Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Ćirić

Goran Ćirić

Demokratska stranka

Pitanje

Pitanje za predsednicu Vlade – kada ćete nam dostaviti informaciju o tome na koji način su korporativni organi „Telekoma Srbije“, skupštine akcionara, nadzorni odbor, izvršni odbor doneli odluku i kriterijume za utvrđivanje cene o kupovni „Kopernikusa“ od 200 miliona evra?

Na to imaju pravo svi građani Srbije, zbog toga što smo najveći broj nas u Srbiji i mali akcionari, a i država Srbija je većinski akcionar ovog akcionarskog društva i ono što smo dobijali kroz javnost kao informaciju i argumente zbog čega 200 miliona evra za kablovskog distributera „Kopernikus“ je bio prvi argument da imaju 200.000 korisnika i da je uobičajena cena kako su nam tada rekli 1000 evra po korisniku, što je onda potvrđivalo cenu od 200 miliona evra.

Kasnije vidimo informaciju da RATEL, dakle zvanična agencija telekomunikaciona na svom sajtu ima jasnu informaciju da je ukupan broj korisnika kablovske mreže 1.700.000 ljudi u Srbiji i da „Kopernikus“ zauzima 3% tog tržišta. Četvrti je na tom tržištu, što znači da po jasnim informacijama ima 51.000 korisnika.

Što znači da po tim kriterijumima, koji su nam izrečeni iz samog Telekoma, 1.000 evra po korisniku. Po kriterijumima RATEL-a, realna cena bi bila oko 50 miliona evra.

Drugi parametar koji je češće korišćen kada se razmišlja o akvizicijama je pitanje bilansa „Kopernikusa“ za 2017. godinu, koji su raspoloživi, a to je izveštaj da rade sa jedan i po milion evra neto dobiti i da su izrazili EBITDA-u od 6,2 miliona evra. Uobičajeno u ovoj oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija je da je multiplikator za utvrđivanje vrednosti u odnosu na EBITDA-u između sedam i deset. Čak i da je maksimalnih deset, znači vrednost „Kopernikusa“ nije moglo da ide iznad 60 miliona evra. Kolika je razlika do 200 miliona evra? Skoro 150 miliona evra kada uzmete oba ova parametra. Zbog toga nam je bitno da predsednica Vlade, iz odgovornosti prema nama poslanicima, koji treba da kontrolišemo rad akcionarskog društva, jer navijamo za njegovu veću efikasnost.

Nas su optuživali da smo lobisti nekih drugih kompanija konkurentskih na ovom tržištu. Ne, mi smo lobisti jednog važnog državnog sistema koji treba da taj višak vrednosti usmeri na sopstveni razvoj da bi svi građani Srbije imali moderniju, kvalitetniju uslugu u oblasti komunikacija. Zbog toga se borimo da dođemo do istine i da, još jednom ponavljam, građani Srbije dobiju verodostojnu informaciju, jer na tu informaciju imaju puno pravo zbog toga što su i manjinski akcionari.

Drugo pitanje za ministra Sinišu Malog, ministra finansija, kada ćemo dobiti informaciju pošto nisam dobio taj odgovor u raspravi o budžetu, sada zvanično zahtevam informaciju o završnim računima preduzeća „Beograd na vodi“? Još jednom ponavljam, Srbija je 32% suvlasnik ovog preduzeća, većinski vlasnik je 68%. Bez obzira na to da smo manjinski, naravno da imamo prava na uvid u završne račune i prava na deo dobiti iz poslovanja ove kompanije. Ja pitam – kolika je dobit ovog preduzeća u poslednje četiri godine i da li je prebačen i jedan dinar na budžet Republike Srbije iz poslovanja ovog preduzeća? Videli smo u budžetu za narednu godinu nema nikakvih planova o tome.

