerkov je evo već drugi mandat bila uporna u tome da to bude zakon koji, pre svega, ne zastareva i krivično delo koje ne zastareva i da se to ipak nađe u Krivičnom zakonu kao krivično delo koje ne zastareva. Drago mi je što ste to prihvatili. Zahvaljujem se Aleksandri Jerkov na tome.
Zahvaljujem se, takođe, Dušanu Milisavljeviću, Draganu Šutanovcu, što su svojim inicijativama, kada su u pitanju ženska prava i zaštita žena, pomogli time da danas dođemo do ovog rešenja, ne možda savršenog, ali do rešenja koji je prvi korak, bez obzira što neki misle da to nije u redu.
Kada je u pitanju Predlog zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i kada je u pitanju Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to su naravno delimično stvari koje je donela upravo Vlada DS i na tome smo veoma ponosni, i to je ono što je pohvalila Evropska komisija i, naravno, Evropski sud za ljudska prava.
Ono što je za kraj veoma bitno i želeo bih time da završim, moramo da se prema problemima u društvu odnosima, ne samo sa posebnom vrstom empatije, nego sa opreznošću, zato što govorimo o nečijoj supruzi, o nečijoj majci, o nečijoj ćerki i mislim da je veoma važno da budemo svi zajedno u ovome dokraja, da kada budemo govorili u načelu i kada budemo govorili u pojedinostima, zaista donesemo najbolje moguće rešenje, kako bi zaštitili one žene koje su ponižene, neke trpe godinama nasilje, one koje su pretvorene u robinje, jer rade poslove za koje nisu plaćene, a i ako jesu, manje su plaćene nego muškarci.
Mislim da je veoma važno da kao društvo pokažemo da nam je do toga stalo, da smo napredno društvo i svaka čast i Ženskoj parlamentarnoj mreži na svom doprinosu koji su dale da ovaj zakon, kao predlog i kao prvi korak bude na dnevnom redu, jer mislim da nikada nije kasno. Da smo ga doneli ranije, možda smo mogli da spasemo neki život i o tome uvek svako od nas treba da razmišlja. Jedan život je svetinja. Svaki život je svetinja. Morali smo da predlažemo i da se trudimo da bi došli danas do ovog rešenja. Bolje pre, nego kasnije, u svakom slučaju, ali još jednom kažem, ovo je veoma važna stvar koju ne smemo gurati pod tepih, ovo je veoma bitna činjenica u kakvom društvu mi sutra želimo da živimo, da li u društvu robova i robinja ili u društvu građana i građanski, i to je suštinska razlika između ove dve politike koje se sukobljavaju već petu godinu zaredom. Zahvaljujem.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Poslovnik.)

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dakle, gospođo Kuburović, mogu da se složim sa vama, potpuno ste u pravu, zakon jeste u proceduri, ja sam pogrešio. Zakon o krađi beba, kažem još jednom od 2013. godine se Aleksandra Jerkov zalaže za donošenje takvog zakona, koji je do 2013. trebalo da bude u proceduri.
Elem, ono što ste rekli da li smo mi protiv toga, protiv mere udaljenja od 48 sati i po hitnoj meri, apsolutno ne. Dakle, ne radi se o tome. Mi smo protiv brisanja stava 5. člana 194. Sad ću vam pročitati: „Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu sud odredi na osnovu zakona, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine ili novčanom kaznom. Dakle, hoću da vam kažem, tu je postupak brz. U ovom slučaju kada je hitna mera u pitanju, ko prekrši hitnu meru određuje mu se 30 dana. Dakle, odlaže se taj postupak. Hitna mera zaštite bi se donosila preko nadležnog policijskog službenika na 48 časova.
Dakle, hoću da vam kažem da je ovo mnogo preciznije i ispalo je da vi predlažete nešto što je ispod dostignutog nivoa prava zaštite kada su u pitanju žrtve od porodičnog nasilja. To je vaše mišljenje, ovo je naš stav i mislim da se tu apsolutno ne slažemo.
