Ovo je kratko pitanje, Vlada Republike Srbije je neposrednom pogodbom odlučila da kupi 700 automobila marke „Škoda“ koje će koristiti MUP, dakle, bez tendera, pod broj jedna.

Pod broj dva, ne znam da li sećate ali mi imamo fabriku „Fijat“ u Srbiji, 500L koja je bila i jeste i dalje u krizi. Bilo je govora da li će produžiti ugovor, da li neće produžiti ugovor, da li će zatvoriti pogone, da li neće zatvoriti pogone. Pored fabrike „Fijat“ koja je u Kragujevcu i vozila 500L MUP kupuje 700 vozila marke „Škoda“ od firme koja uvozi škode iz neke druge zemlje u Srbiji. Da li vi smatrate da je to normalno? Da li smatrate da je to u redu? Znam da vam je smešno i verujte mi na reč i meni je smešno.

Dakle, taj automobil „Fijat 500L“ koriste policije i policijske uprave mnogih gradova po Evropi, prevashodno u Italiji. Kako je njima automobil „Fijat 500L“ dobar, kako je to da je jeftiniji od „Škode“, a vi ste se ipak odlučili za „Škodu“ i to neposrednom pogodbom Vlade bez tendera, bez javnih nabavki. Platili ste novcem građana nešto što je tajna, koliko je automobila možda dobio tom neposrednom pogodbom, šta je nekome učinjeno prilikom te neposredne pogodbe.

Smešno je, gospodine Arsiću, znam da je smešno. I meni je smešno, verujte mi na reč. Pored fabrike automobila u Srbiji, vi 700 automobila kupujete marke „Škoda“, patriotski nema šta. Od vas se i nije očekivalo drugačije.

Dakle, ovo je u pitanju predlog za formiranje anketnog odbora, kako bi eventualno došli do istine ili možda nekom narednom prilikom skrenuli pažnju nekom od vaših ministara da ne kupuje baš automobile neposrednom pogodbom, mimo tendera, marke koja se ne proizvodi u Srbiji. Pošto ste vi veliki nacionalisti, velike patriote, očekivao sam da ćete kupiti „Fijat“, ali to očigledno nije slučaj sa vama.

Smešno gospodine Arsiću, jeste, jeste.

Tako je, to je za Beograđane važna tema, predsednice. Zato smo i predložili anketni odbor da vidimo kako je moguće da na jednom sajtu, koji se zove, ne znam, „Alibaba“ ista ta fontana ili slična košta nekih 10 ili 15 puta jeftinije nego ova koju ste izgradili na Trgu Slavija.

Zbog čega se raspada ceo Trg oko te fontane, koji je skoro završen? Koja firma je dobila posao i zbog čega se nije vršio, na primer, nadzor? Kako je moguće da imamo muzičkog urednika fontane na Slaviji? Pričalo se da je to, čini mi se, Leontina, ne znam tačno kako se preziva, estradna umetnica, koja za neku svotu, 100-150 hiljada dinara uređuje, ona ili taj neko ko je na čelu te komisije za muzičko uređivanje te fontane. Dakle, prima toliku svotu novca, a tamo se puštaju, zaista kako da vam kažem, neke pesme koje ili neka muzika koja apsolutno nije u skladu ni sa čim.

Dakle, znate koliko puteva treba da se u Srbiji popravi, koliko ulica treba da se asfaltira, koliko nemaju asfalt mnogi u Beogradu, mnogi u Srbiji, a vi dva miliona evra dajete na jednu fontanu. Dakle, mnoge ulice u širem reonu Beograda nemaju ni prvi, a kamoli drugi asfalt. Ni prvi asfalt nemaju, a dva miliona evra je potrošeno za fontanu kojoj ne može da se priđe i za rekonstrukciju Trga Slavija, koji je trebao da ima neke podzemne prolaze da bi bio, jel tako, bezbedniji za pešake i za saobraćaj, vi ste od svega toga odustali i od podzemnih prolaza i od bezbednosti za pešake i od bržeg protoka saobraćaja, a za taj novac ste izgradili samo fontanu.

Mi smo želeli da pitamo ko se ugradio na toj fontani i koliko? Anketni odbor da se organizuje pa onda da dobacujete na tom anketnom odboru, a ne ovako da se pravite hrabri, jer nemate hrabrost da izađete anketnom odboru na crtu.

Vaš kukavičluk i korupcija koju štitite i branite je očigledna i iz tog razloga znam da nećete glasati za ovaj anketni odbor, ali građani Beograda imaju pravo da znaju na šta se troše njihove pare. Hvala.

Pre nekoliko dana, sretnem čoveka na ulici i on me pita - A zašto zaboravljamo stvari i afere koje su se dešavale u ovih 6 godina? Ovo je dokaz i ovi predlozi anketnih odbora, da nismo zaboravili ni jednu stvar.

Ovo je čuvena afera „Tetka“ koja pitanje je da li postoji negde u Kanadi, koja se tridesetak puta vozila avionom od Kanade do Srbije i u kešu pozajmljivala novac ministru odbrane, Aleksandru Vulinu, koji je tako tim novcem kupio stan od sto čini mi se i sedam kvadratnih metara.

Dakle, postoje profesori, postoje priznati stručnjaci koji su Srbiji rade 20 ili 30 godina, a nemaju stan i ne mogu da ga steknu preko noći. Postoje vrhunske arhitekte, umetnici, oni koji su osvajali međunarodna priznanja i nagrade, a nemaju svoje stanove, ali ministar Vulin preko noći zaradi stan tako što mu nečija tetka pozajmi taj novac.

Dakle, ovo je dokaz da nismo zaboravili ni jednu stvar, ni jednu aferu koju ste napravili, ni jednu krađu koja je više nego očigledna, ni jednu korupciju koja je više nego očigledna i ovo je samo spisak stvari i ovi anketni odbori služe kao podsetnik vama da znate kada uveče legnete da spavate da spisak postoji i da svako od vas ko je napravio bilo koju koruptivnu aferu ili bilo koji novac skembao, nije pretnja verujte mi, nego obećanje, ovo je obećanje da će svaka stvar biti razrešena do kraja. Od „Beograda na vodi“, Savamale, od raznih „tetaka“, od raznih „strina“ i „šurnjaja“, od razne imovine koju su stekli funkcioneri u poslednjih šest godina, a jednostavno Tužilaštvo ćuti i policija okreće glavu kao da se to ne dešava.

Ovo su spiskovi funkcionera i ministara Vlade Republike Srbije, koji će kad tad doći na dnevni red. Ja znam da vam je sad smešno, ali ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Dakle, kada je u pitanju deponija u Vinči, desilo se to da nesrazmerno ulaganju privatni investitor će zarađivati mnogo više nego što je to neko mogao da pretpostavi, a građani Beograda će imati veću cenu usluga odvoženja smeća, koje je inače u Beogradu katastrofalno i odlaganja otpada i to će plaćati iz svog džepa.

Postoji ugovorena zarada za privatnog investitora. To znači da privatni investitor ne može da propadne jer ako zaradi u jednoj godini manje nego što je predviđeno ugovorom, onda mu to nadoknađuje budžet grada Beograda.

Zašto su gradske vlasti potpisale ovakav ugovor? To je verujem pitanje za anketni odbor i za ovaj parlament. Ogromna ulaganja koja grad finansira imaju za rezultat to da će privatni investitor zarađivati, a ne grad Beograd. Na neki način, iz budžeta grada Beograda olakšavaju se poslovi privatnom investitoru kada je u pitanju spalionica u Vinči.

Sve ovo samo znači da će se povećati cena i računi građana za stavku odvoženja smeća i to će vrlo brzo pogoditi građane Beograda.

Ovo je samo jedan primer koji nećemo zaboraviti i koji će kad-tad dočekati svetlost dana. Hvala vam.

Ovo je veoma ozbiljno pitanje za državu Srbiju i za svaku vlast. Ovo je ozbiljno pitanje i za vladajuću većinu i za opoziciju – da li ćemo preći i da li prelazite preko ovoga, preko zločina koji je počinio, za koji je zapravo okrivljen Ramuš Haradinaj, kao predsednik kosovske vlade, za zločine koje je počinio nad nedužnim stanovništvom, najvećim brojem srpskoj nacionalnosti? U pitanju su, takođe, i Romi i Goranci.

