Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovana Joksimović i Ljuban Panić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Boris Ranković, Aleksandar Senić, Jovana Joksimović i Ljuban Panić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Iskorišćen jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Dejan Rajčić, sa ispravkom i Aleksandar Antić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Dejan Rajčić, Aleksandar Antić, Olgica Batić i zajedno narodne poslanice Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać, pa posle nje narodna poslanica Olgica Batić.

Narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Amandman o kome je u obraćanju govorio ministar, amandman na član 10. sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić, ne može da postane sastavni deo.
Molila bih ministra da formalno, zbog zapisnika, kaže da u ime predlagača prihvata taj amandman.
O amandmanu će se izjašnjavati Narodna skupština.

Konstatujem da je u ime predlagača prihvaćen amandman sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić, a u danu za glasanje će Narodna skupština odlučivati o ovom amandmanu, s obzirom da Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nije prihvatio amandman, Skupština je u obavezi da se o ovom amandmanu izjašnjava, te on ostaje u proceduri.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Dejan Rajčić i Aleksandar Antić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 11. dodaje član 11a, podneo je narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Radojko Obradović i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić, zatim narodni poslanik Radojko Obradović.

Ovim je iskorišćeno vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi Demokratske stranke Srbije.
Pre nego što vam dam reč, na osnovu člana 90. i članova 87. i 27, obaveštenje o toku današnjeg rada, odnosno sednice u toku dana.
Od 16,00 do 19,00 časova je predviđena sednica sa aktuelnom temom, zakazana od strane predsednika Narodne skupštine, na zahtev poslaničke grupe LDP.
Obaveštavam vas da ćemo raditi i posle 19,00 časova ukoliko bude potrebe, odnosno posle 18,00 časova, posle završetka sednice sa aktuelnom temom, a da će danas biti data pauza verovatno u trajanju kraćem od 60 minuta, na koje nas obavezuje Poslovnik, ali zbog potrebe da ukoliko budemo mogli završimo pretres u pojedinostima pre nego što u 16,00 časova otpočne sednica sa aktuelnom temom. Ako to ne bude moglo, onda će taj deo sednice pretresa u pojedinostima biti nastavljen nakon kraće pauze, a posle 19,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, uz zahvalnost za strpljenje za slušanje obaveštenja. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

 Problem sa obrazloženjem amandmana koji su podneli moje kolege Janko Veselinović i Teodora Vlahović je vrlo ozbiljan, pogotovo ako citiram sada odgovore ministarke Mihajlović.
Dakle, suština amandmana je da autonomna pokrajina može, ima pravo na osnovu zakona i predatih nadležnosti iz postojećeg i važećeg Zakona o energetici i potpuno van odluka Ustavnog suda o nadležnostima, da donosi program korišćenja. Odbor kaže da je to neustavno i Vlada kaže da je neustavno. Mislim, morate se odlučiti.
Da li to znači da je Zakon o energetici neustavan i da li to znači da će se ovde smatrati razumnim odgovor da će se Zakon o energetici menjati, kad god da se menja i odakle vama sigurnost da će predloženo rešenje u Zakonu u energetici koji ćete menjati biti onako kako vi predlažete u osnovnom predlogu. Nijedan zakon, ponoviću pravilo Pitera Štruka iz Bundestaga – nijedan zakon u Bundestag ne može da izađe isti kao što je ušao, to se srećom dešava i u Narodnoj skupštini.
Dakle, u pokušaju da odbranite neodbranjivo koje se dogodilo zbog neznanja i zbog emocionalnog stava kad se pročita reč Vojvodina, što ne bi smelo da se događa ni na Odboru za ustavna pitanja, pogotovo ne u ministarstvima, vi sada progašavanjem ovog amandmana za neustavan tvrdite citiram – da će se finansirati na osnovu godišnjeg programa pri čemu odbacujete amandman da Vojvodina ima pravo na program. Ne može oba. Zatim tvrdite da će se postupak centralizovati, a da će finansije ostati decentralizovane. I, to u nekom drugom zakonu koji će već biti menjan nekada u budućnosti.
Znam da većina može da odluči o čemu god želi dokle god je većina. Nekad je to razumno, celishodno, svrsishodno, pametno, neki put nije. Neku put sam ja u takvim većinama, neki put nisam. Ali, ovo je očigledna omaška. Ne lapsus calamis, ovo je lapsus mentis. Ovde se odbacuje amandman kao neustavan.
