Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Mihajlović, dakle vi igrate partiju šaha, a preko puta vas je državni i interes naroda. Ja vas molim da pazite na svaki potez, jer morate da znate da posle svake partije šaha i kralj i pijun idu u istu kutiju.
Mi smo tajkunima naplaćivali nešto što im vi danas dajete besplatno. Toliko o interesima građana i interesima Srbije. Demokratska stranka je 2009. godine rekla svako ko je na takav način stekao imovinu mora da plati, vi im to danas dajete bez naknade.
Pričate o dozvolama za sedam dana, a ne znam da li znate da je u Beogradu koji je najveći građevinski centar u Srbiji, nekad bio i u jugoistočnoj Evropi za vreme Demokratske stranke, imate izdatih ove godine 30 dozvola. Trideset dozvola i pričate o nečemu što je podstaklo razvoj građevinske industrije. Mislim da je to i vama samima smešno.
Govorite o sporu Luke Beograd, mnogi sporovi su se vrlo brzo završili onako kako je to bilo u interesu određenih političkih i finansijskih partnera, pa ne sumnjam da će se isto tako završiti i ovaj spor. Kada pričate o komorama koje su lobirale, ne postoji nijedna komora gde je najglasniji glas za konverziju bez naknade, nije bila Luka Beograd. A zašto bi to radila ako je u sporu sa Republikom Srbijom.
Ovo je ono zbog čega se donosi ovaj zakon. Ovo je snimak iz satelita zemljišta najveće vrednosti u Gradu Beogradu. Zapadno od Pančevačkog mosta je nešto što predstavlja zemljište koje ste dali bez naknade Luci Beograd.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Mihajlović, uvaženi gosti, poštovani građani, ako je loše to što ste nasledili na primer u Beogradu milion kvadrata godišnje, ne znam kako bi zvali to što će neko posle vas da nasledi od vas 100.000 godišnje. Nekada 110 miliona evra je ulazilo u gradski budžet kada je u pitanju uređenje gradskog građevinskog zemljišta, danas ni 15 miliona. Trideset građevinskih dozvola u gradu koji je za pet godina izgradio tri mosta, koliko bulevara, škola, obdaništa, bolnica da ne pominjemo.
Kažete da je građevinska industrija na najnižim granama. Jeste u poslednje tri godine. Mi smo doneli, kao što znate, u vremenima najveće krize Program pomoći građevini i uslovima svetske ekonomske krize 500.000 kvadrata u Stepi Stepanović, 18 milijardi smo uložili u dve godine zajedno sa našim koalicionim partnerima iz Socijalističke partije Srbije, na šta sam siguran da su i oni ponosni. Kada ste vi došli rezultat vaše gradnje i borbe za građevinsku industriju su bile smrdljive zgrade. Vaši rezultati se vide u Vojvode Stepe u Beogradu.
Mi smo Projekat „socijalna stanogradnja“ u 20 gradova izveli bez razmišljanja. Nismo sedeli skrštenih ruku. Pokrenuli smo raznorazne projekte širom Srbije i to su rezultati DS.

Što više napadate DS, time završavam, to nam govori da i sami znate koliko je ovaj zakon kriminalan.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, iako za razliku od nekih poslanika koji slepo veruju tuđim očima ja verujem svojim očima. Zakon iz 2009. godine nije sprečio ni Vladu RS do 2012. godine, ni Upravu Grada Beograda do 2013. godine da budu najveći razvojni centar u regionu.
Investicije od preko dve milijarde prosečno, tri mosta u Beogradu za pet godina, milioni kvadrata godišnje. Očigledno je u pitanju amaterizam i sposobnost.
To što smo na Duing listi 186, to je iz prostog razloga što ste smenili DS iz vlasti u Beogradu, koja je do tada veštački zbog 100 miliona godišnjeg prihoda u budžetu povećavala mesto Srbije na Duing listi na 169. Nasledili ste 169. mesto, a došli ste na 186. od 191. Čestitam!
