Koristim vreme poslaničke grupe, za podršku amandmanu koji su podnele moje kolege i koji podržavam. Glasaću za njega u danu za glasanje.
Amandman je vrlo jednostavan. Predlagač, sa mnogo raznih odredbi, neke dobre, neke valjane za popravku, neku su na žalost ostale nepopravljene, kao obrazloženje ovog zakona tvrdi da će se ostvariti uštede. Niko u poslaničkoj grupi DS ne spori ni pravo predlagača da u odredbama zakona vidi uštedu, niti normalnu i sa naše strane podržanu želju da se te uštede i ostvare. Zato i donosimo zakone, da proizvedu promene na bolje.
Problem sa argumentacijom koja samo liči da je protiv, kada je amandman koji je podnet u pitanju je što naš amandman kaže, obrazloženje odredbe, kažu, biće uštede 600 miliona evra. Mi u to želimo da verujemo. Sve što kažemo, dajte da vidimo, da bude lako dokazivo, proverljivo i merljivo, da je 600 miliona evra zaista i ušteđeno.
Ne sporimo da može da bude 400 miliona evra. Bilo ko iz moje poslaničke grupe, mogla bih da govorim za svakog od nas, neće reći – niste uspeli, niste ispunili obećanje, nego ćemo reći – korak je napravljen, odličan korak, ako je ušteđeno 400 miliona vidljivih, 200 miliona evra, jedan korak koji je prethodio ideji predlagača danas da donese ovaj predlog zakona, naslonio se na napore prethodnih. Napori prethodnih naslonjeni su na napore onih pre njih. To se zove uređivanje države.
Šta dobijemo kao odgovor na našu saglasnost da se uštede naprave? Dobijemo kao odgovor – amandman nije u skladu sa Ustavom. U obrazloženju amandmana piše da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Dobijemo kao odgovor da je to pitanje decentralizacije, a pitanje decentralizacije se ni na koji način ne uređuje ni ovim zakonom, ni uštedama koje bi bile ostvarene. Dobijamo i jedan niz načina komunikacije koju ne smatramo primerenom za argumentaciju o zakonu.
Iskustvo nas uči da kad god neko nema odgovor, onda ga izmisli ili se obrati ad hominem, tj. u diskvalifikaciju onoga ko pitanje postavlja ili ko drugačiji predlog nudi. Obe stvari su se desile u ovoj Skupštini.
Kako god se završilo, prihvatili vi ovaj amandman ili ne, ostaće da nema argumenta da se govori u prilog. Biće uštede, sigurno će biti uštede, zato što će biti više dobara i više usluga, a da svi znamo da nema načina da se o tome podnese dokaz Narodnoj skupštini, nego samo interpretacije, kao što nema protivargumenta amandmanu koji kaže – slažemo se, napravimo uštede, po nameni tih sredstava možemo da razgovaramo sada ili bilo kada. Nema nikakve veze ni sa decentralizacijom, može samo da ima veze sa Zakonom o budžetskom sistemu, protiv kojeg smo mi bili i uvek ću glasati protiv člana 12. Zakona o budžetskom sistemu, koji ministru finansija na potpuno autonoman, diskrecioni način stavlja ceo budžet u ruke. Svi ćemo zbog toga imati problem.
Nemam razloga da budem imalo zadovoljna ako ministarka energetike ima problem što ne mogu da se reša sredstva iz bivšeg Fonda za zaštitu životne sredine, ako ministarka omladine i sporta ima problem, bilo koji ministar. Nemam razloga kao opozicija da imam zadovoljstvo, jer problem zbog toga što postoji član 12. Zakona o budžetskom sistemu imaju građani koji treba da koriste te usluge.
Dakle, kao što se i tada radilo o argumentovanoj primedbi, tako se i u ovom slučaju radi. Želimo da vam verujemo da će uštede biti ostvarene. Smatramo dobrim da uštede budu ostvarene. Sve što vam predlažemo, hajde da zajedno dogovorimo da nivo tih ušteda bude merljiv i da namena ušteda bude jasna, da ne ostanemo na interpretaciji, zato što interpretacija lako sklizne u neistine i u interpretaciju svoje volje, a prečesto ima više veze sa sopstvenom percepcijom o tome šta je ušteda nego sa proverljivim i merljivim činjenicama, o tome koliko novca, na kojim dobrima, na kom nivou javnih nabavki je zaista ušteđeno u odnosu na razne cifre koje danas slušamo.