U obrazloženju ministarke se kaže da je ustavno da vojvodina ima program i da će se finansiranje iz budžetskog fonda koji Vojvodina ima nastaviti. Onda moram da vam kažem da ćete morati menjati još neke zakone, jer ako smatrate da Vojvodina može bez programa, bez nadležnosti prete, da ima program korišćenja, da ima budžetski fond i daje pare, onda ćete morati da menjate Zakon o budžetskom sistemu i o javnim finansijama jer je to zabranjeno drugim zakonima. Ako nemate program ne možete onda da koristite sredstva po bilo kom osnovu da ste ih dobili, pogotovo ne sredstva u budžetskom fondu koja su namenska.
Kako to deca kažu, iz potpunog nehata se pravi jedna ozbiljna greška i potpuno nepotrebno, čak se i ne radi o tome da prihvatite amandman koji su kolege Janko Veselinović i Teodora Vlahović podneli, radi se o tome da zajedno vidimo šta se dešava ako ovo glasanjem većine bude usvojeno na danu za glasanje kada govorimo o usvajanju zakona o efikasnom korišćenju energije. Potpuno je nepotrebno.
Dakle, ako je problem da piše autonomne pokrajine, ako je problem mnogima da razumeju da je Vojvodina dobra vest za Srbiju, onda bar nemojte nama koji znamo i čitamo jednako kao i bilo ko drugi govoriti o neustavnosti amandmana, pa onda u situaciji da imamo taj amandman u proceduri. To je vrlo ozbiljna stvar koja ugrožava i kulturu procedure i poštovanje procedure nas, skupštinskih tela.
Dakle, ako je amandman neustavan onda bi se o njemu trebala doneti odluka o odbacivanju. To se nije učinilo zato što se razumelo da se glasalo emocijom i srcem, a ne na osnovu papira. Nemojte to da radimo. Nema potrebe, apsolutno nema potrebe.
Ako je namera da se sve ovo popravi nekim budućim zakonom, to nije argumentacija. Kako će izgledati budući zakon ko zna? Možda ćete budućim zakonom predložiti da Vojvodina za budžetski fond po efikasnom korišćenju energije ima program, a pred sobom ćemo imati zapisano da je odbor i da je Vlada rekla da je činjenica da autonomna pokrajina može da ima program neustavno, odnosno da nije u skladu sa Ustavom.
Ne traži se ovim amandmanom ništa što već nije obezbeđeno prethodnim zakonom niti se traži bilo šta da postane izvorna nadležnost pošto je po svojoj definiciji poverena nadležnost. Ali, mojim prilogom, ovom diskusijom se traži da poštujemo pravila koja smo sami za sebe napisali, da poštujemo proceduru koju smo pripisali i da se ne igramo sa stvarima koje nisu za igru samo zato što imamo većinu. To se svim većinama dešava, a ako se ogluši većina za opasku da nešto nije za igranje, to nikad nije dobro po većinu. To govorim i iz ličnog iskustva i iz najčistije dobre namere da se odgovorno odnosimo prema temi, koja kaže da autonomna pokrajina ima poverenu nadležnost za efikasno korišćenje energije.
Činjenica je da ćemo ukoliko ostanemo tvrdoglavo pri tome da nešto nije ustavno, a mi o tome ipak raspravljamo, i da ako ostanemo tvrdoglavi pri tome da spominjemo neustavne odredbe koje se ne odnose na ovaj amandman, neće nikome dobra doneti.
Dakle, vi možete da ovaj amandman odbacite, to je bilo pravo odbora koje nije iskoristio zato što su razumeli posledično da je ocena o neustavnosti prosto neistinita, zato o njemu i pričamo. A ukoliko hoćemo da zaista napravimo pomak u jasnom definisanju šta i kako sa budžetskim fondom koji pokrajina namenjuje programu efikasnog korišćenja energije, može da se prihvati ovaj amandman, možete da ostanete na prethodnom tekstu zakona, a da svi podrazumevamo da se među ostalima podrazumeva i AP Vojvodina.
