GORDANA ČOMIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 1958. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani fizičar. Radila je kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1984-1999). Nakon toga bila je zaposlena u JP SRC “Vojvodina” u Novom Sadu (1999-2004).

Bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparol Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Predsednica Izbornog štaba Gradskog odbora DS Novi Sad (1996). Predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu (1998-2001). Potpredsednica Demokratske stranke (2001-2004).

Aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže” od 2000. godine. Od 2006. je predsednica Foruma žena DS i članica Predsedništva DS. U skupštinskom sazivu od 2008. bila je potpredsednica Narodne skupštine i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Izraelom (predsednik), Indonezijom, Portugalijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Suverenim Malteškim Redom. Narodna poslanica i potpredsednica Skupštine i u sazivima 2012-2014. i 2014-2016.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016.godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka četvoro dece. Hobi joj je pecanje. Govori engleski, nemački i francuski jezik
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:45

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Demokratska stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 16.06.1958.
  • drugo
    • Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Statistika

  • 277
  • 3
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 24 dana

Poštovana gospođo Čomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 19 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Питање грађанина

odgovoreno za 22 sata

Поштована потпредсједнице Народне скупштине Републике Србије, имам за вас неколико питања: 1. Када ће НСРС добити Генералног секретара? Када смо се изјашњавали н...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Zahvaljujem.
Uz iskreno žaljenje, zbog odluke političkih predstavnika Albanaca da ne učestvuju u procesu rasprave o budućem sadržaju dela Ustava Srbije koji se odnosi na pravosuđe, pa tako ni u drugim procesima, opaska da je to legalno i legitimno za vas kao narodne poslanike i ako uopšte postoje neki pripadnici izvršne vlasti koji će uvek braniti prava poslanika na integritet, onda slobodno računajte na mene među njima, jer ja tačno znam šta je odlučiti da glasate drugačije nego što glasa većina.
Dakle, to je legalan i legitiman stav. Možemo da imamo neku vrstu dijaloga, a šta će biti ishod tog stava jer je takav dijalog kod odluka veoma važan.
Kod donošenja Ustava iz 2006. godine izostao je dijalog o ishodima za sve one koji su tvrdili da treba drugačije, pa su bojkotovali ili nisu glasali, ni u Skupštini ni na referendumu.
Mojih pet minuta se tiču vaših komentara o članovima postojećeg Ustava koji se tiču ljudskih i manjinskih prava. Najveći deo vaših opaski je iz dela stručne rasprave, rasprave civilnog društva i Venecijanske komisije i potiču iz 2007. i 2008. godine, kao komentar na Ustav iz 2006. godine.
Štošta se od tada promenilo u primeni članova koji definišu ljudska prava i slobode u Ustavu 2006. godine. Kao prvo, donet je Zakon o nacionalnim savetima, koji na jedinstven način u evropskom zakonodavstvu definiše potpunu autonomiju nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Toga nije bilo 2006. godine.
Moramo se rešiti da li ćemo govoriti o odredbama u Ustavu ili ćemo govoriti o problemima koje imamo u primeni i u kulturi ljudskih prava u praksi. Ovom drugom nažalost, ova sednica ne služi, ali bih rado gde god kažete, kada god kažete, uključujući sednicu sa aktuelnom temom u Narodnoj skupštini rado govorila o tome na koji način se primenjuju ili ne primenjuju jasno napisane odredbe našeg Ustava koji se tiče ljudskih prava i odredbe koje se tiču ljudskih i manjinskih prava u zakonima koji proizilaze iz člana Ustava.
Ako je išta dobro o postojećem Ustavu onda je to što on jeste ljudsko pravaški, što je u prvom delu jasno definisano kakvo društvo želimo da budemo. Šta to znači da smo naknadno doneli zakone koji se tiču prava manjina? Znači da imate službenu upotrebu jezika i pisma koje je na osam, odnosno 13 jezika, da imate elemente kulture nacionalne manjine sa pismom i jezikom i da imate probleme u primeni zato što su vezani npr. za direktore škola koji treba da anketiraju roditelje da li hoćemo da učimo jezik i da imamo elemente kulture nacionalnih manjina sa službenom upotrebom jezika i pisma.