Lično nemam nikakav emocionalni odnos prema tome što vi ne želite da usvojite amandman koji su predložile moje kolege, ali imam ozbiljne primedbe na to što se smatra da je legitimno vređati ljude i svaki put kada ostanete bez argumenata, svaki put kada ostanete bez činjenica, skliznuti u diskvalifikacije, u odgovaranje na pitanja koja niko nije postavio i u svest o tome da će to sve to proći zato što će vama ljudi poverovati, a nekim drugim poslanicima neće. Ljudi veruju sebi i svojim očima. Zato je dobro da svojim očima vide 600 miliona ušteđenih evra. Zahvaljujem.

Pravo na repliku.
Narodni poslanik Zoran Babić se meni obratio, komentarišući moje izlaganje.

Onda ću koristiti vreme poslaničke grupe, koliko je ostalo?

Minut vremena, zahvaljujem.
Izveštaj revizora ukazuje na prekršaje koje su učinili privredni subjekti. Prekršaje zbog toga što je zakon manjkav.
Vi ste doneli novi predlog zakona. Odlično. Ali, svaki pokušaj da predstavite izveštaje revizora kao iznos koji će biti ušteđen je priča o dve različite teme. Način na koji revizor radi izveštaje o kojima smo zajedno raspravljali u Narodnoj skupštini je odličan i zato sam i glasala za Zakon o revizoru, zato sam ga potpisala.
Kada vam sada kažem da ovako zagovaram amandman, to je od zajedničkog interesa, kao što je to i Zakon o DRI, koji sam zajedno da drugim kolegama pisala i unela u Skupštinu. Glasajte za fond od 600 miliona evra, to je dobro za vas. Zahvaljujem.

Ako mi date reč, rado ću, ali je nisam tražila. Zahvaljujem.

Nakon sasvim ispravne odluke potpredsednice Vesne Kovač, odustajem od rasprave, jer je predmet o kojem bi raspravljala povučen iz procedure.

 Zahvaljujem.
Koristim pravo na repliku. Zahvaljujem što ste mi dozvolili, s obzirom da je narodni poslanik Veroljub Arsić izrekao neistinite tvrdnje, a vrlo je lako utvrditi da njegova sklonost ka izricanju neistina može biti proverena u stenogramu.
Radi se o primeni i tumačenju člana Poslovnika koji govori o tome da predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo na svojih 15 minuta. Narodni poslanik je utvrdio da su poslanici opominjani i da su poslanici prekidani zato što nisu poštovali taj član Poslovnika, što je neistina. Čitanjem stenograma se lako može utvrditi.
Međutim, meni je drago da je ustanovljeno jedno novo pravilo, što je potpuno moguće tumačenjem odredbi Poslovnika, a to je da se, bez obzira da li se koristi dva minuta koje predlagač ima pravo po Poslovniku da obrazlaže amandman, da li se koristi vreme poslaničke grupe, od kojih svaka poslanička grupa ima proporcionalno učešće svog broja poslanika u sastavu Narodne skupštine ili vreme predsednika ili ovlašćenog predstavnika, mora govoriti o amandmanu koji je u pretresu.
To je upravo utvrđeno između narodnog poslanika Veroljuba Arsića i predsedavajuće. Mene takva nova praksa raduje, kao što me je radovalo kada je bivša potpredsednica Skupštine Nataša Jovanović tražila doslednu primenu člana 96. stav 4, koji je zahtevao predavanje spiska poslanika pre nego što ovlašćeni predstavnik, odnosno predlagač počne raspravu o tački dnevnog reda.
Pošto je sasvim očigledno, što se opet u stenogramu može utvrditi, to potvrđeno kao praksa, onda to podrazumeva javljanje za povredu Poslovnika za svakog narodnog poslanika koji se usudi da prekrši to pravilo, a stenogram ostaje svima nama za svedočenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Povredili ste član 27, s obzirom da je razmena replika počela vašom odlukom da se na drugačiji način, drugačijom praksom primenjuje član koji određuje šta može da govori predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe u vremenu od 15 minuta koje mu je na raspolaganju, odnosno u vremenu koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi i to zato što ste dozvolili da narodni poslanik Veroljub Arsić kaže da on sada insistira da se ta praksa uvede, u prethodnom obraćanju Narodnoj skupštini. Nakon mog objašnjenja kaže da dok sam vodila sednice Narodne skupštine, da je tako bilo.