Ovako ćemo svi zajedno doći u problem kakve god odredbe da budu u budućem zakonu o energetici za koje, naravno, Vlada ima pravo da predloži Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

 Zahvaljujem.
Stvarno bih zamolila vaše saradnike da vam pomognu oko Poslovnika Narodne skupštine i nadležnosti pojedinih odbora.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, niti prihvata, niti odbija, tako da vas molim da se sami ispravite ili da vam pomognu vaši saradnici da vas isprave kada tvrdite da je ovaj amandman odbijen na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo procenjuje da li je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom ili nije. U slučajevima kada odbor proceni da amandman nije u skladu sa pravnim sistemom i Ustavom, onda odbor glasa o odbacivanju amandmana. Amandman koji je odbačen ne može biti predmet pretresa u pojedinostima na plenarnoj sednici Narodne skupštine.
Samo sam rekla da je u tome i ceo problem. Glasa se emocijom, a ne glasa se na osnovu znanja. I proces glasanja na odboru je i doveo do otkrivanja problema na koji mi sada upozoravamo, zahvaljujući kolegama Janku Veselinoviću i Teodori Vlahović, a koji ćemo svi zajedno imati i Vlada i poslanici koji su glasali za odbacivanje, pa nisu glasali i vi koji smatrate da amandman koji dođe na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo se prihvata ili odbija.
To prosto nije slučaj. Samo o tome pričam. Sve negde piše. Program je poverena nadležnost. Ako imate budžetski fond, onda morate imati program da bi znali kako da koristite budžetski fond. Ako je argumentacija, donećemo drugačiji zakon i to prosto argumentacija ne može biti, jer mi ne znamo kako će izgledati zakon koji će doneti.
Ono što je citirano, citirano je i može se proveriti u stenogramu. Ne radi se ovde o koškanju između poslanika unutar odbora ili poslanika i predstavnika Vlade. Ovde se radi o jednostavnim činjenicama koje svi mogu pročitati i koje su svima dostupne.

Godišnji program po ovom zakonu mogu da prave Novi Sad, Zrenjanin, Vršac, Kruševac, Kraljevo i da imaju budžetski fond, Vojvodina ne može, o tome se i radi, to vam i pričamo. Zabranjujete ovim članom da to radi pokrajina, a pokrajina ima budžetski fond. Mislim, nije komplikovano, kako da vam kažem?
Godišnji program, ostaje pravo da donosi svaka lokalna samouprava. Mi smo želeli amandmanom da piše "lokalna samouprava" i "autonomna pokrajina" da bude jasno, da ne piše da je Vojvodina "ostali". Vi ovim amandmanom kažete - neustavno je da se pominje Vojvodina da pravi program. Onda kažete - ali može da koristi budžetski fond. Sasvim je jednostavno, nije ni u kakvom dodiru sa odlukom Ustavnog suda koji se tiče o poverenim nadležnostima. Nije ni u kakvom dodiru sa zakonom o prenosu utvrđenih nadležnosti, nego je jednostavno već postojeće pravo iz zakona koje vi ovim amandmanom do čijeg je glasanja došlo, ja ga cenim emocionalnim, to je moje pravo, potpuno nepotrebnim, i onda mi odgovarate - doneće se program. Neće se doneti za Vojvodinu ako je ovo neustavno.
Molim vas da ili ostavite da je "ostali" ili da prihvatite amandman uprkos svojoj pogrešnoj interpretaciji ili pogrešnom glasanju na sednici odbora. Sasvim je jednostavno, ne radi se o odluci Ustavnog suda, radi se o ispunjavanju programa za koju Vojvodina ima poverenu nadležnost, kao i Kruševac, Čačak, Kraljevo, Prijepolje, Novi Sad koji god hoćete grad, odnosno lokalna samouprava. Mi smo samo rekli kao što ne ređamo gradove, nego pišemo "lokalne samouprave", nemojte da pišemo "ostali", neka piše "autonomna pokrajina", ništa drugo nema u ovom amandmanu.

Zahvaljujem, koristim vreme poslaničke grupe.
