Član 26. ima rubrum način podnošenja prijave i u svoja tri kratka stava govori o tome - prijavu podnosite u papirnoj, elektronskoj formi i pozivate se na Zakon o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu.
Zašto je zakon neutemeljen? Zato što niste računali koliko treba vremena da se ovo uradi. Jedan radni mesec je 168-165 sati. To je 10.000 minuta mesečno. Koliko cenite da vam treba minuta za obradu podnesene prijave elektronski, papirno, kako god hoćete? Možemo da se dogovorimo 15 minuta, ako je papir dođe, otvori koverat, ako je elektronski da se prijavi, da pogleda ko je itd.
Znači, 10.000 minuta radnih ima lokalna samouprava 10.000, samo na to da registrator troši to je šest stotina prijava mesečno. Znači u jednoj lokalnoj samoupravi, hipotetički da svih 10.000 minuta koje registrator provodi u lokalnoj samoupravi, on u ravnomernim razmacima troši 15 minuta na po jednu prijavu, on ne može uradi više od šest mesečno, odnosno 7.200 godišnje. Ko će da uradi ostale i kada?
Sličnu raspravu sam vodila kada su bila beskonačna produžavanja važenja pasoša, jedna izvanredna žena iz MUP, koja je izvanredno vodila svoje poslove. Ja sam je pitala - koliko vam treba minuta za jedan pasoš? Nemojte da stavljamo zakonu rok od godinu dana ako imate 200.000 pasoša, morate da potrošite neko vreme na 200.000 pasoša, tako ovde morate da potrošite neko vreme na prijavu.
Sve što vas ja molim, odnosno na šta upozoravam stavom da brišem sve članove je da ako imate definisano kako se podnose prijave, da morate da imate pre toga izmereno koliko vremena trošimo na te prijave, koliko će biti prijavljenih, 100.000 zajednica? Koliko? Tri miliona stambenih jedinica ima u Srbiji 2,5 miliona je nastanjeno. Koliko će biti? Sto hiljada ako jedna može 7.200 onda vam je odmah jasno koliko vam vremena treba, kako god podnosili prijavu, pismeno, elektronski, komunicirali kako god želite?
Dakle, kada vas pitam ko radi službenu dužnost? Ja to pitam zato što će to da pita neka druga koja se ne zove kao ja, koja će doći u lokalnu samoupravu. Kada vas pitam koliko će vremena nama svima trebati da registrujemo? Tako što uzmem da izračunam da jedna lokalna samouprava može 10.000 minuta mesečno da radi. To je idealni slučaj, znači da svih 10.000 minuta rade samo prijave koje dolaze poštom ili elektronski. To je ono što vas ja molim od početka načelne rasprave, ne možete menjati ono što ne merimo. Da bi mogli da menjate moramo da izmerimo koliko nam vremena treba za promenu koju hoćemo da uvedemo u Zakonu o stanovanju.

Deset hiljada minuta ima registrator na raspolaganju mesečno.
Ne znam kako bliže da vam objasnim koliki je to problem. Ja sam ilustrovala sa izvanrednom gospođom iz ministarstva koja me je razumela, kaže – čekaj, meni treba za pasoš slikanje, pa ne mogu da slikam 200.000 za godinu dana. Deset hiljada minuta imate na raspolaganju ukupnog radnog vremena.
Uopšte ne govorim o tome da vi usvojite bilo šta od onog što pričam, ali vas pitam kako ćete da iskoristite to vreme? Da li ima 100.000 predviđenih skupština da se registruje? Znate li koliko je to minuta da se uradi? To se tako radi. Kako da vam kažem, ne možemo napamet. Treba registrovati 100.000 prijava u neki registrator. Ono troši neko vreme, kako znate koliko vam treba vremena? To je jedini neobnovljiv resurs.
Ne pričam ja o tome ko će za koga da glasa, nek glasa za koga god hoće, ne marim, ja vam pričam o tome da ste vi doneli zakon koji je neprimenjiv jer izostaju elementarni odgovori na odredbe koje menjaju živote ljudi i menjaju rad lokalnih samouprava. To je sve što vezujem za član o načinu podnošenja prijava.
Možemo mi da razgovaramo jedno šumom, drugo drumom, nije to problem, to neće doneti rezervne minute lokalnim samoupravama. I obaveza da se meri pre nego što se odluči je svedena na to koliko radnih minuta imaš mesečno, sve da ih potrošiš na to da registruješ.
Ja čak, i što sam protiv potpuno ovog zakona, jer mislim da je neprimenjiv, ja vama želim da uspe u Srbiji, da uspe u Srbiji. Neka sam ja protiv vaše strategije, ali želim, ako je to nešto dobro neka uspe u Srbiji.
Pitam vas vrlo jednostavno pitanje, a dobijam folklor.

