Gospođo Gojković, žao mi je, ali vi biste morali znati da ja ne radim pod pritiskom, nikad, pa ni sada. Znam da vam možda nisam po volji kao predsedavajući, ali bilo bi dobro da ste savetovali svog predlagača da se više koncentriše na vaše vrline koje će ovde vas preporučiti za predsednicu, umesto obračuna sa drugim političkim strankama. Prema tome, ovo što meni prebacujete, bilo bi bolje, bliži vam je sada, da to učinite gospodinu Martinoviću.
Drugo, što se tiče umora, ja nisam umoran i, kao što vidite, ne mičem se odavde i mogu da ostanem do ujutru i o tome se ne radi. Ne radi se o tome, radi se o dostojanstvu Skupštine, da ne dozvoljavam da se bilo šta smandrlja i da onda u ponoć, kada već ljudi spavaju i niko ne gleda, da vas onda biramo u mraku. Vi ne zaslužujete da budete izabrani u mraku u jedan po ponoći, nego kad je i vreme, dok radimo, šest sati, sedam, kada to gledaju svi gledaoci.
Prema tome, nemojte brinuti o mojoj kondiciji, ona, moram da vas iznenadim, kao što vidite, sedim ovde neprekidno i sedeću dokle treba, ali apelujem još jednom, očekivao sam da je ovo konstitutivna sednica i da će svima biti drago da to završimo u toleranciji i na miru. Bio je jedan sastanak sa šefovima poslaničkih grupa, dogovorili smo se i izgledalo je da će se sve normalno završiti, ali očigledno ja ne znam iz kojih motiva ili strasti mi ovo beskrajno produžavamo. To je cela priča.
Izvolite.