Zahvaljujem ministarka, rekli ste – to su dve različite stvari. To vam i pričam. Vi odbacujete amandman koji ne traži izvorne nadležnosti, zato što je Ustavni sud ocenio neustavnim izvorne nadležnosti drugog zakona. Ovo su poverene nadležnosti, to vam i govorimo sve vreme, dve različite stvari. Ovde se ne traže izvorne nadležnosti, niti se ovim zakonom mogu utvrđivati izvorne nadležnosti, ali se na osnovu Ustava svakim zakonom mogu utvrđivati poverene nadležnosti. To su dve različite stvari, o tome vam govorim kada govorim o emocionalnom glasanju, a ne o onome što se čita.
U pokušaju da vas ubedim, vi meni govorite moju argumentaciju. Vaša ocena, ministarstva i odbora da je amandman neustavan govori o toj drugoj različitoj stvari, a ne govori o zakonu o kojem raspravljamo, niti govori o tome da je neustavno poveriti nadležnost lokalnoj samoupravi ili Vojvodini.
Kada je u pitanju prenos nadležnosti, ova skupština se u raznim sazivima bavila najboljim mogućim načinom da do vraćanje nadležnosti ili u dobroj meri zakonski zasnovanoj nadležnosti autonomne pokrajine, tako je u zakonima i Ustavima ili u AP Vojvodine bilo različitih ideja, sve su bile legitimne. Jedna od ideja je bila da se svakim zakonom, to su kolege iz poslaničkog kluba DSS vrlo detaljno i temeljno razrađivale, da se u svakom od zakona koji mi donosimo naglasi koji deo nadležnosti se poverava autonomnoj pokrajini.
Oni su smatrali da je to u skladu sa Ustavom, i jeste, može i tako. Smatrali su da je to dobro za dijalog između poslaničkih grupa, međupartijski dijalog, ili generalno, dijalog o tome na koji način da decentralizujemo na zakoniti i Ustavom osnovan način, da decentralizujemo poslove.
Naš amandman je samo u tom istom tonu u skladu sa Ustavom i zakonom. Dakle, radi se o poverenim, a ne o izvornim nadležnostima. Cela priča oko procesa donošenja odluka na samom odboru i naše upozorenje, najdobronamernije, da je pogrešno na ovakav način odlučivati, ne služi ničemu drugom, osim onome što nam se čini logičnim i uz vas smo kada govorite o povećanju energetske efikasnosti. Uz vas smo kada budete predlagali, možda i nepopularne poteze o tome šta sve treba uraditi da bi nam gradovi ili Srbija cela ili AP Vojvodina bili energetski efikasniji, jer je to potrebno. Poruka ovakve ocene amandmana i od strane Vlade i od strane odbora je da ukoliko hoćete da se autonomna pokrajina bavi energetskom efikasnošću, da je to neustavno. To je prosto netačno.
Ako budemo ikada imali u ovoj skupštini raspravu o izvornim nadležnostima, bilo koji izvorni nadležnostima, tada će argumentacija o tome da izvorna nadležnost, recimo, legitimno je, ne može da bude u okviru i u sektoru energije, biti sasvim legitimna, ali mi o tome ne pričamo. Mi pričamo o volji da se iz budžetskog fonda, da se na osnovu programa korišćenja, kao povereni posao lokalnoj samoupravi i ostalima, u onome što su ostali, da ne piše "ostali", nego da piše "autonomna pokrajina".
Zaista, nije komplikovano i čak se ne radi ni o različitim političkim idejama i stavovima, pošto se mi slažemo sa energetskom efikasnošću i znamo koliko će teškoća biti da se zaista sprovede temeljno ono što je pametno korišćenje energije, bez obzira da li je proizvodite, pa onda pametno proizvodite energiju ili je prenosite, pa je pametno prenosite ili radite distribuciju na pametan način, jeftin, štedljiv, efikasan, temeljan ili je to trošite, pa to radite na najbolji mogući način, sa najmanje mogući gubitaka, jer je to sve novac i naš zajednički resurs.
Ne verujem da postoji argumentacija koju mogu sa vama da podelim, a da bude potpuno bez ostatka jasno da se tu ne radi o koškanju koje je stranačko, niti se radi o različitim idejama, ali radi se o jednostavnoj činjenici da je na odboru doneta ocena koja je pogrešna, radi se o tome da ste vi kazali da su to dve različite stvari, jer se ovde izvorne nadležnosti ne pominju i radi se o našoj nameri da ovim amandmanom, bez obzira da li ćemo ubediti vas, ipak učinimo bez svake sumnje šta je ideja amandmana. Umesto reči "ostali" u Zakonu o efikasnom korišćenju energije, da stoji "autonomna pokrajina". Svima dobro. Nije izvorna nadležnost, nego je poverena, kao Kruševac ili Novi Sad nema izvornu nadležnost za taj program, nego poverenu. Stvarno je jednostavno. Hvala.