Odlučite se, ne može oba. Da li želite da se takva praksa uvede ili smatrate da je takva praksa bila? Ponavljam da sam ja za da se takva praksa uvede, ali da ona podrazumeva pravo svakoga od nas da uputi na povredu Poslovnika ako se bilo ko od nas udalji od teme amandmana. Ponovo ponavljam, stenogram je odlična stvar. Kako stoji zapisano u stenogramu, sve što je rekao moj kolega narodni poslanik Veroljub Arsić, tako stoji zapisano u stenogramu sve što je iko govorio u ovoj skupštini. Nadam se da će to biti zanimljivo štivo ne samo za nas savremenike, nego i za one u budućnosti.
Smatram da morate da reagujete ako narodni poslanik u replici traži jedno pravilo, a u obraćanju vama po povredi Poslovnika traži drugo pravilo. Ne može oba. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu, čija je debata u toku, baviću se najvećim delom Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i to u tri dela.
Prvo ću pokušati da svima onima koji nas budu gledali ili nas gledaju na jednostavniji način objasnim o čemu se radi, a zatim ću komentarisati citate onoga što je ministar ovde izjavio i na kraju nešto malo o novcu.
Dakle, Zakon o energetici, koji je imao izmena i dopuna, bio je u ministarstvima sa različitim drugim oblastima, ali moram za početak da branim ovde dva ministra. Jednog za kojeg sam glasala, a drugog za kojeg nisam glasala. Jedan je gospodin Petar Škundrić, a drugi je gospodin Radomir Naumov. Obojica su dali ogroman doprinos u legislativi koja je za energetiku ovim zakonom i njegovim izmenama do danas imala primenu dobru, lošu, ali je imala primenu.
Najveći deo onoga što smo čuli je osporavanje rezultata rada gospodina Petra Škundrića. Zašto branim i jednog i drugog? Zato što je dovoljno vremena prošlo od završetka mandata i jednog i drugog da svako ko je mogao naći primedbu na rad ili na odgovornost ministra imao je prilike da to uradi, ali nije.
Samo jedan primer ću dati, argumentacije za donošenje predloga za izmene i dopune zakona, tvrdi se da su preprodaje dozvola, što nije tačno, zato što dozvolu ne možete da preprodate. Radilo se o preprodaji preduzeća, a to ne možete da sprečite zato što to nije po Ustavu da sprečavate. Možete da pokušate da zabranite da se preduzeća preprodaju, ali ne možete da ostanete održivo u sistemu jer je u suprotnosti sa onim što važi za prodaju preduzeća, pri čemu ja ne sudim vrednosno ni o tome da li se u tom poslovnom svetu u okviru postojećeg zakona može, ne može, treba ili ne treba preprodavati preduzeća. Ne možemo da zabranimo, ali smatram potpuno neprimerenim obrazlagati donošenje ovog zakona time i stavljati na teret ministru Petru Škundriću nekakve nelegalne ili već kakve poslove sa dozvolama i saglasnostima, pogotovo ne gospodinu Radomiru Naumovu.
Imamo problem kojim se ovaj zakon ne bavi, u stvari, i nijedna od odredbi ovih zakona neće moći da reši problem koji imamo na terenu, a to je da je za nekoga ko hoće da investira u malu hidroelektranu kao što je to na Studenici, na Ibru, oko Nove Varoši, Ivanjice, kod manastira Studenica itd. ili hoće da investira u vetro-parkove, znači da koristi energiju vetra, ili u solarne parkove, da koristi energiju Sunca, on najmanje problema ima sa Ministarstvom za energetiku i sa ministrom za energetiku, ko god on bio. On ima mnogo većih problema sa drugim ministarstvima i sa lokalnom samoupravom. Dakle, onda kada se traže odgovarajući, jednom ću rečju reći papiri od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede, odnosno od "Srbijašuma", od "Srbijavoda", kada se rade lokacijske dozvole, upotrebne dozvole, to je problem za onoga ko hoće da investira i da proizvodi struju na ovaj način u kapacitetima malim, kada su u pitanju male hidroelektrane koje ne ugrožavaju životnu sredinu, nema akumulacija. Jedan jako dobar način da se dobijaju kilovati. To je prva stvar. Znači, vi imate problem koji će na terenu ostati.