Treće pitanje, takođe za ministra finansija, nije mi prošli put dao odgovor i na to pitanje, pa ga pitam sada zvanično i očekujem pisani odgovor, a to je, podsetiću ga da je u toku ove godine obećao da će objaviti, do kraja 2018. godine, ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“. Dakle, ostalo nam je još manje od mesec dana za taj rok, ja ga pozivam da objavi taj ugovor, da vidimo ugovor o koncesiji, a pošto za narednu godinu u budžetu nismo videli plan da se planira tih 417 miliona evra koje je trebalo uplatiti do kraja godine, to znači da imamo još tridesetak dana da koncesionar uplati deo tih para, dakle 417 miliona evra na budžet Republike Srbije.

Pitam ministra finansija – kada će se to dogoditi i tražim pisani odgovor.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam Tužilaštvo da hitno reaguje na crtanje mete novinarki Tatjani Vojtehovski od strane direktora „Namenske“, koji zloupotrebljava sindikate i radnike u pokušaju novinarke da radi svoj posao i obaveštava javnost Srbije o bezbednosti radnika koji rade u Srbiji.

Pravo svih nas građana Srbije, a naravno, i poslanice i poslanika, je da budu pravovremeno i na pravi način informisani o istini. I način i napad na nju je nešto što je, pre svega, napad na sve građane Srbije i njihovo pravo da znaju istinu. Da li ima većeg interesa svih nas da radnici rade u pristojnim uslovima, u bezbednim uslovima i njen pokušaj da sačuva mnoge živote radnika u budućnosti je nešto što pokušava da se spreči na ovakav način?

Pitanje za ministra energetike i ministra za zaštitu životne sredine. Videli smo u javnosti neka pisanja koja govore o najavi ekoloških katastrofa na najlepšim predelima u Srbiji – Zavojsko jezero, Vlasinsko jezero, Uvac, po 20 metara opadanje vodostaja u tim jezerima. Pitanja su upućena i ministru energetike i ministru za životnu sredinu upravo iz sledećih razloga.

Korišćenje voda je propisano na način da je to opšte dobro koje se koristi u interesu svih građana Srbije, a ne u interesu EPS.

Pošto znamo da je elektrana na Zavojskom jezeru vršna elektrana i da je potrebno po svim proračunima i kapacitetu vode u toj akumulaciji da radi oko dva meseca godišnje da bi nadoknadila nedostatak struje u određenom periodu, a to je uobičajeno letnji period, očigledno je da je ta eksploatacija viša nego što je propisano pravilima i očigledno je da je na takav način ugrožen i životinjski svet u tom jezeru.

Inače, ovde ima poslanika iz tog kraja i znaju da je to akumulacija sa najkvalitetnijom pijaćom vodom, a znamo i ovde da neki hrabri ljudi sa Stare planine uspevaju da odolevaju pritisku kapitala koji želi da izgradi seriju minihidroelektrana na rekama Stare planine i taj zahvat je nešto što svakako treba sačuvati. Pozivam ministra energetike da sedne sa ministrom za ekologiju i dogovore se o tome šta su pravi interesi u Republici Srbiji.

Inače, sličnu situaciju smo videli i na jezeru Uvac. Sličnu situaciju imamo, i možete da se raspitate kada se radi o Vlasinskom jezeru, a pored ovih kapaciteta i važnih akumulacija pijaće vode, turističkih kapaciteta i onoga što znači za mogući razvoj turizma i u Zlatiborskom okrugu i na Vlasinskom jezeru i u Pirotskom okrugu, na rekama Stare planine je nešto što se nepovratno uništava.

Mislim da ljudi imaju pravo na tu informaciju. Zbog toga pozivam da hitno dobijemo odgovore na ta pitanja dok ne bude apsolutno kasno, jer očigledno da se na ovakav način uništava pravo ljudi da žive na tim prostorima.
Pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Radnici nam danas ginu na radu. Pitanje je upućeno, da li je tačno da je od početka godine do danas u Srbiji na radu poginuo 31 radnik? To su u ovom trenutku meni dostupni podaci, ali bih želeo da to čujem direktno od predsednice Vlade i od ministra za rad, boračka pitanja, socijalna pitanja i zapošljavanje.

Mislim da je važno, da ne govorimo naravno o brojevima, jer ovde se ne radi o brojevima, nego o imenima i prezimenima ljudi koji su izgubili život na radu, iza kojih stoje porodice koje imaju svoju decu, i u tom smislu zahtevam izveštaje, pre svega ministra za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja, o svakom pojedinačnom, nesrećnom slučaju.

Šta su razlozi za svakog od njih i da li su primenjivane sve mere zaštite na radu na način kojim je to propisano zakonom? Šta su inspekcijske službe uradile da daju izveštaj u tom smislu i mislim da svako od nas poslanika zaslužuje tu vrstu izveštaja, ne zbog toga što ćemo samo dobiti te informacije, nego zbog toga što ćemo zaštiti i preventirati eventualne nesrećne slučajeve u narednom periodu?

Mislim da je važno davati te izveštaje zbog toga što svaki taj čovek ostavlja iza sebe porodicu i mislim da je naša odgovornost i prema njihovoj porodici, ali i prema njihovim životima.

Drugo pitanje postavljam ministarki građevinarstva i infrastrukture, gospođi Mihajlović.

Znamo, puno se pisalo o odronu brda u Grdeličkoj klisuri, ugrožavanju velikog infrastrukturnog projekta važnog za čitavu Srbiju, i moje pitanje u tom smislu upućeno – šta je ona preduzela da saznamo ko je to ko je naredio da se 11 puta preprojektuje postojeći projekat? Očigledno je da tu postoje ogromni problemi i mislim da tu odgovornost i tu vrstu odgovornosti moramo da znamo u Srbiji.

Pokušava se da se čitava odgovornost svali na građevinske inženjere sa pritiskom da se oduzimaju licence, ali smo videli da su ti ljudi napravili jedan projekat koji je kasnije 11 puta promenjen. To predstavlja veliki problem. Ja sam siguran da je neophodno pozabaviti se tim vrlo detaljno, jer je još pet kosina na tom delu autoputa, a svako ko je prolazio tim autoputem mogao je svojim očima da vidi, koji su sanirani istom metodologijom i očigledno je da imamo prava da se pitamo koliko je bezbedno sanirana svaka od tih kosina.

Videli smo problem na ovom brdu. očigledno je da se krenulo na brzinu sa rešavanjem tog dela, najavom bombardovanja brda, sklanjanjem čitavog brda, ali je potrebno u tom smislu angažovati struku, a ja preporučujem da se ministarka i njeni saradnici obrate Građevinskom fakultetu u Nišu, jer je veliki broj profesora izgradio svoju karijeru upravo na ispitivanju tog područja i geološka ispitivanja su svakako prisutna u toj važnoj instituciji za našu državu.

Mislim da je bitno da bismo prevenirali eventualno slične probleme i na ostalim kosinama, da dobijemo potpuni izveštaj o stanju. Pozivam ministarstvo i inspekcijske poslove da ispitaju stanja i ostalih gradilišta na ovom Koridoru, jer na taj način možemo da izbegnemo ozbiljne tragedije na tom delu Koridora 10.
Pitanje za predsednicu Vlade.

Svi ovde pamtimo naravno da je 2011. godine usvojen Zakon o javnoj svojini, da je rok za primenu tog zakona bio tri godine prvobitni, a da smo onda našim odlukama, ovde odlukom većine pre svega, dva puta odlagali primenu tog zakona u potpunosti.

Šta je ideja tog zakona i to ću podsetiti i predsednicu Vlade Republike Srbije? To je pre svega upis imovine i gradova i opština lokalnih samouprava sa ciljem efikasnijeg upravljanja upravo tim resursima i načinom da se ne pretvaraju te institucije isključivo u izvođače komunalnih radova, nego one koji mogu da podstaknu lokalni ekonomski razvoj i to zahvaljujući upisu te imovine i stavljanje u funkciju te imovine.

Što se tiče javnih preduzeća, pomenuću, naravno, tu važnost upisa imovine zbog korporativizacije o kojoj smo često slušali. Neka od tih javnih preduzeća su korporatizovana, ali pokazaću sada šta se dešava u suštini u načinu primene ovog zakona. Zbog toga pozivam sve kolege poslanike i poslanice da uradimo nešto i na tu temu, ne samo donoseći zakone, nego i kontrolišući način na koji se primenjuju ti zakoni.

