GORDANA ČOMIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 1958. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani fizičar. Radila je kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1984-1999). Nakon toga bila je zaposlena u JP SRC “Vojvodina” u Novom Sadu (1999-2004).

Bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparol Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Predsednica Izbornog štaba Gradskog odbora DS Novi Sad (1996). Predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu (1998-2001). Potpredsednica Demokratske stranke (2001-2004).

Aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže” od 2000. godine. Od 2006. je predsednica Foruma žena DS i članica Predsedništva DS. U skupštinskom sazivu od 2008. bila je potpredsednica Narodne skupštine i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Izraelom (predsednik), Indonezijom, Portugalijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Suverenim Malteškim Redom. Narodna poslanica i potpredsednica Skupštine i u sazivima 2012-2014. i 2014-2016.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016.godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka četvoro dece. Hobi joj je pecanje. Govori engleski, nemački i francuski jezik
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:45

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Demokratska stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 16.06.1958.
  • drugo
    • Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Statistika

  • 277
  • 3
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 25 dana

Poštovana gospođo Čomić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 19 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Питање грађанина

odgovoreno za 22 sata

Поштована потпредсједнице Народне скупштине Републике Србије, имам за вас неколико питања: 1. Када ће НСРС добити Генералног секретара? Када смо се изјашњавали н...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2021.

Zahvaljujem.
Nekoliko odgovora uvaženom narodnom poslaniku i zato što je on predsednik Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova i kao takav onaj ko neposredno nadzire i kontroliše rad ministarstva. Drago mi je da smo ostali čvrsto na tome da razumemo koliko je EU prevashodno mirovni projekat. Čvrstina našeg uverenja će pomoći Evropljanima koji su to nekako pozaboravljali usput, pa se bave raznim temama koje su se udaljile od ključne ideje na kojoj je EU nastala i od ključne ideje koju mi hoćemo da učinimo živom svakodnevnicom u Srbiji, a to je da ljudi dijalogom grade mir i demokratiju i da tako grade poverenje u društvu nikada ne zaboravljajući da se mora slušati kritika, da se mora slušati drugačije mišljenje i da se mora razgovarati, da se mora razgovarati upravo o svim temama o kojima govori i Izveštaj Evropske komisije koji je pred nama.
Odgovor vama zato što smo pre godinu dana, kao ministarstvo, došli pred vas i obećali smo godinu dana plana, tražeći u stvari odobrenje od članova Odbora i vas da li želite da imate ministarstvo koje je spremno da uradi sve da se ocena Evropske komisije poveća za 20% i da bude 2,64, s obzirom da smo sada čuli da je 2,8, hvala vam na poverenju da mi to možemo.
Mislim da može Srbija mnogo više i naravno da ćemo imati predloga kako to Srbija da uradi i mnogo više.
Stvari koje smo bili dužni odboru je bio podnošenje Izveštaja o radu Ministarstva, što smo uradili 19. novembra ove godine i podnošenje Plana za 2022. i opet smo imali istu razmenu pitanja i odgovora. Predsednik je pitao i prošle godine – a što samo za godinu dana? Mi smo rekli – zato što ako ne umemo da uradimo ovo za godinu, za dve sigurno nećemo.
Zašto opet samo za godinu dana? Iz istih razloga. Korak po korak. Jedno po jedno, proverljivo, dobrovoljno se podvrgavajući parlamentarnom nadzoru. To je jedini način da uspe i drago nam je da smo imali u Odboru i kritičara i saradnika i nekog ko je uvek bio spreman na dijalog o svemu što u Ministarstvu treba da se desi. Tako je bilo i sa predstavljanjem plana rada koje je odobrilo Ministarstvo, kao i izveštaj.
Mi ćemo da radimo 2022. celu godinu na donošenju strategije ljudskih prava u Srbiji i to zato da, slažući se sa opaskama gospodina Bačevca, da u razgovoru s ljudima pokažemo koliko je Evropska unija životan, svakodnevni, rutinski projekat, osim što je mirovni projekat. Koliko je sve to što piše u ovom izveštaju nešto što je duboko prožeto kroz našu svakodnevnicu i kako je to povezano sa ljudskim pravima, sa željom da o ljudskim pravima odlučujemo, da ljudska prava merimo i da o ljudskim pravima imamo dijalog na lokalnom nivou, jer je to mesto gde se skoro 70% svih zakona sa „akia“, sa onim kako se usaglašavamo, sa EU, donosi.
Tome služi Strategija ljudskih prava i mi se nadamo saradnji tokom ove godine, kako Narodne skupštine, tako i poslanika, poput narodne poslanice Snežane Paunović koja je podnela zahtev pred naše Ministarstvo hoće li neko da se pobrine za mentalno zdravlje nacije tokom dve godine epidemije, hoćemo li popričati o tome koliko smo izbudaljeni, koliko smo u strahu, koliko smo u neizvesnosti.
Mi smo organizovali društveni dijalog, jer je to Narodna skupština od nas tražila. I obavezujuće postupanje preuzelo Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete i jedan vid tog dijaloga će teći i kroz dijalog koji ćemo imati o starenju. Koliko je tuge više u najstarijim među nama a rekli smo, kad gledamo najstarije među nama, ne gledate njih, gledate sebe u budućnosti. Ako već ne umemo drugačije da razumemo koliko je važno da sve to razumemo da je to EU.