Zahvaljujem.
Nikako ne možemo biti saglasni, ministarka, pošto mi ne razgovaramo o predlogu zakona o akcionom planu, razgovaramo o programima koji se odnose na, po vašem predlogu, lokalne samouprave. Morate se odlučiti šta hoćete. Ako hoćete da vam argumentacija bude da ne može da piše "autonomna pokrajina" zato što će u akcionom planu sve biti propisano, zašto vam piše "lokalne samouprave"?
U ostalom, ne raspravljam o akcionom planu, kao što ne raspravljam ni o budućem predlogu zakona o energetici. Raspravljam o članu koji je predamnom, gde se govori o programu korišćenja, gde piše "jedinica lokalne samouprave i ostali". Šta će vam biti u akcionom planu ostali? Mada, to me i ne zanima, to će biti tema za odbor pred kojim budete doneli akcioni plan ili ne.
Naš amandman kaže da to što ste namenili lokalnim samoupravama, sa čim se slažemo, da namenite i autonomnoj pokrajini i da umesto toga ne piše "ostalim".
Argumentujete nam potpuno pogrešno, da tražimo izvorne nadležnosti, to je netačno i argumentujete da će biti boljeg zakona koji će rešiti postupak kojim se donose odluke, što vam uopšte ne sporimo i na kraju kažete – nema veze šta piše u ovom članu, doneće se akcioni plan koji će biti centralizovan, jer mora biti centralizovan. Što vam piše "lokalne samouprave" onda? Ne može oba, pogotovo ne može ako razgovarate sa ljudima koji se razumeju u sektor i u oblast, ako razgovarate sa ljudima koji su osnivali energetsku zajednicu Jugoistočne Evrope, ako razgovarate sa ljudima koji su detaljno upoznati sa direktivama, akcionim planovima i strategijama 2020, 2050, kada je EU u pitanju.
Ne može da se ovaj amandman oceni kao neustavan. Ne možete da nam date obrazloženje Vlade gde govorite o neustavnosti koja, po vašim rečima, odnosi se na sasvim različitu stvar. Ne možete da mi kao argument dajete akcioni plan u kojem će sve biti rešeno. Mi razgovaramo o amandmanu, o pretresu u pojedinostima i amandman traži da se uz reči "jedinica lokalne samouprave", a umesto reči "ostali ili zajedno" se reči "ostali" kaže i "autonomna pokrajina". Ništa više i ništa manje, uz saglasnost za akcioni plan, uz saglasnost za to da je energetska efikasnost briga ministarstva i uz nameru da vam to očigledno, na moju veliku žalost, ne uspevam da vam objasnim da vam ovim amandmanom omogućimo dijalog i efikasnije provođenje reformi u oblasti energetske efikasnosti zato što to Vlada Vojvodine može, kao što mogu mnogo bolje neke lokalne samouprave. Ako im predložite da imate listu lokalnih samouprava koje ćete, kako se to u Evropi radi, obeležiti različitom bojom, pa onih prvih 20 ili 30 najspremnijih da imaju poseban status, biću vam zagovornik toga koristi onaj kapacitet koji imaš na terenu raciom, a ne emocijom. Zahvaljujem.

 Problem sa obrazloženjima Vlade i odbora je što postoje nadležnosti AP i postoji Zakon o prenosu utvrđenih nadležnosti. Ovim Predlogom zakona vi praktično izuzimate AP, iz poveravanja poslova energetske efikasnosti i samo ćete sami sebi napraviti problem.        
Volim ljude kada imaju čvrsto svoj stav, ali je taj stav poguban po njih, kada nije utemeljen na činjenicama. Ne volim da ljudi imaju stavove koji su loši po njih, jer kad su takvi stavovi loši po njih, onda su loši po sve druge.
