Dakle, nikada, gospodine Babiću, neću ulaziti u to da li vi imate hotele, da li su oni od vašeg oca ili od vas, da li ste bogatiji za milion evra ili ne. Nikada neću ulaziti u to da li u odelima imate stotine hiljada evra ili ne. Moja imovina je na raspolaganju, prijavio sam je kao i svaki narodni poslanik, pa možete da proverite šta imam od imovine. Sve što ste rekli je neistina i vrlo je nekorektno sa vaše strane, zato što se nikada u ovoj karijeri narodnog poslanika nisam bavio tim stvarima i vi to najbolje znate. Nisam govorio neistine o bilo kome od vas, bilo kome, a zamislite da krenem ja da govorim o tome ko kakav sat ima i gde ga je kupio, da li na službenom putu ili ne. Dakle, molim vas za minimum korektnosti, zato što je to način na koji vi kao šef najvećeg poslaničkog kluba govorite u ime mnogih ovde. Mislim da to nije korektno i da to sa vaše strane nije u redu. Reč jednu istine niste izgovorili, a to što pokušavate da uradite služi vama na obraz i čast, ako ga imate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nemam sat, a dobio sam ga na poklon od gospodina Babića, ja ću ga dati u dobrotvorne svrhe. Ono što je maločas gospodin Babić, silni i neustrašivi, izjavio, to nije istina. Nikakav ugovor ni sa „Poslovnim prostorom“, a od imovine pozivam sve građane da provere šta imam. Na kraju, to je i javni podatak, kada sam ja u pitanju. To što ne odgovara gospodinu Babiću što pričam o zakonu koji je pisao Milan Beko, pa je ovo način da skrene pažnju građana sa istine. Milijardu i 492 miliona su dali tajkunima u Beogradu i Srbiji i izdali Republiku Srbiju … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka i poštovani gosti, obrazloženje zašto se briše član 8. još jednom da ponovimo, ne postoji nijedan jedini razlog zašto bi se besplatno davalo građevinsko zemljište u svojinu vlasnicima krupnog kapitala. Ono što je za nas veoma važno to jeste Ustav i zakoni iz prostog razloga što želimo da sledimo sve ono što predstavlja Ustav i ustavne vrednosti Republike Srbije.
Dakle, na ovaj način, po članu 84. Ustava Republike Srbije nisu svi jednaki na tržištu. S tim u vezi, nekolicinu stavljamo u povlašćeni položaj, a sve ostale građane Srbije u položaj drugog reda. Mi mislimo da to nije u redu. Smatramo da će ovo Ustavni sud oboriti. Smatramo da će milijardu i 429 miliona evra pripasti onima koji su učestvovali u 23 sporne privatizacije. Smatramo da je ovaj zakon protivan interesima građana i Republike Srbije i smatramo da je ovo svojevrsna izdaja našeg nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ono što me zabrinulo pa sam se zato javio treći put po ovom istom amandmanu jeste ta stvar koju je rekla malopre ministarka Mihajlović, da će ona tek da izračuna nešto što je moj kolega malopre tvrdio da nije tako.
Dakle, predlažete zakon a niste ni izračunali koliko ćete da izgubite novca građana Srbije i koliko ćete oštetiti budžet i to tek sada radite.
Treba zakon da se izglasa, znate šta…

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko, poštovani gosti i poštovani građani, amandman na član 13. stav 4. tačka 2. i 3. mi predlažemo da se obrišu iz prostog razloga što je kao i većina stvari u ovom zakonu neprecizno definisano i ostavlja mogućnost razno raznih zloupotreba. I ovo nije prvi slučaj te vrste, ali on upravo govori da predloženi tekst nije precizirao ko u kom postupku određuje, odnosno verifikuje vrednost objekta nad kojim se konstituiše hipoteka.
Sa tim u vezi smo danas imali prilike da čujemo da su se u ovom Predlogu zakona potkrale razno razne tehničke greške. Neke koštaju Srbiju 1,4 milijarde evra, a neke koštaju isključivo korupcije i zloupotrebe. Mislim da je to veoma loš način da se komunicira sa onima koji imaju u ovome interese, a to je naravno država Srbija i građani RS i smatram da je najbolje rešenje da se ovaj član izbriše ne bi li se barem malo popravilo ionako loše stanje kada je u pitanju ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Javio sam se. Zato što mi je upaljen mikrofon, dali ste mi reč.