Sada ću citirati šta je rekla ministarka, da svi oni koji su sada u postupku, da se time bave kao poslom, da svakako nastavljaju, a ministarstvo će pomoći da dobiju dozvole. Ne postoji ništa ni u ovom zakonu, ni u bilo kom drugom, što je do sada sprečavalo ministarstvo da dobiju dozvole. Da li će ili ne, mi ćemo to pratiti. Zato postoje i nadležni odbori, zato postoji i Skupština u celini i vrlo brzo će se pokazati ko je u pravu, a ko nedovoljnim argumentima osporava odredbe zakona koje mogu da se menjaju. Nemam ništa protiv da svaki ministar kaže – hoću ovako da promenim članove ovog zakona, dokle god je to tako da poboljšava primenu zakona.
Ministarka je izjavila da promene nisu sistemske. Zakon jeste sistemski, ali promene nisu sistemske. To je dosta tanak argument. Koji god sistemski zakon imate, mi smo čuli taj argument, pa smo tako imali Zakon o nuklearnim objektima Srbije koji je, srećom, uz zajednički rad i ljudi koji pripadaju vladajućoj većini i nas opozicije, sprečen da se napravi šteta. Imali smo Zakon o zaštiti životne sredine gde je takođe rečeno da nisu sistemske izmene kojima su narušene pravne tekovine i Glava 27, da ne govorim o zakonima koji nisu iz ove oblasti. Zato je važno da imamo komunikaciju i da imamo komentare Evropske komisije.
Ministarka je potpuno u pravu. Ona može, a ne mora da traži komentare. Mora da ima mišljenje Vladine Kancelarije za evropske poslove, ali ako je zakon u toku vremena ulaska u Skupštinu u tako kratkom roku da mi ne možemo da stignemo da se obratimo delegaciji Evropske komisije i da tražimo komentar, onda imamo problem. Na Odboru za evropske integracije je bilo vrlo jasno rečeno – recite nam da li ste konsultovali ili niste. I rečno je da niste, što je isto legitimno, ali nije legitimno sprečiti, zbog nedovoljnog broja sati, od subote uveče do ponedeljka ujutro, da se Odbor za evropske integracije obrati Evropskoj komisiji, jer je to zajednička korist. Tako smo uradili kada je bio slučaj o autorskim pravima i od toga imamo korist svi zajedno, i vladajuća većina i opozicija, za to što ne ugrožavamo ono što su pravne tekovine. Tako smo uradili kada su bili drugi zakoni u pitanju. Kada komunicirate sa ljudima čije pravne tekovine hoćete da uvrstite da postanu život u vašem društvu, u vašoj državi, onda je važno da odbor koji je za to nadležan ima jedan dan da može da se obrati. To se osporava kao pravo i tu ću se nadovezati sa problemom koji imamo opet zajednički. Za ovih pet meseci ovog saziva Skupštine, 65% svih akata je po hitnom postupku.
Vrlo dobro znam koliko je teško imati komunikaciju sa predstavnicima Vlade i skidati oznaku "hitan postupak" i lako je na internet stranici Narodne skupštine, koju odlično radi ekipa koja je zadužena za sajt, sa statistikom, sa brojkama, da se vidi da je taj broj bio 37, pa 32, pa 35, pa 30. Naš je zajednički problem ako smatramo da nije nikakav problem to što Odbor za evropske integracije ne može da zatraži komentar od Evropske komisije. Ne sporim ja volju ministarstva da u članu koji menja tačno navede šta je to što je razlog da se dozvola oduzme. Volja ministarstva, ja mogu o tome da mislim da li je primenjivo ili ne, ali mislim da mi je obaveza, kao nekoga ko pripada opoziciji, da vam kažem da odredbe koje ste ovde predložili nisu primenjivane.
Mi ćemo se videti za dva meseca i čitaćemo stenogram kao što čitamo stenograme od pre dva ili tri meseca i da je onda bolje sada razmisliti o tome što dobijamo kao sugestije, da nešto nije primenjivo ili da nedostaju komentari Evropske komisije, ili da je retroaktivno. Nije cilj da iko ikome ovde dokaže da bi lično bilo kome naudio ili ga pohvalio. Cilj je da odredbe zakona koji zajednički donosimo, koji će se odnositi na nečiju svakodnevnicu, budu najbolje moguće. To je oduvek bio cilj i to je jedini kontekst iz kojeg ja govorim i to je jedini kontekst iz kojeg sam podnela amandman koji se odnosi na član 10. Predloga izmena i dopuna. Ukratko, zakon se bavi time da hoćete ili imate već energetsku dozvolu i saglasnost za malu hidroelektranu, za vetro-park, za solarni-park i u postupku ste, bilo kojoj tački postupka po prethodnom zakonu, a član 10 kaže – postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona. ovo je retroaktivnost. Znam da Skupština može većinski da odluči da se važi retroaktivno član 10, ali nije dobro ni po koga da to ostane kao odredba. Ne može to koliko je ta odredba loša, da bude dobra po vladajuću većinu, ili da bude manje dobra ili loša po opoziciju. Ovo su teme koje su potpuno neosetljive na naše stranačke, političke, kakve god hoćete, međusobne razlike ili na ono što, kao stranke, imamo kao različite predloge za rešenje u oblasti. Ovde se strašno malo razlikuju sve stranke zato što je sistemski zakon deo pravnih tekovina EU. Teško da možete da imate nekakvu suštinsku razliku.