Tako da smo započeli rad na izradi Strategije ljudskih prava i da ćemo raditi i dijalog o jednom velikom zakonskom projektu, Zakonu o civilnim žrtvama rata i Zakonu o rodnom identitetu, kao zakonima koji se tiču ljudskih prava i da ćemo biti podrška dijalogu za primenu Zakona o nestalim licima, kao što smo podrška i za izradu zakona. To su sve ljudsko-pravaški zakoni koji trebaju ovom društvu da bi se, kako je narodni poslanik Samir Tandir rekao, govorilo o javnom diskursu koji se menja i kao što je narodna poslanica Elvira Kovač kazala šta su sve preporuke Evropske unije da se u polju ljudskih i manjinskih prava radi bolje, efikasnije, da bi sledeće godine u sledećem izveštaju bili izmereni sa još 20% većom ocenom. Dakle, da pređemo grupu vrlo dobrih trojkaša.
Mada ja mislim, ako se potrudimo, ako nas budu pitali iz Evropske komisije, sledeće godine – kako ste, da mi kažemo – vrlo dobro, služimo narodu, pa da je to 3,51. Nije to nemoguće, ako se ljudi slože da razgovaraju o tome šta ko treba da uradi, koliko to košta, ko će to da plati da bi se u ovoj istoj sali u decembru razgovaralo na takav način.
Gospođa Elvira Kovač je rekla koje su to preporuke koje mi treba da vodimo računa da budu primenjene iz izveštaja a tiču se ljudskih i manjinskih prava i do nas je da sa vama u komentarima Izveštaja podelimo i kako smo to uradili.
Mi smo obišli sve upravne okruge, u njihovim sedištima, u proleće ove godine. Počeli smo ove jeseni drugi obilazak. Do sada smo obišli Toplički, Pčinjski, Jablanički i Nišavski okrug zato što duboko verujemo u to da se EU, da se ljudska prava brane, grade, unapređuju, o njima razgovara na lokalnom nivou.
Verovali ili ne, to radi. Samo da vam dam jedan primer. U prethodnom obilasku, na primer, mi smo sve pitali da li imaju savet za međunacionalne odnose, pošto je to prostor u kome gradite dijalog među različitima. Nije važno da li su samo međunacionalni ili savet za bezbednost. Imate to u zakonodavnom okviru, u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ako nema novaca, ima ko da asistira, ima saradnje međunarodnih organa, organizacija i institucija, što nemamo savete? Onda se dogodilo da smo sada u drugom krugu obilaska, recimo u Nišu, informisali da je formiran i odmah smo rešili jedan ljudsko-pravni problem na licu mesta pošto je predstavnica makedonske nacionalne manjine kazala – da, ali mi nismo u savetu, pošto zakon kaže mora da bude 1% manjine. Mi smo pitali – da li brani ako je manje od 1% da bude član? Ne brani.
Tako se grade ljudska prava. Ljudi moraju da se slušaju, moraju da se čuju i moraju da razumeju da su ljudska prava tkivo svakodnevnog života.
Obišli smo i sve nacionalne savete u njihovim sedištima i evo opet primer kako primenjujemo preporuke. Poslednji nacionalni savet kojem smo bili u gostima je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine u Bujanovcu. Na njihovu inicijativu je organizovan društveni dijalog. Mi smo rekli šta je problem, šta je to što ministarstvo može da uradi. Oni su rekli – obrazovanje, hoćemo obrazovanje kao temu, nemamo prevodioca, kasne nam udžbenici, četvrti i osmi razred, kasne nam licence. Mi smo rekli – vi kažite ko treba da učestvuje u tom dijalogu, hoćete u Beogradu, hoćete u Bujanovcu, oni hoće u Bujanovcu, molim lepo.
Taj dijalog je naša podrška Ministarstvu prosvete, jer je ministar Branko Ružić uradio lavovski deo posla, ali treba nam neko mesto gde će ljudi da se skupe da razmene o tome informacije, kao što je to bilo mesto i društvenog dijaloga koju je tražila koordinacija nacionalnih saveta o Strategiji obrazovanja 2030. godine za njihove zahteve. Opet je Ministarstvo prosvete kazalo – dobro, dolazimo, hajde da razgovaramo. Rešili smo sporne delove strategije na opšte zadovoljstvo.
To su dokazi za ono što smo gospodinu Bačevcu rekli prošle godine, 16. novembra, mi, Ministarstvo, mi smo alat. Mi smatramo da je to suštinska uloga svakog iz budžeta plaćenog, imenovanog, postavljenog, izabranog lica. Mi smo alat za promene i tako smo poslužili kao alat kako nacionalnim manjinama, tako i Ministarstvu prosvete i tako smo spremni da radimo i dalje.
Da li to radi s obzirom da je društveni dijalog bio pod najvećim svetlom ruganja – šta ti je to, koješta i to se ne upotrebljava, šta imaš ti da pričaš, lupi rukom. Tako se demokratija ne gradi. Dok ne naučimo da razgovaramo, imaćemo svakodnevni problem sa tim da neko ugrožava naša prava, a da mi nemamo gde da kažemo ko je to, šta ko treba da uradi drugačije i kako da se svi ljudi u Srbiji osećaju bolje nego što se trenutno neki od nas osećaju ili većina ako ih pitate za ekonomsko stanje, ako se pitate za strah od lečenja ili ako ih pitate generalno za atmosferu društvenu, o čemu je gospodin Samir Tandir govorio za javni diskurs.
Dakle, na prethodnom dijalogu koji smo opet organizovali na inicijativu civilnog društva, taj dijalog je imao temu civilno društvo i mediji. Javila se pozvana predstavnica Sindikata novinara Srbije i rekla – zašto samo pričamo o medijima kao kada je sloboda govora u pitanju, zašto ne govorimo o socio-ekonomskom položaju novinara?
Mi smo rekli – hajde, obratite se Ministarstvu, mi ćemo organizovati društveni dijalog gde će tema biti socio-ekonomski položaj novinara, jer je to važno. Koliko ti je važno da imaš slobodu rada kao profesionalni novinar, toliko je važno i da znaš da ćeš imati čime da nahraniš decu ako imaš kod kuće ili sebe ili šta god da imaš kod kuće. Mislim, ta navika da se jede je dosta neizbrisiva.