Boli vas istina zbog „Luke Beograd“, meni je to jasno. To je već vaš problem koji ćete objašnjavati građanima, a ne moj.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i poštovani gosti, u članu 17. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi, citiram: „Po pravosnažnosti rešenja iz člana 14. ovog zakona zemljište iz člana 6. stav 1. ovog zakona u kompleksima prelazi u javnu svojinu jedinica lokalne samouprave, Republike Srbije ili AP Vojvodine, bez naknade“.
Dakle, s obzirom da su korisnici zemljišta oslobođeni obaveze plaćanja naknade za zemljište unutar kompleksa koje je predviđeno za javne objekte javne namene, celishodno je ovo zemljište dodeliti jedinici lokalne samouprave, Republici Srbiji ili AP Vojvodini već u postupku konverzije. Ukoliko može ministarka da mi objasni zbog čega je ovakav jasan amandman sporan i zbog čega ne može da se usvoji, voleo bih da čujem obrazloženje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i poštovani gosti, ideja ovog zakona i time završavam današnju raspravu, nije da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine uz naknadu kao što sam naslov zakona kaže. Ideja je da se pravo korišćenja pretvori u dugoročni zakup na 99 godina. Devedeset i devet godina, tržišna cena zemljišta podeljena sa 99 godina dobijamo godišnju cenu zakupnine. Zašto je to tako? Zato što ne postoje ne sankcije za onog ko ne podnese konverziju uz naknadu. Zato što ne postoji ni rok koji neko može i mora da ispoštuje.
Ono što je važno jeste da se ovim načinom zaobilazi zapravo zakon i da on služi isključivo tajkunima da izigraju predlog zakona i zakon i Srbiju i državu i građane i njen interes i da zaključuju zakup na 99 godina, umesto da u budžet Republike Srbije uplate određenu sumu novca, tržišnu vrednost zemljišta.
Mi smatramo da ovo nije u interesu Republike Srbije i iz tog razloga smo predložili amandman koji glasi: „Briše se“. On koji zaključi ugovor o zakupu nikada neće imati interes da od zakupa odustane i da zemljište uz naknadu uzme u svojinu. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega smo predložili brisanje ovog amandmana. Kome to ide u prilog? Ne ide u prilog državi Srbiji i građanima, ide vlasnicima velikih preduzeća i firmi koje su stekli u pljačkaškoj privatizaciji. Ide Luci Beograd, da se potpuno razumemo i da budemo potpuno iskreni. Za razliku od nekih poslanika, imam hrabrosti i to da kažem i ponosim se time – Milan Beko je taj kome ovo ide u korist. Luka Beograd je zemljište koje je u Beogradu najatraktivnije i koji će na ovaj način jedina imati korist u ovom slučaju.
U članu 18. gde se reguliše zapravo samim Predlogom zakona cena godišnje zakupnine, zašto će se svaki tajkun opredeliti za ovaj model? Iz dva razloga – zato što je on jeftiniji od konverzije uz naknadu i drugo, zato što se na taj način izbegava plaćanje poreza na imovinu. Podsetiću, 2013. godine je vladajuća većina izmenila Zakon o porezu na imovinu i oslobodila je tajkune i tog nameta, baš u trenutku kada povećava građanima. Dok je svima bolje od onih koji su danas na vlasti, i od onih koji su njihovi partneri, oni koji su na kraju i pisali ovaj predlog zakona na nekim drugim mestima van Vlade, građani žive mnogo lošije.
Demokratska stranka će se svim snagama i silama boriti, lično u svoje ime i u ime poslaničkog kluba će uložiti ustavnu žalbu i nadam se da će Ustav Republike Srbije biti ispoštovan do kraja.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Ovi napadi na Demokratsku stranku govore samo o nervozi vladajuće većine, govore samo o tome da i sami znaju koliko je ovaj zakon zapravo kriminalan. Mislim da i nije pisan u Vladi Republike Srbije, nego u Luci Beograd, a toga ste i vi sami svesni.
Mi smo pokušali tajkunima da naplatimo ono zemljište koje su prenamenili iz osnovne u neku drugu delatnost, vi to danas njima poklanjate.
Zakup izbegava plaćanje konverzije uz naknadu, zakupom se na 99 godina potpuno ruši smisao samog predloga zakona. Jedna zarez četiri milijarde evra je nešto na što će država i Fond za restituciju ostati na kraju uskraćeni.