Dakle, insistiranjem da se ne poveravaju poslovi energetske efikasnosti AP, pravite problem, jer ona ima nadležnosti za koje joj treba poveriti poslove. Kada kažemo Ustav može, odnosno zakon će na osnovu Ustava da da neke poslove, samo lokalnim samoupravama. To se zove poverena nadležnost, da izvinite, davanje poslova.
Mi predlažemo da iskoristite resurs koji vam je na dlanu i da poverite nadležnosti, da poverite poslove, onima koji su spremni da te poslove obave. Ništa manje i ništa više.
Bio bi komičan primer, kada bi tražila od ministarke Mihajlović da kažem – nadležnost, bez obzira da li je u pitanju zgrada ili šta god, gde je nadležnost neokaljana odlukama Ustavnog suda i da onda tražim od vas da mi kažete kako će se, čijim programom za to na čemu je ostala nadležnost izvorna AP, kako će se sprovoditi program efikasnog korišćenja energije?
Dakle, moraćete da budete maštoviti, pa da kažete – sada ćemo da vidimo da li ćemo mi to da poverimo lokalnoj samoupravi, gde se recimo nalazi zgrada, ili ćemo mi da zovemo Vladu Vojvodine, pa da se sa njima dogovaramo kako da bude energetske efikasnosti. Pa mi vam kažemo – dajte im da to rade. Kada to radi Novi Sad, onda može da radi i AP. Nema tu ničega, osim emocija i osim izmišljenog straha. Kad god se pomene poverena nadležnost AP Vojvodini i nema političkog koškanja. Ima racionalnog.
Rekla sam u raspravi u načelu, hajde da budemo racionalni ako govorimo o racionalnom korišćenju energije. Ne radi se tu ni o čijem porazu, ni o čijoj pobedi, ne radi se u suštini o ustavnim izvornim nadležnostima Vojvodine. Radi se o dogovoru, o dijalogu, i tu nema pobeđenih i poraženih, ima zajedničkog uspeha svih nas. Ako program efikasnog korišćenja energije možete da sprovedete efikasno i racionalno, paradoksalno je da hoćemo da korenito izmenimo sektor kojim energiju proizvodimo, prenosimo i distribuiramo. Nećemo da učinimo taj mali napor, samo da se upitamo, pa dobro šta ćemo uopšte sa nadležnostima koje AP ima kada je u pitanju efikasno korišćenje energije? To se isto mora raditi. Zašto da izmišljamo, na koji način to da sprovedemo na osnovu centralizovanog plana, niko nema ništa protiv.
Samo, ako već pišete "ostali", i ako već pišete "lokalna samouprava", poverite, dajte i AP da radi te poslove, zato što imaju sa čim i imaju kada i mogu da rade, i ovako i onako će se ti poslovi raditi sa sektorom AP Vojvodine i sa Vladom Vojvodine, i ovako i onako. Samo što vašim izborom neće biti utemeljeno u zakonu, nego će zavisiti od toga da li se i kako ministarstva Republike Srbije i sektori i sekretarijati u Vladi Vojvodine dogovaraju, ili se ne dogovaraju.
Zašto da to ostavimo ljudima ovde ili tamo? Samo zapište u zakonu, ništa više.

Ministarka je rekla da ona uopšte ne govori o poverenim i izvornim nadležnostima. Nažalost, gospođa ministar, samo o tome govorimo. U vaše ime je Vlada nama poslala obaveštenje da je naš amandman neustavan. Kad kažem naš, kažem u ime kolega Janka Veselinovića i Teodore Vlahović, koji su neposredno potpisali amandman. Samo se o tome radi. Greška je tu načinjena.
Ne bih imala potrebe da govorim o emocijama i o neznanju da ovde nemam pred sobom amandman da je neustavan, a da je u proceduri, da nemam vaše obrazloženje, gde se pozivate na potpuno različitu stvar. Samo mogu da govorim o onome što je predamnom i što je tema dnevnog reda.
Cela diskusija naša, ili generalno, oko ovog amandmana je oko toga što ste vi procenili da je poverena nadležnost izvorna, a nije. Jednostavno, nije. U vaše ime to rade vaši saradnici. Da li vi to pregledate neposredno pre nego što dođe u Skupštinu, to je stvarno u vašoj nadležnosti. Vaše Ministarstvo je nama reklo da mi tražimo izvornu nadležnost, što je netačno. Vaše Ministarstvo je nas obavestilo o tome da je ukinuta izvorna nadležnost, što sa ovim zakonom nikakve veze nema.
Dodatno kažete da se mi zalažemo za koncept podeljene energetske efikasnosti. Nemojte da imate nikakve sumnje da je to ideja za koju bih se zalagala, da bih ja sve vas ostavila bez ikakve sumnje da hoćemo koncept podeljene nadležnosti, ali nije. To je vrlo jednostavno obrazložiti.
Ponavljam, razgovarate sa ljudima koji se 10 godina bave povezivanje regionalne efikasnosti i radom u sektoru energetike sa rezultatima koje vi imate pravo da kritikujete, osporavate, omaložavate, ali i sa predlogom zakona koji je urađen u tom istom krugu ljudi, koji ste nam doneli.
Ne morate vi da kažete – nismo morali puno da radimo, morali smo samo malo da ga popravimo, jer je bilo dosta rasprave oko fonda. Ali, taj zakon, takođe, je delo tih ljudi. Loš, dobar, o tome možemo koliko hoćete, političke diskvalifikacije, kad god hoćete, to je nebitna stvar.
Ono što je bitno je da pokušavate da ovim zakonom sebi napravite problem. Neće proći dugo, kao što je i bilo. Nažalost, imam uporište u ovome što govorim. Kad smo upozorili da će Zakon o Narodnoj banci napraviti problem Srbiji, dobili smo podsmeh, ruganje, omalovažavanje i ruženje, pa smo zakon menjali, jer je zakon napravio problem Srbiji.
Kada je bilo drugih propisa koji su napravili problem Srbiji, upozoravali smo – nemojte to da radite, jer ćemo imati problem koji ćemo morati zajedno da rešavamo, pa smo svaki put bili ruženi, diskvalifikovani, omalovažavani i ućutkivani. Sada vam samo ponavljamo – napravićete problem sebi u operativnom radu sa programima korišćenja energetske efikasnosti. Možda nećete dolaziti u Skupštinu da ponovo razgovaramo o tome kome dajete i na osnovu čega da radi neki posao koji je u jasnom, nepodeljenom, jedinstvenom, strateški koncipiranom konceptu države Srbije za energetsku efikasnost za sledećih pet godina, 10, 20, volela bih da vidim i do 2050. godine. Ne sumnjam da i o tome sa nama razgovarate.
Moraćete da imate proceduru s kojom na dnevnoj bazi sprovodite program kada je reč o lokalnim samoupravama i kada je reč o ostalima. Sve što je naš predlog, koliko god ko pokušao da nas omalovaži, naruži ili nam kaže da ne znamo, da ne razumemo, ja najviše volim kad neko razume ono što ja ne razumem, mi vam samo kažemo – razmislite i jednostavno dajte da se to radi, jer ćete to i ovako i onako morati da učinite da bi celoviti program energetske efikasnosti zaista mogao da funkcioniše.
Radite i kontrolu, nadzor, sve. Imaćete našu podršku.
Podzakonski akt koji treba da uradite na osnovu ovoga, ako u njemu ne može da piše da je AP, šta će pisati? Zakoni koje donosimo, i to sam rekla svakom ministru koji je došao na prvo davanje izveštaja, bez obzira kako bili dobri i s koliko temeljnosti svi mi učestvovali u čitanju tih zakona, nekorisni su bez podzakonskih akata.
Ako hoćete da donesete podzakonske akte na osnovu kojih će ovo biti primenjivo, moraćete da izostavite da postoji AP. Za podzakonski akt neće moći da važi demagogija o izvornim i o prenetim nadležnostima, a pogotovo sad neće moći da važi, jer ste svoje poslednje obraćanje nama počeli sa tim da vi ne govorite o poverenim i izvornim nadležnostima. Ako ne govorite, onda napravite red u ministarstvu, pa neka nam vaši saradnici ne šalju izveštaje vašeg Ministarstva, koje je prošlo Vladu, gde piše isključivo obrazloženje o izvornim i poverenim nadležnostima. Izvorne nadležnosti niko ne spominje. Podeljen koncept korišćenja efikasne energije niko ne spominje. Uspeh ovog zakona, to mi spominjemo, ja u odbrani amandmana koji su podneli moje kolege. Hvala.