Taj dijalog je održan 30. novembra. Došli su svi predstavnici, došli su Javni servis, RTV, privatne televizije, dva udruženja, NUNS i UNS i posledica je da će verovatno već sledeće nedelje oni samostalno dalje nastaviti svoje zahteve prema Vladi Srbije, prema Ministarstvu kulture i informisanja, koje je takođe bilo prisutno kao Ministarstvo rada za svoj granjski kolektivni ugovor. To su posledice izgradnje društvenog dijaloga.
Rekli smo 16. novembra prošle godine biće 12. Evo sada 10. decembra na dan ljudskih prava biće 22, pošto ćemo 8. decembra imati 21 dijalog. Planirali smo sledeću godinu 24 dijaloga na teme koje ljudi od nas traže.
Zašto delim ove informacije? Zato što slušajući sada vas iz svoje nadležnosti mi ćemo pitati, pre svega, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova - da li hoće da nam budu partneri do kraja decembra organizovanom društvenom dijalogu o ishodima i prirodi Zakona o referendumu?
Ako je već tako važno da znamo šta tačno u tom zakonu piše, hajmo da sednemo oko stola svi oni unapred znaju da Zakon o referendumu ne valja, svi mi koji smo ga pročitali pa znamo da valja, ali ne znam šta sve mogu da budu ishodi. To je vladavina prava. Tako gradimo obavezujuća postupanja za sve nas koji želimo da se Srbija drži vladavine prava.
Sve to što se tiče primedbi koje je spomenula poslanica Elvira Kovač, dakle, popis i obrazovanje su postupci u toku, kao i finalizacija tri strategije koje će do decembra biti pred Vladom Srbije - Strategija za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, revidirana Strategija za uključenost Roma i Romkinja i Strategija o prevenciji diskriminacije ili kako mi to kažemo antidiskriminaciona, zbog toga što je važno da imamo ta dokumenta, kao da imamo i akcione planove koji će iz toga proisteći. Sve to će biti, naravno, pred vama kada budemo pratili primenu tih dokumenata.
Ono što je gospodin Tandir još govorio o javnom diskursu o tome na koji način možemo i kojim alatima da omogućimo da bude u našem svakodnevnom životu ono što nam je zapisano u dokumentima. Na svu atmosferu neprijateljstva i nečije volje da diskriminiše i vređa, mi smo već u javnosti i na internet stranici ministarstva kazali da postoje dva načina da dobrog javnog diskursa bude. Jedno je da ljudujemo i da se sami uzdržavamo od toga da koristimo verbalno smeće jedni sa drugima u komunikaciji i da čitamo. Ako hoćemo da budemo kritičari rezultata ili ako hoćemo da budemo kreatori promena, u oba slučaja moramo da čitamo. Prečesto, na našu veliku žalost, niko ništa ne čita, jer svi sve znaju.
Naš odgovor o javnom diskursu je sveden na primenu člana 387. Krivičnog zakona Republike Srbije, koji se ima primenjivati kada nema po nama prirodnog stanja da se sami uzdržavate od toga da propagirate bilo šta u ovom društvu što je Krivičnim zakonikom kažnjivo, a to znači isključivo kaznom zatvora.
Član 387. kaže – ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčene opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Mi ćemo za sledeće proleće planirati jedan društveni dijalog o primeni člana ovog zakona. Ako već postoji, zašto se ne primenjuje? Da li ga treba menjati i da li nam je dovoljno dobar za sve oni koji neće dobrovoljno i čovečanski da se uzdrže od toga da rade radnje koje policija može da utvrdi, a tužilačkom istragom da se provere, pa da se podigne optužnica? Kažu zemlje koje su naprednije od nas da je jako uspešno za vladavinu prava kada neko prekrši ovakve članove zakona pa dobije kaznu zatvora.
Drugo, kaznom iz stav 1. ovog člana kazniće se svako ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. Ovo tačka člana 387. koji će se u Strategiji ljudskih prava pretvoriti u čitav odeljak o braniteljima ljudskih prava.
Dalje, ko širi ideju superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideje ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv bilo kojeg lica ili grupe lica zasnovanih na rasi, boji kože, verske pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Tačka 5. – ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti ili raznog zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su takva krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili međunarodno-krivičnog suda, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.
Tačka 6. – ko javno preti da će protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Čitanje ovog člana je da bude ilustracija rečenici koju je ispravno ponovila Elvira Kovač o tome da Srbija ima odličan normativni okvir za izgradnju i unapređenje ljudskih prava, ali da postoje slabosti u primeni i o tome ćemo razgovarati.
Na kraju želim da prosto izrazim svoje duboko uverenje da je količina sumnje spremnosti na podsmeh i nepoverenja, da je moguće da je Srbija stvarno posvećena vladavini prava, ljudskim i manjinskim pravima, koja je podeljena u tom javnom diskursu 2020. godine u novembru, sada verovatno i veća i želim da vam kažem da je to dobra vest i da ćemo i u ovoj godini tražiti i od sveta i od Srbije samo dobrobit sumnje jer je dobrobit sumnje ono što vam stvara prostor za dijalog.
Kažete u sebi – neću da pričam sa ovim ni o čemu, ne podnosim ga, a onda kažete – a, možda ipak i tako počinje demokratija i tako počinje vladavina prava.