Naš amandman će biti da se stav 5. vrati, da se ne briše, nego da ostane takav kakav jeste, jer mislimo da na bolji način štiti žrtve od porodičnog nasilja.
Kada je u pitanju generalno zakon smatram da je veoma važno da niko ne oseća sebe ugroženim. Nikoga nisam optuživao. Pričali smo o tome da je ženama potrebna zaštita u ovom društvu i vi kao žena ministarka sam siguran da to vrlo dobro znate. Iz tog razloga vam, pre svega hvala na odgovoru, hvala na korektnoj debati, a s druge strane vas molim da i kada budu u pitanju amandmani na raspravu u pojedinostima…

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ono što je veoma bilo zanimljivo u izlaganju kolege iz pokreta Dveri jeste to što je optužio DS za nekoliko zakona i za nekoliko godina koje su iza nas, ali s druge strane, ni jednu jedinu reč, što je veoma indikativno, Srpski pokret Dveri nije, na primer, rekao o zaštiti žena, kada su u pitanju zakoni koji na jedan sveobuhvatan način pokušavaju da zaštite žene od nasilja u porodici. Ne možemo da pričamo ovde o nekim teorijama zavere, kako su neki migranti u Srbiji u budućnosti problem i kako ćemo donositi nekakvo zakonodavstvo zbog njih. Mislim da to apsolutno nije slučaj, kada su u pitanju oni ljudi koji silom prilika moraju da napuste ratno područje i prođu kroz Srbiju i odu dalje, ali s druge strane me vrlo zanima kako to da ni jednu jedinu rečenicu ne kažemo o tome zašto Srbija zaostaje i zašto kao društvo zaostajemo u zaštiti žena, kada je u pitanju porodično nasilje.
Pominjali smo da jednom nedeljno pogine žena u Srbiji. Svaki život je nama preko potreban da bi od ove zemlje napravili zaista moderno društvo. Ako uzmemo to u obzir, onda mi nije jasna politika koja priča o svemu ostalom, a ne o zaštiti onih kojima je zaštita najpotrebnija. Dakle, imamo priliku da danas govorimo o tome kakav je položaj žena u Srbiji, o tome kako vlast gleda na to i o tome kako opozicija gleda na to.
Evo, da budem potpuno realan i neutralan, završavam, poslednja rečenica, ne slažemo se u svemu što govori vlast, ali naravno ni pokreti poput Dveri, koji apsolutno ovu temu guraju pod tepih i uopšte ih ne zanima da ovu stvar rešimo jednom zauvek i do kraja. Hvala.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Veoma je važno, upravo zbog toga što ste maločas pomenuli, zato što je u pitanju nasilje u porodici, u pitanju je politika prema ženama u društvu i ne vidim gde je gospodin Nogo u istoj rečenici koju je rekao, da se ja slažem sa SNS rekao da se u potpunosti slažem sa kolegom Vladimirom Đukanovićem. Dakle, to mi je veoma smešno i nadasve čudno.
Ono što je veoma značajno jeste da smo nekoliko puta rekli, iz mojih usta i više nego dovoljno, reforma pravosuđa od 2008. do 2012. godine nije izvršena kako treba. LJudi koji su izvršili reformu pravosuđa danas nisu članovi DS. Hoću da vam kažem da zajedno treba da radimo na tome da pravosuđu bude bolje nego što jeste, pošto je danas gore i od tog perioda koji je bio loš. Gde su ispisnice i tu mogu da se složim sa kolegom Nogom, gde su ispisnice 600 sudija koji su se učlanili u SNS da bi se vratili na funkciju na kojoj su bili pre reforme, za koju smo se složili da je imala određenih nedostataka.