Koliko god se trudili i nakon ove žustre rasprave da govorite o tome koliko su poplave bile završene, bio sam pre nekoliko dana u Velikom Polju, ja ne znam da li imate svest o tome da ljudi nisu zadovoljni, da njihovi domovi i dalje nisu obnovljeni. Kada je u pitanju Krupanj, Smederevska Palanka, Paraćin, Svilajnac, situacija je manje-više ista ili slična. Obnova nije završena, a obećali ste 1. septembra prošle godine. Glasaćemo za zakon kada je u pitanju produžetak obnove, zato što i mi smatramo da niste dobro uradili svoj posao i daćemo vam još malo vremena.
Kada je u pitanju Zakon o konverziji, o tome ću reći u svojih poslednjih nekoliko minuta, ukoliko imam, nešto više o tome.

Hvala, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nije istina ovo što je malopređašni kolega govorio, ali to je, naravno, njemu na čast i obraz. Podaci postoje i zvanični su na sajtu.
Ono što je vezano za odgovor gospođi Mihajlović, jeste da moram da vam kažem, ne bih da nisam diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nije zakon stavljen van snage, nego odredbe koje se odnose na konverziju 2013. godine. Znate li zbog čega? Ako ne znate, evo ja ću da vam pojasnim tu stvar. Iz prostog razloga što je ta konverzija omogućavala popust da neko ko ima npr. Luku Beograd, tržišnu vrednost od 400 miliona, da mu se oduzme ono što je platio u privatizaciji, 40 miliona, i mora onda da plati 360 miliona evra. Ustavni sud je za to rekao da nije moguće. Ustavni sud je rekao – gospodo, nema popusta, morate da platite sve, a vi danas poklanjate besplatno, bez naknade. E, u tome je suština.
U članu 8, koji je najsporniji član ovog zakona, vi ste omogućili onome ko je stekao u sumnjivim privatizacijama vlasništvo nad određenim privrednim društvom, vi ste omogućili da neko dobije zemljište koje je izgrađeno bez naknade, a ono koje je neizgrađeno da preko institucije zakupa zemljišta izbegne plaćanje konverzije kada je u pitanju prebacivanje iz prava korišćenja u pravo svojine. To je suština i zato je zakon kriminalan i zato je zakon tajkunski i zato je DS protiv toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao što smo rekli u današnjoj žustroj raspravi, ovi napadi na Demokratsku stranku govore samo to da u nedostatku argumenata i rezultata SNS i dalje traži samo izgovore. Četvrtu godinu na vlasti SNS nije uradila apsolutno ništa. Oni napadi i ona vika i dreka na Demokratsku stranku govore samo to da sami znaju i gospođa Mihajlović, i vladajuća većina da je ovo tajkunski zakon, zakon koji milijardu i 492 miliona evra oduzima iz budžeta građanima Srbije i poklanja tajkunima i oligarsima u Srbiji. To je istina.

Ono što je razlog donošenja ovakvog zakona koji mogu samo da pretpostavim, da li se pisao u Luci Beograd, jeste iz prostog razloga što je ovo najvrednije zemljište u Gradu Beogradu koje poklanjate Luci Beograd, odnosno njenom vlasniku. Vi vrlo dobro znate ko je on i kako se on zove, a očigledno, ja ne želim da ulazim u dalje vraćanje dugova iz 2012. godine. Mi smo tajkune terali da plaćaju konverziju. Ustavni sud je osporio popuste. Vi danas poklanjate tajkunima i vi zapravo danas radite nešto što ne ide u korist onih budžeta od opština, gradova, autonomne pokrajine do Republike i isto tako za Fond za restituciju. Opet će građani morati da smanjuju plate i penzije da biste vi morali tom Fondu za restituciju da uplaćujete sredstva.