Evo, nekih primera. Da imamo potpunu primenu ovog Zakona o javnoj svojini i da su javna preduzeća upisala svoju imovinu, imali bismo definisane odnose, a imamo aktuelnu priču o glavnoj Železničkoj stanici u Beogradu koja je vlasništvo i upisana imovina „Železnice Srbije“, koje je akcionarsko društvo, da su godinama generacije ljudi koji su radili u „Železnicama Srbije“ investirali u infrastrukturu, zajedno sa državom, i da imamo usvojen Zakon o javnoj svojini koji je upravo omogućio „Železnici“ upis ove imovine.

Šta se dešava sada u toj nejasnoj primeni ovog zakona? Pozivam predsednicu Vlade da nam da odgovor upravo na to pitanje. Sva ta imovina godinama, decenijama ulagana u „Železnici Srbije“ prenosi se u funkciju, pre svega, većinskog kapitala, stranog privatnog kapitala, u projektu „Beograd na vodi“ i podsetiću vas da je 68% vlasništva „Beograda na vodi“ u odnosu na 30 privatni, a 32% je učešće države.

Imamo sličnu situaciju, a u nekoliko i različitu, daću i taj primer grada Niša, prenosa vlasništva nad aerodromom Niš gde pitam predsednicu Vlade i resornu ministarku zaduženu Mihajlović koja je na jedno moje pitanje o prenosu vlasništva aerodroma Niš na državu odgovorila da Niš i onako nije vlasnik, a onda se mesecima insistiralo na donošenju odluke Skupštine grada Niša o prenosu istog tog vlasništva za koju ministarka tvrdi da grad Niš nema. Dakle, to je način na koji se primenjuje Zakon o javnoj svojini i ja pozivam predsednicu Vlade da pokaže dovoljno hrabrosti, da izađe i pred ovu Skupštinu i pred javnost i odgovori na ova pitanja.

Isto se radi i o zgradama kada govorimo o „Beogradu na vodi“, o zgradama GEO zavoda, pominje se hotel „Bristol“ i uopšte odnos prema državnoj imovini.

Sledeće pitanje je pitanje o načinu na koji je prodata državna imovina kojom je upravljao DIPOS i Republička direkcija za imovinu. Znamo da je pre dve godine deo te imovine prenet na Republičku direkciju, da je deo te imovine prodat i moje pitanje, upoznajte sve poslanike, a ja želim upravo taj spisak novih vlasnika te državne imovine, a imamo i saznanja da je ubrzo posle prenosa tog vlasništva na nove privatne vlasnike deo te imovine i prodat po višestruko skupljoj ceni. Dakle, potrebna nam je i ta informacija.

Treće pitanje za predsednicu Skupštine Republike Srbije gospođu Maju Gojković. Već smo dali zahtev i već smo je pozvali da nam omogući uvid u snimke, koji su raspoloživi iz ove sale, nasilja koje je doživela naša koleginica Aleksandra Jerkov. Ti snimci, siguran sam, su raspoloživi. Nemamo odgovor od predsednice Skupštine. Dakle, pretnje ispisane na njenim papirima su bile vidljive za sve ovde nas prisutne u sali, ali su nam potrebni i materijalni dokazi da predsednica Skupštine sigurno neće podržati nasilje u ovoj….
Poštovane poslanice, poštovani poslanici, prvo pitanje upućujem predsednici Vlade. Trećeg aprila sam postavio pitanje potpredsednici Vlade, ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi sa prenosom vlasništva nad aerodromom Niš i povodom izjave gradonačelnika koji je tada rekao da Nišu nedostaje 10 milijardi dinara da bi ostvario svoje planove i buduće investicije na aerodromu Niš i da zbog toga treba prihvatiti inicijativu Vlade o prenosu vlasništva aerodroma Niš na Republiku Srbiju.

Tim povodom sam postavio pitanje – zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova i obaveze koje je Niš preuzeo prema Vojsci Srbije za prenos 10% izgrađenih kvadrata u ukupnom iznosu od 300 hiljada kvadrata i dobio odgovor koji je zaista zanimljiv. Mislim da je važno pročitati ga i zbog čega grad Niš treba da obavi tu transakciju koju nalaže Vlada Republike Srbije.