Iz tog razloga smatram da ovde nije pitanje da li se neko slaže sa SNS ili ne, nego je u pitanju činjenica da srpski pokret Dveri ne govori o borbi kada je u pitanju borba za žene, kada je u pitanju nasilje u porodici s jedne strane, a s druge strane, govore potpuno o nekim nepoznanicama poput toga ko je reformisao pravosuđe. To vidite sa gospodom koja više nisu u DS, a mi se od te reforme potpuno ograđujemo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Gospodine Dačiću, vi imate duha i to vam moram priznati. To je nešto što retko ko može da ne primeti ili da vam ne prizna, ali ono što je takođe važno, a da se da primetiti, jeste da ste vi jedini koalicioni partner Aleksandra Vučića od 2012. godine do danas koji je politički preživeo i nije udavljen u toj Vladi. Koliko ćete još izdržati, to je nekako na vašoj veštini ostalo. Ali, kada je u pitanju zavijanje u crno 2008. godine smo mi zaista, pa i ranije u nekoliko navrata, poverovali u vašu iskrenu nameru da ste privrženi evropskim integracijama, odnosno evroatlantskoj politici. Vi ste u nekoliko navrata govorili o stolici u UN, kada je bilo u pitanju Kosovo, kada se ta Vlada formirala 2012. godine, te sada Fond za zapadni Balkan ne verujem da je u problemu, s obzirom da ste davali mnogo jače izjave kada je u pitanju tzv. republika Kosovo.
Mislim da je veoma važno da Fond za zapadni Balkan bude nešto za šta ćemo svi ovde glasati u parlamentu. Mislim da je to važno i korisno za građane Srbije, ali isto tako verujem da znate, i to sam potpuno siguran, a mislim da Skupština nije mesto gde se priča o tome, kako se koji predsednik prema kome lično obraćao i šta je ko kome govorio u nekim privatnim razgovorima. Ono što sam siguran jeste da Zoran Đinđić nikada nije išao na koktel ni u jednu ambasadu, kao predsednik Vlade, što često nije slučaj, kada je u pitanju Vlada od 2012. godine do danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo sastanak sa Sindikatom penzionera Srbije. Oni su rešeni da izađu na kraj ovom otimanju penzija koje su pošteno i krvavim radom stečene tokom životnog veka penzionera.
Pitali su za podršku. Naravno da će tu podršku od nas dobiti. Po ko zna koji put predlažem zakon o vraćanju otetih penzija iz razloga što je neko ceo život radio pošteno, uplaćivao poreze i doprinose na vreme i stekao svoju imovinu. Dakle, penzija je imovina koju je Vlada Republike Srbije otela onima koji su vredno za nju radili.
Suština o kojoj ovde pričamo jeste da nakon onoga što je Vlada Republike Srbije uradila za tzv. konsolidaciju budžeta nigde u svetu nije moglo da se ponovi, već su ustavni sudovi slične namere drugih vlada osujetili, kako u Grčkoj, tako u Portugalu, tako u Italiji, tako u Španiji i nikada nam neće biti jasno zbog čega Ustavni sud Srbije nije želeo da ocenjuje ustavnost zakona o otimanju penzija.
Sedamsto hiljada penzionera kojima ste oteli penzije danas ne mogu da plate račune, danas ne mogu da pomognu svojim unucima koji studiraju, koji ne rade, ne mogu da se prehrane. Diskriminisali ste onaj deo penzionera koji je zaista ceo svoj životni vek proveo gradeći ovu zemlju, praveći ovaj sistem i na najpošteniji način doprinosio ovom društvu. Demokratska stranka je 2000. godine vratila zaostale i ukradene penzije. Ne samo da ćemo ukinuti ovaj zakon i vratiti penzije na staro, već ćemo vratiti sve ono što je oteto, kao razlika u odnosu na ono što su primali do sada.
Mislim da je veoma važno da kao narodni poslanici shvatite da ste životno ugrozili, zdravstveno ugrozili preko 700.000 penzionera kojima ste protivustavno oduzeli ono što su ceo život stvarali i gradili. To je njihova imovina i kao kada bi vam neko iz kuće odneo komad nameštaja ili neku dragocenost, vi ste nekome omalovažili i oduzeli pošten rad.

Mislim da je veoma važno da se ova tačka nađe na dnevnom redu.