Zakup, to je još jedan način da se izbegne plaćanje konverzije od strane onih koji su pljačkaškim privatizacijama stekli svoje enormno bogatstvo. Rekli ste pre nekoliko trenutaka kako građani u Srbiji žive bolje. Ne žive građani Srbije bolje, žive mnogo gore, vi živite bolje gospođo Mihajlović. Članovi Vlade Republike Srbije i njeni partneri žive bolje, svi ostali žive mnogo, mnogo lošije.

Zakon koji je pisan za interes i račun nekog drugog je zakon koji nikada neće dobiti podršku Demokratske stranke. Mi imamo vrlo jasne i konkretne argumente, član 8. je protivustavan. Članom 8. bez naknade, a ne nadoknade kao što su neki poslanici govorili, omogućavate tajkunima da bez jednog jedinog uplaćenog dinara izgrađeno zemljište na koje imaju pravo korišćenja dobiju pravo svojine.

To je kriminal. To je čist bezobrazluk. Jedne trunke patriotizma nema u ovom zakonu zato što on ne brani interese naroda, ne brani interese Republike Srbije nego brani interese krupnih kapitalista u Srbiji.

Zato je Demokratska stranka protiv toga, 99 godina zakup i time završavam, je nešto što predstavlja najveću, možda sramotu u ovom Predlogu zakona, iz prostog razloga što vi kreditirate one multimilionere u Srbiji, dok pošten narod nema da plati struju, nema da plati osnovne životne namirnice i to neka vama ide na dušu i obraz. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, poštovani građani, podneli smo amandman gospođa Vesna Marjanović i ja lično iz prostog razloga što smo napomenuli da se pod sumnjivim okolnostima odvija privatizacija pojedinih medija u Srbiji. Primer Studija B je najočigledniji primer kada je u pitanju glavni grad, ali isto tako su pojedini narodni poslanici izrazili bojazan kada su u pitanju mediji na lokalnom nivou širom Republike Srbije.
Amandman koji smo podneli glasi da se kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja iz stava 2. ovog člana za elektronske medije podrazumeva obavezu održavanja udela programskog vremena u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od 24 meseca pre dana stupanja na snagu zakona, odnosno obavezu održavanja udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadržaja koji su od značaja za javni interes.
Isto to predlažemo i kada su u pitanju štampani mediji, s tim što bi Agencija za privatizaciju vršila uvid i nekadašnji RRA, sadašnjoj REM, podnosila izveštaj kada su u pitanju ugovori o kupoprodaji. Isto tako, kada su u pitanju štampani mediji, Savet za štampu bi bio taj koji bi bio obaveštavan o tome da li se poštuje ugovor o kupoprodaji i da li se ova stvar, koja bi postala sastavni deo zakona, poštuje u celosti.
Ovo smo predložili iz prostog razloga što smo i kada je bila rasprava u načelu pričali o tome koliko se danas npr. neki mediji zloupotrebljavaju, sa samim saznanjem da će biti privatizovani. Već danas Studio B ima uređivačku politiku koja mu ne samo spušta cenu, nego dovodi do toga da se sadržaji od javnog interesa i značaja i kulturno-umetnički i obrazovni, pa čak i informativni, ne vrše u skladu sa Zakonom o informisanju.
Mislim da je veoma važno da ovu stvar uvažite ili ovaj amandman usvojite. Mislim da on može samo da doprinese boljoj komunikaciji između lokalne samouprave, nas kao narodnih poslanika, vas kao ministra i tih lokalnih medija koji već polako idu na doboš ili će se privatizovati i pripasti nekim tajkunima ili će se oni sasvim ugasiti, kao što su to izrazili poslanici nacionalnih manjina.
Dakle, ono što je strašno važno jeste da se ne dozvole bilo kakve malverzacije. Imamo, takođe u skladu sa ovim amandmanom i nekoliko pitanja koja se danas postavljaju nama, kao narodnim poslanicima. Evo, ja ću iskoristiti da u ime građana postavim vama, kao ministru, koji predlažete ove izmene i dopune Zakona.