Imate problem da namerno, očigledno imate postavljanje tabli kod optšina kao što je Bački Petrovac na 500 metara od puta za koji je nadležan Bački Petrovac, pa ne piše na slovačkom. To nije pitanje lošeg rešanja Ustava, to je pitanje takmičenja ko je gluplji. Dosta se često ne zna ko pobeđuje u pitanju maštovitog izrugivanja odredbama o ljudskim i manjinskim pravima koje su u ovom Ustavu dobre. Ili imate primer opštine Vrbas, gde imate 18% procenata Crnogoraca koji imaju svoj portal na crnogorskom jeziku, ali ga nemaju u službenoj upotrebi, jer tako su se dogovorili. Neće da govore crnogorski, samo čitaju, tako kaže predsednik opštine.
To je stanje stvari koje se zove razvoj demokratije u svakom društvu, pa tako i kod nas. Informisanje, imate jedan mukotrpan hod manjina kroz medije, izuzimajući s vremena na vreme javni servis RTV, gde je rutinski uvedeno da se podrazumeva da informisanje na jeziku nacionalne manjine pre svega služi i većini da znamo koliko je dobro što smo kulturološki, jezički, etnički, verski šaroliko društvo, koliko je to bogatstvo.
Do sada dogovora sa RTS, eto 10 godina nakon usvajanja zakona o tome da će i oni imati programsku redakciju na jezicima manjina, koja uključuje i albanski, i romski, i vlaški i druge jezike kojih nemate na RTV. Dakle, to o čemu govorim piše u Ustavu iz 2006. godine, a zakoni koji su razradili odredbe su četiri, pet ili šest godina kasnije.
Drugi deo vaših primedbi odnosi se na to jasno, čvrsto i privrženo. U Ustavu se pozivamo na međunarodne dokumente. Postoji još uvek nekoliko konvencija koje Narodna skupština nije usvojila, ali bez ikakve dileme je Srbija apsolutno na putu, profilu, na privrženosti svim konvencijama koje se tiču ljudskih prava i sloboda, sa svim teškoćama koje direktna primena tih konvencija podrazumeva, kao što imamo teškoće u direktnoj primeni presuda Evropskog suda za ljudska prava.
Dakle, bilo bi dobro da odvojimo da li ono što piše u nekakvim zakonima, u Ustavu ne valja ili ne valja način na koji to primenjujemo, jer to jesu dve odvojene stvari. Da naš Ustav nije ljudsko pravaški, da nije na načelima ljudskih sloboda i prava, mi ne bi mogli da pričamo o lošoj primeni Zakona o nacionalnim savetima, jer takvog zakona ne bi ni bilo. Toliko je stvar jednostavna.
Drugi deo vaših opaski tiče se u suštini evropskih integracija i komentara o preambuli. Ja ovde moram da dam lični stav. Koliko je netačna tvrdnja i namerna izmišljotina i laž da predstojeće promene Ustava o kojima će odlučiti Narodna skupština se odnose na preambulu, tačno je toliko tačna i tvrdnja da preambula ičemu smeta. To će pred nama biti vreme gde će se dokazati da sam u pravu.
Deo koji vi komentarišete, evropske integracije, takođe vezano za položaj nacionalnih manjina i sada smo sa ljudskim pravima i slobodama, sa pravima nacionalnih manjina, o tome će ministarka Jadranka Joksimović sa mnogo više znanja, možda da komentariše, jer je u klasteru osnovnih prava. Biće dobro da EU vrlo pažljivo i detaljno gleda da li kontrolišemo kako se primenjuju propisi iz osnovnih ljudskih sloboda i prava i da nam uvek bude partner i da to stvarno radimo, tako da se vidi da mislimo ozbiljno, ali da ostavi i dobrobit sumnje za sve svoje predrasude i percepcije o tome da je Srbija nepovratno izmenjena i da sasvim odlučno gradimo društvo u kojem postoji kultura ljudskih prava i kultura manjinskih prava.
Na kraju o onome što je tema ove sednice. Da li će Narodna skupština odlučiti da pristupi promeni Ustava, kakav god sadržaj amandmana bude, meni bi bilo važno, lično, dakle ne govorim i kao neko ko je zadužen za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, govorim kao građanka Srbije koja smatra da je nešto važno. Meni bi bilo važno da učestvujete u toj raspravi kao politički predstavnici Albanaca, da imate svoje predloge, da se objasni zašto mora da bude predstavnika nacionalnih manjina i u pravosuđu i u tužilaštvu i u policiji i u Vojsci i u svim javnim službama, da se razjasni zašto je važno da budemo dvojezični, trojezični, nekada se to zvalo jezik društvene sredine. To odavno nije popularno.