Zahvaljujem.
Dakle, ovaj sporazum između Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata je doveo do toga da tajkuni, kao poslovni partneri SNS, omoguće sebi još veću imovinu na račun resursa i na račun poreskih obveznika, građana Srbije. Preko tri milijarde evra će građani Srbije morati da iz svojih osiromašenih džepova izvade i plate tajkunima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako bi nečiji san postao stvarnost, a to je san o „Beogradu na vodi“. To nije interes Republike Srbije, i to smo tvrdili sve ovo vreme. Ne možemo graditi budućnost ove zemlje, tako što ćemo tajkune učiniti još bogatijima, a građane Srbije još siromašnijima.
Tajkuni iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ne plaćaju dažbine ni gradu Beogradu, ni Republici Srbiji upravo ovim sporazumom, a sve to moraju da plaćaju građani Srbije u koliko žele, kao domaći investitori, da investiraju u ovu zemlju ili kao građani koji uredno plaćaju svoje račune, plaćaju poreze na mesečnom i godišnjem nivou.
Veoma je važno da ovakvi sporazumi budu ukinuti zato što jednu malu grupu pojedinaca, koji su milijarderi u drugoj zemlji, čini povlašćeni u Srbiji, jer su na osnovu ovog sporazuma dobili besplatno zemljište, omogućeno im je da steknu ogromno bogatstvo, a da sve to plate građani Srbije sa svojim smanjenim platama i penzijama.
Ne možemo da gradimo društvo na taj način što ćemo njima omogućiti veću zaradu, a ne možemo da omogućimo mladima u Srbiji obrazovanje kakvo zaslužuju, posao kakav im dolikuje, već 59.000 ljudi u poslednjih godinu dana je napustilo Srbiju. Kako planiramo da formiramo neki interes u budućnosti ukoliko naši mladi, naši sposobno kadrove odlaze iz zemlje, a tajkuni iz Ujedinjenih Arapskih Emirata imaju pravo da grade šta hoće mimo zakona, mimo Ustava, a da su pri tom oslobođeni svih dažbina i plaćanja, što važi za sve građane Srbije.
Mislim da je ovaj sporazum veoma loš, da nije u interesu građana Srbije, da nije u interesu Republike Srbije i njene imovine, da se na ovaj način arče resursi koji ih je veoma malo i da se na ovaj način resursi Republike Srbije daju zapravo u ruke partnerima, tajkunskkim SNS i mi smo za to da se ovaj sporazum ukine do kraja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predlažem da se Zakon o ukidanju lek specijalisa, odnosno izgradnji „Beograda na vodi“ stavi na dnevni red iz prostog razloga i krivo mi je što gospođa Zorana Mihajlović koja je maločas bila u sali više nije, ona je lično i ova Vlada omogućila da se Zakonom o eksproprijaciji pokloni milijardu evra vrednosti zemljišta arapskom investitoru i da se na taj način otme građanima Beograda i Srbije ono što im pripada, a s druge strane ta svota pokloni nekome ko je blizak vrhu države i vrhu SNS.
Ne možemo reći da je javni interes kada neko gradi privatnu kafanu, šoping mol i hotel sa stanovima od 3.500 evra po kvadratu. Šta od toga imaju građani Beograda i Srbije? Gde je tu javni interes? I zato smo rekli da „Beograd na vodi“ je isključiva prevara kojom neko pokušava da zamaže oči građanima Srbije. Nema nikakve građevinske industrije koja je pokrenuta na osnovu ovog projekta. Mi smo direktno uložili pola milijarde evra, a da pri tom imamo stanove koje će sutra kupiti isključivo oni koji su tajkuni, kako u Srbiji tako i oni iz inostranstva.
Ko ima danas novac da kupi stan od 3.500 evra po kvadratu? Očigledno samo vrh države ili oni koji su bliski prijatelji vrha države. Dakle, to nije javni interes za Srbiju. Javni interes za Srbiju bi bio kada bi tih pola milijarde evra koje direktno plaća Grad Beograd i Republika Srbija, uložili u kulturno, naučno- tehnološki park, u stanove koji imaju 30 kvadrata koji koštaju 900 evra po kvadratu, da to ponudimo našim najboljim naučnicima, najboljim studentima, našim istaknutim privrednicima, raspisali međunarodni konkurs za idejno rešenje. Zaista da se ne brukamo pre svetom i da ne ružimo Beograd arapskim projektima od kojih Grad Beograd apsolutno nema apsolutno ništa, a gubi svoj identitet već da tamo zaista napravimo beogradsku operu, da napravimo javni prostor, javne galerije koje mogu da koriste svi građani Beograda i Srbije.
Taj projekat bi pokrenuo građevinsku industriju i taj projekat bi tu napravio novi centar Beograda, ali bi tu bio javni interes u pitanju, javni interes kulturni, naučno-tehnološki park gde bi sutra mogle da dođu velike kompanije, poput „Gugla“, „Amazona“, „Epla“, da jednostavno tu pokrenemo visoku tehnološku industriju i da na taj način razvijemo Srbiju na jedan drugi i bolji način, u odnosu na ovaj obrazac koji vlada danas. Zahvaljujem.

Dakle, nakon šest meseci dogodila se stvar koja je poljuljala imidž Gradu Beogradu koja je do te mere ugrozila vladvinu prava u Srbiji, da možemo samo da se stidimo i kao narodni poslanici, na kraju i kao građani. Zato što se dogodila najveća sramota za Grad Beograd u modernoj istoriji da je 30. razbojnika sa fantomkama porušilo kvart u centru Beograda, a da pri tom niko nije odgovarao. Da policija nije želela da se odazove na pozive, da je šef komunalne policije u Beogradu za kog se tvrdi da je lično obezbeđenje SNS u Gradu Beogradu i gradonačelnika Beograda, rekao da niko nije zvao komunalnu policiju, a u izveštaju Zaštitnika građana upravo stoji potpuno suprotno, što je suprotno i dokazano.
Mislim da je veoma loše da Ministarstvo unutrašnjih poslova na ovaj način izbegava odgovornost. Mislim da je više nego sramno da Tužilaštvo šest meseci prebacuje odgovornost na policiju, da policija prebacuje odgovornost na komunalnu policiju, da komunalna policija govori neistine, a da na primer Više tužilaštvo nije u stanju da preuzme od policije predistražne radnje i postupak pošto se radi o očiglednoj opstrukciji od strane policije koja je sve više verujem očigledno i sama umešana u ovaj zločin.
Građani su kidnapovani, građani su zastrašivani. Ako se koristi i zloupotrebljava policija da bi neko raščistio arapskom investitoru Savski amfiteatar da bi on tamo mogao da gradi svoj šoping mol i da nečiju privatnu imovinu na taj način ugrožava, mislim da nismo društvo koje je dostojno da sutra uđe u EU. Mislim da nismo društvo koje je na tom putu, mislim da smo onda društvo koje je skrenulo sa tog puta i polako klizimo u devedesete.
Ako se ovo dogodi, ako ovo prođe nekažnjeno, nikada Srbija više neće moći da priča ili zahteva ili da kaže da joj je cilj da bude sastavni deo zapadne Evrope. Mislim da je veoma važno, da je veoma važno da se na anketnom odboru utvrdi odgovornost najviših državnih zvaničnika. I sam predsednik Vlade tvrdi da je u tome učestvovalo vrh gradske vlasti. Gradska vlast kaže da Aleksandar Vučić nije mislio na njih, imamo izveštaj Zaštitnika građana, ne razumem zašto bežite, ako nemate šta da krijete od anketnog odbora.

Zahvaljujem.
Mi smo tražili šefova poslaničkih grupa zbog Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakonika. U pitanju je porast nasilja u porodici.