Evo zvaničnog odgovora u dve rečenice potpredsednice Vlade. Po molbi grada, Republika Srbija je sa gradom zaključila aneks jedan o produžetku roka za ispunjenje obaveza grada prema Republici Srbiji ili Ministarstvu odbrane. Dakle, nema nikakvog odgovora o tome zbog čega nije aktivirana garancija za dobro izvršenje radova, pa ponavljam to pitanje – zbog čega grad Niš ne aktivira garanciju od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova čime bi mogao da ispuni svoje obaveze prema Vojsci Srbije?

Drugi deo odgovora koji sam dobio do potpredsednice Vlade je – poklanjanja nema jer grad nije formalno ni postao vlasnik aerodroma, s obzirom na to da nije ispunio ugovorom predviđene obaveze, a sve ukazuje da je teško da će to moći u skorijoj budućnosti.

Dakle, ovo je zvanični odgovor sa pečatom i potpisom potpredsednice Vlade Republike Srbije i mislim da njoj nema više potrebe postavljati pitanja u vezi sa tim. Zbog toga pitam predsednicu Vlade – da li je verodostojan ovaj odgovor koji sam dobio kao narodni poslanik ili podaci o nepokretnosti, koje možemo da vidimo i na sajtu katastra u Nišu gde se javno vidi, opština Crveni krst, aerodrom, vlasništvo nad aerodromom, zemljišta, pod zgradom i drugim objektom, vlasnik javne svojine grad Niš. Dakle, javna svojina, celokupno prava jedan kroz jedan i to je dokument koji se može dobiti na sajtu, zahvaljujući razvoju elektronske uprave u Srbiji. Datum kada je upisana ova imovina je 14.12.2012. godine. Dakle, još pre šest godina Niš je vlasnik aerodroma Niš.

Još jedno pitanje – da li je moguće da potpredsednica Vlade ovo ne zna i da li je moguće da uputi ovakav zvanični odgovor? Treće pitanje koje se vodi jednostavnom logikom – zbog čega onda predsednice Vlade donosite ovakav zaključak koji nalažete gradu Nišu i Skupštini grada Niša i odbornicima da donesu odluku o prenosu vlasništva, ako grad nije vlasnik aerodroma Niš?

Pošto smo na pitanjima od lokalnog značaja, drugo pitanje je – zbog čega stranačko-privatni interes proizvodi nasilje u Paraćinu? Mi smo i na prošloj sednici uputili pitanje sa jasnim i konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji podstiču nasilje u Paraćinu i pokušavaju da na poslednjoj sednici Skupštine grada Paraćina spreče održavanje te skupštine i donošenje važnih odluka za sve građane Paraćina? Dakle, ne samo prema Skupštini, kao instituciji, nego i nasilje prema Saši Paunoviću, kao gradonačelniku Paraćina.

Treće pitanje, za predsednicu Skupštine, Maju Gojković – zbog čega nije dala odgovor na pitanje kada ćemo dobiti snimke bezbednosnih kamera u ovoj sali, gde bismo utvrdili ko je to ko je pretio i pisanom porukom izrekao pretnje prema našoj koleginici Aleksandri Jerkov? Taj dopis i taj zahtev smo uputili predsednici Skupštine i mislim da je važno da dobijemo i da je u interesu svih nas koji sedimo u ovoj sali da vidimo i utvrdimo ko je taj ko je pretio Aleksandri Jerkov ispisujući nepristojne poruke u njenoj beležnici.
Pitanje za predsednicu Vlade.

Zbog čega javnosti Srbije nije prezentovan ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“? Mi vidimo u javnosti prisutno negodovanje, pre svega građana Niša, u vezi sa zahtevom i preporukom Vlade za prenos vlasništva aerodroma „Konstantin Veliki“, na državu Srbiju.