Na primer, zašto se prekogranični kanali, „FoksLajf“, oni su na kablovskoj televiziji, prekrajaju kada je u pitanju izvorni sadržaj i neovlašćeno se emituju reklame domaćih kompanija? Ovo je, na primer, amandman koji će sprečiti, između ostalog i ove stvari. Ti kanali se nalaze van pravno poreskog sistema i posluju potpuno u sivoj zoni, gospodine ministre.
Godišnje desetine miliona evra na ovaj način domaće kompanije uplate kada je u pitanju reklamni prostor za nešto što taj reklamni prostor ne može da bude, a po članu 100. stav 2. Zakona o informisanju. Ne samo da se krši Zakon i ne samo da se Zakon ne primenjuje, nego ovde imamo situaciju da se kazne od 500 hiljada dinara, koje je propisala RRA, a danas REM, apsolutno ne primenjuju. Sada imamo slučaj da neko zakupljuje reklamni prostor na kanalima na kojima to po Zakonu nije moguće i na taj način zaobilazi poresku upravu, poreski sistem ove zemlje i na desetine i desetine miliona evra se na taj način potpuno izopštava iz pravnog poretka Srbije.
Ovo jeste zgodno za one firme, političare i tajkune koji imaju ovoliko novca da na ovaj način reklamiraju sebe ili svoje sadržaje. To nije po zakonu i to je stvar koja apsolutno nije u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Zato vas molim da razmislite da ovaj amandman, kada su u pitanju štampani mediji i kada su u pitanju elektronski mediji, usvojite, jer će u većoj meri doprineti poštovanju Zakona i svaku moguću zloupotrebu će spustiti na najmanju moguću meru. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti i poštovani građani, ono što je za ministra nejasno kada je u pitanju amandman gospodina Pavićevića i Zorana Živkovića jeste zbog čega je on u obrazloženju – briše se i zbog čega se zapravo zalažu ova dva poslanika da se ovaj vaš predlog definitivno izostavi iz Predloga zakona.
Iz prostog razloga što mislim da to sigurno znate, ukoliko ne znate to je onda već zabrinjavajuće za sve nas koji sedimo u ovom domu, jeste na primer TV Arena. Ona je, koliko ste i sami informisani, u vlasništvu Telekoma Srbije. To su pare naroda, gospodine ministre. Tri miliona evra košta godišnji ugovor sa Zajednicom Super Lige, tri miliona godišnje gospodine Tasovac je dovoljno da se sve ono što su narodni poslanici u ovoj Narodnoj skupštini govorili danas, kada su u pitanju lokalni mediji, posebno oni na jeziku manjina finansiraju u tih godinu dana. Svi oni mediji koji će se vašim Predlogom zakona ugasiti i svi oni koji će jednostavno prestati da postoje iz prostog razloga što im vi ukidate finansiranje ovim izmenama i dopunama.
Tri miliona evra TV Arena, i samo još jednu stvar, ona je izopštena iz ovog zakona, ona nije na spisku onih kuća koje će se privatizovati sada ovim zakonom. Vi se trudite da sve to stavite u jedan koš i da celokupan proces završite do kraja. E, to su pare građana Srbije i one se troše na ovakav način i vi takođe učestvujete u tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti i poštovani građani, probijeni jesu rokovi i zato se i donose izmene i dopune Zakona o medijima i javnom informisanju. Ono što jeste bio slučaj kada smo doneli nov zakon i kada ste predlagali nov zakon u ovom domu, mi nismo tada bili za njega, ne zato što je on imao neke ogromne nedostatke, nego iz prostog razloga što smo znali, a mislim, ministre, da ste znali i vi, da takav zakon, iako ima svoje pozitivne strane, ne može da se primeni u ovakvim uslovima medijske cenzure u Srbiji.