Tražili smo dobrobit sumnje zato što je dobrobit sumnje osnovni stub vladavine prava. Na njemu se zasniva nezavisno pravosuđe. Na njemu se zasniva dijalog. Na njemu se zasniva kultura političkih kompromisa i tražićemo ih i na dalje. Ne tražimo nikakve olakšice, ne tražimo kredite, ne tražimo da nam bilo ko gleda kroz prste. Tražimo da sledeći sastanak sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u decembru i novembru 2022. godine da se završi sa pitanjem – i kako smo, vrlo dobro, služimo ljudskim pravima. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2021.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem na podeljenim i precizno čitanim podacima iz izveštaja. Pre nego što dam odgovor šta je to što smo uradili, jer smo to čitali kao preporuku, samo da podsetim sve nas, izveštaj koji je pred vama prave se na osnovu podataka koje mi dajemo. To se često zaboravlja u javnosti i naravno, ono što se kaže, podaci iz senke ili konsultacije sa alternativnim davaocima podataka o tome šta se u Srbiji desilo za godinu dana. Onda kroz nekoliko nivoa konsultacija dolazi do dokumenta koji je usvajan, pa je sada pred vama i mi svi imamo prilike da u nekoj od faza ili učestvujemo ili komentarišemo ono što državni organi daju podatke.
Državni organi Srbije prave taj izveštaj davanje podataka, zato je dobro da mnogo više radimo na podacima i u tome je odličan rezultat koji je postigla Strategija digitalizacije koju je premijerka pokrenula još pre ovog mandata Vlade.
Dakle, to što je zamerka je u dijalogu sa direktorom RTS pokrenuto i čekamo rezultate, kao programska redakcija na RTS, ne na RTV gde će biti jezici kojih inače nema u redakcijama Javnom servisu Radio televizija Vojvodine, kao što su albanski, romski, bugarski i vlaški itd. Najdalje su otišli dogovori o tome sa romskom nacionalnom manjinom, bugarskom nacionalnom manjinom i albanskom nacionalnom manjinom i čekamo još uvek finalizaciju u okviru Javnog servisa RTS, kao i razgovor o tome šta nacionalne manjine imaju kao predlog ili kao komentare u odnosu na programe na jezicima manjina.
Dakle, i u terminu kada se reaguju i u samoj tematici, to je koordinacija nacionalnih manjina, zaista sam postigla saglasnost koja smatra da je mnogo važnije da većina dobrim informativnim programom stekne dovoljno informacija o nekoj manjini koja živi u Srbiji.
Mi smo u obilascima čak imali iskustvo da su, na primer, dobili smo pitanja zašto su Rusini došli u Srbiju? Na šta smo mi kazali verovatno ni oni ne znaju, ali su došli odavno, kao i Slovaci ili Mađari koji su tu oduvek. Dakle, prosto imate taj nedostatak informacija koje bi većina trebalo da dobija kroz informativne programe na manjinskim jezicima koji su titlovani ili prenošeni.
Zbog toga je Javni servis RTS važan da se ne svede informisanje o manjinama na to kako sjajno kuvaju, još bolje pevaju ili igraju. To delimo svi zajedno kao zajedničko kulturno nasleđe. To je otprilike objašnjenje. Za proces je zadužen državna sekretarka Olena Papuga u Ministarstvu i ona održava redovnu komunikaciju sa RTS da bi zaista se podigao nivo informisanja i na drugim jezicima koji tradicionalno, rutinski imaju redakcije na RT Vojvodini. To nam je cilj, da se kroz različitosti što bolje upoznamo i da vidimo koliki ogroman deo istorije delimo. Generalno je to ono što smatramo pravom iz Zakona o nacionalnim savetima na informisanje, na obrazovanje, na kulturu, na službenu upotrebu jezika i pisma, da je to nešto što treba dijalogom, da zajednički korist napravimo na bolje.
Potpuno se sa vama slažem, pažljivo treba čitati, pažljivo pratiti i pažljivo videti kakvi se podaci daju, jer jednom kada date podatak, onda će on ući u izveštaj zato što je podatak iz zemlje o kojoj se izveštaj pravi. Zato su ovakve rasprave koje ste vi organizovali dragocene, zbog toga što to prate ljudi koji pišu izveštaje i onda prave korekciju svog pristupa ili načina skupljanja podataka za sledeći izveštaj. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2021.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Nije prvi, a verovatno ni poslednji put da se ovaj zakon menja.
Za početak izlaganja osnovnih izmena i dopuna o kojima treba da razmenimo argumente, ali važnije od toga da građani i građanke Srbije i neposredni korisnici ovog zakona budu jasno, tačno i nedvosmisleno informisanje o tome šta ih čeka jednom kada vašim glasovima izmene i dopune zakona stupe na snagu.
Digresiju delim o situaciji kada je prvi put donesen Zakon o privrednim društvima i kada je trajalo jako dugo da se relativno uobičajene odredbe i pravne norme u EU uvedu i u Srbiju, a jedna od najilustrativnijih tema je bilo čuveno ukidanje čuvenih pečata, koji su zakonom ukinuti, a trajali još dobrih 10 godina posle toga. Dakle, i kada izgleda da nije inovacija, ovakvi propisi donose duboke izmene i promene u oblasti koju regulišu.
Cilj ovih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da se otklone postojeći problemi u praksi i to zbog fiktivnih lažnih adresa sedišta privrednih društava i preduzetnika i postojanja onoga što se u uobičajenom govoru zove fantomska firma.
Da li je prethodni zakon to mogao da predvidi? Jeste ili nije? U eks post analizi smo sada nepobitno utvrdili da prosto postoji jedan prostor ne primenjivanja zakona koji maštovitim ljudima koji smatraju stilom svog života kršenje zakona omogućava postojanje fantomskih firmi i ove izmene i dopune pokušavaju da to uklone iz naše ekonomske i pravne prakse.
