Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi o Predlogu zakona o energetici, koji nam kao potpuno nov zakon dolazi nakon 2004. godine usvajanje, odnosno nakon priprema 2002. i 2003. godine, potrebno je utrošiti par minuta na širu sliku kada je u pitanju sektor energetike i tužno je što nam za tu širu sliku kada je u pitanju recimo sto godina energetike kao sektora kod nas neće trebati više zaista od par minuta.
Od male hidrocentrale manastira "Studenica" između dva svetska rata u trojednoj kraljevini i malog postrojenja u Kragujevcu, preko dve ili tri hidroelektrane, to je rezultat u energetskom sektoru za obnovljive hidroizvore za sto godina. Za elektrifikaciju nam je trebalo skoro 50 godina da bi stigli do elektrifikacije zemlje. U obnovljivim izvorima praktično nemamo rezultat. U kontekstu fosilnih goriva imamo da smo jako dugo vremena sedamdesetih i osamdesetih pratili svetsku krizu, a da smo devedesetih zbog sankcija bili van prometa fosilnih goriva i da imamo u sektoru upravljanja energetikom relativno nemoderan, da tako kažem, sistem, ali mene mnogo više brine što imamo sistem u kojem svako ko radu u polju energetike misli da ima pravo da kaže – nije to moj posao da ga ja obavim, nije to moj posao da brinem o efikasnosti, nije moj posao da brinem o ceni, nije moj posao da brinem o uštedama, nije moj posao da budem u upravljanju.Ta rečenica nije to moj posao je kancer našeg odnosa prema opštem dobru, prema javnom dobru i prema upravljanju javnim dobrima.
Za kraj stvaranja ove šire slike samo spomenuti eksploataciju prirodnog gasa sa informacijom da se na teritoriji Vojvodine praktično gas u domaćinstva, u preko 300.000 domaćinstava uvodio samodoprinosom i da je uvođenje gasa u druge delove Srbije počelo tek pre petnaestak ili dvadeset godina. Način upravljanja gasom, kao iscrpljivim resursom, male količine fosilnih goriva tečnih koje imamo i način na koji eksploatišemo tvrda fosilna goriva pokazuju naš odnos prema prostoru u kojem postojimo kao društvo. Taj odnos nije dobar.
Ono što želim da čujem kao odgovor od ministra je da mi navede bar tri razlike između ovog predloga zakona o kojem raspravljamo i prethodnog koji je bio na snazi između 2004. do danas, a da pokuša da nijednom ne spomene da se bilo šta radi zbog Evropske unije. Ako postoji oblast, a što se mene tiče sve su takve, u kojima promene treba da radimo zbog sebe, to je oblast energetike, jer to pokazuje našu svest o tome umemo li da upravljamo prostorom u kojem smo slučajem, mnogi od nas beskrajno zadovoljni što je slučaj izabrao da se rodimo baš na ovoj teritoriji, ali samo slučajem smo na jednom prostoru koji je energetski resurs u raznim kontekstima, od podzemnih površinskih voda, preko geotermalnih voda, nalazišta fosilnih goriva ako ih ima do obnovljivih izvora energije, kao što je solarna energija ili energija vetra.
Namerno ne spominjem iscrpljivost, odnosno mogućnost nuklearnih energija, jer je u Srbiji na snazi moratorijum, zabrana izgradnje nuklearnih elektrana i prometa nuklearnih goriva do 2015. godine i ako bude bilo slučajeva da se ja pitam, onda će taj moratorijum biti produžen i neće biti izgradnje nuklearnih postrojenja.
Dakle, molila bih tri razlike, da nam svima bude jasno kako ćemo, sa kojom količinom poštovanja i sa kojom količinom samozabrane za izgovaranje rečenice "nije to moj posao" uočiti razlike u zakonu koji je pred nama. Energija, kao i voda su teme za sledećih 20, 50, 100, 200 i koliko god hoćete godina u budućnosti. Redistribucija raspoloživih izvora energije je ključni uzrok sukoba u svetu i tako će biti i u buduće. Šta je to što mi radeći i poštujući prostor koji nam je poklonjen da u njemu živimo i da u njemu odgajamo svoju decu i da im ostavimo zdrav prostor za njihovu decu, šta je to što u ovom zakonu daje mogućnost da se zaista desi?
Osim te tri razlike koje bih volela da čujem uporedno između zakona koji ćemo staviti van snage i ovog koji raspravljamo, volela bih da čujem od ministra i odgovore na tri pitanja. Prvo, o ceni obnovljive energije. Da bi se moglo promovisati obnovljiva energija, eksploatacija obnovljivih energija prvo moramo znati koliko to košta i koliko će neko morati da investira da bi mu se isplatila proizvodnja obnovljive energije, bez spominjanja liste koristi za sve nas ako procenat po procenat, deo po deo, promil po promil ukupne količine energije koju trošimo prebacujemo na obnovljive izvore kao osnovni izvor. Razvoj Evrope 2020. godine govori o tome da se za 10% poveća ukupna količina energije tako da ima izvor u obnovljivim energijama. Važno je u ovom zakonu, važno je ovde u Skupštini da čuju investitori i da čujemo svi mi kakva je procena, ako već nemamo tačne iznose o tome koliko košta ta obnovljiva energija i da li je u pitanju samo iznos u evrima, dolarima, dinarima, u kojem god hoćete novcu, za neposrednu izgradnju ili je cena kilovata obnovljive energije, da skratim, u suštini investicija za budućnost?