Dakle, da objasnimo šta znači zahtev, opravdani zahtev nacionalnih manjina, svih nacionalnih manjina u Srbiji, Roma, Albanaca, Bošnjaka, Mađara, Slovaka, Rusina, da ne zaboravim nikoga, meni su svi isti po svojim zahtevima, kojima smo mi kao ministarstvo alat, zašto je važno da bude predstavnika nacionalnih manjina i na koji način da ih bude, prosto zato da bi se izbegao komentar javnosti, zašto smatrate da je sudija super ako je Albanac ili ako je Rom, ili ako je Bošnjak. Šta znači nezavisnost pravosuđa u sadržajima amandmana koji će biti ovde i šta znači naša obaveza i privrženost tome da predstavnika nacionalnih manjina bude u svim javnim službama u svim sektorima društva, jer je to dobro i za većinu i za manjinu.
To su, čini mi se, glavni argumenti koji govore u prilog tome da, ja imam duboku nadu da ćete se predomisliti kao politički predstavnici Albanaca ipak uzeti učešće i u raspravi i u odlučivanju kako će nam pravosuđa na kraju izgledati i kakav je položaj pripadnika nacionalnih manjina sa novim položajem, novim ustavnim položajem pravosuđa u Srbiji. Ja smatram da je to strašno važno zbog toga što, znate ima 2.000 godina kako su rekli stari Rimljani „jus est ars boni et aequi“ tekli i 2.000 godina mi pojedinačno kao ljudi tragamo za srećom i istih 2.000 godina društva ljudska tragaju za time da pravo stvarno bude umetnost dobrote i pravde.
Nema toga bez ljudskih prava i nema dobrog pravosuđa bez toga da svi zajedno i manjine i većine u društvu ne razumemo zašto hoćemo da predlažemo Skupštini, zašto Skupština rasprava o tome na koji način da se menja položaj pravosuđa u Srbiji.
Sasvim za kraj. Dijalog koji ste pomenuli o neophodnosti promena Ustava u teritorijalnog organizaciji. Ja sam vrlo rada da vam budem na usluzi ako hoćete da započnete inicijativu kojom bi opet trajao dijalog 18 meseci, 20 meseci, koliko god hoćete, koji se tiče i tog dela ustavnog uređenja, jer ja smatram da o tome treba da se priča, pošto niko neće da priča. Da u sadašnjem Ustavu postoji član koji jasno definiše da se položaj AP KiM definiše posebnim zakonom. Kao što niko neće da priča da se Vojvodina pominje u tom Ustavu samo kroz procenat za koji niko ne zna da kaže od čega je u stvari taj procenat. Tome treba dijalog, tome treba razgovora, bez unapred da li hoćete da se to menja ili ne.
Da bi nekako izbegli nepotrebne nesporazume i da bi zaista govorili o slici pravosuđa oko koje ćemo se svi složiti, po sadržaju, zato bi bilo važno da možda razmislite još jednom i da pokažete i svojim znanjem i svojim političkim veštinama i svojim pravima kao pripadnici nacionalnih manjina, da ćete biti deo procesa učešća u dijalogu u budućim odlukama Narodne skupštine, pa onda i u tome gde vi vidite prioritete za svoju manjinu. Hvala.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Zahvaljujem.
Niko sretniji od mene ako ovaj dijalog omogući dovoljno replika da dovršite ono što želite da podelite kao stav i one koje predstavljate politički i ukupnoj javnosti Srbije.
Dakle, nekoliko opaski. Jedna, prva, možda onoliko retorička koliko je bilo i vaše pitanje, pošto naziv na presudama "u ime naroda" potiče iz perioda kad je bilo definisanih i narodnosti, pa ako nikog nije zanimalo zašto ne piše "u ime naroda i narodnosti" i ako su svi znali da se to odnosi na državni suverenitet kome pripada pravosudni sistem onda imate odgovor i za danas za sve sudske presude.
Ako želite unutar Skupštine, ja vam stojim na raspolaganju, da se organizuje javno slušanje na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na Odboru za pravosuđe, gde god želite, na Odboru za ljudska prava da elaborirate zašto vama smeta da na presudama piše „u ime naroda“. Ovo je mesto gde se o tome govori i učešće vaše je više nego poželjno da se razjasni šta znači „u ime naroda“, od kad to stoji na našim presudama i zašto ne piše „ u ime narodnosti“ ni onda kada je uvedeno, a danas teško da bi pisalo „u ime naroda, nacionalnih manjina i građana“. Dakle, onoliko je, kažem, moj odgovor retorički koliko i vaše pitanje.
Što se tiče Izveštaja EU, vrlo pažljivo pratimo i Izveštaj EU, sa zahvalnošću, pogotovo kritičke opaske pošto su one alat, putokaz za svaku Vladu i za svaku Skupštinu šta je to što treba da menjate na bolje sa vrlo često sasvim dobronamernim predstavnicima Evropske komisije ili Saveta Evrope ili EOBS-a, koji vam i kažu kako da menjate na bolje.