Sledeća izmena i dopuna je uvođenje obaveze za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave. Generalno, koristiti digitalni svet uvek ide teško, sporo. Kasnimo nekoliko godina ili deceniju za svetom koji je to počeo da radi. To nije ništa neobično. Ljudi, po prirodi stvari, nisu skloni promenama. Daću vam primer. Da danas dođete kući u svoje domove i da uđete u prostoriju i vidite da je promenjen raspored nameštaja, i to na bolje, da je mnogo udobnije, da je kvalitetnije, isti nameštaj ali raspored bolji, prva reakcija će biti da ne valja zato što nije onako kako ste navikli.
To uvođenje elektronske uprave, korišćenje i uvođenje digitalne prakse je više nailazilo na taj otpor – nemoj da mi menjaš, pusti kako je bilo, papir je super, nego što je zaista bilo problema da Srbija stigne razvijene evropske države po tome. Sada imamo obavezu za privredne društva da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave.
Sledeća izmena i dopuna je definisanje nenovčanog uloga u društvo u slučaju kupovine stečajnog dužnika kao pravnog lica. Kasnije ćemo objasniti još. Jedna važna izmena i dopuna koja bi trebalo da otkloni probleme koji su eks post analizom primene dosadašnjih odredaba ovog zakona uočene u praksi. Precizirani su slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, odnosno prinudna likvidacija privrednog društva, odnosno preduzetnička.
Najvažnije izmene i dopune Zakona o privrednim društvima koje se tiču takođe zaštite prava manjinskih članova je preciziranje odredbi o prinudnoj likvidaciji i usaglašavanje sa propisima EU, sa Direktivom 828 iz 2017. godine Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od 17. maja 2017. godine o izmeni Direktive 36 iz 2007. Evropske zajednice. To sve u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara, što podrazumeva politiku naknada u javnim društvima, identifikacija akcionara, institucionalni investitori, rukovodioci imovinom i savetnici za glasanje.
Kako se rešava adresa sedišta, odnosno pravni okvir kojima nudimo da Skupština odluči da li procenjuje da će ukloniti ovaj problem iz naše prakse? Dakle, precizirano je šta obuhvata adresa sedišta društva, odnosno preduzetnika. Podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar. Da li vam ovo garantuje da će praksa fantomskih firmi definitivno i zauvek nestati iz našeg privrednog života? Iskreno bi bilo reći ne, ali će biti smanjena, pa ćemo pratiti kako se primenjuje zakon i ako treba doći i do novih izmena i dopuna zakona.
Uvodi se mogućnost da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva ako lice ima pravo svojine, ako nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Ovo će verovatno biti jedno od najosetljivijih tema i u javnosti, a verovatno i među vama narodnim poslanicima, jer se radi o nenadoknadivoj i neophodnoj ulozi pravosuđa u primene ovog zakona, a uz očuvanje svih prava koja ima registrovana firma i lice koje podnosi tužbu nadležnom sudu.
Praksa je obično da ovde javni prostor više zauzme tema o tome kako se to može zloupotrebiti, nego kako to možemo učiniti da efikasnom primenom zaista pomogne da se ta tužba nadležnom sudu kojom se zahteva brisanje registrovane adrese dogodi na korist ako hoćete i opšteg i javnog interesa, a naravno na korist vladavine prava.
Generalno, ako pogledate debate o zakonima, češće se kod nas govori o tome kako se sve neke odredbe mogu zloupotrebiti, sa primerom iz prakse kako se to dešava, nego što se govori o tome kakva je čija procena o punoj primeni zakona i odgovornosti svih onih koji su za primenu zakona nadležni.
Dalje, uvodi se da ako društvo u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva. To je druga, uslovno govoreći, osetljiva odredba koja će verovatno izazvati komentare i koja će verovatno biti predmet rasprave ovde među vama, sa ciljem da zajedno napravimo najbolju moguću procenu da li su predložena rešenja ono što želimo da bude ambijent u kome će privredna društva raditi.
Privredna društva i preduzetnici kao korisnici usluga e-uprave. Uvodi se obaveza za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu, dakle, korišćenje elektronskih dokumenata organa državne uprave, organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. To je u skladu sa konceptom e-uprave, osim u slučaju kada je posebnim zakonom pripisan drugačiji način dostavljanja elektronskih dokumenata, kao u slučaju sudova ili Poreske uprave.
Procena je da je naša navika da koristimo digitalni svet da bi štedeli vreme, da bi štedeli novac i da bi skraćivali vreme potrebno da se neki posao obavi dokazala koliko je dobra za ekonomsko okruženje, za rad privrede, koliko je dobra za naše svakodnevne poslove koje imamo kao građani i koliko još uvek treba raditi na tome da ona zaista postane sasvim rutinska.
Ta obaveznost korisnika usluga upravo podrazumeva i efikasniji sistem komunikacije državnih organa i organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja sa privredom i privrednih subjekata među sobom. Od tog nedostatka komunikacije se među ljudima, među građanima, javlja onaj čuveni – fali ti jedan papir, kojim ti niko nije rekao da ga doneseš ili da ga pošalješ, ili u elektronskoj komunikaciji ide nedovoljno jasno objašnjeno šta je to što se od vas zahteva, kao korisnika ovlašćenja bilo kojih putem elektronske uprave. Treba samo malo volje, malo strpljenja, malo više čitanja i malo više svesti o tome koliko je elektronska uprava dobra za sve nas. Mislim da će ovi članovi izmenjeni najlakše proći, osim naravno debate, koju će verovatno neki privredni subjekti pokrenuti zašto se radi o obaveznosti, iz prostog razloga što kad je dobrovoljno, onda se bira da se ne menja dosadašnji način poslovanja. Dakle, time se stvaraju preduslovi za eliminaciju papirnog poslovanja i za smanjenje troškova, kako za privredu, tako i za državu.