Pitanje je, mi smo u ovoj sali 2011. godine usvojili Zakon o javnoj svojini. Taj zakon je trebalo da ispravi pristup u kome treba limitirati lokalne samouprave u podsticaju lokalnog ekonomskog razvoja, a Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije je usvojen 1997. godine, da bi se tada opozicione lokalne samouprave sprečile u upravljanju imovinom. Tu nepravdu smo ispravili 2011. godine usvajajući taj zakon, sa rokom da se taj zakon primeni za tri godine. Dakle, tri godine su i lokalne samouprave i javna preduzeća imala priliku da upišu tu imovinu. Tri puta odlažemo primenu tog zakona, prvo 2014, a zatim i 2017. godina, a što je apsurdno oni koji su ažurno uradili taj posao, a to je grad Niš, upisana je imovina i vlasništvo i zemljištem nad aerodromom „Konstantin Veliki“.

Sada dolazimo u situaciju, i to je pitanje našoj predsednici Vlade, da li je to nagrada za one koji su bili ažurni, za one koji su radili svoj posao, da sada ponovo treba nacionalizovati, uslovno rečeno, tu imovinu i vratiti to vlasništvo aerodroma Niš, jednog od retkih uspešnih javnih preduzeća u Nišu, ponovo državu. I šta će garantovati svim građanima Srbije, a pogotovo građanima Niša da će se upravljanje tim aerodromom biti efikasno.

Još jedno pitanje vezano za sumnje koje su prisutne upravo zbog toga što nemamo prezentovan sam ugovor o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“. Da li je razlog za ovaj prenos imovine i preporuke Vlade i taj da je uslov koncesionara bio smanjenje frekvencije i saobraćaja i broja putnika na aerodroma u Nišu. To se može jednostavno otkloniti. Iznesite javnosti Srbije taj ugovor i mislim da je važno dati odgovore na ta pitanja, a ta pitanja su sledeća. Šta je bio motiv za potpisivanje ovog koncesionog ugovora?

Mi smo iz javnosti saznali da je naknada državi u iznosu od nekih 417 miliona evra, to će biti korist budžeta i korist malih akcionara, oko 84 miliona evra, ukupno oko 500 miliona. Možemo iz javnih dokumenata da vidimo da je u ovom trenutku dobit Aerodroma „Nikola Tesla“ godišnja 30 miliona evra. Za 25 godina, koliki je rok koncesionog ugovora, to bi bilo oko 750 miliona evra, čak da nema rasta broja putnika i prihoda. Dakle, 750 miliona potencijalnih prihoda za 25 godina, u odnosu na 500 miliona. Tačno je da se predviđa investicija od milijardu evra u aerodrom, ali se i tu postavlja pitanje i to je pitanje za predsednicu Vlade – da li su uspostavljene garancije i da li je tražena bankarska garancija za izvršenje tih investicija od milijardu i šta će garantovati da će se te investicije i izvršiti?

Drugo pitanje – ko će posle završetka koncesionog roka ostati vlasnik onoga što je investirano za tih milijardu evra na zemljištu Aerodroma „Nikola Tesla“? To su sve pitanja koja su važna za građane Srbije i mislim da i ova Skupština i mi poslanici zaslužujemo odgovore na ta pitanja.

Da se vratimo na aerodrom Niš, mi smo imali zaista teško razumljive odgovore gradonačelnika koji je rekao da grad Niš nije sposoban da servisira dug koji je preuzeo u odnosu na Vojsku Srbije. Pitam ministarku Mihajlović koja je danas u Nišu i dobro je da je u Nišu, ali neće biti dobro da se vrati iz Niša sa ovim posledičnim stanjem, mislim da je potrebno redefinisati ovaj zahtev Vlade, a to je zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za potpisan ugovor i aneksiran 2014. godine, koji upravo tretira tu obavezu grada Niša prema Vojsci Srbije za izgradnju 300 kvadrata stanova, a od toga bi 10% pripalo Vojsci Srbije.