Moguće je da je moj lični propust, ali u zvaničnim izveštajima ja nisam naišla na podatak da se imenuju Albanci i Bošnjaci kao ljudi čiji predstavnici manjkaju u javnim službama u lokalnim samoupravama, u sudstvu, u policiji, u vojsci.
Ono na šta sam naišla je naš Zakon o nacionalnim savetima kojim je država Srbija samu sebe obavezala na zastupljenost nacionalnih manjina na nivou lokalne samouprave, agencija, javnih službi, policije, sudstva, vojske, svih onih zato što je to normalno, zato što je to prirodno, zato što je to, osim što je jasna poruka, ono za šta se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zalaže, da svako ko i pomisli da manjine u Srbiji posmatra pokroviteljski, a ne ravnopravno, odmah od toga odustane. Ako smo ravnopravni, onda treba da nas bude i u državnim organima, institucijama, agencijama, javnim službama za koje plaćamo porez jednako, bez obzira da li smo većina ili manjina.
Sa procesom predstavljanja, Ministarstvo se odlučilo za jedan društveni dijalog koji će biti tokom meseca jula o predstavljanju predstavnika nacionalnih manjina svugde. Prvi dijalog je u medijima, javnim servisima. Drugi će biti u onome što su službe javne politike i na vreme ćete biti obavešteni i zamoljeni za učešće zbog toga što Srbija ima dokaza da iznad svega želi predstavnike manjina. Dokazi su pripadnici Albanaca - nedovoljni, Bošnjaka - nedovoljni, Roma - pogotovo nedovoljni.
Znači, kada imate pripadnike romske nacionalne manjine jednako obrazovanih, jednako stručnih, onda ćete vrlo često od mnogih čuti – nemoj njega, Rom je, nemoj nju, Rom je. Ali, imate i sudija Roma i ja znam da svi predstavnici nacionalnih manjina vrlo pomno prate da li se taj zakon primenjuje i odličan je deo dijaloga da nas upozori gde manjka. Ne u procentu, ne radi se samo o tome da li je procenat prisutnosti Bošnjaka odgovarajući na teritoriji, radi se o tome da li se primenjuje zakon. O tome je ovde reč.
Imate i obrnute slučajeve u lokalnim samoupravama gde su vam manjine apsolutna ili relativna većina, da onda nemate predstavnike većinskog naroda. Naravno, zato što ne znaju jezik, zato što neće da se druže jedni sa drugima. Tako je, prosto, način života organizovan da morate da imate zakon koji bi ljudima dao poruku da treba da se ljuduje i da se gradi kultura ljudskih i manjinskih prava, da se podrazumeva jednakost pred zakonom.
Ako hoćemo da ocenimo ima li uspeha ili pomaka u tome i koliko se Srbija promenila, koliko je privržena kulturi ljudskih i manjinskih prava, biće mi vrlo drago da i o tome pričamo u odnosu na vremenski period od 10 godina, od pet godina, od 30 godina ili od 50 godina od vremena kada smo živeli u okruženju naroda i narodnosti.
Identitet koji za sada, i po zakonu i po onome kako su Bošnjaci izlazili na izbore za nacionalni savet i kako se izjašnjavaju, je takav da se po zakonu zovu nacionalna manjina. Sve ono što politički predstavnici Bošnjaka, što Nacionalni savet Bošnjaka želi da eventualno menja u zakonu više ste nego dobrodošli da se o tome otvori dijalog unutar Ministarstva, i vi i bilo ko drugi, kao što imamo poseban dijalog sa romskom nacionalnom manjinom, jer oni imaju prethodnu stepenicu, Strategija uključivanja Roma u sve sektore života, pa onda status na kome su, zato što su autohtoni narod koji živi u Sandžaku, u Srbiji oduvek. Bošnjaci, po prirodi stvari, imaju ono što je autonomija nacionalnog saveta za kulturu, za informisanje, za obrazovanje i za službenu upotrebu jezika i pisma.
Taj deo, takođe, proizvodi probleme na terenu zbog toga što Bošnjački nacionalni savet po svim pravilima zakona koji uređuje njihovu autonomiju u oblastima za koje je definisan Zakon o nacionalnim savetima se obraća nekim organima i onda se zbog reči „Sandžak“, koja je prirodna reč za pripadnike Bošnjačke nacionalne manjine, se vraća sa opaskom da treba drugačije zvanično da se zove. I o tome može da bude razgovora, jer ja čitam papire kako sam ja ministar, pa ne vraćam nikome papire.
Znate, nisam ministar, ja sam ministarka, jer je ministar rekao i izjavio, a ne može da se kaže da je ministar Čomić izjavio, pošto nisam „izjavio“, nego sam „izjavila“, pa ne vratim papire nikome, šta da radim?
Malo da vam objasnim da struktura jezika državne uprave nije uperena protiv Bošnjaka, pa ako dobijete u onome šta je komunikacija sa vašim stavom o tome da hoćete da budete narod, a ne nacionalna manjina i da se svugde piše Sandžak, da je to tema za dijalog i to nije tema za ustavni dijalog. To je tema o primeni prava nacionalnih manjina koja su definisana.