Ja sam razumela da ste juče ili prekjuče ovde vodili debatu o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju zagađenja životne sredine i to mi je povod da kažem da bi bilo jako zanimljivo da se izračuna koliko je ušteđeno vode, drveta, energije, zbog toga što ne postoji toliko papira više u opticaju u sistemu države, u privredi, u našim ličnim životima i koliko je to dobro za životnu sredinu.
Opet jedna digresija. Generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović će se setiti, to je bila naša ideja i pokušaj i 2009. godine, kada je kao jedan vid političke borbe, skoro pa legalan, sigurno i legitiman, bila proizvodnja amandmana sa preko 3.700 amandmana i sad to sve pomnožite sa 250 poslanika i svih drugih lica, koliko je papira potrošeno za nešto što je moglo da se uradi i elektronski. Nije nevažan taj podatak koliko će privreda doprineti zdravlju planete, uštedi energije i očuvanju onoga svega od čega bi se inače pravio papir, ako prihvati ovu obaveznost elektronske uprave kao normalnu, zdravu i prirodnu za 21. vek.
Sledeća izmena je nenovčani ulog u slučaju kupovine stečajnog dužnika kao pravnog lica. Ovde se radi o usaglašavanju sa odredbama Zakona o stečaju i rukovodstvenom praksom i propisuje se da se nakon prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital u vrednosti plaćene kupoprodajne cene. Možda zvuči uvetu nenaviklom na jezik komplikovano, ali je u suštini jedna uobičajena rutinska usaglašavajuća odredba. Istovremeno, kao izmena radi očuvanja zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala, u zavisnosti od pravne forme kupljenog društva, uvedena je obaveza da društvo u slučaju kada bi vrednost kupoprodajne cene bila manja od minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za tu pravnu formu, s tim da je kupac društva dužan da u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala. U suprotnom se nad društvom pokreće postupak prinudne likvidacije.
Da li će ovo potpuno urediti oblast kupoprodaje, način prometa osnovnog kapitala, bilo bi naivno reći da neće biti nikakvih smetnji i problema, neće biti sumnjivih transakcija, život tvrdi drugačije. Ali ono što smemo da tvrdimo je da će toga biti znatno manje, da će usaglašenost sa zakonom omogućiti da se postupci skraćuju i da eventualna šteta kada je u pitanju, na primer, javno privredno društvo bude manja po društvo.
Što se tiče prinudne likvidacije preduzetnika, precizirani su slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, a to je slučaj oduzimanja, odnosno prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju ili slučaj kada je pravosnažnom presudom utvrđeno da se preduzetnik ne nalazi na registrovanoj adresi sedišta, a preduzetnik u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta.
Kada je prinudna likvidacija u pitanju, takođe se daje mogućnost preduzetniku da izbegne brisanje iz registra ako u propisanom roku registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je ta mera izrečena, odnosno registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju kada mu je izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, zatim da registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju njegove delatnosti ili da registruje promenu registrovane delatnosti, odjavi delatnost, odnosno dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, a u slučaju prestanka i dozvole i licence i odobrenja i saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani.
Prinudna likvidacija preduzetnika pored toga, kao i kod privrednih društava, predlaže se objavljivanjem obaveštenja na internet strani APR-a da su se stekli razlozi za brisanje preduzetnika iz registra po sili zakona, sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja deblokira poslovni račun, odnosno otkloni razlog za brisanje iz registra.
Detaljnije se govori o pravima i obavezama tokom prinudne likvidacije preduzetnika. Mi smo svesni da će i ovo biti tema i javnih rasprava i tema neposrednih korisnika ovog zakona, kao nadam se i vaše pojašnjavanje o tom dobrom pravnom institutu, uvođenju reda. Red je dobar kada je u pitanju prinudna likvidacija, umesto da se na nejasne odredbe ili sa propustima, kao u dosadašnjim članovima kojima se oni preciziraju, dozvoljava da vam nekakva delatnost stoji, da ne možete da sa tim ni imovinom ni vlasnikom i ništa da radite, jednostavno vam stoji u sistemu kao divlje meso, što je kod zdravog tkiva.
Što se tiče zaštite prava manjinskih članova, propisana je sadržina obaveštenja koje lice koje ima posebne dužnosti prema društvu dostavlja nadležnom organu društva radi prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Vrsta, odnosno pravna priroda pravnog posla ili radnje, detaljni opis predmeta pravnog posla ili radnje, vrednost, odnosno cenu predmetna tog posla ili pravne radnje, rok za izvršenje, plaćanje i slično, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa. Vrlo precizno da bi otklonili svaku sumnju o tome šta je pri zaštiti prava manjinskih članova neophodno u sadržini obaveštenja da bi se otklonila svaka sumnja ili mogućnost da se izostave detalji koji su potrebni da bi se prava manjinskih članova zaista zaštitila.
Fer vrednost stvari ili prava koji su predmet pravnog posla, odnosno pravne radnje, u kojoj postoji lični interes lica koji imaju posebne dužnosti prema društvu uređuju se u skladu sa međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja osnova fer vrednosti.
Zatim, imate zaštita prava kod manjinskih članaka da se izveštaj o proceni fer vrednosti stvari ili prava i obaveštenje iz člana 65. su sastavni deo odluke kojom se posao odobrava.
Dakle, to je jedan napor da se otkloni svaka sumnja tokom dostavljanja same odluke o odobrenju posla da bi jednostavno i tu ugradili zajednički napor za vladavinu prava i otklonili mogućnosti kojima smo svedočili i kojima eks analize dosadašnje primene zakona jasno govori.