Mislim da sam nakon sve ove današnje rasprave bila je vrlo žestoka, ne do kraja principijelna sa neke strane, ali u svakom slučaju mislim da završavamo tako da je sada već svima jasno. Većina vladajuća ima određeni ovde interes dok narod Srbije živi sve lošije, oni žive sve bolje. Zahvaljujem se.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine.
Ipak je u pitanju period kada je predsednik Demokratske stranke bio pokojni premijer Srbije dr Zoran Đinđić. Mislim da ove optužbe govore samo o gospodinu Marijanu Rističeviću i njemu mogu da sude građani da li je on u poslednjih 15 godina posle 5. ili pre 5. oktobra radio u interesu građana Srbije ili ne.
Ali, da se priča o Demokratskoj stranci na jedan takav način, ja lično ne mogu da dozvolim, pošto sam i ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda. Ako hoćete baš iskreno, gospodina Milana Beka je doveo gospodin Vesić u Demokratsku stranku, ali ne da bude član. Prema tome, to raspravite sa onima koji su danas članovi SNS. Uopšte ne želim dalje da polemišem vezano za to.
Želim samo da kažem da je nekorektno i nije prvi put danas da se na ovaj način priča o istorijatu jedne političke organizacije, najstarije u Srbiji i da se na ovaj način govori o nekim ljudima koji ne mogu možda ni da odgovore na neke od optužbi, a s druge strane, da se dozvoljava blaćenje i skreće pažnja javnosti sa danas veoma važnog zakona na to da li je nekog doveo ovaj ili onaj.
Dakle, to nas zaista ne zanima i nećemo se baviti tim stvarima. Građani moraju da znaju da ovaj zakon u interesu Republike Srbije i njih lično. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine…
(Zoran Babić, s mesta: Mogu li ja da dobijem repliku?)

Želim samo da nagovestim nešto što ceo dan već pokušavamo da izvrgnemo, to je činjenično stanje. Niko ništa nema protiv Milana Beka, apsolutno. Ja lično nemam ništa protiv njega. Ja samo želim da on pošteno plati zemljište koje je svojina Republike Srbije. Želim mu svu sreću u životu, želim sav poslovni uspeh u njegovom životu, ali ne želim da Republika Srbija bude siromašnija za 400 ili 500 miliona evra, koliko košta zemljište u Luci Beograd. Želim mu da ima veće poslovne uspehe u narednim godinama nego što je imao ikada u životu. Želim mu da mu krene kao nikada do sada, ali sve to mora da se plati.
Demokratska stranka, ko god ga je dovodio u sedište DS, govori samo jedno, nemamo ništa protiv njega lično. Imamo protiv toga da se na ovaj način interes države Srbije dovodi u pitanje. Mi smo za to, neka on gradi tamo šta hoće, nas baš briga i ne ulazimo u njegove poslovne poduhvate, ali želimo da tržišnu vrednost zemljišta plati, a da mu to niko ne daje besplatno kao poklon. Eto, to želimo. Ako je to mnogo, onda možete da osudite DS. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Zahvaljujem.
Nije posvećen pojedincu, nego pojedincima.
Dakle, ono što je veoma važno jeste da kažemo da se porez u Srbiji plaća, ali plaćaju ga građani Srbije, a upravo ovim zakonom, kada je u pitanju zakup zemljišta na 99 godina, po izmenama i dopunama koje je napravila SNS 2013. godine, omogućeno je tajkunima koji imaju zemljište u zakup na 99 godina da ne plaćaju porez na imovinu. To je istina, gospodine Babiću. Dakle, građanima Srbije su veći porezi na imovinu, a oni su oslobođeni poreza na imovinu.
Beograd na vodi u zakup ima ili može, po leks specijalisu, član 17, da ima zemljište u zakupu i opet neće plaćati porez na imovinu i porez na zemljište, a s druge strane, građanima je taj porez veći iz godine u godinu.
Umesto da pričamo o tome šta je njima u interesu i da li možemo da rešimo problem poreza na imovinu, vi danas ovde predlažete onima koji su najbogatiji u Srbiji da onda, ukoliko zakupe zemljište na 99 godina, eto, oslobođeni su i poreza na imovinu. E, to nije pravedno i to nije fer. Možete da pričate šta god hoćete, možete da izmišljate, kao što jeste i o meni lično i mojoj porodici ceo dan šta god želite. Istina jeste da je zakon pisan zbog nekolicine. Mislim da građani to vrlo dobro znaju.
Ukoliko vam je zaista stalo do Srbije, onda nemojte da izglasate ovaj zakon. Evo, mi ćemo vas podržati u tome i zajedno s vama ćemo glasati protiv. Ali, ovo što pokušavate da uradite i da skrenete sa teme i da pažnju građana prebacite na neku potpuno desetu stvar, mislim da u tome danas jeste pokušali, ali to danas sigurno niste uspeli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poštovani gosti, poštovani građani, vi ste krajem prošle godine usvojili Zakon o planiranju i izgradnji. Tada ste obećali dve stvari ovde pred narodnim poslanicima i javnošću u Srbiji, izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana i Zakon o konverziji do 1. marta ove godine. Ni jedna ni druga stvar nije ispunjena.
Tada ste bukvalno iščupali konverziju iz Zakona o planiranju i izgradnji, na naše opšte iznenađenje i opšte čudo u kojem smo se našli. Tada smo upućivali na mogućnost nezapamćene korupcije u Srbiji, koja se u istoriji ove zemlje nije dogodila, a pre svega kada su u pitanju ona preduzeća i one sporne 23 privatizacije iz vremena Vlade Vojislava Koštunice, jer ste time dozvolili tim vlasnicima preduzeća na zemljištu na kom su do tada imali pravo korišćenja, a imaju i danas, da imaju pravo na lokacijske uslove, odnosno na dobijanje građevinske dozvole. Ta mogućnost je upućivala na nezapamćenu korupciju, na nešto što bi se zvalo kriminal i oštro smo se iz tog razloga zalagali protiv takvog tajkunskog zakona i sa obe ruke smo glasali protiv.
Došli ste osam meseci kasnije sa Predlogom zakona o konverziji, koji ima takve odredbe da me uopšte ne bi čudilo da je pisan npr. u Luci Beograd. Ovaj papir koji smo dobili danas, koji predstavlja Predlog zakona o konverziji, miriše na prljavi zadatak koji ste vi u nečije ime ovde došli da sprovedete u delo. Isto kao i potpisivanje ugovora o „Beogradu na vodi“, koji do dan danas nismo imali prilike da vidimo, jer ne znamo šta se toliko krije od građana ako je u interesu svih nas. To je prva stvar koja pored ove odluke Ustavnog suda iz 2013. godine, koju držim u ruci, koja je zapravo neustavnim proglasila konverziju iz 2009. godine. Zašto? Zato što je taj zakon iz 2009. godine one koji su sumnjivim poslovima došli do ogromnog kapitala terala da plate konverziju.
Taj zakon je omogućavao još jednu stvar, jedan popust koji je predstavljao tržišnu vrednost zemljišta, minus cenu koju je neko platio za to preduzeće u jednoj od tih privatizacija. Na slikovitom primeru Luke Beograd to izgleda sledeće. Dakle, 400 miliona evra košta tržišna vrednost zemljišta, minus 40 miliona koliko je nečiji poslovni partner platio to preduzeće, jednako je 360 miliona evra. Toliko je po tom zakonu vlasnik Luke Beograd morao da plati da bi stekao pravo svojine nad zemljištem gde je do tada imao pravo korišćenja. Ustavni sud je rekao – gospodo, nema ni popusta, svako ko želi pravo svojine mora da plati punu vrednost zemljišta, tržišnu vrednost zemljišta. Ustavni sud je reagovao potpuno pravedno i pravično i oborio je tu odluku gde se omogućavao popust za takve slučajeve.
Rešenja koja su predložena ovim predlogom zakona su sa stanovišta Ustava iz prostog razloga samim tim još spornija, a reći ću i zašto. Najproblematičniji je član 8. ovog predloga zakona, po kome se izgrađeno zemljište daje u svojinu bez naknade, kojim se praktično obesmišljava pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, što je bila, kako smo razumeli, osnovna intencija ovog predloga zakona. To su hale, to su privremeni objekti, to su skladišta. I, ako opet uzmemo primer Luke Beograd, shvatićete o čemu govorim.
U članu 8, kako je i predloženo, kako smo ga dobili u ovoj integralnoj verziji, koji je i najsporniji član ovog predloga zakona, predstavlja se zapravo način da se ogromni i veliki kompleksi industrijskog i sličnog zemljišta poklone vlasnicima privrednih društava bez naknade. To je ono što će oštetiti i budžet Republike Srbije i AP Vojvodine i svih lokalnih opština i gradova, a samim tim i fond kada je u pitanju Fond za restituciju. Predviđena sredstva od milijardu i 492 miliona evra se poklanjaju tajkunima i onima koji su svi znamo na koji način došli do ogromnog kapitala u 23 sporne privatizacije. O tome se radi u ovom zakonu. Neko vraća neke stare dugove iz 2012. godine, a mi smo na to još 2012. godine upućivali i sumnjali i danas smo dočekali taj dan da mimo interesa države i naroda usvajate zakon i predlažete zakon koji je u najmanju ruku kriminalan.
Ne postoji razlog zbog koga bi se izgrađeno građevinsko zemljište dalo besplatno vlasnicima privrednih društava. Ova odredba najdirektnije obesmišljava ceo ovaj Predlog zakona. On se u svom naslovu zove Konverzija uz naknadu, a zapravo je nešto sasvim drugo. Ovo zemljište, kao što vam je vrlo poznato, može i moguće je planski prenameniti, možda je već prenamenjeno, i to su podaci koji se takođe kriju od očiju od javnosti. Zatečena namena je jedno, osnovna namena tih preduzeća i delatnost je jedno, a zatim je osnovna delatnost ugašena, samo kako bi se prigrabilo ogromno zemljište, na primer u Beogradu, na primer u Novom Sadu i velikim centrima u Srbiji, i kako bi se tu promenila namena iz osnovne u stambeno-poslovnu, stambenu, komercijalnu i neku drugu.
Ovo rešenje je u suprotnosti, samim tim, po Ustavu Republike Srbije. Prekršen je i član 84. Ustava koji govori o tome da svi imaju jednak položaj i na tržištu. Nekome se omogućava sticanje prava svojine bez naknade, a neko je za to platio naknadu. A zašto jednu? To smo imali danas prilike da čujemo. I zašto je samo jedna konverzija urađena? Iz prostog razloga, zato što je izmenama i dopunama zakona, i Velimira Ilića i vas lično, dozvoljeno da i korisnici zemljišta dobijaju lokacijske uslove, odnosno građevinske dozvole. Nikome se nije, samim tim, isplatilo da izvrši konverziju. Zašto bi to neko radio? To je na ovaj način obesmišljeno i predstavlja potpuno nepotreban trošak za svakog ko je na sumnjiv način stekao svoj kapital u Srbiji. Jako bi bilo strašno da se još dokaže i namera da je tako nešto urađeno iz poslovno-političkih interesa, poklanjanje milijardu i 429 miliona.
Mi danas pričamo i o Zakonu o obnovi. Produžavamo rok do kraja godine. Vi lično ste rekli 1. septembar prošle godine. Evo, godinu dana skoro kasnije posao nije završen. Zašto? Jednostavno, zato što nema sredstava, zato što Vlada Republike Srbije ima svoje prioritete, zato što se i dalje nije obnovilo ono što je u poplavama srušeno. Nema sredstava, a poklanja se milijardu i 429 miliona. Imate ovde ljudi koji su se godinama unazad bavili građevinom, bavili projektima. Šta bi sve moglo za taj novac da se uradi? Da li bi mogli da vratimo plate i penzije na staro? Da li bi vratili ovu razliku koja je neustavno smanjena? Da li bi morali da povećavamo ovoliko porez na imovinu, cenu struje. Da li bi morali da povećavamo PDV sa milijardu i 429 miliona evra? Mogli smo da izgradimo dvokolosečnu prugu, brzu prugu između Beograda i Novog Sada. Šta smo sve mogli za taj novac? Mogli smo Koridor 11 da završimo, pošto je doveden u pitanje, a to nadam se da i sami imate toliko iskrenosti da kažete. Sramota je za jednu Vladu da se donose ovakvi zakoni bez trunke i zrna patriotizma u njima.
Druga ideja ovog zakona je za neizgrađeno zemljište, takođe i za ono koje neće bez naknade pripasti u svojinu, da se do konverzije potpiše ugovor o zakupu, čime se takođe izbegava na ovaj način od strane tajkuna da plate konverziju zemljišta i stekne na taj način pravo svojine. To je način na koji se izbegava. Zašto? Zato što ne postoji rok u zakonu, ne postoji kazna ako neko u određenom roku ne izvrši konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.
Omogućili ste da se zaključi ugovor na 99 godina, uz tržišnu cenu koja se podeli sa 99 godina kako bi dobili godišnji zakup zemljišta. Zašto bi neko izvršio konverziju zemljišta? Ja vas pitam jednostavno pitanje – zato što nema nikakvog interesa da plaća konverziju ako može da ima zakup koji mu garantuje dobijanje građevinske dozvole. Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, vi lično predložili ovde u Skupštini Srbije, od 1. marta ove godine stupili na snagu. Šta to znači? Pa, to znači da je tajkunima jeftinije da zaključe ugovor o zakupu. To znači da je izmenama i dopunama vašeg Zakona o porezu na imovinu iz 2013. godine, koji je doveo do ovakvog skoka poreza na imovinu ove godine građanima Srbije i Beograda, više ne moraju da plate ni porez na imovinu, kada je u pitanju zakup zemljišta, i tog nameta ste ih oslobodili.
Stvarate društvo tolikih razlika, da imate 1% ne bogatih, nego prebogatih. Oligarsi, kao vaši partneri, i svi ostali drugi. Dok vi i vaši partneri živite bolje u Srbiji u poslednje tri godine, svi ostali žive mnogo, mnogo lošije. Ovo je četvrta godina vašeg mandata, a vi govorite kako je DS odgovorna za to što se u Beogradu i Srbiji apsolutno ništa ne gradi. Pa možemo da se vratimo godinama unazad, kada je u pitanju naknada za uređenje gradskog-građevinskog zemljišta, u Beogradu 2008, krizne godine, 110 miliona evra. Evo, Milutin Mrkonjić je ovde prisutan pa može i on da potvrdi.
Godine 2009, krizna godina, 90 miliona evra. Godine 2008, 80 miliona evra. Znate li koliko je ove godine? Petnaest miliona evra. To je slika i prilika onoga što danas predstavlja građevinsku industriju u Srbiji i glavnom gradu. Da ne pričam za Novi Sad, da ne pričam za Užice. Tu su neki koji su kompetentniji od mene. Ne postoje sankcije, ne postoje rokovi za konverziju i samim tim izvrgavanje ruglu od strane onih koji su najbogatiji u Srbiji uslediće već od prekosutra, odnosno od srede, kada se ovaj zakon bude usvojio.
Kome treba ovaj zakon da ide u korist? Kome, ako donosite zakone koji su u koristi onima koji su vlasnici Luke „Beograd“? Ovaj zakon nije u koristi građana Srbije. On je u interesu Milana Beka, i to vi vrlo dobro znate. Neki poslanici su podnosili ostavke te 2012. godine, kada su sumnjali na ovako nešto zato što im je prećeno, zato što su praćeni, zato što su im se razne čudne stvari dešavale, a voleo bih da vidim da li će i meni nešto slično tome da se desi.
U članu 18. se dešava i to da se potpuno nejasno određuje tržišna cena, kada je u pitanju zakup zemljišta. Na kraju, imali smo prilike da uz sve izmene i dopune svih zakona koje smo doneli u ovoj skupštini, koje ste i lično, a gde su i vaše kolege dolazile i predlagale iste ili slične, doveli do toga da se danas u najkriznijim vremenima za Srbiju, kada građani žive najteže od 1990. do danas, kada nemaju da plate osnovne račune ni za struju ni za osnovne životne namirnice, kada nemaju da plate porez na imovinu, kada se vrši tajna nacionalizacija ponovna nečije imovine, jer kada je nekom porez 800% veći, onda ga dovodimo do toga da on mora da da celu svoju imovinu kako bi taj namet izmirio. Danas se mi odričemo milijardu i 429 miliona, u trenutku kada Srbija gladuje, u trenutku kada je broj nezaposlenih nezapamćen, u trenutku kada je svega 15 miliona evra naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu, što i sami znate da predstavlja manje od 100 hiljada kvadrata.
Odluka Ustavnog suda će biti nesumnjiva i kada je ovaj zakon u pitanju i to su i kolege poslanici danas potvrdili, koji su učestvovali u ovoj raspravi. Odluka iz 2013. godine govori da je ovaj zakon protivustavan. Mi govorimo da ovaj zakon neće privući nove investicije. Govorimo o tome da on neće učiniti dobro interesima građana i države, pre svega, budžeta lokalnih opština i gradova.
Govorili ste danas o prevenciji poplava, a prevencija poplava je isključivo na budžetima opština i gradova u Srbiji, a na ovaj način se oduzimaju pare opštinama gradova iz Srbije. Niko neće imati interes da uplati jedan jedini dinar za konverziju iz prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, nijedan. Ono što ste ovde danas doneli jeste zakon koji je isključivo u interesu i u odnosu na svoje odredbe je pretpostavljam, pisan u Luci Beograd. Zahvaljujem.