GORAN ĆIRIĆ

Demokratska stranka

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke. Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Rođen je 25. jula 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu je završio u Nišu, i diplomirao 1984. na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prvo radno iskustvo sticao je od 1985. do 1991. godine u preduzeću "EI Honeywell", na poslovima inženjera tehničke podrške, na implementaciji projekata informacionih tehnologija u najvećim kompanijama bivše Jugoslavije.

Od 1991. do 1997. bio je na čelu tima u kompaniji koja se bavila projektovanjem integrisanih informacionih sistema zasnovanih na Oracle tehnologiji.

Član Demokratske stranke od 1992. godine.
Aktivno učestvovao u svim opozicionim aktivnostima devedesetih.
Član Glavnog odbora DS od 1996. do danas. Predsednik Gradskog odbora DS od 1997. do 2001. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2000. do 2004. Potpredsednik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine.

Od 1997. do 2000. godine je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Niša.
Od 2000. do 2004. gradonačelnik Niša.
U to vreme inicirao je i vodio projekte međunarodne saradnje, ekonomskog razvoja, investicija u infrastrukturu i razvoj u Nišu, Srbiji i regionu.

U dva mandata bio je i predsedavajući u predsedništvima Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, radio je na implementaciji reforme programa lokalne samouprave, za koji je podršku od 60 miliona dolara pružila Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID.

Inicijator je projekta "Evrobalkan - Evroregija", kojem se priključilo više od 60 opština i gradova u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji i koji je od Saveta Evrope 2002. godine ocenjen kao jedan od tri najvažnija u toj oblasti. Cilj ovog projekta je uspostavljanje kulturnih, obrazovnih, poslovnih veza, kao i saradnja na projektima zaštite čovekove okoline i u nevladinom sektoru.

Od 2001. do 2004. aktivni je učesnik Glokal foruma u Rimu, koji propagira angažovanje lokalnih vlasti u rešavanju globalnih problema.

Od novembra 2007. do septembra 2012. godine bio je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Svetski poštanski savez je 2012. dodelio Pošti Srbije Zlatni sertifikat za kvalitet.

Predsednik je Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić od 2011.

Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. juna 2014. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka od oktobra 2016. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je Sonjom, tata Krune i Marije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 231
  • 7
  • 744
  • 11
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 20 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 30 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Pitanje za predsednicu Vlade – kada ćete nam dostaviti informaciju o tome na koji način su korporativni organi „Telekoma Srbije“, skupštine akcionara, nadzorni odbor, izvršni odbor doneli odluku i kriterijume za utvrđivanje cene o kupovni „Kopernikusa“ od 200 miliona evra?

Na to imaju pravo svi građani Srbije, zbog toga što smo najveći broj nas u Srbiji i mali akcionari, a i država Srbija je većinski akcionar ovog akcionarskog društva i ono što smo dobijali kroz javnost kao informaciju i argumente zbog čega 200 miliona evra za kablovskog distributera „Kopernikus“ je bio prvi argument da imaju 200.000 korisnika i da je uobičajena cena kako su nam tada rekli 1000 evra po korisniku, što je onda potvrđivalo cenu od 200 miliona evra.

Kasnije vidimo informaciju da RATEL, dakle zvanična agencija telekomunikaciona na svom sajtu ima jasnu informaciju da je ukupan broj korisnika kablovske mreže 1.700.000 ljudi u Srbiji i da „Kopernikus“ zauzima 3% tog tržišta. Četvrti je na tom tržištu, što znači da po jasnim informacijama ima 51.000 korisnika.

Što znači da po tim kriterijumima, koji su nam izrečeni iz samog Telekoma, 1.000 evra po korisniku. Po kriterijumima RATEL-a, realna cena bi bila oko 50 miliona evra.

Drugi parametar koji je češće korišćen kada se razmišlja o akvizicijama je pitanje bilansa „Kopernikusa“ za 2017. godinu, koji su raspoloživi, a to je izveštaj da rade sa jedan i po milion evra neto dobiti i da su izrazili EBITDA-u od 6,2 miliona evra. Uobičajeno u ovoj oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija je da je multiplikator za utvrđivanje vrednosti u odnosu na EBITDA-u između sedam i deset. Čak i da je maksimalnih deset, znači vrednost „Kopernikusa“ nije moglo da ide iznad 60 miliona evra. Kolika je razlika do 200 miliona evra? Skoro 150 miliona evra kada uzmete oba ova parametra. Zbog toga nam je bitno da predsednica Vlade, iz odgovornosti prema nama poslanicima, koji treba da kontrolišemo rad akcionarskog društva, jer navijamo za njegovu veću efikasnost.