Pošto je probijen rok za privatizaciju, a posebno imam nameru da govorim o onim medijima koji se tiču lokalnih samouprava u Srbiji, što takođe opet nije bio predmet vašeg interesovanja, jer se iskreno nadam da bi rezultat bio potpuno drugačiji, danas predlažete nešto sa čim nije ni toliko važno da li se mi kao opozicija slažemo ili ne. U pitanju je, naravno, greška koju je Agencija za privatizaciju napravila, loša procena i sada ste vi negde poslati ovde u Skupštinu da ispravite te greške. Taj rok mi možemo i ne moramo da podržimo, to je manje važno. Važno je to što će opet doći do toga da će pojedini mediji, oni koji su od krucijalne važnosti za pojedine delove Srbije, biti ugašeni. Oni neće moći da izdrže konkurenciju na tržištu. Oni će i kada su u pitanju manjine da budu potpuno marginalizovani i ugasiće se poput mnogih lokalnih televizija, kao što je to bio slučaj u poslednjih nekoliko godina.
Posebno smo zainteresovani za jednu od tema, a ona se tiče i Studija B, pošto je to jedan veliki brend i veliko ime kada je u pitanju Beograd. On je gradski regionalni servis komunalnih, naravno, političkih, kulturnih, saobraćajnih i svih ostalih vesti za građane Beograda bio od svog osnivanja. Građani su decenijama ulagali i vodili računa i zajedno sa Studijom B predstavljali simbol Beograda. Oni, naravno, imaju pravo da budu upoznati, a potpuno su, na primer, isključeni iz procesa donošenja odluka kada je taj javni servis grada u pitanju. Kada su u pitanju detalji tog postupka, oni nisu upoznati sa njima. Znamo samo da je zbog zakona koji je ograničio za 01. jul 2015. godine, da su sve lokalne samouprave u Srbiji, pa samim tim i Grad Beograd, u svojim budžetima opredelile sredstva do 01. jula 2015. godine za servisiranje potreba lokalnih televizija.
Pošto se sada taj rok pomera, pitanje je da li u budžetu ima dodatnih sredstava koja nisu bila opredeljena za lokalne servise i na koji način će, da li rebalansom ili iz nekih drugih rezervi, lokalne samouprave finansirati ono što je, naravno, bila greška i same Agencije za privatizaciju. Sredstava neće biti tamo gde nije interes u vladajućim strukturama, pa će oni opozicioni lokalni mediji u opozicionim opštinama biti ugašeni, a oni drugi, naravno, privatizovani od strane nekih koji su bliski vladajućim strukturama.
Ne možemo da stojimo mirno i ne možemo da ćutimo pred činjenicom da su svega dve firme zainteresovane npr. za kupovinu tako velikog brenda kakav je Studio B. Da li je moguće da i vi kao ministar ostajete nemi pred činjenicom da je jedna firma koja je zainteresovana nekada prodavale čamce i lustere, a druga da je u blokadi? To baca senku na ceo privatizacioni postupak, iz prostog razloga što građani nemaju poverenja u firme koje se nikada pre nisu bavile ovim poslom, da će na jedan pošten i objektivan način voditi računa o medijskoj slici glavnog grada.
Kada je u pitanju otpisivanje dugova, takođe je veoma bitno i važno kako i na koji način će ti dugovi biti otpisani i da li će oni biti preuzeti od strane budžeta Grada Beograda, pa će ih na neki poseban način plaćati građani, ili će onaj koji bude kupovao taj javni servis zapravo imati dodatne troškove kada je u pitanju privatizacija. Početna cena iznosi nešto preko pola miliona evra, odnosno 528 hiljada evra, tj. 63 miliona dinara. To jeste vrednost 100% procenjene vrednosti kapitala, ali ne zna se kako i na koji način je izvršena procena te vrednosti. To je poslednja cifra sa kojom barata javnost u Srbiji.
Zašto npr. Beogradu kao glavnom gradu nije omogućeno da ima svoj javni servis? To smo videli na primeru Vojvodine i to funkcioniše nekako. U pitanju je isti broj stanovnika i nekako ista potreba građana koji žive i u severnoj pokrajini i kada je u pitanju glavni grad, a to je naravno dozvoljeno Zakonom o glavnom gradu. Studio B će funkcionisati ubuduće tako što će grad davati novac, kao što znate, kroz projekte i tako će informisati javnost o glavnom gradu, ali da li mislite da će vlast u Beogradu ili u bilo kojoj drugoj lokalnoj samoupravi voditi računa o objektivnosti ili će davati novac samo za one projekte koji se tiču interesa vladajućih stranaka u tim opštinama i gradovima? Objektivnost je samim tim, naravno, dovedena u pitanje. Ona je nekako neostvariva u ovim okolnostima u kojima živimo u poslednje tri i evo četvrtu godinu.
Koji su na kraju kriterijumi korišćeni kada se procenjivao kapital Studija B? To je takođe pitanje i za vas lično, jer smatram da je Studio B bila televizija koja je i vama lično u desetogodišnjem mandatu, kada ste bili direktor Beogradske filharmonije, pomagala pri ne samo promociji, čuvanju i uzdizanju Beogradske filharmonije, nego i čuvanju kulture glavnog grada i Srbije. Mislim da je nova uprava na toj televiziji vrlo pomogla da se ugled Studija B dovede u pitanje i da se sroza na najniže grane od njenog osnivanja. Ta nekada zaista slavna televizija, u kojoj je ostao samo brend i samo ime, mislimo da je 63 miliona dinara nešto što ne predstavlja pravu vrednost svega toga.
Ovde imam i podatke kada je u pitanju i zemljište i parcele čiji je Studio B vlasnik. Imamo takođe saznanja da je 16.028 kvadratnih metara zemljišta pored novoizgrađenog mosta Zemun–Borča takođe nešto sa čim Studio B raspolaže. Da li je i ovo uračunato u procenu vrednosti kapitala i imovine?
Kada je u pitanju građevinski objekat, zgrada za smeštaj agregata, zgrada za smeštaj emisionih postrojenja, to je takođe nešto sa čim će neko sutra kao vlasnik Studija B raspolagati. Da li će se on onda opet prodavati, pa čak i po tvrdnji pojedinih ljudi iz SNS? Da li će se on prodavati samo zbog toga što će neko uzeti to parče medijske scene u Srbiji, pa će onda na ovom zemljištu graditi određene šoping molove? Da li će onda grad kroz finansiranje tih projekata zapravo praviti kampanju za stranku koja je vladajuća u toj lokalnoj samoupravi, u ovom slučaju, Gradu Beogradu?
Mi nismo sigurni da je moguća objektivna scena, kada je u pitanju informisanje u glavnom gradu i smatramo da je veoma važno da Beograd, kao glavni grad, ima javni servis, poput javnog servisa Vojvodine, iako je probijen ovaj rok od 1. jula i on se u određenoj meri i ne tiče isključivo Studija B, već i svih ostalih sličnih slučajeva širom zemlje. Mislimo da ne postoji dovoljno dobra koordinacija i da nismo videli vašu ličnu zainteresovanost da se sačuvaju ovako veliki brendovi koji i sami znate koliko znače glavnom gradu.
Mislimo da novac koji će se uložiti neće biti uložen u tehniku, neće biti uložen u ono što je građanima Beograda i Srbije potrebno. Mislim da će biti uložen isključivo zbog marketinga i minuta koji će se prodavati sutra kada dođe neka kampanja na red, ko zna koja po redu i ko zna koji vanredni izbori po redu. Ali, mislim da smo svi mi imali mnogo veća očekivanja onog trenutka kada ste 2013. godine preuzimali ovaj resor, smatrajući da ste zaista jedina pozitivna tačka i svetla u mraku koji je pojeo Srbiju. Nekako ste, ne samo predstavljali našu nadu da će neke stvari biti bolje, ali očigledno, vaše ruke su vezane kada su u pitanju mediji u Srbiji.

