Još samo jedna rečenica.
Za bombardovanje SRJ kriv je NATO pakt i krivi ste vi koji ste imali takvu politiku. A sa Ramušom Haradinajem ste vi koalicioni partner danas, a ne ja koji sam tada bio prvi razred gimnazije, kojima ste takođe meni i mojoj generaciji, doveli budućnost u pitanje svojom neodgovornom politikom. Sram vas bilo gospođo Gojković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Samo još jednom želim da ponovim zato što sto puta izgovorena laž od strane vladajuće većine njima je cilj da to postane istina i ja to zaista neću da dozvolim.

NATO je izvršio agresiju na SRJ i kriv je jednako koliko i Slobodan Milošević i njegova politika, u kojoj su učestvovali i Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić i Maja Gojković i mnogi drugi. Dakle, politika koja je dovela osiromašeni uranijum u Srbiju je vaša politika. NATO je sasvim sigurno kriv zbog toga i ja ću ih osuđivati dok god sam živ.

Haradinaj je vaš koalicioni partner i ne možete govoriti da bilo ko iz opozicije se zalaže za politiku Ramuša Haradinaja, za koga vaši poslanici iz SNS glasaju u kosovskoj skupštini.

Danas smo čuli ono što smo dugo govorili, a vi niste želeli da priznate, ali evo danas je i javno da je politika Slobodana Miloševića iz 90-tih godina sve ono za šta se danas zalaže Aleksandar Vučić. Hvala vam zato što SNS kao novoradikali, SNS i SPS i jesu koalicija iz 90-tih godina. Vi ne možete da pobegnete iz te politike. Želite da budete naslednici Đinđića, a zapravo ste samo naslednici Slobodana Miloševića od danas. To ste rekli i priznali javno. Zahvaljujem.

Želim, ali pošto se slabo čuje, možete li samo da mi kažete za šta ste mi tačno dali reč?

Hvala.

Ono što je, uvaženi predsedavajući, predlog i moj lični i poslaničkog kluba iz kog dolazim, jeste da se u gradu Beogradu bira gradonačelnik neposredno na izborima kako bi Beograđani mogli da znaju za koga glasaju.

To je predlog koji takođe mislim da treba da bude u svim ostalim gradovima u Srbiji, a i opštinama, zašto da ne, da bi građani jednostavno mogli da znaju ko je čovek ili ko je žena koja će predstavljati građane, kakav plan nudi i kakav program nudi, kakvi su lični i moralni kvaliteti tog kandidata ili kandidatkinje koja se kandiduje ili koji se kandiduje na lokalnim izborima, na osnovu kojeg će se građani, naravno, opredeliti na izborima, glasati, imati ili nemati poverenja i dati na neki način naredne četiri godine u ruke nekome ko će to mesto u Srbiji ili taj grad, u ovom slučaju Beograd, učiniti mnogo boljim mestom za život.

Međutim, situacija je u Beogradu, a i u ostalim gradovima Srbije, naravno, ništa bolja, mnogo lošija nego što smo mogli i da zamislimo. Od 2014. godine mi zapravo ne znamo kome građani poklanjaju pravo glasa u Beogradu. U poslednjih nekoliko dana imamo tekstove da će, gle čuda, gradonačelnik Beograda biti Goran Vesić. Ako mi kažete da je makar jedan od vas Beograđana u ovoj Narodnoj skupštini glasao za SNS da bi Goran Vesić bio gradonačelnik, evo, neka podigne ruku i ja ću zaista reći da nisam u pravu. Da li je i jedan član SNS u Beogradu glasalo za to da Goran Vesić bude gradonačelnik Beograda? I to mogu da tvrdim, da apsolutno takva situacija ne postoji. O građanima Beograda tek nema apsolutno nikakve reči.

Ko je glasao za to da gradonačelnik bude onaj koji je očigledno imao itekakve veze kada je u pitanju rušenje Savamale, kada su u pitanju mnoge druge stvari i afere u Beogradu koje su se ticale sramote za građane Beograda koji to nisu doživeli nikada u svojoj istoriji? Koliko se puta događalo da se krše procedure, da se…

Zaista mislim da ćete glasati za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.

Kada je u pitanju Vojska Srbije i kada je u pitanju odbrana, smatram da svako u ovoj zemlji ko je dobronameran i ko je završio osnovnu školu zna da je Vojska Srbije zapravo nasledila jednu vojsku koja je na neki način bila najslavnija u istoriji naše zemlje sa narodnooslobodilačkom borbom i antifašističkom borbom između dva rata. Završila je Drugi svetski rat na jedan način koji je pretstavljao najsvetliji period naše istorije. Naša vojska se nekada dičila tom svojom slavnom istorijom, a sada je se očigledno stidi.

Ne znam kako i na koji način je Vlada Republike Srbije donela zaključak, pretpostavljam na nekoj telefonskoj sednici, ukoliko uopšte imaju i takve, da antifašističku borbu i pobedu nad fašizmom ne treba slaviti i da Vojska Srbije ne treba ni na koji način da učestvuje u proslavi svoje slavne istorije i svojih slavnih dostignuća kojim su se ponosile generacije. Svako u ovoj zemlji ko je završio osnovnu školu zna kako je izgledala ta borba i da u njoj nisu učestvovali samo komunisti, nego da su u njoj učestvovali, na poziv tadašnjeg prestolonaslednika, i oni koji su bili monarhisti u tadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji. Ta vojska je ponos ovog naroda.

Ali, danas imamo, sa druge strane, veliki problem, zato što načelnik Generalštaba Vojske Republike Srbije slavi antifašističku borbu samo na spomeniku Draže Mihajloviću, zajedno sa svojom jedinicom garde Vojske Republike Srbije. Na osnovu čega i na osnovu kog akta Ministarstva odbrane, Vlade Republike Srbije? Da li je to revidiranje istorije? Da li je to promena ili zaokret u politici koju ne vodi Vlada, nego načelnik Generalštaba, da osvedočenog saradnika okupatora Vojska Republike Srbije, odnosno ne Vojska, nego njen načelnik Generalštaba i njeni predstavnici slave kao velikog antifašistu ili šta već? Ni jedne jedine reči nije bilo o antifašizmu, ali se salutiralo od strane pojedinaca iz Vojske Republike Srbije. Na osnovu kog akta, kog zakona, kog zaključka Vlade Republike Srbije ili Ministarstva odbrane?

Zahvaljujem predsedavajući.

Ne razumem zašto bežite od anketnog odbora, ukoliko nemate naravno šta da krijete. Onaj ko krije, taj ne želi da glasa za anketni odbor kada je u pitanju rušenje u Savamali.

Kada sam pomenuo malopre Gorana Vesića, pominjao sam ga iz razloga što je više nego očigledno, to je čak u nekoliko navrata rekao i predsednik SNS, kako je vrh gradske vlasti umešan u rušenje u Savamali. Taj vrh gradske vlasti su Siniša Mali, kao gradonačelnik i Goran Vesić, tadašnji menadžer Grada Beograda. Ono što je veoma smešno jeste da niko iz policije u predistražnom postupku nije pozvao ni Sinišu Malog, ni Gorana Vesića na bilo kakav informativni razgovor.

Kada je u pitanju čišćenje od strane Gradskog zelenila i Gradske čistoće koje se dogodilo sutradan, sutradan su gradske službe bile umešane u prikrivanje dokaza sa lica mesta, odnosno iz Hercegovačke ulice. Ko je naložio to čišćenje, ako ne gradski menadžer i gradonačelnik Grada Beograda? Vi danas te ljude promovišete jednog u ministra finansija, drugog u gradonačelnika Grada Beograda, koji su očigledno bili umešani u najveći zločin u modernoj beogradskoj istoriji.

Rušenje, bespravno rušenje privatnih objekata, nečije privatne imovine, vezivanje građana, policija, kao i komunalna policija koje se nisu pojavile na mestu zločina, na kraju i vezivanje jednog od čuvara iz Savamale iz Hercegovačke ulice koji je neposredno nakon toga preminuo. Ni to čak nije rasvetljeno. E, anketni odbor je taj koji bi utvrdio naravno sva ova zlodela, ali pre svega i ono najvažnije ko je naredio u telefonskom razgovoru, citiram: „Ruši to“, kraj citata. Ko je taj koji je na telefonskom razgovoru naredio rušenje Savamale i da li je istina da zaista postoji evidentiran taj razgovor? Kada je u pitanju policija i kada su u pitanju bezbednosne strukture u zemlji, ja bih voleo da anketni odbor ispita ko je iz vrha države naredio gradskoj vlasti da se to ruši? Da je rušila gradska vlast tu nema nikakve dileme, ali ko je nalogodavac ovog krivičnog dela i ko je na kraju doprineo izvršenjem ovog krivičnog dela da jedan od ljudi i tragično premine u nekoliko nedelja nakon ovog nesrećnog događaja? Zahvaljujem.

Predsedavajući, ovo je Predlog zakona koji se tiče nasilja pre svega o kojem ste govorili ovde u parlamentu i pokušavali da nametnete navodno temu o kojoj se i te kako mnogo interesovanja probudilo u Srbiji, a onda ne želite da stavite makar na dnevni red, ne morate da ga usvojite, ali da stavite zakon koji je od momenta kada sam ga predložio do sada mogao da zaštiti preko 40 života žena u Srbiji.

Dakle, gde su oni koji su registrovani nasilnici završavali u policijskoj stanici, a da im policajac nije oduzimao legalno stečeno oružje, vrate se u svoj dom i iz tog pištolja usmrte svoju suprugu, svoju decu, svoje ukućane itd, itd. Mislim da je bizarno uopšte više uveravati bilo koga od vas, mislim da je to besmisleno. Ukoliko smatrate da možete još nekome, a ja sam siguran da možete već možda sutra da zaštite život, stavite ovaj zakon i uvrstite ga u dnevni red. O njemu niko neće raspravljati, a nekome može naravno zaštiti i porodicu i život. Smatram da je preko potrebno, da su ovo teme koje su važne u Srbiji, da su ovo teme koje su važne u životima onih koji trpe nasilje u porodici i na ovaj način možete u neku ruku izvršiti prevenciju onih najtežih krivičnih dela kada je u pitanju nasilje u porodici, to je ubistvo supružnika, dece, članova porodice, roditelja, a to se nažalost ponavlja, nažalost dešava sve češće u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

U pitanju je zakon o zapošljavanju mladih popularnije rečeno, zakon koji doprinosi tome da mladi ljudi koji su završili srednje škole, srednje stručne škole ili fakultete nađu posao lakše u Srbiji, nego što to mogu danas.

Nažalost, svedoci smo toga da isključivo deca funkcionera na vlasti mogu lako da dođu do svog biznisa, mogu lako da dođu do kola, stanova, mogu lako da dođu do poslova, mogu lako da dođu čak do visokih državnih funkcija. Ali, ona deca koja vredno uče, ona deca čiji roditelji nisu funkcioneri, čiji roditelji nisu partijski činovnici ne mogu to sebi da priušte.

Ovaj zakon treba da omogući svima jednaku šansu za posle, jednaku šansu u tom smislu što će ih država na neki način nagraditi kako bi oni bili konkurentniji na tržištu radne snage, ali kako bi bili jeftiniji za poslodavca pošto je uglavnom u pitanju prvo radno mesto. Za prva radna mesta veoma je važno da poslodavci daju na neki način priliku mladim ljudima da se zaposle, da im daju priliku da steknu neko svoje radno iskustvo. Šta im država omogućava, pre svega poslodavcima? Omogućava im da taj radnik bude jeftiniji. Što je mlađi to je jeftiniji. Poslodavci koji su u razgovoru sa narodnim poslanicima, koji su stajali iza ovog predloga, razgovarali, i te kako se slažu da poreske olakšice mogu da budu te koje će stimulisati ovakav vid zapošljavanja.

Sa druge strane, ti mladi ljudi moraju da idu i na prakse tokom svog obrazovanja i školovanja, tokom svog studiranja i za to bi naravno dobijali određenu nadoknadu kako od poslodavca tako od poslodavca tako i od države, neki vid džeparca. To je minimum koji država može da učini da bi nekog mladog čoveka zadržala uopšte u zemlji.

Danas nam svi odlaze, danas beže ljudi iz Srbije. Danas beže i stariji ljudi, naravno, sa radnim iskustvom, ali posebno oni koji nemaju radno iskustvo. Oni čim završe fakultet odlučuju se na to da uzimaju kartu u jednom pravcu i idu što dalje od ove zemlje jer im druge države omogućavaju ono što ova Vlada, što SNS ne želi da im omogući, a to je priliku, samo jednaku šansu. Oni ne traže siguran posao, oni traže jednaku šansu, a ne da deca funkcionera imaju šanse, a da sva ostala deca u Srbiji mogu isključivo da se odsele odavde. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ovo je umalo završilo u Tužilaštvu za ratne zločine, odnosno jeste bio predmet prebačen tamo, na osnovu krivične prijave koju sam lično podneo protiv Zorane Mihajlović, koja je potpisala Ugovor o izgradnji „Beograda na vodi“. Tada sam rekao da je Aleksandar Vučić, kao dobar poznavalac prava izbegao da potpiše taj ugovor zato što će kad-tad neko na osnovu tog čina završiti, naravno, pred pravosudnim organima ove zemlje.

Ono što je veoma sumnjivo jeste zbog čega država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, odnosno građani, odnosno svi mi koji živimo u ovoj zemlji ulažemo milijarde i milijarde državnih resursa, novca građana, penzija penzionera u jedan projekat koji je privatan projekat, čiji je vlasnik prijatelj Aleksandra Vučića? Kako je moguće da mi ulažemo milijarde privatnom investitoru za njegov projekat, a da u tom zajedničkom preduzeću imamo samo 32% udela? On sa svoje strane ulaže stostruko manje i ima 68% udela zajedničkog preduzeća koje se zove „Beograd na vodi“.

Onda, plus građevinske dozvole mimo procedura, onda se zemljište dodeljuje mimo procedura, onda se izmišljaju neki zakoni koji posebnu vrednost nose sa sobom, a to je otvaranje miliona radnih mesta, što je potpuna laž, niko se nije zaposlio na „Beogradu na vodi“ oni koji su se zaposlili imaju minimalac plate, svakog dana rizikuju sebi život da bi gradili neke kule koje trebaju isključivo Al Abaru, a ne građanima Beograda i građanima Srbije.

Onda se od centra Beograda pravi privatno dvorište i privatna svojina nekog privatnog investitora. Pa, zašto to ne može da radi bilo ko iz ove zemlje, nego može isključivo povlašćeni investitor koji, gle čuda, u svom portfoliju ima da je prijatelj Aleksandra Vučića?

To nije fer i to nije u redu. To je, na kraju, krivično delo. Zbog tog krivičnog dela koje se zove „Beograd na vodi“ neko će kad-tad odgovarati. Videćemo ko će kupovati stanove, ko su ljudi koji će tamo živeti. Ja vam tvrdim da nijedan građanin Srbije koji je pošteno stekao svoj imetak nema da plati sebi stan u „Beogradu na vodi“. To imaju samo oni koji su se papreno obogatili u poslednja dva mandata ove Vlade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, u pitanju je formiranje anketnog odbora da bi videli kako se vladajuća partija koja ima najveći broj poslanika u ovom parlamentu finansira.

Predsednik te partije je, negde sam video na nekoj nacionalnoj frekvenciji, čak i rekao na koji način su prilazili ljudi u nekim kafanama, pa davali i uplaćivali novac na račun SNS. Pa, eto jednostavno, ako mislimo da je u redu da budemo neka pravna država, hajde onda da ispitamo da li je u tome sve čisto. Zaista je nelogično da desetine i desetine hiljada ljudi uplaćuju, po ne znam koliko desetina hiljada dinara ili evra i da vidimo da li u tome ima nečeg sumnjivog ili ne.

Ne može jedna partija da fingira demokratiju u Srbiji na način da ona ima 100 miliona, recimo, evra za kampanju, a sve druge da se isključivo po zakonu finansiraju, mnoge su naravno i u blokadi, mnoge na neki način se dovijaju, mnoge zbog toga ne postoje u kampanjama i negde birači ne mogu ni da čuju ni da vide njih.

Sada, kako i na koji način? Da li je moguće da SNS u nekim opštinama ima po tri, četiri, pet odbora opštinskih, a npr. partija koja pobeđuje u tim nekim mestima nema ni jedan? Koliko zaposlenih ima SNS na crno? Zašto su zaposleni na crno? Kako mogu da se i odakle se izvlače keš pare i daju se u kovertama onima koji rade u tim opštinskim odborima? To mi zaista nije jasno.

Ako je sve po zakonu, onda hajde da vidimo kako i ko finansira SNS? Da vidimo odakle je taj crni novac, odakle je došao. Da li preko korupcije ili preko nekog mnogo većeg kriminala koji se obavlja u Srbiji. Dakle, to je veoma važno pištanje, važno pitanje zato što je najsvetija dužnost svakog građanina vladavina prava, uspostavljanje vladavine prava. Kako ćete sutra da kažete nekome da ste za vladavinu prava ili za evropsku politiku ili integracije ako ne želite da budete transparentni o svom finansiranju i o načinu svog rada. To je ono što je ključno pitanje za napredak ove zemlje. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, biću veoma kratak i pokušaću da bude isto tako veoma jasan.

Imali smo krizu pre godinu dana, da li će „Fijat“ ostati u Srbiji ili neće. Imali smo krizu tako što su radnici štrajkovali, tako što je zaustavljena proizvodnja. Imali smo krizu u kojoj se ne zna kakav je ugovor potpisan, sa čim se nikada nisam slagao, ali isto tako smo imali i tu krizu, kakav će biti ugovor koji će se tek potpisati i šta će Vlada Republike Srbije ponuditi „Fijatu“ da bi on ostao u zemlji.

S druge strane, Vlada Republike Srbije novcem građana, bez tendera, raspisuje nabavku 700 ili 800 vozila za MUP. I gle čuda pojavljuje se samo jedan koji je dobio neposrednom pogodbom Vlade, tajnim sporazumom, ugovor za prodaju 800 ili 700 automobila marke „Škoda“. Nemam ništa protiv toga. Kako vam nije palo napamet da podstaknete domaću autoindustriju. Dakle imamo „Fijat“ u Kragujevcu, gde je pitanje da li će taj pitanje da li će taj „Fijat“ ostati za neko naredno vreme, da li će sigurno nastaviti proizvodnju u Srbiji i u narednih deset godina? Da Vlada Republike Srbije nije kupila automobil koji se proizvodi rukama srpskih radnika u Kragujevcu, pa to je ne samo neracionalno i ne transparentno trošenje novca građana, to je čist bezobrazluk.

Vi koji ste navodno neki nacionalisti ili neke patriote, da nikome nije palo napamet da kupi automobil marke „Fijat 500 L“ koji se proizvodi u Kragujevcu, za potrebe policije pošto ga koristi policija u Italiji, pošto ga koristi policija u mnogim drugim zemljama po Evropi, ali ne, za našu policiju mora „Škoda“, pa makar bila ona najosnovnija, ona najslabija i da li možda neka druga, ali u svakom slučaju da marka „Fijat 500 L“ koji se proizvodi u Srbiji nije nikome palo na pamet. To je sramota. Time ste doveli u neizvesnost radnike koji rade u fabrici „Fijat“ i opstanak „Fijata“ u Srbiji. E, to je neodgovorno ponašanje. Nije mi jasno kako i zbog čega ste neposrednom pogodnom Vlade dogovorili tu kupoprodaju, kada to nije vaš novac, to nije novac SNS, to je novac građana Srbije i to morate jednom zauvek da sebi stavite u glavu.

Zahvaljujem.

Konkretno, radi se o fontani na Slaviji, koja je na jednom sajtu pronađena za 500 hiljada evra, a plaćena je dva miliona od strane Grada Beograda. Ne samo fontana, tako isto i jarbol, tako isto i mnoge druge tvorevine vlasti Siniše Malog i Gorana Vesića.

Oni se brane time što su rekli da je to nešto što će služiti Beograđanima na čast, da ćemo imati priliku da slušamo muzičku fontanu, itd, a onda sa druge strane imamo zvučnike koji su zakačeni i zalepljeni za bandere oko te fontane. Dakle, nije čak ni da sama fontana ima mogućnost da ispušta zvuk, nego se zvučnici dodatno kupuju, kače se na bandere u okolini i onda sve to deluje, verujte mi, više nego smešno, ali dobro. Oni koji su vodili Grad Beograd znaju gde je milion i po evra razlike. Ne znamo mi kao predstavnici građana i ne znaju građani i zato smo ovo rekli, hajde da napravimo jedan anketni odbor kako bi na neki način pokušali da motivišemo vas koji se inače zalažete za vladavinu prava i za zakone u Srbiji, da podstaknemo malo i tužilaštvo da se probudi, pa da eventualno pronađemo krivca – ko je taj koji je ukrao milion i po evra u odnosu na to koliko fontana košta u Beogradu i u odnosu na to koliko je plaćena?

Dakle, milion i po evra, složićete se, nije malo, a mnogo verujte mi znači onima koji nemaju ni za stipendije, ni da upišu master studije, ni da završe srednje škole ni fakultete, niti onim zdravstvenim radnicima koji danas beže iz Srbije, ne bi li imali 100 ili 200 evra veću platu negde u regionu.

Veoma je bitno da pokušamo da sve ove afere nekako raščivijamo i dođemo do toga na šta se troše te pare i kako se te pare troše i na kraju, ko je uzeo novac na ovim koruptivnim rekonstrukcijama. Vidimo da se Slavija potpuno raspada. Malo pre mi je gospodin Nenad Konstantinović izložio detaljno negde u blizini, prolazim svakodnevno, izložio mi je detaljno kako izgleda taj trg, koliko je loše odrađen, koliko su pločnici popucali, rasveta već uveliko na nekim mestima ne radi, a ta fontana je papreno zaista plaćena, kao i rekonstrukcija celog trga, gde na kraju niste uradili onu stvar zbog koje je i rekonstrukcija bila potrebna, a to su podzemni prolazi. Samo ste izostavili podzemne prolaze, ali je zato neko uzeo milion i po evra i stavio u svoj džep. Svaka vam čast.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, samo 240 hiljada evra. Šta je to za jednog ministra Vlade Srbije? To je ionako očigledno prašina pored svega što se dešava, pa kao, eto, nećemo onda da ispitujemo ni kako je jedan ministar stekao svoj stan iako ima platu negde oko 900 evra, 1000 evra, ministar Vlade Republike Srbije ima 240 hiljada evra u kešu i kupio je stan i onda kada su ga pitali – pa dobro, odakle ti novac, on je rekao – pa, novac mi je dala tetka iz Kanade, odnosno ženina tetka iz Kanade.

E, sad, savetovao ga je očigledno advokat, s obzirom da nije moguće proveriti imovno stanje građana Kanade. Ali, u svakom slučaju, da li zaista mislite da iole ozbiljna poreska uprava sebi može da dopusti da neko kupi sebi stan za 240 hiljada evra u kešu i onda da kažu - odakle ti pare, pa ne znam odakle mi pare, dala mi neka tetka iz Kanade? Dakle, ovo je više nego smešno.

Ovaj anketni odbor bi trebalo da utvrdi odakle novac Aleksandru Vulinu zaista, ko mu je taj novac dao i kako je mogao, ako već tvrdi da je njegov, da zaradi toliki novac za sve ovo vreme, s obzirom da mu primanja, naravno, nisu bila ni u teoriji tolika da bi mogao da pokrije eventualno pozajmicu ili kredit.

Nadam se zanima to i one koji su u vlasti, a na nekim su pozicijama koji pošteno rade svoj posao. Ne kažem da su svi korumpirani i da su svi kriminalni, ali očigledno među pripadnicima vladajuće većine ima onih predstavnika ili predvodnika koji na ovaj način rešavaju svoja stambena pitanja, a jednostavno, ne pada im na pamet da odgovore na jedno logično pitanje – odakle ti, bre, 240 hiljada evra, ko ti je to dao, kako možeš kao ministar da tvrdiš? Svi želimo od jedne ozbiljne zemlje da bude, naravno, Srbija, da tvrdiš da ti je nečija tetka iz Kanade poslala u kešu taj novac i da je ne znam koliko puta mesečno morala da, jednostavno, živi u avionu da bi dolazila toliko puta u Srbiju i davala mu taj keš.

Mislim da je to sramota za ovu Vladu i ovu zemlju, a naravno, od vas zavisi da li ćete da budete intimni sa tom sramotom ili ćete da se njoj suprotstavite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dakle, nijedan razgovor, nijedan dogovor, nijedan sporazum, apsolutno, meni kao narodnom poslaniku ne pada na pamet ne da podržim, nego da na bilo koji način makar i svojim prisustvom učestvujem u njemu, s obzirom da je predsednik kosovske vlade neko ko je optužen za najteže ratne zločine na području Kosova i Metohije. Ono što me buni jeste da je Ramuš Haradinaj kao neko ko je evidentno učestvovao u najtežim zločinima na KiM, kao neko ko je od strane čak i tužilaca iz Haškog tribunala bio jedan od najvećih krivaca za tragedije koje su se događale na KiM, čak opisan i u nekoliko knjiga pojedinih tužilaca koji su te knjige i pisali.

Formiran je Sud za ratne zločine, za zločine na području Kosova i Metohije, u Prištini. Tužilaštvo je, naravno, počelo da radi svoj posao veoma neuspešno, ali sa druge strane, od strane Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije nije stiglo apsolutno ništa na adresu Međunarodnog suda pravde, koji je formiran, a iz pouzdanih informacija znam, iz Tužilaštva za ratne zločine znam i dobio sam uveravanje od ljudi koji tamo rade, da postoje nepobitni dokazi da je predsednik kosovske vlade učestvovao u najtežim ratnim zločinima, u vađenju organa tzv. „žute kuće“ nealbanskom stanovništvu, pretežno Srbima koji su bili zarobljeni i kidnapovani tokom ratnih operacija OVK.

Ono što je sramota jeste da takvu vladu podržava Srpska lista, od strane SNS, koja je dobila podršku SNS da učestvuje u toj vladi. To govori samo koliko vam ništa nije sveto. A, sporazumi o Kosovu i Metohiji sa takvima, pa bolje ih ne donosite u Skupštinu Republike Srbije zato što o njima ne vredi ni raspravljati, jer su umrljani krvlju onih čije slike stoje ispred Skupštine Republike Srbije. E, to je ono šta ste sebi dozvolili nakon svega što se dogodilo i nakon svega što ste vi radili građanima tokom devedesetih godina, a evo i danas. Zahvaljujem.