Nas su optuživali da smo lobisti nekih drugih kompanija konkurentskih na ovom tržištu. Ne, mi smo lobisti jednog važnog državnog sistema koji treba da taj višak vrednosti usmeri na sopstveni razvoj da bi svi građani Srbije imali moderniju, kvalitetniju uslugu u oblasti komunikacija. Zbog toga se borimo da dođemo do istine i da, još jednom ponavljam, građani Srbije dobiju verodostojnu informaciju, jer na tu informaciju imaju puno pravo zbog toga što su i manjinski akcionari.

Drugo pitanje za ministra Sinišu Malog, ministra finansija, kada ćemo dobiti informaciju pošto nisam dobio taj odgovor u raspravi o budžetu, sada zvanično zahtevam informaciju o završnim računima preduzeća „Beograd na vodi“? Još jednom ponavljam, Srbija je 32% suvlasnik ovog preduzeća, većinski vlasnik je 68%. Bez obzira na to da smo manjinski, naravno da imamo prava na uvid u završne račune i prava na deo dobiti iz poslovanja ove kompanije. Ja pitam – kolika je dobit ovog preduzeća u poslednje četiri godine i da li je prebačen i jedan dinar na budžet Republike Srbije iz poslovanja ovog preduzeća? Videli smo u budžetu za narednu godinu nema nikakvih planova o tome.

Treće pitanje, takođe za ministra finansija, nije mi prošli put dao odgovor i na to pitanje, pa ga pitam sada zvanično i očekujem pisani odgovor, a to je, podsetiću ga da je u toku ove godine obećao da će objaviti, do kraja 2018. godine, ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“. Dakle, ostalo nam je još manje od mesec dana za taj rok, ja ga pozivam da objavi taj ugovor, da vidimo ugovor o koncesiji, a pošto za narednu godinu u budžetu nismo videli plan da se planira tih 417 miliona evra koje je trebalo uplatiti do kraja godine, to znači da imamo još tridesetak dana da koncesionar uplati deo tih para, dakle 417 miliona evra na budžet Republike Srbije.

Pitam ministra finansija – kada će se to dogoditi i tražim pisani odgovor.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Evo, u nedostatku argumenata, naravno, najlakše je pokazati prstom na DS, ali ja sam juče pred gospodinom ministrom govorio o nekim rezultatima koje ste vi ostavili posebno do 2000. godine, jer je vaša ključna teza da je sve u zemlji bilo idealno do 2000. godine, a onda je došla DS.

Godine 2000. BDP u Srbiji bio je sedam milijardi evra, u odnosu na sadašnjih četrdesetak milijardi evra, dakle, sedam milijardi, što je bila polovina od ukupnog javnog duga koji je u tom trenutku iznosio 15 milijardi. Ostavili ste DS to nasleđe, a to je preko 200% učešća javnog duga u BDP-u. To su rezultati vaši.

Sada ste ponovo u zemlji od 2012. godine, sa najvišom odgovornosti, gde ste nasledili javni dug od 15 milijardi, a sada je 24 milijarde, devet milijardi za sedam godina. To su vaši efekti zaduživanja budućih generacija.

Niste odgovarali na pitanja, evo, tu je jedan ministar koji će verovatno odgovoriti na pitanje na koje nisam dobio odgovor, ministar Mali. Kolika je dobit države Srbije sa njenim učešćem od 32% u kompaniji „Beograd na vodi“ u poslednje četiri godine, u skladu sa završnim računima koje je ta kompanija prijavljivala? Mislim da nema nikakvog plana, niti dinara država Srbija dobija od tog projekta koji je tako na velika zvona najavljivala. Pitanja koja se pojavljuju, procenat vrednosti „Kopernikusa“ i državnog većinskog vlasništva u „Telekomu“ koje je usmerilo 200 miliona evra za kompaniju za koju se pričalo da drži 200.000 korisnika, a državni RATEL govori o 50.000 korisnika i proceni da je „Kopernikus“ preplaćen četvorostruko.

To su samo neka od pitanja koja ne možemo da čujemo ovde.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Opet govorite neistinu, da ste malo informisaniji, znali bi ste da nisam više specijalni savetnik i da imate informacije na zvaničnom sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i da je moja plata dvostruko, dvostruko manja od ove o kojoj govorite. Dakle, to je tačna informacija koju možete da dobijete i ponovo, ponovo lažete.

Ali, kada govorite i pitate za informacije iz 2000. godine, da, proverite na sajtu BDP 2000. godine je u Srbiji iznosio sedam milijardi evra, a javni dug je iznosio 15 milijardi evra. Dakle, to su tačne informacije i to je nešto što je teško ukrštati sa podacima iz Smederevske Palanke, ili podacima o tome na koji način optužujete druge poslanike za vođenje lokalnih samouprava. Odgovorite vi na ova pitanja koja postavljamo i probajte da ne usmeravate razgovor u drugi smer.

Dakle, evo jednostavno je pitanje, još jednom ću postaviti ministru koji je ovde prisutan, a to je: kada će leći novac iz koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“? Mi u budžetu za 2019. godinu ne vidimo plan za tih 500 miliona evra, koliko se očekuje u budžetu i koliko je najavljivano u budžetu Republike Srbije, a ministar Mali je rekao da će objaviti ugovor do kraja ove godine, imamo još manje od mesec dana i da vidimo da li će se onda ta sredstva naći na računu Republike Srbije do kraja ove godine.

Drugo pitanje je, upravo ova procena i koja je to agencija koja je procenjivala vrednost „Kopernikusa“ da „Telekom“, preduzeće u većinskom vlasništvu države Srbije izdvoji 200 miliona evra, dajući argumente da je to vrednost na osnovu 200 hiljada korisnika, a RATEL kaže da „Kopernikus“ ima 50 hiljada korisnika.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Pitanje za predsednicu Vlade – kada ćete nam dostaviti informaciju o tome na koji način su korporativni organi „Telekoma Srbije“, skupštine akcionara, nadzorni odbor, izvršni odbor doneli odluku i kriterijume za utvrđivanje cene o kupovni „Kopernikusa“ od 200 miliona evra?

Na to imaju pravo svi građani Srbije, zbog toga što smo najveći broj nas u Srbiji i mali akcionari, a i država Srbija je većinski akcionar ovog akcionarskog društva i ono što smo dobijali kroz javnost kao informaciju i argumente zbog čega 200 miliona evra za kablovskog distributera „Kopernikus“ je bio prvi argument da imaju 200.000 korisnika i da je uobičajena cena kako su nam tada rekli 1000 evra po korisniku, što je onda potvrđivalo cenu od 200 miliona evra.

Kasnije vidimo informaciju da RATEL, dakle zvanična agencija telekomunikaciona na svom sajtu ima jasnu informaciju da je ukupan broj korisnika kablovske mreže 1.700.000 ljudi u Srbiji i da „Kopernikus“ zauzima 3% tog tržišta. Četvrti je na tom tržištu, što znači da po jasnim informacijama ima 51.000 korisnika.

Što znači da po tim kriterijumima, koji su nam izrečeni iz samog Telekoma, 1.000 evra po korisniku. Po kriterijumima RATEL-a, realna cena bi bila oko 50 miliona evra.

Drugi parametar koji je češće korišćen kada se razmišlja o akvizicijama je pitanje bilansa „Kopernikusa“ za 2017. godinu, koji su raspoloživi, a to je izveštaj da rade sa jedan i po milion evra neto dobiti i da su izrazili EBITDA-u od 6,2 miliona evra. Uobičajeno u ovoj oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija je da je multiplikator za utvrđivanje vrednosti u odnosu na EBITDA-u između sedam i deset. Čak i da je maksimalnih deset, znači vrednost „Kopernikusa“ nije moglo da ide iznad 60 miliona evra. Kolika je razlika do 200 miliona evra? Skoro 150 miliona evra kada uzmete oba ova parametra. Zbog toga nam je bitno da predsednica Vlade, iz odgovornosti prema nama poslanicima, koji treba da kontrolišemo rad akcionarskog društva, jer navijamo za njegovu veću efikasnost.

Nas su optuživali da smo lobisti nekih drugih kompanija konkurentskih na ovom tržištu. Ne, mi smo lobisti jednog važnog državnog sistema koji treba da taj višak vrednosti usmeri na sopstveni razvoj da bi svi građani Srbije imali moderniju, kvalitetniju uslugu u oblasti komunikacija. Zbog toga se borimo da dođemo do istine i da, još jednom ponavljam, građani Srbije dobiju verodostojnu informaciju, jer na tu informaciju imaju puno pravo zbog toga što su i manjinski akcionari.

Drugo pitanje za ministra Sinišu Malog, ministra finansija, kada ćemo dobiti informaciju pošto nisam dobio taj odgovor u raspravi o budžetu, sada zvanično zahtevam informaciju o završnim računima preduzeća „Beograd na vodi“? Još jednom ponavljam, Srbija je 32% suvlasnik ovog preduzeća, većinski vlasnik je 68%. Bez obzira na to da smo manjinski, naravno da imamo prava na uvid u završne račune i prava na deo dobiti iz poslovanja ove kompanije. Ja pitam – kolika je dobit ovog preduzeća u poslednje četiri godine i da li je prebačen i jedan dinar na budžet Republike Srbije iz poslovanja ovog preduzeća? Videli smo u budžetu za narednu godinu nema nikakvih planova o tome.

Treće pitanje, takođe za ministra finansija, nije mi prošli put dao odgovor i na to pitanje, pa ga pitam sada zvanično i očekujem pisani odgovor, a to je, podsetiću ga da je u toku ove godine obećao da će objaviti, do kraja 2018. godine, ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“. Dakle, ostalo nam je još manje od mesec dana za taj rok, ja ga pozivam da objavi taj ugovor, da vidimo ugovor o koncesiji, a pošto za narednu godinu u budžetu nismo videli plan da se planira tih 417 miliona evra koje je trebalo uplatiti do kraja godine, to znači da imamo još tridesetak dana da koncesionar uplati deo tih para, dakle 417 miliona evra na budžet Republike Srbije.

Pitam ministra finansija – kada će se to dogoditi i tražim pisani odgovor.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam Tužilaštvo da hitno reaguje na crtanje mete novinarki Tatjani Vojtehovski od strane direktora „Namenske“, koji zloupotrebljava sindikate i radnike u pokušaju novinarke da radi svoj posao i obaveštava javnost Srbije o bezbednosti radnika koji rade u Srbiji.

Pravo svih nas građana Srbije, a naravno, i poslanice i poslanika, je da budu pravovremeno i na pravi način informisani o istini. I način i napad na nju je nešto što je, pre svega, napad na sve građane Srbije i njihovo pravo da znaju istinu. Da li ima većeg interesa svih nas da radnici rade u pristojnim uslovima, u bezbednim uslovima i njen pokušaj da sačuva mnoge živote radnika u budućnosti je nešto što pokušava da se spreči na ovakav način?

Pitanje za ministra energetike i ministra za zaštitu životne sredine. Videli smo u javnosti neka pisanja koja govore o najavi ekoloških katastrofa na najlepšim predelima u Srbiji – Zavojsko jezero, Vlasinsko jezero, Uvac, po 20 metara opadanje vodostaja u tim jezerima. Pitanja su upućena i ministru energetike i ministru za životnu sredinu upravo iz sledećih razloga.

Korišćenje voda je propisano na način da je to opšte dobro koje se koristi u interesu svih građana Srbije, a ne u interesu EPS.

Pošto znamo da je elektrana na Zavojskom jezeru vršna elektrana i da je potrebno po svim proračunima i kapacitetu vode u toj akumulaciji da radi oko dva meseca godišnje da bi nadoknadila nedostatak struje u određenom periodu, a to je uobičajeno letnji period, očigledno je da je ta eksploatacija viša nego što je propisano pravilima i očigledno je da je na takav način ugrožen i životinjski svet u tom jezeru.

Inače, ovde ima poslanika iz tog kraja i znaju da je to akumulacija sa najkvalitetnijom pijaćom vodom, a znamo i ovde da neki hrabri ljudi sa Stare planine uspevaju da odolevaju pritisku kapitala koji želi da izgradi seriju minihidroelektrana na rekama Stare planine i taj zahvat je nešto što svakako treba sačuvati. Pozivam ministra energetike da sedne sa ministrom za ekologiju i dogovore se o tome šta su pravi interesi u Republici Srbiji.

Inače, sličnu situaciju smo videli i na jezeru Uvac. Sličnu situaciju imamo, i možete da se raspitate kada se radi o Vlasinskom jezeru, a pored ovih kapaciteta i važnih akumulacija pijaće vode, turističkih kapaciteta i onoga što znači za mogući razvoj turizma i u Zlatiborskom okrugu i na Vlasinskom jezeru i u Pirotskom okrugu, na rekama Stare planine je nešto što se nepovratno uništava.

Mislim da ljudi imaju pravo na tu informaciju. Zbog toga pozivam da hitno dobijemo odgovore na ta pitanja dok ne bude apsolutno kasno, jer očigledno da se na ovakav način uništava pravo ljudi da žive na tim prostorima.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Radnici nam danas ginu na radu. Pitanje je upućeno, da li je tačno da je od početka godine do danas u Srbiji na radu poginuo 31 radnik? To su u ovom trenutku meni dostupni podaci, ali bih želeo da to čujem direktno od predsednice Vlade i od ministra za rad, boračka pitanja, socijalna pitanja i zapošljavanje.

Mislim da je važno, da ne govorimo naravno o brojevima, jer ovde se ne radi o brojevima, nego o imenima i prezimenima ljudi koji su izgubili život na radu, iza kojih stoje porodice koje imaju svoju decu, i u tom smislu zahtevam izveštaje, pre svega ministra za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja, o svakom pojedinačnom, nesrećnom slučaju.

Šta su razlozi za svakog od njih i da li su primenjivane sve mere zaštite na radu na način kojim je to propisano zakonom? Šta su inspekcijske službe uradile da daju izveštaj u tom smislu i mislim da svako od nas poslanika zaslužuje tu vrstu izveštaja, ne zbog toga što ćemo samo dobiti te informacije, nego zbog toga što ćemo zaštiti i preventirati eventualne nesrećne slučajeve u narednom periodu?

Mislim da je važno davati te izveštaje zbog toga što svaki taj čovek ostavlja iza sebe porodicu i mislim da je naša odgovornost i prema njihovoj porodici, ali i prema njihovim životima.

Drugo pitanje postavljam ministarki građevinarstva i infrastrukture, gospođi Mihajlović.

Znamo, puno se pisalo o odronu brda u Grdeličkoj klisuri, ugrožavanju velikog infrastrukturnog projekta važnog za čitavu Srbiju, i moje pitanje u tom smislu upućeno – šta je ona preduzela da saznamo ko je to ko je naredio da se 11 puta preprojektuje postojeći projekat? Očigledno je da tu postoje ogromni problemi i mislim da tu odgovornost i tu vrstu odgovornosti moramo da znamo u Srbiji.

Pokušava se da se čitava odgovornost svali na građevinske inženjere sa pritiskom da se oduzimaju licence, ali smo videli da su ti ljudi napravili jedan projekat koji je kasnije 11 puta promenjen. To predstavlja veliki problem. Ja sam siguran da je neophodno pozabaviti se tim vrlo detaljno, jer je još pet kosina na tom delu autoputa, a svako ko je prolazio tim autoputem mogao je svojim očima da vidi, koji su sanirani istom metodologijom i očigledno je da imamo prava da se pitamo koliko je bezbedno sanirana svaka od tih kosina.

Videli smo problem na ovom brdu. očigledno je da se krenulo na brzinu sa rešavanjem tog dela, najavom bombardovanja brda, sklanjanjem čitavog brda, ali je potrebno u tom smislu angažovati struku, a ja preporučujem da se ministarka i njeni saradnici obrate Građevinskom fakultetu u Nišu, jer je veliki broj profesora izgradio svoju karijeru upravo na ispitivanju tog područja i geološka ispitivanja su svakako prisutna u toj važnoj instituciji za našu državu.

Mislim da je bitno da bismo prevenirali eventualno slične probleme i na ostalim kosinama, da dobijemo potpuni izveštaj o stanju. Pozivam ministarstvo i inspekcijske poslove da ispitaju stanja i ostalih gradilišta na ovom Koridoru, jer na taj način možemo da izbegnemo ozbiljne tragedije na tom delu Koridora 10.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 150096.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:37