Insistiram da razmislimo svi zajedno još jedanputa i da ovu retroaktivnu odredbu izbacimo iz Predloga zakona. Da li ćete usvojiti moj amandman ili ćete se dogovoriti da zaseda odbor i da preformuliše, meni je to potpuno svejedno. Meni je važno da ovakva odredba ne ugrozi ono što ne bi smelo da stoji ni u jednom zakonu, a to je da procedura po kojoj je neko počeo postupak mora da se završi po zakonu i po onom što su poznati podaci po kojem taj postupak počinje.
Tu citiram drugi put ministarku koja je rekla: "Stečena prava ostaju …", to je bilo obrazloženje zašto nije retroaktivnost, "… samo će se morati dopuniti". Ne može oba, ili stečena prava ostaju, ili nešto mora da se menja i dopunjava. Niko ministru ne osporava da dozvolu onome ko traži produžetak ne produži. To može i po ovom zakonu, kao što može ovo sve da bude predmet podzakonskog akta, ali može da bude i predmet zakona. To ne sporim, to je pravo ministra, kako mu izgleda bolje u zakonu, ali sporim retroaktivnost zato što to nije dobro kao vest koja će doći kada zakon bude prošao eventualno i bude dobio većinu.
Da završim sa novcem kojim se bave garancije koje su nam date, a tiču se Srbijagasa, Galenike i JAT. Samo jedna rečenica o Srbijagasu. Mislim da smo nedovoljno puta ovde ponovili zašto u stvari dajemo ove garancije. Dakle, razlika u ceni gasa koju plaća preduzeće i koju plaćaju građani je mislim 12 dinara. Ispraviće me neko ko bolje prati. To je razlika koju plaćamo svi iz kredita, odnosno Srbijagas ako vrati, a ako ne vrati, onda svi iz budžeta.
Rešenje koje podrazumeva drugačije upravljanje preduzećima i drugačiju cenu je pred nama i biće tema ove Skupštine i biće tema ove Vlade neminovno. Nemam obraza da kažem da to nikako ne bi trebalo, iz najmanje dva razloga. Prvi je što sam glasala za takve garancije, ali imam obraza da kažem da je nedopustivo da se ovde svima nama predstavi strategija da nikada više neće biti nikakvih garancija, da se u četiri poslednja dana pred Novu godinu daje i garancija za Galeniku i za Srbijagas. Dakle, nije sporno da nema drugog rešenja nego da se traži garancija, ali je sporno da se javnost i mi svi ubeđujemo kako se to ne dešava. To nikako ne bi valjalo ni po koga, a najmanje po vladajuću većinu ili opoziciju.
Na kraju o ceni. Znam da ovo u suštini nije zaduženje ministarke energetike, ali prosto se radi o električnoj energiji i ljudi koji sa nama razgovaraju slabo mare da li je to nadležnost ministarke ili finansija ili energetike, a radi se o čuvenom uputstvu Ministarstva finansija da se PDV, koji je povećan u oktobru, primenjuje na cenu struje iz septembra.
Vrlo dobro znam da ministarka tu ima malo nadležnosti, ali smatram da je naša obaveza da kažemo da se ne dešava ono što je rečeno da će se desiti, tj. da će Elektroprivreda da vrati građanima onaj deo novca razlike u PDV. To se ne dešava na terenu. Znači, neko je negde slagao.
Ponavljam, znam da nije nadležnost ministarke, ali isto tako znam da ljudi plaćaju PDV na struju 20% i za septembar i za oktobar. Više uzimam kao primer, jer kako to ne možete sakriti, tako se ne može sakriti ni negativna posledica retroaktivne odredbe člana 10. u izmenama i dopunama i tako se ne može sakriti da će Srbija dati još tri garancije za Srbijagas, za Galeniku i za JAT, uz rečenicu da nikakvih garancija više neće biti. Ne može oba i mislim da je u zajedničkom interesu da i ne pokušavamo da sakrijemo ono što je sasvim očigledno. Zahvaljujem.