Zahvaljujem.
Rubrum iznad člana 27. je rok za podnošenje prijave. U jednom stavu kaže – podnosilac prijave je dužan da registru podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka promene, odnosno podataka koji su predmet registracije. Mora da se sluti da se ovo odnosi na prijavu koja je već podneta za registraciju, a u međuvremenu je došlo do promene, jer to ovde ne piše, može samo da se sluti.
Zbog toga što poštujemo ovaj dom i zbog toga što mislimo da se radi o zakonu koji je izuzetno važan, nismo upotrebljavali obrazloženja koja ste nam pisali, ali napisati da podnositi prijavu, sada ili u roku od 15 dana, može papirno, pa u zagradi napisati – analogno, ili elektronski, pa u zagradi – digitalno. Znate, ima nas ovde koji znaju i šta je analogni signal i šta je digitalni signal. Papir nije ni jedno od ta dva.
Mi smo, smatrajući da se radi o grešci, dešava se, to prećutali. Neću da čitam obrazloženja gde vidim jasno da je neko pogrešio. Možeš misliti, ljudi smo, dešava se. I onda ustanete da nas prozivate što ne čitamo obrazloženja. U tom smislu ćemo analogno da čitamo sve. Zaista, kako da vam kažem, mi ovde treba da razgovaramo o ljudima koji od januara treba da počnu da registruju, da podnose prijave o lokalnim samoupravama koje trebaju da organizuju registratore. Vi meni u obrazloženju napišete – papirno (analogno) ili elektronski (digitalno). Televizija je onda bila papirna dok nije postala digitalna.

Zahvaljujem.
Rubrum je potvrda o primljenoj prijavi. Svaki put kada govorim, govorim o
razlozima zašto tražim da se briše svaki član i da ovaj zakon, u ovakvom obliku, ne stupi na snagu. U tri stava je. Prvi stav – potvrda o primljenoj prijavi izdaje se, na zahtev podnosioca prijave, prilikom neposrednog podnošenja prijave registru, dočim. Drugi stav kaže – potvrda o primljenoj elektronskoj prijavi dostavlja se na elektronsku adresu navedenu u prijavi. Zašto ovaj koji šalje elektronski ne mora da ima zahtev, a ovaj koji šalje poštom mora da ima zahtev? To je pitanje, kako da vam kažem, čak i diskriminacije, pri čemu ste s pravom uveli ravnopravno tri vida komunikacije: papirni, da ne ponavljam, analogni i elektronski.
Treći stav kaže – potvrda o primljenoj prijavi naročito sadrži broj pod kojim je prijava zavedena, datum i vreme prijema prijave, vrstu prijave (upis promene ili brisanje podataka i dokumenata, identifikacione podatke o podnosiocu prijave iz člana 23. stav 1. tačka 3. ovog zakona, kao i spisak priloženih dokumenata).
Znači, ako onaj ko daje primljenu prijavu kada ima neposredno podnošenje prijave registru ne podnese zahtev, on neće dobiti potvrdu koja sadrži sve ovo. Nemojte, molim vas, na pitanje o čemu, o stavovima u članu 28. prvi stav kaže – potvrda o primljenoj prijavi izdaje se na zahtev podnosioca prijave prilikom neposrednog podnošenja prijave registru. Drugi stav kaže – kada elektronski podnosite, onda se dostavlja na elektronsku adresu navedenu u prijavi.
Znate, ja čitam zakone. Ako postoji nešto što poštujem, to je ova kuća. Moja najava da ću koristiti samo deo svog prava na govor stoji, ali vas molim da vodite računa onda i o tome kako odgovarate na postavljena pitanja.

Zahvaljujem.
Rubrum je „Izmena i odustanak od prijave“. Vratiću se na ovaj član kada bude u pitanju član 35. i drugačija odredba. U tri stava u ovom članu za koji ja predlažem da se briše kao i ovaj prethodni, gde sam isto tražila da se briše i obrazložila sam zašto, jer ste prihvatili amandman, dobro je što ste prihvatili bilo čiji, nije važno, da li ove ili one grupe, bar nešto da popravite…
Dakle, u tri stava kaže – podnosilac prijave može da izmeni prijavu ili da od nje odustane do donošenja odluke registratora o prijavi. U 2. stavu – ako podnosilac prijave odustane od prijave, registrator donosi rešenje kojim se postupak obustavlja. To su ta dva stava.
Dakle, u prvom stavu, kada on može da odustane pre nego što je registrator doneo odluku, zašto je potrebno da pišete da se o tome donosi rešenje? To je taj normativni optimizam. Znači, vi u ovaj zakon koji je neprimenljiv iz drugih razloga unosite postupke koje nema potrebe unositi, zato što ne znamo, član 35. će to potvrditi, koje službeno lice. Imali smo i različiti pristup - ako podnosiš prijavu lično registratoru i ako podnosiš elektronski.
Ovde kaže – podnosilac prijave može da izmeni prijavu. On može da izjavi prijavu kad god on hoće. NJegova je prijava. Može da odustane od nje kad hoće, njegova je prijava, Zakon o upravnom postupku. Vi posebna dva stava stavljate nepotrebno. Zbog toga ja tražim da se briše.

Evo člana na osnovu kojeg sam vas pitala da li smo izračunali koliko nam vremena treba da primimo prijavu i da izdamo rešenja, jer i vreme je ograničen resurs i neobnovljiv resurs nama svim živim bićima. Kada radite i procesne i bilo kakve stvari računate koliko vam vremena treba. Zato govorim o 10.000 minuta mesečno u idealnim slučajevima, jer tako se radi na jednog registratora. U članu 30. se praktično pravi tok vremena. Kaže se u 1. stavu šta radi na prijemu prijave registrator, šta proverava.
U stavu dva kaže se da podaci koji su predmet objavljivanja, ne podležu proveri ispunjenosti formalnih uslova, upisuju se u registar. To je opet vreme koje vam treba. I na kraju u trećem stavu odlučuje o prijavi donošenjem rešenja o registraciji ili zaključka o odbacivanja prijave u roku od pet dana. Tu imate čak i rok u kome će on ponovo komunicirati sa strankom.
Pitala sam vas, da li je za ovo dovoljno 15 minuta po prijavi? Koliko treba vremena? Pola sata? Jedno moramo da naučimo, da ako hoćemo da primenimo zakon moramo da imamo dobre odredbe, moramo da imamo upravljanje vremenom potrebnim da se te odredbe primene u praksi, i moramo da imamo unapred procene o tome ko će to da radi, sa čim, koliko to košta i ko će to da plati? I ne sumnjam, mi to svi imamo kao ideju, ali to se ovde ne vidi. I zbog toga pitam 10.000 minuta mesečno, punih 168 radnih sati, samo da to radi jedan, ne može više od 600, i ako uzmete, ekstrapolirate pošto ima i drugih poslova, pošto je 15 minuta potpuno sa moje stane napamet rečeno onda dobijete manji broj. Onda ćete da vidite kako završavamo 2017. godinu, sa koliko Skupština stanara.

Rubrum člana 35. je povraćaj u pređašnje stanje. U jednom stavu kaže – u postupku registracije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje. Ja sam kao i sve ostale članove predložila da se briše, jer smatram ovaj zakon ovakav kakav je predložen, čak i sa amandmanima, dobro je što ste prihvatili amandmane, ne treba da stupi na snagu.
Dakle, u koje pređašnje stanje u postupku registracije? Da li u svakom od slučajeva predviđenih članovima prethodnim koje sam citirala, kada je u postupku registracije podnosilac upravnik u ime skupštine stanara, zakonom ovlašćeno lice ili po službenoj dužnosti?
Ovaj član zakona će imati kako bih rekla uticaja, posledice na ljude koji su stranke u postupku. Sa jedne strane registrator, sa druge strane ko god od ovih troje bio, pri čemu ne znam ko će po službenoj dužnosti da podnosi prijavu ili ko je zakonom ovlašćeno lice.
Onda oni njemu daju rešenje, zaključak, šta god hoćete i piše na osnovu člana 35. – nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje. Zašto brišem? Zato što mislim da će to da napravi problem. Zašto obrazlažem zašto brišem? Zato što vama dajem šansu da objasnite šta ovo znači bilo kojoj lokalnoj samoupravi sa bilo kime koga smo definisali u prethodnim članovima da može da uđe u postupak registracije. Hvala.