Marko Đurišić je takođe jedan od kolega koji je podržao ovaj zakon, kao što je naravno podržao i formiranje anketnog odbora i mnoge druge zakone koje smo podnosili i mi takođe zakone koje je podnosio gospodin Đurišić, ali ovde smo otvorili jednu temu i mislim da je veoma važno da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu.
U pitanju su ubijene 33 žene u poslednjih godinu dana, na takav način da su evidentirani nasilnici, odnosno ubice, prethodno evidentirani kao nasilnici u porodici. Policija im nije oduzela naoružanje koje oni naravno imaju po zakonu. Oni su kao nasilnici povratnici, vratili se u porodicu i ubili svoju ženu.
Na ovaj način mnoge žene i zbog ovakvih stvari danas traže sklonište u sigurnim kućama. Šest hiljada prijava za nasilje u porodici postoji, a ima svega 700 i nešto presuda.
Podsetiću da je ovaj zakon podneo Dragan Šutanovac i da je godinu dana razgovarao sa svima vama i da smo bili blizu dogovora da nađemo zajedničko rešenje i da ponudimo ovaj zakon da bude zakon svih nas kako bi spasili žene od nasilja, kako bi spasili nečiji život.
U Kanjiži se u maju 2015. godine dogodilo da je nasilnik u porodici evidentiran od strane policije, ali mu nije oduzeto oružje, i on se vratio i ubio šest članova svoje porodice.
Mi želimo da se nasilnicima u porodici oduzme naoružanje, da li je u pitanju puška, da li je u pitanju pištolj, potpuno je svejedno. Oni su na osnovu zakona dobili dozvolu. Mi želimo da im uzme MUP, odnosno policija da im oduzme oružje i pravo na nošenje oružja i na izdavanje dozvole za oružje onda kada se evidentiraju kao nasilnici u porodici. Na taj način možemo da spasimo nečiji život. Na taj način možemo da spasimo neku ženu.
Dakle, 33 žene su izgubile život u poslednjih godinu dana upravo zato što nismo doneli ovaj zakon. Mislimo da ovde nema nikakve politike. Mislimo, posebno se obraćam ženskom delu parlamenta, da je veoma važno da ovaj zakon bude na dnevnom redu, da o njemu raspravljamo i da ga svi zajedno donesemo, jer mislim da je veoma važno da spasimo nečiji život već sutradan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Član 109. Direktno se prethodni kolega obraćao gospodinu Dušanu Petroviću, iako ste ga opomenuli on je nastavio to da radi. Vi ga drugi put niste opomenuli i mislim da je veoma važno da se diskusija vrati na temu dnevnog reda i da napokon dobijemo odgovore od gospođe Zorane Mihajlović.
Evo već treće pitanje šta se dešava sa autoputem – nemamo odgovor na to, a s druge strane imamo kršenje Poslovnika Narodne skupštine, imamo Martinovićevo izlaganje i političko izlaganje i zloupotrebu povrede Poslovnika.
Dakle, samo vas molim da te stvari uzmete pod svoju kontrolu i da se zaista starate o redu na Skupštini. Zahvaljujem.

  Zahvaljujem gospodine Arsiću. Mislim da je trebalo da spustimo loptu i tenziju, da se vratimo na dnevni red.
Ne vidim šta je problematično gospodo poslanici kada je u pitanju istina da su gospodin Dragan Šutanovac i gospodin Marković kao gradonačelnik Užica na donatorskoj konferenciji obezbedili tri miliona evra da se mine očiste sa Ponikva i ne znam šta je sporno u istini kada je 2000. godine gradonačelnik Goran Ćirić koji sedi sa moje leve strane, takođe usled donatorske aktivnosti Norveške vlade i budžeta grada Niša takođe očistio aerodrom mina i popravio 30 kratera koje smo zatekli nakon 1999. godine. To je preduslov bio kao što znate i vi i ministarka, da Niški Aerodrom danas slobodno mogu da kažem doživi bum i meni je drago zbog toga. Mislim da će do kraja sledeće godine siguran sam Niški aerodrom imati 200 hiljada putnika ukoliko „Er Srbija“ odnosno naš strani partner „Etihad“ ne utiče na to, da otera i te avio komapnije „Loukost“ tzv. kompanije sa niškog aerodroma zato što to nije u interesu partnera koji ima 49% vlasništva u „Er Srbiji“.
Isto tako je sa ako pričamo o ovom zakonu sporazum između Srbije i Republike Koreje o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja, mislim da je to opet pitanje kome je to u interesu da li Srbiji ili „Etihadu“ koji je vlasnik 49% „Er Srbije“. Ko će da plati eventualno uspostavljanje te linije? Pa građani, nema ko drugi. Građani kojima su smanjene plate i penzije, isti oni građani koji su već nekoliko prilika subvencionisali „Er Srbiju“ iako nemaju pravo da upravljaju menadžmentom, iako nemaju pravo da imaju uvid u potpisan ugovor kada je u pitanju likvidacija JAT, a naravno formiranje novog zajedničkog preduzeća.
Kada je u pitanju uspostavljanje vazdušnog saobraćaja, veoma je važno za građane Srbije ko od toga naravno ima koristi. Da li imaju vlasnici iz Emirata ili imaju građani Srbije, kako je moguće da „Er Srbija“ u koju je Srbija uložila preko 600 miliona evra što opraštanjem dugova, što subvencionisanjem ima 51%, a partner svega 100 miliona, ima 49%, gospodine Arsiću i vi se smejete i meni je smešno zbog čega je potpisan takav ugovor …

Smatram da je onako za nas poprilično čudno kako to „Er Kroacia“ napravi bolji dil tako što proda dva slota, dva puta po 75 miliona evra, odnosno 150 miliona dva slota, a mi sve svoje slotove damo na upravljanje „Etihadu“ i ne dobijemo više od 100 miliona, a mi s druge strane uložimo 600. To je neka matematika koja je očigledno onako na strani gospođe Zorane Mihajlović i nije prvi put i „Beograd na vodi“ je tu sa 32% vlasništva Srbije iako Srbija ulaže 100 puta više od arapskog partnera, ali dobro to su sad već neke stvari na koje se polako građani očigledno navikavaju.

U poslednje tri godine 14 aviokompanija je napustilo Aerodrom Nikola Tesla, oni su oterani bukvalno iz Beograda, iz prostog razloga što je jedna avio kompanija, naravno domaća, imala prilike da zbog interesa „Etihada“ ima oproštene sve takse, dugovanja, zašto nas to zabrinjava? Mi smo ponosni na to da Srbija ima nacionalne avio kompaniju, jako smo ponosni na to. Ali smo takođe zabrinuti koliko nas to košta, jer nikako da imamo računicu da li nam se to isplati ili ne? I JAT je bio nacionalna kompanija, pa nam se nije očigledno isplatio, a s druge strane nisam siguran da je svrsishodno pričati o isplativosti kada na istoj sednici Skupštine smanjujemo plate prosvetnim i zdravstvenim radnicima, a 170 miliona evra dajemo subvencija „Er Srbiji“ što je jedno četiri puta više nego što su vrednosti plate.

Važno je takođe napomenuti i to da smo imali raspravu u javnosti, kao što i sami znate o tome koliko nas ovakve linije koštaju. I meni je drago da po ko zna koji put u istoriji naša zemlja ima direktan let za Njujork. Siguran sam peti ili šesti po redu. Datira od 1970. godine i neke, pa do danas. To je takođe uspostavila Vlada Zorana Đinđića i Vlada nakon Zorana Đinđića i smatram da je danas dobro što je ova Vlada uspostavila direktan let za Njujork. Ali opet vas pitam koliko to košta, kao što je danas intencija da se u budućnosti zbog očiglednog interesa stranog partnera uspostavi direktna linija Beograd - Seul, na primer. A ko će plaćati i da li je istina, evo tu je gospođa Mihajlović pa može da odgovori, da li je istina da na primer strani partner apsolutno ne plaća gorivo već ga toči za džabe na Aerodromu „Nikola Tesla“, to je pitanje.
Pitanje je da li je istina da smo 14 avio kompanija izgubili i time da na neki način kažem onemogućili Aerodromu Nikola Tesla da ima mnogo više putnika, nego što ih ima danas, a nema malo. I isto tako verujem da je u interesu da sutra zaštitimo Aerodrom Niš, na primer, koji će sasvim sam siguran imati više od 200 hiljada putnika sledeće godine, zato što je i deo Bugarske leti preko Niša i Niš je danas taj koji je sa „lou kost“ kompanijama uspeo da zahvaljujući svim onim poslovima koji su gospodin Ćirić i ostali gradonačelnici uspeli da odrade, ima jedan pozitivan bilans poslovanja.
Ja se nadam da ćemo zaštiti interes Grada Niša i Aerodroma u Nišu isto onako kao što ćete zaštiti u slučaju da se uspostavi linija između Beograda i Seula, finansijski interes onih kojima smo smanjili, da vas podsetim, plate i penzije da bi subvencionisali nekog poslovnog partnera što apsolutno nije pravedno.
Ono što su govorile moje kolege a tiče se naravno Zakona o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja, da li je istina da pored svih tih subvencija su veoma male plate operativnom osoblju koja se brine o raspoređivanju aviona, posade, operativnih planova leta itd, itd, što je sve važno za bezbednost prilikom letenja? Ako je 30 hiljada dinara njihova plata, a stotine miliona evra su subvencije pa ja onda ne znam za koga mi radimo? Da li je to više isplativo nama ili je više isplativo „Etihadu“?
Takođe mislim da je veoma važno da znamo i sve je u formi pitanja, ja ne tvrdim pošto ne znam šta piše u ugovoru pa ne jednostavno ne mogu da imam egzaktan podatak. Da li sutra kada se proda Aerodrom „Nikola Tesla“ ukoliko odlučite da ga prodate, ova vlada, da li će taj novi vlasnik aerodroma praštati dugovanja „Er Srbiji“? Pa, neće. Da li to znači da će „Er Srbija“ onda ostati po takvim uslovima na ovim u Srbiji? Pa to je pitanje. A da li smo ogroman novac, a nemamo garanciju o tome da će ova saradnja biti produžena.
Ne vidim ništa sporno u tome što je moj kolega Aleksić pomenuo taj kanal Morava-Vardar-Egejsko more iz prostog razloga što govorimo o drugom zakonu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodima. Zanima me samo da li će te buduće luke u Vranju i Vladičinom Hanu biti takođe deo ovog zakona i da li se ovaj zakon i na sve buduće luke koje će biti po Srbiji, možda neka u Trsteniku, možda neka u Leskovcu ili ne, ili ćemo donositi nove izmene i dopune zakona, jer me zanima dokle su stigli ti radovi s obzirom da ste petu godina ministarko Mihajlović na ovaj ili onaj način prisutni u Vladi, smatram da je osnovno obećanje predsednika republike da će se taj kanal zapravo završiti u nekom doglednom periodu, pa nas zanima dokle ste stiglo sa tim radovima. Da li smo mi podigli našu građevinsku industriju, da li smo na neki način uspeli da probijemo do Egejskog mora dokle su stigli Makedonci sa svoje strane? Kako teku radovi na Vardaru? Imali smo poplave ove godine u Makedoniji i da li su one izazvane upravo tim novim vodotokovima koji dolaze iz Srbije ili ne. To je jedno logično pitanje s obzirom da je to bilo prvo i osnovno predizborno obećanje 2012. godine. Završavam.
Mislim da je veoma važno da govorim o tome šta je ovde interes a šta ne građana Republike Srbije. Nije ovo interes da se na ovaj način slade lokalne samouprave koje imaju priliku da koriste te luke, a s druge stane, da li je u interesu građana Srbije da plaća stranom partneru više nego svojim prosvetnim i zdravstvenim radnicima? Zahvaljujem.