Da imam nameru da kažem – ne podržavam pooštravanje, ja bih to kazala, ali nisam. Dakle, vrlo jasno sam kazala šta ne podržavam. Ne podržavam da se postupci započeti po jednom propisu drugim propisom proglašavaju da će biti završeni po drugom propisu. Potpuno mi je svejedno koliko ste blagi ili oštri. To je ogromna razlika.
Kada sam rekla da ministar ima pravo, i vi imate pravo, svaki ministar ima pravo. To znači da ministar koji pred sobom ima član u kome se kaže da ministar može, on ima pravo da napravi vrlo jasan podzakonski akt, mnogo oštriji nego ovo, ako hoće, koji propisuje u kojim slučajevima može i ima pravo da traži izmenu ovog člana, naravno. Ali, ni jedan ministar nema pravo da kaže onima na koje se zakon odnosi – po jednom ste zakonu počeli, a po drugom ćete zakonu završiti. Niko vama ne spori uvođenje reda u jednu ozbiljnu oblast. Ono što sporimo je vaš pokušaj da nam se ovo predstavi kao član bez greške, koji nije retroaktivan, a koji je lako dokazati da smeta ovom zakonu. Ne radi se o mom amandmanu.
Ponavljam, neka se napravi odbor, postoji poslovnička procedura i razjasnite potpuno da svi oni koji rade kako treba i po zakonu ne moraju da dopunjavaju ništa i da njihova stečena prava neće biti ugrožena ovim zakonom. To je loša poruka iz nekoliko razloga. Jedan od ključnih razloga zašto smo tražili komentare Evropske komisije, a nismo imali vremena za to, je da se ovo proveri. Jedan od ključnih razloga, ako mi ne razumemo da je svaka negativna ocena Evropske komisije naša zajednička šteta ili korist, svaka pozitivna je korist, svaka negativna je šteta, onda ne razumemo duh evropskih integracija. To je jedino na čemu sam ja insistirala i amandmanima i ovom diskusijom. Hvala vam.

Narodni poslanik Bojan Đurić je ukazao na povredu na koju sam želela i ja da ukažem. Hvala vam na dobijenoj reči, ali način na koji tumačite Poslovnik ne ide u korist toku sednice, a pogotovo ne govori skoro ništa o onima na kojima primenjujete Poslovnik selektivno.

Rekla sam da je gospodin Đurić ukazao na povredu Poslovnika na koju sam i ja želela da ukažem. Zahvalila sam se za reč…

Neću vam objasniti. Nego vam se zahvaljujem za reč. Ne želim da kršim Poslovnik. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, povređen je član 27. i član 103. neposredno pre nego što ste dali reč narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću, pošto se na osnovu člana 103. povreda Poslovnika mora obrazlagati tako da ju je učinio predsedavajući. To je prvi stav i drugi stav u članu 103. koji nam omogućavaju to dragoceno pravo.
Način da se zloupotrebljava to pravo takođe, nažalost, obavezuje predsedavajućeg da svakom onom ko zloupotrebi pravo iz člana 3. izrekne meru opomene zbog toga što je pravo da se ukaže na povredu procedure dragoceno pravo. Smatram da ste trebali da primenite sve članove Poslovnika, bez obzira koliko, sasvim sigurno znam, je to teško kada narodni poslanici žele da zloupotrebe prava koja im daje član 103. i pravo na reč da je dobiju preko reda i da ukažu šta je u proceduri bilo povređeno.
Ono što je suština člana 27. je da se odredbe Poslovnika primenjuju različito u zavisnosti od toga ko je učesnik sednice. Te vas molim i u tome ćete imati našu podršku da dosledno primenjujete član 103, da dosledno, svako onaj ko traži da govori o povredi procedure ima pravo na reč, ali da nema pravo da je zloupotrebi bez obzira da li pripada vladajućoj većini, pa time smatra da ima veća prava nego da pripada manjini, odnosno opoziciji. Tvrdim vam da ovde opozicija nema manja prava nego smo pred Poslovnikom i pred predsednikom Skupštine svi jednaki. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Mislim da Poslovnik služi tome da se primenjuje, a to da li ćemo ili ne glasati sasvim je očigledno da će biti vrlo veliki broj glasanja u Danu za glasanje o povredama Poslovnika, moja poruka je samo, dosledna primena člana 103.