Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8369">Gordana Čomić</a>

Gordana Čomić

Demokratska stranka

Govori

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 41, protiv 90, uzdržanih 17, nije glasalo 17, od 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predstavnik poslaničke grupe.
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Stavljam amandman na glasanje.

Za 36, protiv 93, udržanih 13, nije glasalo 19, od ukupno 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Branko Ružić.

Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč?
Da li još neko želi reč? (Ne.)

Stavljam amandman na glasanje.

Za 39, protiv 91, uzdržanih 14, nije glasalo 18, od ukupno 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč?
Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predstavnik poslaničke grupe SRS-a.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 38, protiv 92, uzdržanih 18, nije glasalo 13, od ukupno 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe.
Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje amandman Vlade Republike Srbije.

Za 86, protiv 38, uzdržanih 27, nije glasalo 13, od ukupno 164 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog amandmana.

Dajem pauzu do 15,00 časova i nadam se da ćemo biti svi na vreme tu. Hvala vam.

(Posle pauze - 15,50)
Reč ima Vladan Batić.
Narodni poslanik Jožef Kasa, replika. Prvo narodni poslanik Jožef Kasa, replika, pa onda vi. Pomenut je u izlaganju.
Narodni poslanik Branislav Ivković, pravo na repliku. Narodni poslanik je završio diskusiju. Molim narodnog poslanika ...
Molim narodnog poslanika da prepusti govornicu. Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković. Replika na izlaganje ministra Vladana Batića, izvolite.
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Molim narodne poslanike da se izjasne o amandmanu na član 12. poslanika Predraga Čanovića i Vladimira Garčevića.
Za 54, protiv 86, uzdržanih 17, nije glasalo 28, od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Dame i gospodo, tema kojom se danas bavimo kao tačkom dnevnog reda na sednici Skupštine Srbije je tema koja je očigledno u našim raspravama mnogo više nego komentar na odredbe i članove zakona o određenim nadležnostima autonomne pokrajine. Tako se zove i tako mora da se zove, jer je to u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Dobar ili loš, takav je kakav je, dok ga ne promenimo. Naš je predlog - hajde da ga primenjujemo.
Zašto je više od odredaba i komentara na same članove zakona? Zbog toga što je ovo tema u kojoj je široko polje za predrasude, za proizvoljne informacije, za sopstvene strahove. Zato je većina diskusija koncipirana kao tema kojom se tumače tuđe namere, a ne tekst koji je pred nama. To je razumljivo. Razumljivo je iz više razloga.
Prvo, što se vrlo dobro zna da je tema autonomije Vojvodine nešto što može da bude kontroverzno u javnosti Srbije. Srećom, više nije. Bilo je potpuno opravdano da bude kontroverzno januara 2001, ali je to sada tema koja je potpuno razjašnjena na svim mestima gde se donose odluke.
Da ne bih upala u zamku da tumačim tuđe namere, govoriću o svojim namerama. Ukratko, pokušaću i vas sve da izvestim o činjenicama kako je tekao posao oko vraća određenih nadležnosti, a da tako upoznam i javnost u Srbiji. Dakle, januara meseca, kada smo ušli u Republičku skupštinu i novembra kada smo ušli u Skupštinu AP Vojvodine imali smo izbor da definišemo problem. Problem se zove: da imate Ustav takav kakav imate, sa izuzetno malim demokratskim kapacitetom i da taj Ustav, takav kakav je, nije bio primenjivan na teritoriji ni AP Vojvodine, a bogami i na teritoriji Republike Srbiji, političkom voljom, naravno, a što je bilo autonomno pravo onih koji su pre nas imali poverenje za upravljanje javnim poslovima u Srbiji i Vojvodini.
Onda kada definišete tako problem, onda kažete: šta sada da radimo. Imamo dva rešenja. Oba sa tačke gledišta naših želja i načina kako želimo da živimo, jednako su loša. Jedno je da se tema Vojvodine pusti da se proizvede kriza. Znači, unutar grupacije koja je dobila izbore, unutar opozicije, unutar građanstva, da se polarizuje na temu Vojvodine nešto što su stavovi svih nas koji živimo u Srbiji. Drugi je da gurnemo temu Vojvodine pod tepih i da kažemo: već ćemo o tome pričati nekada, jednoga dana kada se za to steknu uslovi. Procena je bila da treba da se nađe kompromis i da i jedno i drugo rešenje nije dobro. Ono što je pred vama, to je kompromis.