Zahvaljujem.
Rubrum je ispravka greške. U dva stava član pokušava da definiše situaciju šta ako je tokom registracije načinjena kakva greška. Ja mislim da je ceo zakon greška i zato tražim da se brišu sve odredbe.
Dakle, prvi stav kaže: „Ako je prilikom registracije načinjena greška u pisanju, računanju ili druga očigledna greška, registrator će u roku od pet dana od dana saznanja za grešku ili od dana podnošenja zahteva za ispravku, izvršiti ispravku greške u registru i o tome doneti zaključak“. Kako je on saznao za grešku bez zahteva? Tako mu je dosadno, pa gleda ponovo dokumentaciju? Kako je saznao za grešku? Znači, ili mu je podnet zahtev ili šta? Jel ima neka institucija koja radi kontrolu poređenja podataka ili samo gleda kontrolu dokumentacije? Kako je on došao do saznanja da je neka greška načinjena?
U drugom stavu se kaže: „Ako registrator, odlučujući o zahtevu za ispravku greške, utvrdi da greška nije načinjena, donosi rešenje kojim se zahtev odbija kao neosnovan“. Znači, vi imate u dva stava čitav postupak koji menja sadržaj dokumentacije, a da smo ostavili potpuno nejasno kako se to dešava.
Ako je podnosilac prijave dao zahtev da se greška ispravi, mora da postoji postupak za to. U krajnjoj liniji, mora da postoji neko odgovoran za to. Ako nije, kako dolazi do saznanja da je sačinjena greška?
Ne možemo ostavljati u ovakvim stvarima, gde je stranka u postupku predstavnik stambene zajednice odnosno skupštine stanara, a s druge strane lokalna samouprava, odredbe da on sazna da je došlo do greške. Kao što je argumentacija koju smo malo pre razmenili…(Isključen mikrofon.)

Član 39. ima rubrum – shodna primena zakona. Znači, stavite – nema povratka u pređašnje stanje, pozivajući se na APR u prethodnom članu, ukinete mogućnost blagovremenog i neblagovremenog, stavite rokove, ne ostavljate mogućnost za žalbu, nego ide prekršajna kazna. I onda dolazi član 39. koji kaže: „Na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“. A na ona koja su posebno uređena, na njih se ne primenjuje? Koja su to pitanja koja ovim zakonom nisu uređena a da se primeni Zakon o opštem upravnom postupku? To je taj normativni optimizam.
To je taj razlog zašto ja tražim da se svaka ponaosob odredba briše, zašto ja tražim da drugačije pristupimo pisanju ovog zakona, zašto smatram da naš dijalog, kako god bili razmenjeni argumenti, treba da pomogne onima koji treba da primene ovaj zakon. Ko će odlučivati o tome koji taj postupak nije uređen ovim zakonom? Vi kažete – uredili smo i podnošenje prijave i nema povratka u pređašnje stanje i rokove i sve drugo, a onda odjedanput se pojavljuje da se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Moja namera je samo da ostavimo van svake sumnje kako će korisnici koji vrlo brzo treba da počnu sa prijavama za registraciju stambenih zajednica i kako će oni u lokalnoj samoupravi, koji vrlo brzo treba da počnu da rade, sad da znaju – ove jedne čeka obuka, ove druge nema ko da obuči sem mene i vas i medija, naravno, do detalja. Zato je važno računati koliko vam minuta treba za posao.

Zahvaljujem.
S dobrim razlogom sam podnosila amandmane da se brišu i čitanje stenograma ovog zasedanja će pokazati koliko dobrih razloga sam imala da tražim brisanje svakog pojedinog člana.
Rubrum iznad člana 40. je organi stambene zajednice i njihovo formiranje. Ukupno u šest stavova, vi ovde objašnjavate šta su obavezni organi stambene zajednice, šta može skupština stambene zajednice i šta mora da radi u roku od 60 dana, šta radi upravnik, ili pak lice ovlašćeno odlukom stambene zajednice da je dužno da ponese.
Sada imate ovde, u tom stavu 4. imate upravnik ili lice ovlašćeno odlukom stambene zajednice, a u članu, za koji sam vas pitala, onaj između 23. i 27. uključujući i 35. imate zakonom ovlašćeno lice. Pitala sam vas koje to? Da li je to ovaj čovek iz ovog stava, ili nije?
Dakle, ako imate da je lice ovlašćeno odlukom stambene zajednice, onda to može biti neko ko je član stambene zajednice, može biti advokat, može biti ko? Čak, nedosledno i u jeziku i dajete rokove.
U poslednjem stavu kažete, u slučaju poveravanja upravljanja profesionalnom upravniku, na osnovu odluke skupštine stambene zajednice, ili na osnovu pravila vlasnika, skupština može izabrati jedno ili više lica koja će posredovati u poslovima, između stambene zajednice i profesionalnog upravnika. Kako će posredovati? U čemu će posredovati? Šta će ta lica da rade između stambene zajednice i profesionalnog upravnika? Vi stavljate taj poslednji u organe stambene zajednice i njihovo formiranje. Da li su ta lica organi stambene zajednice ili nisu? Zahvaljujem.

Rubrum je skupština stambene zajednice. Zanimljiva su prava dva stava ovog člana 41. Prvim se stavom definiše - članovi skupštine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova. Drugi stav kaže – kada je vlasnik posebnog dela pravno lice, u radu skupštine učestvuje njegov zakonski zastupnik i lice koje on ovlasti.
Rekla sam vam, kada sam pitala za finansijske izveštaje, da ću se posle člana 35. vratiti sa pitanjem, pošto je obrazloženje da ova skupština stanara ima PIB, ima matični broj i, naravno, upisana je u APR-u, ali ne podnosi finansijske izveštaje, jer član o računovodstvu kaže da stambene zgrade, i da će se onda podrazumevati da su stambene zajednice i skupštine isto što i stambene zgrade.
Šta će biti sa stambenim zgradama gde je polovina, trećina, kako gde, u velikim gradovima pogotovo, poslovni prostor? Šta se dešava, kako određujete šta će biti sa finansijskim izveštajima? Kako on radi uplate? Zašto on to radi?
Nije pitanje samo, kako da vam kažem, da mi kažete – to ima u Zakonu o računovodstvu, jer nema, pošto u Zakonu o računovodstvu nema ni stambenih zajednica, ni skupština, ali je važno pitanje zbog toga što ćete imati razliku od slučaja do slučaja i imaćete tumačenje i zato što ćete imati tumačenja, zato ja tražim da se brišu, jer svaki član koji vam suštinski zadire u prava, bez obzira da li je u pitanju podnosilac prijave, odnosno upravnik, ili je u pitanju neko od stanara, ovim zakonom stavljate u interpretaciju njihova prava. To nije dobro ni po koga. Zato ja tražim da se tako definisane odredbe brišu, kao i ceo zakon.

Zahvaljujem.
Radi odlučivanja Skupštine i razlog za šta želim da se briše ovaj član je 5. stav koji govori o tome kako Skupština radi i odlučuje.
On glasi – vlasnik posebnog dela može glasati i pisanim ili elektronskim putem, u kom slučaju se za potrebe izračunavanja kvoruma smatra da taj član stambene zajednice prisustvuje sednici, samo kad glasa. A o čemu glasa ako inače nije bio tu?
Znači, vi ste uveli stav da se može bez obzira šta je tema sastanka stambene zajednice, ko šta predlaže, šta bilo, onaj ko će glasati elektronskim ili pisanim putem on je kvorum.
Ne znam da li razumete koliko ilustracija ovaj zakon ima u uskraćivanju prava. Šta znači stav? Dok sam čitala zakon razumem da ste imali neke namere, ali to ovde ne piše. Dobre namere eventualne u zakonu ne pišu, ovde piše da vlasnik može da glasa pisanim ili elektronskim putem i u tom slučaju za potrebe izračunavanja kvoruma se smatra da je on prisutan.
Sada vi meni objasnite kako se to dešava, da nije bio na sednici u raspravi i nema pojma o čemu se radi, ali glasa? Da li razumete da se radi o tri miliona stanova i ne znam koliko će biti stambenih zajednica, neće biti manje od 100.000, da se radi o pravima koja su napisana u Ustavu, o osetljivim ljudskim pravima. Onda vi stavite ovaj može da glasa, nema veze. Ne želim ni da zamislim kako ovo može da izgleda u realnosti. Zato vas molim da razmislite još jednom.

Zahvaljujem.
Rubrum je „kvorum“. U tri stava ovaj član kaže da kvorum za održavanje i rad sednice Skupštine čini obična većina. Narodni poslanik Nenad Konstantinović je već dokazao da takva stvar ne postoji. Znači, nema obične ni neobične. Imate kvalifikovanu, imate dvotrećinsku …

Ovde se govori o kvorumu, da treba obična većina. Ja kažem da treba da se briše i sada ću reći zašto, jer duboko zadire u osnovna prava ljudi.
Znači, u prvom stavu govorite o običnoj većini, što ne postoji. U drugom stavu kažete – ako se sednica skupštine nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva najranije deset, a najkasnije 30 dana. Onda kaže treći stav – kvorum za održavanje i rad ponovljene sednice čini jedna trećina ukupnog broja glasova članova, ako odlukom stambene zajednice nije određen veći broj glasova.
Ne samo što imate obične većine i obične kvorume, nego imate ponovljenu sednicu. To ne može. Kako da vam kažem, ne može koliko god da objasnite da su vam to rekli ljudi koji imaju problema u zgradama i ostalo. Ovaj zakon ne može iz ovakvih razloga i iz razloga što su pravila vlasnika dozvolili da sve što piše u zakonu oni mogu u pravilima da izmene, a ovde bukvalno sve. Dakle, kada čitate pažljivo zakon, to vidite. Ne stavljam ja džabe briše se. Znam ja zašto to radim. Možete vi da se rugate meni, koliko god hoćete, ali na žalost znam šta radim sa amandmanima briše se. Dakle, ovde imamo običnu sednicu sa običnom većinom i imamo ponovljenu sednicu gde većina nije obična, nego je jedna trećina. Jedna trećina ne može.

Članica Ustavnog suda, eto to gledamo, izabrana. Zaista može i dobro je da o tome razgovaramo, možemo da idemo po kojim god hoćete institucijama i organizacijama, javnim preduzećima…
(Blaža Knežević, s mesta: Dušan Petrović izbacio 860 sudija na ulicu, o čemu pričate vi?)
Narodni poslanik dobacuje, ja se nadam da će predsedavajući…
(Blaža Knežević, s mesta: 860 sudija izbačeno je na ulicu za vaše vreme, i to vrhunski sudija.)
Narodni poslanik nastavlja da dobacuje, ne može da izdrži istinu. Znam da je teško realnost i činjenice podneti, to je dosta teško. Ne mora predsedavajući ni da zavede red na sednici, jer ja znam kada neko tako reaguje dobacivanjem i kršenjem Poslovnika, da sam ovde rekla istinu.
Sudija Ustavnog suda, pa onda javna preduzeća, pa onda gde god hoćete, i to je ono što se zove realnost ujeda. Svaka vrsta poricanja da ta realnost postoji neće doneti dobra, ko god bio na vlasti i ko god bio u opoziciji. Činjenica da imamo pred sobom ljude koje znamo u svojim lokalnim sredinama i koje znamo gde su zaposleni, ne može da se izbriše poricanjem te realnosti.
Zašto je to zajednička šteta? Zato što je jednim delom ponavljanje grešaka, a drugim delom je sprečavanje da zaista dođemo dijalogom do razvoja Srbije, jer partijski kadrovi neće dovesti do razvoja.
Narodni poslanici i dalje dobacuju i ja sam zadovoljna zbog toga. Ja ću ovde uvek govoriti istinu i razumem koliko vas potresa istina, zato što je ona neprijatna.