D.o.o. i a.d. dužni su da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata javno objavi nameru zaključenja pravnog posla za koji je potrebno odobrenje koje sadrži: detaljan opis tog posla ili radnje, lično poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav. 2. ovog zakona, odmah po donošenju odluke iz stava 1. ovog člana kojim se odobrava pravni posao ili pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.
To je ona čuvena imenica transparentnost, koja nikako da nam se zalepi za svakodnevni rečnik, dakle, javnost, potpuna jasnost rada i da za neobjavljivanje ovakvih informacija je definisan privredni prestup.
Uvodi se takođe obaveza da društvo u godišnjim izveštajima ako je tokom poslovne godine zaključivala pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes, za koju je potrebno odobrenje navede podatke o vrsti i predmetu pravnog posla, radnje, vrednosti ili ceni predmeta pravnog posla ili radnje, procentu udela, odnosno akcija koje lice poseduje u društvu, kao i pravnog lica, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje ili pravna radnja preduzima i svojstvo statusa, odnosno funkcije koju lice ima posebne dužnosti prema društvu, obavlja u društvu kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, a pravna radnja preduzima.
Mnogo je reči koje, verovatno, običnom slušaocu proizvodi utisak – šta sad to sve znači. Znači, pojednostavljeno, kako da bude reda i kako da ne bude korupcije, nemojte krasti i lagati. Na to, na te dve rečenice su naslonjeni u eks ante analizi svi ovi članovi, da se obezbedi pravni okvir u kojima će biti onemogućeno i ljudima koji bi krali, lagali i varali da to učine a da se jako ne pomuče.
Da li će biti i po donetim ovim izmenama slučajeva? Naravno. To je pitanje ljudske prirode i šarene ljudske baše ali će onda biti i novih izmena i dopuna zakona kada utvrdimo da su i ove izmene i dopune nedovoljne da bi sami sebi učinili napor da nam bude red u oblasti privrednih društava.
Zaštita prava manjinskih članova takođe podrazumeva tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje i naknadu štete protiv lica koje ima lični interes u tom poslu može se podneti i u slučaju kada je pribavljeno odobrenje a pravni posao nije zaključen ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti.
Takođe se precizira da ako nadležni sud u postupku po tužbi donese odluku kojom izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana Nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, registra privrednih subjekata po dostavljenoj sudskoj odluci briše to lice iz nadležnog registra.
Propisuje se i krivična odgovornost lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu i u slučaju kada je to lice pribavilo odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, a pravni posao nije zaključen ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti. Uvodi se obaveza da društvo čuva i celokupnu dokumentaciju u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla, odnosno pravne radnje sa ličnim interesom.
Propisuje se takođe da u slučaju pokrenutog spora u skladu sa ovim zakonom po tužbi akcionara ili ranijeg akcionara, Odbor direktora, odnosno izvršni odbor što je upravljanje ako je upravljanje društvom dvodomno, dužno da sve akte i dokumente iz člana 464. ovog zakona, osim podataka o adresama direktora i članova Nadzornog odbora, a koji su neposredno vezani za predmet spora stavi na raspolaganje akcionaru, odnosno ranijem akcionaru na njegov pisani zahtev podnet u skladu sa članom 81. zakona radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku tokom radnog vremena za potrebe vođenja parnice, kao i da izuzetno o odredbama pomenutog člana 81. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u pisanom zahtevu ne moraju biti tačno precizirani bitni podaci o aktivnim dokumentima u vezi sa predmetom spora, već je dovoljno da oni budu odredivi.
U okviru zaštite prava manjinskih članova isključiva nadležnost skupštine a.d. za donošenje odluke o izdavanju odobrenih akcija, tako da skupština više ne može preneti ovlašćenje za izdavanje odobrenih akcija na Odbor direktora, odnosno Nadzorni odbor.
Uvodi se i obaveza za akcionarsko društvo koje nije javno i za d.o. da na zahtev akcionara, odnosno člana koji poseduje akcije ili udele koji predstavljaju najmanje pet procenata osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana, od dana prijema zahteva istom omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora izvršnog, direktora i člana Nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.
Privredni prestup za društvo i odgovorno lice u društvu ukoliko na zahtev akcionara ne učini dostupnim podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora ili izvršnog direktora i člana Nadzornog odbora.
Ispratila sam da postoje komentari u javnosti o tome da se ovim zadire u lične podatke, da se ostavljaju ljudi izabrani u direktore ili izvršne direktore bez ikakvih prava osim izlaganja potpunih informacija o svojim ličnim interesima i naš odgovor bi bio da je to jedino normalno i jedino prirodno, jednako kao i za izabrana, imenovana ili postavljena lica koja se plaćaju iz budžeta.
Da napomenem da u slučaju smanjenog prava na privatnost svih vas, svih nas, svih oni koji se bave javnim novcem ili žive od javnog novca je i presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju austrijskog kancelara, jer vas niko ne tera da stupanjem na javne poslove, a jedan od javnih poslova jeste i ovaj kojim se bave ljudi u akcionarskim društvima, niko vas ne tera da se time bavite. Onog trenutka kada stupate na javnu scenu, vi se odričete dobrovoljno dela prava na privatnost. To uključuje obavezu, u ovom slučaju zakonsku na dostupnost svih dokumenata, svega što je na raspolaganju kada je u pitanju vaš lični interes.
Prinudna likvidacija - to će biti zanimljivo, pogotovo preduzetnicima, mada postoje i društva koja bi bilo vrlo zanimljivo pregledati, šta je sad to što je novost u zakonu, što podrazumeva prinudnu likvidaciju, jer se propisuje koje razloge za prinudnu likvidaciju nije moguće otkloniti, kao i postupak prinudne likvidacije za sve navedene slučajeve. Dakle, stečajni postupak.
Zanimljiva tema biće verovatno i rasprave u javnosti, a i među vama, da li je dobro odmereno i da li je dobro procenjeno da se propisuje da ako se u toku postupka prinudne likvidacije jedan otvori prethodni stečajni postupak, da se postupak prinudne likvidacije prekida, a ako se otvori stečajni postupak, onda se postupak prinudne likvidacije ne obustavlja.
Na kraju, usaglašavanje sa propisima EU. Javno akcionarsko društvo je u obavezi da ima politiku nagrada direktorima i članovima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. To je onaj deo koji govori o javnosti posla koji imate kao direktor i izvršni direktor. Skupština društva odlučuje o predloženoj politici naknada, propisuje se sadržina politike naknade i objave za objavljivanje politike naknade na internet stranici društva, privredni prestup za kršenje obaveza društva u pogledu obaveza objavljivanja politike naknada.
Nadležni organ društva mora bar jednom godišnje da sačini jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknadama koje je skupština svojim odlukama namenila nadzornim odborima i izvršnim telima.
Izveštaj o naknadama mora biti objavljen na internet stranici društva. Ne sme da sadrži posebne vrste podataka o ličnosti i privredni prestup za kršenje obaveza društva propisanih u pogledu obaveza objavljivanja izveštaja o politici naknada.
Dakle, što se usaglašavanja sa propisima EU tiče, propisano je da društvo ima pravo da identifikuje svoje akcionare. Detaljno se uređuje postupak informisanja akcionara i društva, imajući u vidu da se akcije često drže preko složenih lanaca posrednika, što otežava ostvarivanje prava akcionara i može delovati kao prepreka angažovanju akcionara. Cilj je da se poboljša prenos informacija duž lanca posrednika, kako bi se olakšalo ostvarivanje prava akcionara.
Što se tiče usaglašavanja sa propisima EU, za primenu od dana pristupanja Republike Srbije EU, definisani su pojmovi - institucionalni investitor, rukovodilac imovine i savetnik za glasanje, definisane su njihove obaveze kao i sadržina politike i angažovanja institucionalnih investitora i rukovodilaca imovine.
S obzirom da je za ove izmene i dopune navedeno da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije EU, možda nam se čini da je prerano da bude sada uvršeno u izmene i dopune zakona. Podsetiću vas time na čuvenu kinesku poslovicu. Njima kada neko kaže - nikad nije kasno, oni odgovore - uvek je kasnije nego što mislite. Nikada nije dovoljno rano da usaglasite svoje propise potpuno sa obavezama koje ćemo imati kada Srbija bude punopravna članica EU.
Toliko o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. U toku rasprave ja ću izložiti i Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške. Vi već znate da su to rutinske tačke koje prosto moraju da dođu na ratifikaciju u Skupštinu, pa ćemo o tome na vaša posebna pitanja. Hvala vam na strpljenju.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Dva pitanja za ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića. Prvo je – u kojoj fazi je izrada Predloga za finansiranje javnih medijskih servisa RTS i RTV, odnosno u kojoj fazi su izmene i dopune Zakona kojima se definiše finansiranje javnih servisa?

Zašto ovo pitanje? Pre nepune dve godine ministar je uneo Predlog zakona o produženju roka za RTV i RTS, za godinu dana ja sam podnela amandmane i razumno, ministar je prihvatio oba moja amandmana, tako da je 2016. godine, rok za sadašnji način finansiranja produžen na dve godine i taj rok ističe za koji mesec.

Ako nema definitivnog predloga, onda bi bilo dobro da nas ministar o tome obavesti da mi pripremimo amandmane da bi znali ljudi koji rade u javnim medijskim servisima na koji način će biti ove dve kuće, čije finansiranje bi trebalo da bude definisano zakonom, kako biti definisano od 1. januara 2019. godine.

Drugo pitanje isto za ministra Vukosavljevića, tiče se informacije koju zahtevam od njega za postupanje u primeni Zakona o elektronskim medijima, i primeni Zakona o informisanju. Naime, ministar je prijatno iznenadio, pošto je jedan od retkih ministara koji čita zakone za koje je nadležan, i u zakonima za koje je nadležan jasno stoji uloga, karakter i način na koji elektronski mediji moraju da rade i odatle potiče izjava i stav ministra informisanja o vremenskom rasponu u kome u Srbiji mogu biti emitovani rijaliti programi.

Na moje razočaranje i iznenađenje predsednica Vlade ne čita zakone za koje je nadležna, pa je imala opasku da su to privatni mediji, pa se na njih ne odnosi Zakon o elektronskim medijima. Na još veće moje razočaranje je članica REM-a pokazala da ne čita zakone za koje je nadležna kao nezavisno regulatorno telo. Bilo bi jako dobro da i drugi ministri osim ministra kulture i informisanja pročitaju zakone za koje su nadležni i zbog toga zahtevam od ministra informaciju u kojoj fazi i kako postupanje je počeo da sprovodi u Ministarstvu, a na osnovu nadležnosti koje ima po zakonu kojim se definiše rad elektronskih medija kao i informisanja .

Za medijsku sferu u jednoj zemlji neobično je važno da se ne rugamo vladavini prava, a još je važnije da oni koji legalno dobiju pravo da upravljaju javnim poslovima da se ne rugaju tom svom pravu i da razumeju da legitimitet za obavljanje svog posla, bez obzira da li je predsednica Vlade ili ministri koji ne čitaju zakone, ne crpu iz legaliteta, odnosno izbornog rezultata nego iz kvaliteta obavljanja poslova iz svojih nadlženosti.

S nadom da će me ministar obvestiti o završenom predlogu za finansiranje RTV i RTS i sa nadom da je pokrenuo postupke iz svoje nadležnosti, zahtevam da mi se u poslovničkom roku odgovori i na pitanje i na zahtev. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -