Molim prvo da se razumemo ovde.
Ako istovremeno gomila poslanika prekida poslanicu, ne možete istovremeno tražiti da se drži dnevnog reda. Ne možete s jedne strane povređivati Poslovnik, a sa druge strane se pozivati na red.
(Veroljub Arsić, s mesta: Vodi sednicu, nemoj da držiš predavanje, vodi sednicu!)
Nemoj da se dereš odatle, možeš da izađeš napolje. Kakvo je to ponašanje?
Izričem ti opomenu.
Ne možete vi siledžijski ništa uraditi danas.
(Igor Bečić, s mesta: Hvalili ste se najdužim stažom ovde, a ne znate da vodite sednicu.)
Molim? Ko ste bre vi?
(Igor Bečić, s mesta: Danas ste se hvalili kako imate najduži staž.)
Ne smeš da govoriš sa mesta, ako ti niko nije dao reč. To ti piše u Poslovniku. Nemojte se nervirati, žao mi je, ali ja ću izdržati to.
Molim vas, gospođo Rašković, držite se ipak, dajte primer onima koji se do sada nisu držali dnevnog reda, pa se okružite oko izbora predsednice, njenih kvaliteta ili izbora, ili već šta god hoćete, da ne bi sa druge strane imali opstrukciju Skupštine, čime odlažu de fakto izbore.
Da li je vaše predavanje završeno, gospođo Gojković?
(Marija Obradović, s mesta: Pa daj, neka siđe u klupe, pa neka reaguje, a ne ovako.)
Molim vas, ako vi hoćete da prekinete sednicu, vi to glasno i jasno kažite. Nemojte posle da … Nepristojno je.
Mogu samo da konstatujem, pošto već nekoliko minuta govorite a da niste dovili reč, da ste vi već sebe izabrali i smatrate da kao predsednik možete govoriti, kritikovati koga god hoćete, da ste uzurpirali to. Onda se odreknite ustavne odredbe da je predsedavajući najstariji predsednik koji vodi Skupštinu. Onda recite – ne trebaju nam izbori, mi smo ovde gazde, aplaudiramo, radimo šta god hoćemo itd.
(Marija Obradović, s mesta: Ovo je kršenje Poslovnika. Ne možete odatle da pričate o tome.)
Svi ćete dobiti reč po Poslovniku i možemo ovo da nastavimo dokle možemo.
Hajde da vidimo ko će prvi.
Izvolite.