Drugo pitanje na koje bih volela da dobijem odgovor od ministra je usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti potrošača, a tiče se člana 144. koji govori o računima koje svi mi dobijamo za utrošene kilovate, bez obzira šta je poreklo električne energije koju kao korisnici trošimo. Ovo je nebrojeno mnogi put u kojima postavljam pitanje i ministru i predstavnicima Vlade, odnosno Ministarstva – zašto se ne napravi račun za električnu energiju koji je čitljiv svima? Zašto neko u jednoj rečenici ne objasni svima nama koji živimo u Srbiji šta je angažovana snaga? Zašto na računu za struju, a u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, što nije dovoljno jasno u članu 144, ne piše za svaki kilovat kolika je cena proizvodnje, cena prenosa, cena distribucije i iznos poreza na svaki kilovat? Važno je da znamo vrednost dinara koji u energetiku je uložen, kao što je važno da znamo vrednost svakog dinara koji za potrošenu energiju damo. To stvara poverenje ljudi koji žive u Srbiji u ljude koji se bave stručno, nesporno energetikom u Srbiji.
Poslednje pitanje koje želim da postavim ministru tiče se solarne energije. Dakle, gde je mesto korišćenja, eksploatacije, dozvola ili čega god hoćete kada je u pitanju solarna energija, kada su u pitanju dozvole i kada su u pitanju procene koliko, kako i gde u Srbiji može da se koristi solarna energija? Potpuno sam svesna da sektor energetike predstavlja sektor u kome se jako lako može zaraditi, ali to nije predmet ovog zakona, to je predmet zakona drugih koji štite pravila poslovanja ili je predmet Krivičnog zakona, ako nam kriminalci i lopovi uđu u sektor, pa im se to dozvoli, bez obzira da li su u pitanju ljudi na javnim poslovima ili ljudi koji sebe predstavljaju kao ljudima iz opozicije, a vrlo vredno lobiraju za svoje interese da "nomina suntu dioza" ostavimo u ovoj raspravi. Dakle, da razdvojimo šta je čija tema i zašto je nepotrebno, ako hoćemo da razgovaramo o budućnosti energetike u Srbiji, da mešamo te dve, tri, četiri ili pet stvari, koliko god hoćete.
Druga stvar o kojoj bi trebalo da se detaljnije vodi rasprava kod nas su upravo naše međusobne procene o tome na koju vrstu energije Srbija treba da se oslanja najviše, šta je moguće da se ostvari najbrže i da to bude tema.
Svako od nas ume da nema pojma o čemu priča i da iskazuje neopisiv ponos na to svoje neznanje, jedino što od toga niko nema koristi. Kao što ovde često slušamo stavove da je u Srbiji sve bez veze i da nema nikakve nade da u Srbiji išta bude dobro, smatram oba ta životna stava koji se ovde pretaču u diskusije apsolutno štetnim i proizvod iste rečenice koju vidim i u sektoru energetike i inače u javnim poslovima, a to je rečenica – nije to moj posao. Ako sam poslanik, mislim da nije moj posao da ne lažem, mislim da nije moj posao da iznosim činjenice i mislim da nije moj posao da se zaista bavim temom koja je na dnevnom redu i koja je tema dijaloga.
Ta rečenica – nije moj posao, je rečenica koja nanosi štetu svakome ko je na javnom poslu i ta rečenica je rečenica uz koju ću vezati evropske integracije. Evropske integracije u budućnosti su menjanje našeg društva tako da se mentalitetski menja ta rečenica i da svako uradi posao za koji je nadležan i da svi znamo da nije gotov posao onda kada je kraj radnog vremena, nego kada je posao gotov, kao što ste na godišnji odmor ide kada se završe poslovi, a ne kada svi idu na godišnji odmor.
Za kraj, samo jedna napomena o amandmanima koje sam stigla da vidim. Založiću se za amandman narodnog poslanika Arsena Đurića, izvinjavam se ako sam pogrešila podnosioca amandmana, radi se o 30 megavata. Smatram takođe pogrešnim da se iznos od pet ili 10 megavata povišava na 30. To liči da je smešteno samo za jedno, možda nije, za dva, narodni poslanik Arsen Đurić, kaže da je za dva, za dvojicu. Nemojte da unosimo nepotrebno loše u jednu sjajnu ideju kao što su male hidrocentrale, mala hidro postrojenja, od 0,5 do jednog megavata. Ako je u pitanju 30 megavata za koje narodni poslanik Arsen Đurić može da dokaže da je za dve, za dva, za dvojicu, onda bih podržala. Izvinjavam se, Milan Lapčević. Izvinjavam se i narodnom poslaniku Arsenu Đuriću i Milanu Lapčeviću.
Drugi amandmani koje želim da podržim su amandmani Pavela Marčoka, koji govori o upravljanju nisko naponske, odnosno 110 kilovatne mreže. Pretpostavljam da će ministar uobičajeno pažljivo pogledati amandmane svih narodnih poslanika i da će pokušati da popravi nejasnoće, slabe tačke ili nedovoljno od poverenja definisane stavove u članovima Predloga zakona o energetici.
Zahvaljujući na strpljenju i nadajući se da ćemo dobiti odgovore kojima ćemo biti zadovoljni, još jednom molim da mi se u trima razlikama ne spomene da su razlog evropske integracije, pošto ću odmah tražiti repliku, odmah da se zna, pa je bolje da nađemo neke tri razlike u odnosu ovog i zakona koji će biti van snage, jer je to dobro za energetsku budućnost Srbije. Hvala.