Mislim da je to upravo prostor i iznos koji može da kompenzuje i obezbedi ono što je po navodima gradonačelnika bio glavni razlog da treba vratiti, pokloniti aerodrom Niš Vladi Srbije.
Imam pitanje za ministra finansija gospodina Vujovića. Veliki broj poslanika u ovoj sali, ali i visokih funkcionera u Republici Srbiji je govorio o nasleđenom dugu za grad Beograd od 2014. godine. Po metodologiji Siniše Malog i Gorana Vesića, pominje se dug od 1,2 milijarde evra. U drugoj metodologiji Fiskalnog saveta je izveštaj koji smo dobili u republičkoj skupštini, profesori iz Fiskalnog saveta tvrde da je taj dug 400 miliona evra, dakle, tri puta manje od onoga o čemu su govorili Mali i Vesić.

Moje pitanje je za gospodina Vujovića, kao odgovornog ministra – koja je metodologija, po vama, važeća i tačna? Da li je to metodologija Malog i Vesića ili metodologija profesora Pavla Petrovića? Dakle, tri puta je veća cifra koja se predstavlja vrlo često i emisijama javnog servisa, ali i u ovoj Skupštini.

Drugo pitanje, to je pitanje o stanju javnih finansija i finansija gradova i lokalnih samouprava. Dobili smo izveštaj Fiskalnog saveta kojim nas je upozoravao da izuzetno loše stanje finansija u gradovima i opštinama u Srbiji može da ugrozi ukupnu fiskalnu i monetarnu stabilnost u Republici Srbiji i ugrozi privredni rast Srbije. Sada imamo primere da u prvih devet meseci neki od gradova imaju punjenje budžeta u procentualnom iznosu u odnosu na plan oko 50%, radi se o Kragujevcu i Nišu, da je realizacija budžeta u Novom Sadu oko 65%, slični procenti su i u ovim ostalim gradovima i opštinama.

Dakle, nas interesuje i želimo podatak od ministra Vujovića o tome da nam da izveštaj posle prvih devet meseci o punjenju budžeta gradova i opština, ali i o realizaciji tih istih budžeta, jer je to izuzetno važno u budućoj raspravi o budžetu Republike Srbije, jer nas čeka najvažniji zakonski dokument u ovoj godini, a to je usvajanje budžeta Republike Srbije. Bez ovih izveštaja sigurno ta rasprava neće biti dovoljno kompetentna.

Treće i najvažnije pitanje za građane Republike Srbije je pitanje ministru finansija – kada će vratiti oduzeta sredstva građanima Srbije koji su ostvarili svoje penziono pravo? Evo, na početku smo novembra, sutra je 1. novembar, protekle su tri godine otkako je ova Skupština usvojila Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Rok privremenosti ovog zakona je bio tri godine, kasnije je taj rok ukinut i ovaj zakon je pretvoren u trajno rešenje. Mislimo da to nije održivo jer su time protivustavno oduzeta stečena prava građana Srbije koji su ostvarili to penziono pravo i godišnje je tu oduzeto oko 340 miliona evra, za tri godine ukupni iznos je oko milijardu evra.

Dakle, sada se vraćam na to pitanje ministru Vujoviću. Odluka da se smanje penzije svima koji primaju iznad 25.000 dovela je do toga da se smanji 10% za one od 25.000 dve i po hiljade dinara, za one od 30.000 za tri hiljade dinara. Znajući da je linija siromaštva u Srbiji za četvoročlanu porodicu 31.500 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, dakle, nedostaje oko 4.500 dinara do ostvarenja tih minimalnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji. To su ključna pitanja. Nekome možda deluju mali ti iznosi, ali ti iznosi znače minimalne uslove za život mnogobrojnih porodica u Srbiji. Radi se o oko 8% ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, što znači da je to negde oko 560.000 ljudi u Srbiji. Dakle, radi se o izuzetno važnoj stvari.

U vezi sa tim pitanjem ministru Vujoviću, mi nismo toliko neodgovorni da licitiramo nivoom duga Republike Srbije. On u ovom trenutku, po zvaničnim podacima, iznosi 24 milijarde i 500 miliona evra. Ukoliko bi primenili, ako je vaš odgovor da je važeća metodologija Malog i Vesića, koliki bi onda iznosio dug Republike Srbije, jer njihova metodologija ne duplira, nego triplira nominalni i realni dug grada Beograda? To bi značilo da bi dug Republike Srbije iznosio tri puta…