Zašto izaziva toliko emocija kompromis koji je pred vama? Zbog toga što ako se odlučimo da glasamo za zakon o određenim nadležnostima Pokrajine Vojvodine, a kasnije i u raspravi poboljšamo Zakon o lokalnoj samoupravi, onda ćemo zauvek promeniti karakter vlasti i karakter kojim se do sada upravljalo u Republici Srbiji. Nije sporno da svako od nas ima pravo na politički program. Meni je drago da čujem od svakoga jasno, kao što se ovde čuo stav: treba ukinuti autonomiju. To je sa stanovišta takve političke opcije potpuno legalno. Dobro je da se jasno kaže šta je zahtev.
Ono što je manje dobro: treba nam autonomija ali prava autonomija; ali ne sada nego u ponedeljak posle podne; ali na proleće. Dakle, to je stav, neću da ti kažem da neću autonomiju, zato što znam da to nije popularno u narodu u Vojvodini, ali je popularno u narodu u Beogradu i drugim delovima Srbije. Neću da ti kažem autonomija, kazaću ti regionalizam, da se ne vidi autonomija. Nije to nešto što će proći kao poruka javnom mnjenju i, pravo da vam kažem, znajući sve moje prijatelje po Srbiji, već sada bih se kladila u nišku kneževinu kao region, o tom-potom. To će biti predmet javne debate, istinske javne rasprave. I u startu, ako je regionalizam koji nije crtanje mapa, onda je dobro. Ako je crtanje mapa, onda nije dobro.
Šta će biti omogućeno ovim zakonom o određenim nadležnostima AP Vovjodine? Menjajući karakter vlasti pokazali smo da smatramo da postoje odgovorni ljudi, kako u svakoj opštini u Vojvodini i Srbiji, tako i u Izvršnom veću i u Skupštini AP Vojvodine, ti odgovorni ljudi imaće poverene poslove iz oblasti, koji su definisani u Ustavu Republike Srbije. Kao što je Ustavom Republike Srbije definisano da se zakonom poveravaju ti poslovi.
Ono što ovde niko neće da kaže, jer ne izlaze naši prijatelji iz regionalnih stranaka, iz Vojvodine, a to je da zakone koje poverite možete i da ih odverite, i to je ono što se njima ne sviđa. To je ono što se i ovim drugima ne sviđa, jer onda gube argumentaciju: eto nama secesije, eto nama otcepljenja, eto nama zla. To je prosto prirodno pravo svake političke stranke da se obraća svom biračkom telu i da formira izbornu kampanju za ovom govornicom. I to je komotno. Nemam takav komoditet, zbog toga što smo preuzimanjem javnih poslova u Srbiji preuzeli odgovornost za rezultat upravljanja tim javnim poslovima. To je pravo opozicije i dobro je da taj rezultat ocenjuje i procenjuje kao malen ili nikakav, nadajući se da će tu pokupiti nešto što je politička privlačnost za sopstvenu političku opciju. To nas nikako ne može sprečiti da na davanju rezultata radimo i da rezultatima u Vojvodini težimo.
Suštinski nudimo promenjen karakter načina upravljanja javnim poslovima, podelu odgovornosti, jer zakon o određenim nadležnostima je podela odgovornosti, a ne podela nadležnosti. Promeniće se karakter vlasti i prvi put ćete otvoriti put da vlast postane zaista javni servis građana. Da dobijete kao građanin od vlasti ono za šta je u stvari birate, a to je da efikasno obavite posao sa tom svojom vlašću. To su razlozi zašto insistiram na svakom rešenju koje je kompromis i koje ide u tom evropskom duhu, koliko god ovde bilo negativnih komentara kada je Evropa u pitanju.
Odakle strah? Strah je od toga što ako postoje odgovorni ljudi u Vojvodini, onda postoje odgovorni ljudi i na nivou lokalne samouprave. Zašto neće biti priče oko toga da će se neka od opština otcepljivati i imati problema zato što dobija izvorne nadležnosti, dobija poverene poslove, dobija ustupljene prihode od Skupštine Srbije novim zakonom o lokalnoj samoupravi. Zato što je to interes većine.
Na pitanju Vojvodine, ne liči nam da je to interes većine, a jeste. Autonomija Vojvodine je dobra vest za Srbiju zbog toga što promenama u onome što je poštovanje zakonskih dokumenata, kao što je Ustav iz devedesetih godina, šta god o njemu mislila, dokazujete da ste sposobni da primenjujete propise, jer je to suština uređene vlasti. Kada budemo doneli bolje propise, onda ćemo i njih primenjivati, i to je suština. Kada budu došli na vlast oni koji hoće da ukinu autonomiju, ako budu imali većinu, onda će oni to uraditi, ali ćemo svi imati u tim oblastima rezultat.
Zašto je Vojvodina još dobra vest? Zato što Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine koristi taj minimalni demokratski kapacitet ovog ustava i to su činjenice o kojima ovde neće da se razgovara. Prvi put na prolećnom zasedanju Narodne skupštine, što je opet po Ustavu, Skupština Vojvodine podnela je amandmane na neke zakone, gde je o tim amandmanima raspravljano, jer to je suština Skupštine, ti su amandmani usvajani.
Prvi put s proleća ove godine Vojvodina je dobila izvorne prihode, od 1990. godine, od kada su svi izvorni prihodi Izvršnom veću oduzeti, ne Ustavom nego političkom voljom, samostalnom, privatnom političkom voljom onih koji su nama upravljali. Činjenica da je prvi put, što je isto ustavno pravo, na dnevnom redu nešto što je predlog Skupštine Vojvodine, već je dobra vest za promenjenu atmosferu, za promenjen karakter vlasti.
Da završim sa onim što je moja tema, a to je da kada god govorite o uređenju države, u suštini govorite o novcu i o moći. Kada govorite o novcu, onda vas molim da imate u vidu nezadovoljstvo mojih prijatelja iz Vojvodine i nezadovoljstvo mojih prijatelja iz drugih delova Republike. Uporediću Skupštinu Beograda i Skupštinu Vojvodine. Skupština Vojvodine od 1990. godine naovamo nije imala jedan jedini dinar prihoda koji bi prikupljala ili kontrolisala sa svoje teritorije. Skupština Vojvodine je imala plate zaposlenih u Službi, u Skupštini, u Izvršnom veću, a one su bile pozicija u republičkom budžetu.
Hajde da hipotetički okrenemo stvari, hajde da predložimo da se Skupštini Beograda i skupštinama opština oduzmu svi izvorni prihodi i da kažemo - sada pomaži Beogradu i sada upravljaj onim što je u Beogradu. Rekla sam da neće niko biti zadovoljan i to se po reakcijama čuje, prijatelji iz Vojvodine su malo tiši po prirodi stvari, ali prijatelji iz Beograda i drugih delova Srbije galame, isto po prirodi stvari.
Znači, ono što će biti direktan rezultat primene zakona o određenim nadležnostima su izvroni prihodi, upravljanje poverenim poslovima od strane Vlade Republike Srbije, određenim odlukom ove Narodne skupštine, pod nadzorom Vlade Republike Srbije i uz kontrolu svih državnih organa Republike Srbije. To su činjenice, a za sve druge koji vole da se bave maštom i emocijom, ova skupština je naravno mesto za to, ali na njihovu štetu. Hvala vam.
Pravo na repliku po prepoznavanju - potpredsednik Skupštine Srbije; Osnov za repliku je - pogrešno tumačenje. Uz zahvalnost, naravno, narodnom poslaniku Aleksandru Vučiću jer ću ova tri minuta iskoristiti da pročitam članove Ustava Republike Srbije koji se odnose na Odeljak 6-Teritorijalna organizacija, sa podnaslovom - Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.
Član 108: "Autonomne pokrajine obrazovane su u skladu sa posebnim nacionalnim, istorijskim, kulturnim i drugim svojstvima njihovih područja.
Građani u autonomnoj pokrajini samostalno ostvaruju prava i ispunjavaju dužnosti utvrđene Ustavom i zakonom.
Teritorija autonomne pokrajine utvrđuje se zakonom".
Član 109: "Autonomna pokrajina preko svojih ograna:
1. donosi program privrednog, naučnog, tehnološkog, demografskog, regionalnog i socijalnog razvoja, razvoja poljorivrede i sela, u skladu sa planom razvoja Republike Srbije, i utvrđuje mere za njegovo sprovođenje;
2. donosi budžet i završni račun;
3. donosi odluke i opšte akte, u skladu sa Ustavom i zakonom, kojima uređuje pojedina pitanja od interesa za građane u autonomnoj pokrajini u oblastima: kulture; obrazovanja; službene upotrebe jezika i pisma narodnosti; javnog obaveštavanja; zdravstvene i socijalne zaštite; društvene brige o deci; zaštite i unapređivanje životne sredine; urbanizma, i u drugim oblastima utvrđenim zakonom;
4. izvršava zakone, druge propise i opšte akte Republike Srbije čije je izvršavanje povereno organima autonomne pokrajine i donosi propise za njihovo izvršavanje kad je to zakonom predviđeno; obezbeđuje izvršavanje pokrajinskih odluka i opštih akata;
5. obrazuje organe, organizacije i službe autonomne pokrajine i uređuje njihovu organizaciju i rad;
6. Obavlja i druge posle utvrđene Ustavom i zakonom, kao i statutom autonomne pokrajine;
Isti član 109, sledeći stav: "Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnoj pokrajini vršenje pojedinih poslova iz okvira svojih prava i dužnosti i preneti joj sredstva za te poslove.
Autonomnoj pokrajini pripadaju prihodi utvrđeni zakonom".
Član 110. tretira statut autonomne pokrajine, član 111. definiše organe, a član 112. kaže: "Ako organ autonomne pokrajine, i pored upozorenja odgovarajućeg republičkog organa, ne izvršava odluku ili opšti akt autonomne pokrajine, republički organ može neposredno obezbediti njegovo izvršavanje.".
Tako Ustav Republike Srbije definiše teritorijalni položaj autonomije.
Slažemo se teorijski da nije upitanju decentralizacija na teorijskom nivou uređenja države, ali se očigledno ne slažemo oko odgovora na jedno pitanje: hoćete li da poštujemo ovaj ustav, takav kakav je, ili nećemo? Ako hoćemo, moramo obezbediti mehanizam, utvrđen postupkom, za određene nadležnosti Vojvodine, kojim ćete omogućiti organima, a tu spada i Skupština i Izvršno veće, da koriste demokratski kapacitet ovog ustava, takav kakav je. Hvala.
 Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.