Očigledno ste na kraju postali, time završavam, izneverena nada ovog dela Srbije, za koji sam siguran da ga i dalje razumete, ali očigledno ništa ne možete da uradite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dakle, ministre Tasovac, upravo vam o ovome i govorim. Moj prethodnik je izneo neko svoje viđenje ovih stvari, baš da se to ne bi događalo, baš da se Studio B ne pretvori u novi Kopernikus, gde će neko za kariranim stolnjakom da sedi i da ispira mozak onima koji žele da čuju neku informaciju sa nekog servisa.
Mislim da je u pitanju i očuvanje kulturnog nasleđa grada. Studio B je imao veliku ulogu u tome poslednjih decenija. Jako je važno da budete makar zainteresovani, kao ministar. Znam da vi direktno ne učestvujete u svemu tome. To je meni potpuno jasno. Ja sam vas negde upoznao kada sam imao nešto manje godina, pa ste vi meni predstavljali nekog čoveka koji se bori u inat svima i uprkos svemu i, u tom smislu, mislim da treba malo da se vrati taj vaš duh, u toj fotelji u kojoj vi danas sedite.
Smatram da je važna stvar za Beograđane koji su zainteresovani za ovu stvar i mislim da vi, kao ministar, bez obzira što imamo komisije gde se pita struka, poslednje tri godine vi najbolje znate koliko se struka pita u Srbiji, iz prvog reda gledate tu predstavu. Hajde samo da uradite i ono što nije do vas, da spasimo zajedno Studio B, da ne padne nekom u ruke ko prodaje lustere i čamce. Samo toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Pre nego što ste, gospodine Bečiću, odredili pauzu od tri minuta koja je očigledno trajala, i prenos, sve vreme, ono što ste uradili mislim da nije u skladu sa dostojanstvom Narodne skupštine, to jeste da gospodinu Đurišiću, gospodinu Stefanoviću niste dali povredu Poslovnika. Mislim da ste samim tim prekršili Poslovnik Narodne skupštine…

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani građani, kao što ste rekli da je ovaj novi namet kada je u pitanju cena električne energije tu zbog strukturnih reformi koje vrši Vlada Republike Srbije, ja vas pitam gospodine ministre, da se potpuno vratimo na temu i da zanemarimo ova međusobna optuživanja i ove neistine koje smo čuli do sada, jeste – kako mislite da građani mogu da podnesu te strukturne reforme koje je premijer zajedno sa vama pokušao da realizuje u poslednje tri godine, a ovo je četvrta godina? Kako mislite da na svojim leđima građani mogu da obezbede sa i ovako malim platama i penzijama koje su pritom i smanjene? Povećan porez na imovinu, povećane cene osnovnih životnih namirnica, povećana cena električne energije. Kako mislite da uz…

Kako mislite da građani mogu da plate cenu električne energije, gospodine Bečiću, ukoliko mislite ako ukinete, kao što jeste, sve moguće subvencije, od lokalnih samouprava, gradova, pa do republičkog nivoa? Kako ako su ukinute trinaeste socijalne peznije? Kako ako je povećana cena lekova, a onda je nastala i nestašica istih? Kako mislite da cena električne energije ne utiče na funkcionisanje svake porodice u Srbiji? I, vi kažete cilj je manji deficit, ali taj manji deficit u vašoj eksel tabeli pravi mnogo veći deficit u kućnom budžetu svake porodice u Srbiji. 

Molim vas, zašto mi ne dopustite da završim. Amandman je „ briše se“, gospodine Bečiću i obrazloženje zbog koga se briše i o njemu sada govorim i vi ne želite da me pustite da govorim.