Da li ćemo dozvoliti da Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije ima sve nepobitne dokaze, a da još uvek nije Haška kancelarija kontaktirana i nisu predati svi podaci koje je sakupilo Tužilaštvo za ratne zločine? Zašto Vlada Republike Srbije o tome ćuti? Zašto Vlada Republike Srbije ćuti na sumnju da je u ratnim zločinima učestvovao i Hašim Tači? Zašto Vlada Republike Srbije trpi i ne štiti one čije smo slike imali prilike da vidimo ispred Skupštine Republike Srbije, koji se vode kao nestali, koji nikada nisu pronađeni, čiji su organi izvađeni, koji su na mučki i brutalni način ubijeni? Trgovalo se organima građana Republike Srbije tokom 1999. godine i rata na Kosovu. Kidnapovani su, mučeni, brutalno ubijani i na kraju su im oduzimani organi, sa kojima se trgovalo na crnom tržištu organa u svetu.

Komisija Dika Martija, koja je utvrdila da postoje nepobitni dokazi, pokrenula je istragu, ali ubrzo je zataškana. Ali, zašto ćuti Republika Srbija? Zašto ćuti Vlada Republike Srbije? Zašto Srpska napredna stranka ćuti kada su u pitanju građani Srbije kojima su oduzimani organi? Zašto? (Isključen mikrofon.)

Dakle, zanima nas zbog čega Tužilaštvo nije pokrenulo sveobuhvatnu istragu i pozvalo one političare koji su imali direktnu odgovornost za paljenje ambasada tokom protesta „Kosovo je Srbija“ u Beogradu, koji su huškali razne ekstremne grupe, ekstremno-nacionalističke, imali nacrtane mete, imali objekte koji su bili predviđeni za paljenje i rušenje, a policija koja je odradila svoj posao i predistražni postupak do kraja nikada nije bila podržana od strane Tužilaštva, koje je imalo apsolutno sve podatke, sve dokaze, a nikada nije procesuirala one govornike na mitinzima, koji su huškali na najgore zločine, one najekstremnije, koji su bili dobro organizovani i pripremljeni danima pre toga?

Dakle, ne radi se samo o nečijoj imovini. U pitanju su dve strane zemlje ne tako male i ne tako nemoćne, kao što su Amerika i Nemačka, koje su ključne za budućnost Srbije, koje su ključne kada je u pitanju partnerstvo sa Srbijom, a sa druge strane, Srbija nije uradila ništa da njihovu imovinu i da sve ono što se dogodilo procesuira do kraja.

Mislim da je ovo važno zbog civilizacijskog lica Srbije pred svetom. Vlada Republike Srbije je dužna da sa ovim završi jednom zauvek, da vidimo ko je i na koji način i pod kojim okolnostima uticao na paljenje, gde je izgubljen jedan život, gde je polomljen ceo Beograd i napravljena ogromna materijalna šteta.

Ako vas samo podsetim na jedan vid progona koji su doživeli čak i građani romske nacionalnosti te večeri, pa čak i neki mediji, čak i neki novinari, stvara se utisak da Srbiju apsolutno nije briga da li će imati čisto evropsko lice ili će zauvek ćutati o ovakvim stvarima koji su ružili njeno lice pred celim svetom. Ovo je veoma važna stvar. U pitanju je dignitet našeg naroda. Iz tog razloga smatram da je ovaj anketni odbor više nego potreban.

Investicije SNS u poslednjih šest godina prete da od Srbije naprave kinesku menzu. Dakle, 100 hiljada evra su bili troškovi za jedno radno mesto radnika na traci koji prima 200, 250 evra platu. Sa tom platom ne može da preživi apsolutno niko danas u Srbiji, ni sam čovek i radnik kao takav, a kamoli njegova porodica.

S obzirom na ono što je obezbedila opština Obrenovac, s obzirom ono što je obezbedio grad Beograd i ulaganja Republike Srbije, preko 100 hiljada evra smo platili jedno robovsko radno mesto. Kada sam govorio da su kineski investitori izabrali Srbiju zato što su radnici u Srbiji postali jeftiniji nego oni u Kini i kada sam ta radna mesta proglašavao robovskim, a investitore iz Kine robovlasnicima, vi ste se izvinjavali ambasadoru Kine i govorili kako to vi ne mislite, kako je to rekao jedan opozicioni narodni poslanik.

Ja sam to rekao. To sam rekao i sada rekao sam to i tada. Ja stojim iza tih reči zato što smatram da se na ovaj način pravi robovska radna snaga u Srbiji, da je Srbija zemlja koja ima dobre radnike, koji ne zaslužuju da rade na traci 10 sati u pelenama i da ne mogu da odu ni u toalet, koji se maltretiraju, koji se drže u strojevima, a koji u toplim obrocima, baš u ovoj „Mei ta“, imaju hranu u kojoj su crvi, bajatu hranu koju jedu crvi.

Dakle, to je slika i prilika da danas radničkih prava u Srbiji i iz tog razloga ova sramota koju vi proglašavate razvojem od Srbije preti zaista da napravi kinesku menzu, i to je ono što je veliki problem za budućnost ove zemlje. Mi se ne slažemo sa ovim konceptom razvoja. Mi smo rekli da je u pitanju obrazovanje, vladavina prava, poštovanje Ustava i zakona, da su to preduslovi za stvaranje jednog povoljnog ekonomskog ambijenta, da najbolje zadržimo u zemlji kako bi prosečna plata bila 800 evra, a ne da se hvalite sa radnim mestima gde je plata 200 evra, i to je suštinski koncept koji je potpuno drugačiju u odnosu na vas.

Vi ste izabrali da tlačite ljude Srbiji. Mi biramo dobro obrazovanje za najmlađe i da najmlađi i najbolji ostanu u zemlji kako bi svoju energiju i svoje znanje upotrebili u ovoj, a ne u nekoj drugoj zemlji. Hvala vam.

Što se tiče Ugovora o „Beogradu na vodi“ koji je potpisan od strane Vlade Republike Srbije, ovlašćenje za to je dobila tada ministarka Mihajlović, ovlašćenje od predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, kome je naglo bilo pozlilo, pa nije uspeo da dođe na potpisivanje tog Ugovora, već je ovlastio gospođu Mihajlović.

Tada sam tvrdio da je Aleksandar Vučić kao dobar pravnik shvatio o čemu se radi kada je u pitanju Ugovor o „Beogradu na vodi“, te ga sa namerom nije potpisao on, nego je poslao gospođu Mihajlović da ga potpiše ona, jer je vrlo brzo nakon toga ministarka Mihajlović od mene lično dobila tužbu koja je završila u Tužilaštvu za organizovani kriminal, a koja se ticala evidentnog zločina korupcije koji stoji u tom Ugovoru.

Stvar je u sledećem. Kompanija koja je imala osnivački kapital od 100 dinara, koja nije uložila ni jedan jedini evro, ima 68% zajedničkog udela u „Beogradu na vodi“, a Srbija, odnosno Vlada Srbije sa milijardama evra, koje će tek da plaćaju građani iz svog novčanika, ima svega 32% udela u zajedničkom preduzeću „Beograd na vodi“. To je ono što je, ne samo nesrazmera, nego govori o razmeri korupcije i lošeg posla koji je zaključila Vlada Republike Srbije.

Javno pravobranilaštvo je moralo da reaguje kada je u pitanju ovaj Ugovor. Ovaj Ugovor mora da se proglasi ništavnim, jer nije u skladu sa zakonom Republike Srbije, zakonima i Ustavom Republike Srbije. Iz tog razloga je vaš poslovni partner predvideo arbitražu u Beču koja je zadužena za raskidanje ovog Ugovora, te je na neki način ovaj Ugovor veoma teško raskinuti. Kada bi država Srbija raskinula ovako štetan Ugovor po sebe, morala bi da isplati sigurno nekoliko milijardi evra Alabaru koji je lični prijatelj vašeg predsednika stranke. Dakle, ovaj Ugovor ćemo poništiti prvog dana dolaska na vlast. To obećavam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zašto smo mi potpuno drugačijeg mišljenja? Za nekoliko dana će 5. oktobar 2018. godine. Pre osamnaest godina, 5. oktobar 2000. godine, kada su građani izašli na ulicu da odbrane rezultate izbora, kada se dešavalo da je Državna bezbednost zapalila ovo zdanje u nameri da izazove reakciju vojske i policije, prošlo je 18 godina. Ali, ono što je ostalo tada upamćeno jesu dugovanja koja je tadašnja vlast, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, SRS ostala dužna penzionerima, a to je 12 penzija svakom penzioneru u Srbiji, 18 penzija svakom poljoprivredniku u Srbiji i 24 socijalne pomoći svakom primaocu socijalnih davanja u Srbiji. Dve godine se nisu primale socijalne pomoći u Srbiji.

Ono što je važno jeste da je bila i jedna štednja koja se zvala „stara devizna štednja“ i sve je to vraćeno, do poslednjeg dinara, sa zateznom kamatom i usklađenom stopom inflacije. Vraćeno je to u ratama, ali je vraćeno zato što je to bilo jedno od predizbornih obećanja te 2000. godine.

Ono što je danas slučaj, od 2014. do 2018. godine, jeste situacija da ste ostali dužni penzionerima penzije koje su im mimo Ustava otete za te četiri godine. Sedamsto hiljada penzionera u Srbiji je doživelo da ono što su pošteno zaradili tokom svog života, da im neko, nekim zakonom, uz neki izgovor, zauvek smanji i da mu nikada ne padne na pamet da to i vrati.

Vi danas kažete da će penzije biti veće nego ikada. Kažete to da su penzije u Srbiji napokon stabilne i da rastu. A, kako kada Fiskalni savet tvrdi, kao jedna nezavisna institucija, i veoma važna kada je u pitanju demokratija u Srbiji, Fiskalni savet tvrdi da će se Srbija približiti zemljama afričkog tipa ukoliko ministri i Vlada budu sami određivali, svojom voljom, u toku neke izborne kampanje, koliko će uzimati penzionerima, a koliko će im davati?

Dakle, nigde u zakonu ne piše da će penzije biti veće nego ikada. To je vaše obećanje. Vi ste, isto tako, obećali 2014. godine da je to privremeno smanjenje i da ćete vi to da vratite, pa se ovim zakonom to ne dešava. Dakle, vi ste jednom izneverili obećanje iz 2014. godine. Kako sada da vam 700.000 penzionera veruje kada kažete da će penzije biti nikada veće, a da to ne piše ni u jednom slovu Predloga zakona koji je ovde pred nama?

Umesto toga, ukidaju se formule za izračunavanje penzija, ukidaju se formule, kao što kaže Fiskalni savet, i umesto toga se proizvoljnom voljom, neko bi rekao milostinjom, dele penzije od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa, pa pre izbora, verovatno, nekoliko meseci će biti veće, a odmah nakon izbora nekoliko meseci će biti manje.

To samo znači da su ruke režima i dalje duboko u džepovima penzionera, sa čim se mi ne slažemo, zato što više ne postoji apsolutno nikakva pravna izvesnost kod ljudi koji su ceo svoj život radili, kod formule koja je postojala, koja im je tačno govorila na koliko novca mogu da računaju u svojoj starosti. Oni danas ne samo da ne mogu da računaju na to koliko će novca biti njima uplaćeno za sumu koja se zove penzija, nego ne mogu apsolutno da budu sigurni da li će uopšte da bude te penzije. Jer, sada nije potreban Zakon o privremenom smanjenju i umanjenju penzija, to sada može da uradi Vlada, odnosno resorno zaduženi ministar, kako god hoće i želi, kad god to poželi.

Dakle, minulim radom se apsolutno više ništa ne postiže, nikakva pravna izvesnost. To znači da nema više vladavine prava u Srbiji. To znači da penzioner nema izvesnost kada su primanja u pitanju, ne može da planira svoju starost, ne može da zna koliko će mu novca biti potrebno za život, i to je ono što je strašno i zbog toga se protivimo ovom amandmanu i zbog toga smo rekli u samom startu i početku – ne možete na ovaj način da izneverite 700.000 ljudi u Srbiji. To jednostavno nije u redu. Oni to nisu zaslužili. Ne možete izjednačavati najniže penzije sa najvišim penzijama. Ni to nije u redu, jer je neko radio mnogo teže poslove, uplaćivao u penzioni fond mnogo veće svote novca, za razliku od nekog drugog koji je radio poslove i manje novca je izdvajao za penzije.

Sa tim u vezi, smatram da je ovaj zakon, i amandman zajedno sa njim, poguban po pravnu izvesnost svakog penzionera u Srbiji, čak i onog sa najmanjom penzijom, jer sada ni oni sa najmanjom penzijom nemaju pravnu izvesnost da će im penzije minimalne rasti i da će sa tom minimalnom čak imati koliku-toliku pravnu izvesnost.

Deset godina je prošlo od osnivanja SNS. Deset godina ste na političkoj sceni Srbije. Da li smo danas društvo u kojem vlada vladavina prava? Da li smo danas uspešniji nego što smo bili pre 10 godina? Da li danas mladi u manjoj meri beže iz zemlje? Da li danas penzioner može svojoj unuci ili unuku da obezbedi džeparac od svog mukotrpnog životnog rada? Da li danas u Srbiji postoji institucija koja će da zaštiti svakog radnika koji je na gradilištu prijavljen na crno, koji nema apsolutno nikakvu zaštitu, radnika kojima se u poslednjih nekoliko nedelja sve češće i češće dešava da bez potrebne opreme su na spratovima od 9, 10, 15, 20 spratova?

Nekolicina je tragično izgubila život, a nismo videli apsolutno nikakvu reakciju države u tom smislu. Govorili ste da ćete promeniti stvar u tom smislu i evo, već mesec dana se apsolutno ništa nije dogodilo.

Kada je u pitanju odnos prema životu, da li taj penzioner danas može da od svog primanja pomogne i nekome ko nije zaposlen u njegovoj porodici? Da li je ta penzija koja mu je umanjena bila umanjena zbog toga što je njegov unuk dobio posao? Koliko je ljudi zaposleno u poslednje četiri godine, od 2014. do 2018. godine? Ko je zaposlen? Da li su to deca funkcionera ove države ili su to deca ili unuci penzionera ove države?Pitanje je veoma jasno, a mislim da je i odgovor takođe veoma jasan.

Deset godina postojanja SNS je obeleženo time da 700 hiljada penzionera, poput oficira vojske Jugoslavije, koji je pre nekoliko dana dao jednu izjavu da mu nisu potrebna pisma predsednika SNS, da se njemu duguje 600 i 16 hiljada dinara i da on tih, evo, skoro pet hiljada evra očekuje da mu neko vrati. E, ovaj zakon to ne obezbeđuje.

Ovaj zakon apsolutno ne govori o pravnoj izvesnosti i vladavini prava i iz tog razloga mi smo dali obećanje i podvlačimo ga ponovo, vratićemo svaki dinar koji se duguje svakom čoveku u ovoj zemlji, jer te penzije nisu smanjene da bi se zaposlila nečija deca u Srbiji koja su vredno radila i stekla pošteno svoje obrazovanje, svoje diplome, nego isključivo direktori koji i dalje u Srbiji imaju po 10-20 hiljada evra platu, koji imaju ogromna primanja, sistem koji troši milijarde dinara, propali projekti koji su nam uzeli svaku vrstu budućnosti, oduzeli mladima, a uzeli starima.

Ono što je veoma važno jeste da se naše obećanje ne zasniva na tome da li su neki narodni izbori blizu. Apsolutno nisu. Ovaj zakon je takav da ne govori o tome da li će se vratiti novac, državni sekretar Ministarstva je rekao da čak neće sigurno, i da nije namera Vlade da ga sigurno vrati, to je rekao na Odboru za socijalna pitanja.

Mi vam obećavamo da ćemo svaki dinar vratiti i obećavamo da nikada više Srbija neće doći u ovu situaciju da neko može čoveku ono pošteno zarađeno da otme i da mu nikada više ne vrati.

To se možda dešavalo 1945. ili 1946. godine u Srbiji. To se dešavalo 90-ih godina u Srbiji, to se dešavalo i 2014. do 2018. godine u Srbiji i krajnje je vreme da to stane, jer ako želimo da bilo ko živi u ovoj zemlji, ova zemlja mora da bude uređena. Moraju da se poštuju zakoni i Ustav i nije moguće na ovaj način stvarati jednu neizvesnost koja odgovara isključivo funkcionerima SNS i onima u vrhu vlasti, dok su građani potpuno zanemareni, njihovi unuci, njihovi sinovi i ćerke, i to je ono što je strašno za Srbiju u 21. veku.

Iz tog razloga, još jednom podvlačimo, uvešćemo pravnu izvesnost i vratićemo svaki dinar, pošteno zarađeni, svakom penzioneru u Srbiji. Hvala.

Ne, repliku sam tražio.

Ako imam pravo na repliku?

Dva puta sam pomenut. Mogu? Zahvaljujem.

Dakle, to što nema prenosa, ja ovo nisam govorio zato što sam želeo bilo čiji aplauz. Želeo sam da kažem da revizija istorije ne dolazi u obzir, a drugovi iz SPS nisu tako govorili 2008. godine, nego su govorili - možda taj 5. Oktobar i nije bio tako loš.

Sad, 24. septembra se dogodila krađa izbora. Ako se sećate šta se dogodilo nekoliko dana kasnije, zbog čega su izbili protesti kada je RIK izbrojala listiće tako da u zbiru nije bio onaj rezultat koji su prethodno proglasili, a DB je zapalila Skupštinu na čelu sa Radetom Markovićem da bi izazvala reakciju Vojske i Policije, jer je Slobodan Milošević molio i plakao načelniku Generalštaba i ministru Policije tada da se izvedu specijalne jedinice i šef DB itd. i da se razračunaju sa njegovim građanima, sa pola miliona ili milion ljudi koliko je izašlo ispred Skupštine.

Zašto je zapaljena Skupština? Zapaljena je iz prostog razloga da bi se stavila mrlja na 5. Oktobar, to radite 18 godina, ali je to „Jonin dan“, jedan od najsvetlijih dana u novijoj srpskoj istoriji, Tada smo odlučili da postanemo deo Evrope i deo sa svojim susedima kada je u pitanju pomirenje i kada je u pitanju mir. Tada smo odlučili da postanemo normalna zemlja.

Ja znam da vam to smeta i nećete uspeti u nameri da vratite vreme u nazad.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Dakle, ne zameram apsolutno ništa prethodnom govorniku Srbislavu Filipoviću, već vama iz prostog razloga što niste smeli da dozvolite da se na takav način, neko ko predstavlja bilo vladajuću većinu, bilo opoziciju u ovom parlamentu, obraća drugom poslaniku, svom kolegi. Ne može neko na tako vulgaran i nepristojan način, šta god da je u pitanju, da se obraća i da oslovljava kolegu koji sedi preko puta.

Zaista ne želim da obraćam generalno pažnju na primerke poput njega, ali u svakom slučaju, mislim da vi kao predsedavajući treba da uvedete na neki način red i da čuvate dostojanstvo dok god sedite na mestu predsedavajućeg ovog doma.

Samo jedna stvar. Dakle, bivstvovanje političko prethodnog govornika u ovom parlamentu govori o posrnuću našeg društva. Da neko ovakav može sebi da da za pravo, pored vas živog, da kaže za svog kolegu to što je izgovorio, zaista nema smisla. Nije u pitanju, samo da vam kažem, ovde nije u pitanju politička partija, nisu u pitanju različita mišljenja. Maločas je bio predsednik Skupštine Republike Srpske i sedeo je na balkonu, posmatrao ovu sednicu. Ne smete da dozvolite da ovakvi ljudi ruže Srbiju pred svojom, hajde tako da kažem, bratskom skupštinom i da šaljemo sliku u svet, a verujte mi da često ovo gleda i region putem kablovske televizije. Mi o sebi imamo ovakvu sliku. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.

Pošto ceo dan slušamo sve što nije u skladu sa temom dnevnog reda, onda sam, evo, hajde da malo probudimo ovu monotoniju napisanih govora, čisto da iskoristim priliku da gospodina Šarčevića pitam, kao ministra koji je bio prisutan tokom ove rasprave, Dositeja, kao nagrada koju su dobili, odnosno…

(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsednice.

Član 107. stav 1. 2. i 3. Dakle, ne možete da ne dozvolite meni, koji sam se javio po amandmanu, koristim vreme ovlašćenog predstavnika po ovom zakonu, da makar pitam ministra da mi odgovori nešto što je zahtev građana, ali isto tako dozvoljavate, s druge strane, poslanicima vaše partije da govore o svemu - o Kosovu, o dolarima, o globalizaciji, o silovanjima, o svemu što apsolutno danas nije tema dnevnog reda.

Dakle, postavio sam pitanje gospodinu ministru i prekinuli ste me na pola, kada su u pitanju stipendije koje je delio predsednik Republike Srbije za 1.047 srednjoškolaca…(Isključen mikrofon.)