Ako želite izmene Zakona o nacionalnim savetima, i za to ste više nego dobrodošli sa inicijativom kako da se menja, ali tako da i druge nacionalne manjine ili narodnosti, ako hoćete tako da se zovete u buduće, zaista se saglase sa time. To je ideja kojom se vodi i onaj iz državne uprave koji se sa vama dopisuje kada s pravom kažete – ja se tako zovem, ja tamo živim, a ovom kaže jezik državne uprave je ovakav. Teško da nam jezik može biti prepreka da harmonizujemo naše živote i da zaživimo zajedno.
Na kraju samo dve opaske o tome da svako ima pravo na teritorijalnu autonomiju. Igrom slučaja, ja živim i moje porodice poslednjih 300 godina, koliko znam za svoje porodice, živimo na teritorijalnoj autonomiji i teritorijalna autonomija Vojvodine, koja je stanje duha, ona se ne poklanja Ustavom, nju živite svaki dan, nju živite tako što znate dva ili tri jezika, nju živite tako što idete u bilingvalne škole, nju živite tako što imate dva Božića i dva Uskrsa i što vam je prvi komšija uvek tu koje god bio vere i nacije i nikada nikoga ne pitate koje si vere i nacije zato što vam je to stanje duha da tražimo jedni drugima sličnosti, a ne razlike. To ne može da stane ni u jedan ustav, ali može da stane u dijalog o načinu životu, o predlozima širom Srbije kako ljudi širom Srbije žele da se u buduće u ovoj Skupštini odlučuje o teritorijalnoj autonomiji, o autonomiji uopšte, pa onda da se to predlaže za neke buduće ustavne promene.
Sve vrste kritika i opaski koje ste dali na Ustav koji je na snazi postoji zato što je nedostajao ili nedostaje. Na vama će biti izbor da li će nedostajati i u buduće dijalog o primeni postojećih zakona i postojećih rešenja iz Ustava, mnogo više nego ono što podrazumeva vašu procenu da na osnovu loše primene postojećih zakona vi smatrate da treba raditi nova ustavna rešenja.
Ja nemam ništa protiv, vreme i mesto. Ova Vlada Srbije je, ja mislim, pokazala dovoljnu otvorenost za svaku vrstu predloga, za svaku vrstu dijaloga, za dijalog koji nije ograničenog trajanja, zbog toga što ova Vlada Srbije zna da mora da dokaže da radi ono što misli. Ako je u vama percepcija da je tako samo prema većinskom narodu, vi imate pravo na tu percepciju. Nažalost, tu manjka činjenica. Manjine, sve manjine u Srbiji imaju prava zapisana u zakonu, zapisana u Ustavu, a vaš je posao i u nacionalnom savetu i kao političkih predstavnika da držite odgovornim one koji zakon primenjuju za da zaista bude i primene zakona i dokaza da su rešenja u zakonima dobra.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Segregacija kako je definisana u Predlogu izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, kaže da je segregacija svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivno i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica po osnovu ličnog svojstva kako je definisano u članu 2. stav 1. člana 1. ovog zakona, a dobrovoljna odvajanja od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja segregaciju.
To je ljudsko pravaški termin i to je ono što se dešava u životu u Srbiji, jer imate ne teritoriji Republike Srbije osnovne škole koje su primer segregacije, na primer u gradu Nišu i nije jedino, gde su u jednu školu smeštena sva romska deca, zbog toga što roditelji ne žele da romska deca idu u isto odeljenje sa njihovom decom. Koliko je to krivično delo? Ni malo. Koliko je dopušteno? Nikako. Zato je segregaciji mesto u ovom zakonu, jer nije to jedini primer da su segregaciji skloni mnogi koji sami za sebe vrlo autoritativno govore kako su tolerantni, kako su puni razumevanja za različite od sebe, ali u relanosti imate da neće da izdaju stan Romima ili neće da im deca idu u školu sa Romima ili na bilo koje drugo lice različito od njih po etničkom i po nacionalnom poreklu.
To je razlog zašto ne prihvatamo ovaj amandman. Da li će biti problema u primeni? Naravno, kao i uvek kada se poriče realnost diskriminacije nekih lica.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Dva pitanja za ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića. Prvo je – u kojoj fazi je izrada Predloga za finansiranje javnih medijskih servisa RTS i RTV, odnosno u kojoj fazi su izmene i dopune Zakona kojima se definiše finansiranje javnih servisa?

Zašto ovo pitanje? Pre nepune dve godine ministar je uneo Predlog zakona o produženju roka za RTV i RTS, za godinu dana ja sam podnela amandmane i razumno, ministar je prihvatio oba moja amandmana, tako da je 2016. godine, rok za sadašnji način finansiranja produžen na dve godine i taj rok ističe za koji mesec.

Ako nema definitivnog predloga, onda bi bilo dobro da nas ministar o tome obavesti da mi pripremimo amandmane da bi znali ljudi koji rade u javnim medijskim servisima na koji način će biti ove dve kuće, čije finansiranje bi trebalo da bude definisano zakonom, kako biti definisano od 1. januara 2019. godine.

Drugo pitanje isto za ministra Vukosavljevića, tiče se informacije koju zahtevam od njega za postupanje u primeni Zakona o elektronskim medijima, i primeni Zakona o informisanju. Naime, ministar je prijatno iznenadio, pošto je jedan od retkih ministara koji čita zakone za koje je nadležan, i u zakonima za koje je nadležan jasno stoji uloga, karakter i način na koji elektronski mediji moraju da rade i odatle potiče izjava i stav ministra informisanja o vremenskom rasponu u kome u Srbiji mogu biti emitovani rijaliti programi.

Na moje razočaranje i iznenađenje predsednica Vlade ne čita zakone za koje je nadležna, pa je imala opasku da su to privatni mediji, pa se na njih ne odnosi Zakon o elektronskim medijima. Na još veće moje razočaranje je članica REM-a pokazala da ne čita zakone za koje je nadležna kao nezavisno regulatorno telo. Bilo bi jako dobro da i drugi ministri osim ministra kulture i informisanja pročitaju zakone za koje su nadležni i zbog toga zahtevam od ministra informaciju u kojoj fazi i kako postupanje je počeo da sprovodi u Ministarstvu, a na osnovu nadležnosti koje ima po zakonu kojim se definiše rad elektronskih medija kao i informisanja .

Za medijsku sferu u jednoj zemlji neobično je važno da se ne rugamo vladavini prava, a još je važnije da oni koji legalno dobiju pravo da upravljaju javnim poslovima da se ne rugaju tom svom pravu i da razumeju da legitimitet za obavljanje svog posla, bez obzira da li je predsednica Vlade ili ministri koji ne čitaju zakone, ne crpu iz legaliteta, odnosno izbornog rezultata nego iz kvaliteta obavljanja poslova iz svojih nadlženosti.

S nadom da će me ministar obvestiti o završenom predlogu za finansiranje RTV i RTS i sa nadom da je pokrenuo postupke iz svoje nadležnosti, zahtevam da mi se u poslovničkom roku odgovori i na pitanje i na zahtev. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -