Narodni poslaniče, striktnom primenom poštovanja Poslovnika Narodne skupštine vama je morala biti izrečena opomena nakon jednog minuta, zbog toga što kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine, člana 106. Dakle, molim vas da se suzdržite od ugrožavanja ugleda Narodne skupštine tokom sopstvenih izlaganja.
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da u zahtevu da se poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine podrazumevaju da se sve te odredbe odnose na sve nas i da su nepristojno dobacivanje i nepristojne reči zabranjeni odredbama Poslovnika na koje se pozivate, smatrajući da su vam ugrožena prava i, ne znam po kom moralnom kodu, smatrajući da smete da ugrožavate prava drugih i da odričete prava poštovanja odredbi Poslovnika za sve druge narodne poslanike, uključujući i narodnog poslanika Dušana Marića koji traži poštovanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine dok ih krši. Molim vas da se to ne radi više.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Izvinjavam se narodnim poslanicima, pokušavam da nađem obaveštenje o gostima na galeriji koje ćemo pozdraviti. Zbog toga je narodni poslanik Sreto Perić uz moju saradnju prekršio Poslovnik sa 35 sekundi duže nego što je dozvoljeno da govori.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Donka Banović.

Donka Banović ima reč.

Pre nego što nastavimo rad, poštovani narodni poslanici, dozvolite da vas obavestim o tome da deo današnje sednice sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine prati grupa građana zainteresovanih za rad Narodne skupštine i to: Živana Janković, Violeta Pavlovski, Nevenka Bila i Jelena Filipović.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. (Aplauz.)
Ovo je bio poslednji amandman u pretresu pojedinostima.
Da li još neko želi reč?
Ministarka Diana Dragutinović ima reč.

Da li još neko želi reč u pretresu u pojedinostima?
Ima reč narodni poslanik Nenad Popović, dva minuta.

Narodni poslaniče, vi imate na raspolaganju dva minuta kao ovlašćeni predstavnik.

Što se tiče primene Poslovnika, morali bi trošiti vreme koje vam je ostalo na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku. Pošto postoji osnov za repliku, ako vama dam repliku, onda u skladu sa članom 27, kažem da repliku ima svaki predstavnik svake poslaničke grupe, s tim što onda vi imate pravo i na repliku i vaših dva minuta koje ne možete koristiti zajedno sa replikom. To je član 27. Poslovnika Narodne skupštine, nije direktna primena o trošenju vremena.
Dakle, svaka poslanička grupa će dobiti pravo na dva minuta, a vas onda molim da govorite dva minuta, takođe koristeći pravo na repliku. Da li smo se razumeli? Izvinjavam se što ste čekali, ali smatram da je ovo dobro za rad.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, pravo na repliku.

Dame i gospodo, amandman koji sam podnela sa koleginicom Natašom Vučković i Srđanom Mikovićem tiče se preciziranja oko utvrđivanja poreza, odnosno poreskog kredita i umanjenja za poreskog obveznika. Sa nadom da će amandman sa ispravkom dobiti većinu u našoj skupštini, želim i ova dva

minuta, koliko imam za amandman i vreme svoje poslaničke grupe da pokušam da iskoristim da zavredim vašu pažnju o tome šta je suština Zakona o porezu na imovinu i zašto smo se bavili i izmenama i dopunama zakona o porezu na imovinu i dodatu vrednost.

Vrlo retko i nedovoljno smo ovde podelili činjenicu da je ovo prihod naših lokalnih samouprava. Naše lokalne samouprave koje, kao i druge lokalne samouprave u svetu, modernom i razvijenom svetu,evropskih država, žive od poreza na imovinu. Problem je kao u odnosu nacionalne države ili centralne vlasti i lokalne samouprave da se odredi najbolja moguća i gornja granica i stope koje ostaju na odgovornost lokalnoj samoupravi, da ih uređuje, da bi taj prihod bio u budžetima lokalnih samouprava širom Srbije iskorišćen za ono za čega postoje programi i politike u gradovima i opštinama u Srbiji.

Naša je ideja da pošaljemo poruku da se i na nivou lokalne samouprave, jednako kao u nacionalnom parlamentu, vodi računa o sposobnosti građana da uopšte taj porez mogu da plate, ali i da razumeju zašto se plaća taj porez. Već je rečeno zbog čega smo kao građani osetljivi na porez na imovinu. Razne druge vrste poreza ne osetimo tokom dana, ne osetimo koliki je PDV na pojedini proizvod, ne osetimo koliki je porez na fiskalnom računu, zbog toga što je on uključen u cenu proizvoda i imamo onaj psihološki osećaj – dao sam neke pare, pa sam za te pare dobio nešto za uzvrat i u tome je neki porez koji ne znam koliki je i nemam ni utisak da taj porez plaćam.

Kada je reč o porezu na imovinu, to znači bar jednom godišnje, odnosno više puta godišnje u ratama morate iz svog kućnog budžeta da izvadite gotovinu i da u vašoj lokalnoj poreskoj upravi platite onoliko koliko je po ovom zakonu odredila vaša lokalna samouprava.

To je ključna stvar zašto su građani osetljivi na porez na imovinu sa punim pravom. Šta je naša namera? Da zaista ovim izmenama, odnosno amandmanom sa ispravkom, taj iznos koji treba da plaćamo, živeći u gradovima i opštinama po Srbiji, bude podnošljiv. Ali, važnije od toga, da živeći u tim gradovima i opštinama razumemo zašto plaćamo taj porez na imovinu, da razumemo na čega se troši taj novac prikupljen od nas živeći po gradovima u … Narodni poslanici dobacuju da se ne kaže - na čega, na šta. Potpuno su u pravu, u Vojvodini se kaže – na čega i ne može da izađe iz govora i gotovo na šta. Zahvaljujem. Tako je književno ispravno i verovatno će mi pobeći opet, ne možeš Vojvodinu isterati iz devojke. Tako se to kaže.

Dakle, na šta se troši novac koji se prikupi na ime poreza na imovinu? Šta je još važnije, da probamo da zajednički uputimo poruku, da je na građanima, kao i na odbornicima u gradovima i opštinama u Srbiji, takođe da proveravaju da li se taj novac koji je prikupljen od poreza na imovinu, sa gornjom granicom od 0,4% i sa stopama koje određuje lokalna samouprava, da li se dobro troši?

Po meni je to ključna stvar na kojoj počinje, da nam institucije zaista rade, da se ne gubimo u opštim mestima, pismenim sastavima, opisima stanja i rečenicama - šta bi bilo kad bi bilo i uzaludnim tlapnjama u beskonačnim pokušajima da pokažemo da je neko drugi lošiji od nas, pa samim tim mi ispadamo bolji u našoj lokalnoj samoupravi, u našoj političkoj stranci ili u našoj državi. To je ključna ideja po meni, o kojoj bi trebalo da se razgovara, kada je u pitanju porez na imovinu.

Šta su problemi, kada su u pitanju ne samo izmene? Naravno, ne menjamo gornju stopu i očekujemo da će sve lokalne samouprave, to je jedan paradoks. Sve lokalne samouprave u Srbiji kažu – nemamo dovoljno prihoda. Mogla bih da procenim da će većina lokalnih samouprava ići ispod granice maksimalne od 0,4%, jer će proceniti ili da ne mogu da prikupe porez na imovinu ili da jednostavno nemaju od koga da prikupe. Suština decentralizacije vam se svodi na to koliko prihoda možete da prikupite sa teritorije koja vam je poverena na upravljanje, da bi mogli da ispunjavate socijalne i sve druge svrhe koje ima bilo koja javna uprava na bilo kom nivou.

Za uzvrat, naravno iz gradova i opština u Srbiji ćemo mi dobiti s pravom, ali s punim pravom, kritiku - zašto nemamo donete zakone o imovini opština i gradova i imovini Pokrajine Vojvodine i kada će biti tog zakona i možda je ovaj zakon o porezu na imovinu bio dobar uvod da na nekom javnom slušanju, ako ne na plenarnoj sednici, razgovaramo i o tome na koji način ćemo doneti najbolji mogući zakon o imovini u svojini gradova i opština, odnosno Pokrajine Vojvodine.

Za kraj, jedna generalna opaska, zbog toga što se vrlo često tokom plenarnog zasedanja ovde čuje kako smo mi partijska država koja pravi partijske budžete i u kojoj vlada partiokratija, u tom smislu jedno društvo koje je potpuno zaglibilo u odvajanju od partijskog vođenja države. Niko nije smislio bolji mehanizam da se upravlja društvom i državom od političkih partija. Bio je jedan eksperiment, koji se zvao jedna partija, pa bez obzira da li je radnička, komunistička ili kako god ili Socijalistički savez radnog naroda, koji nije bio partija, pa je taj eksperiment jako kratko trajao, ako poredite koliko traju institucije političkih partija, a koliko jednopartijske ideje, izuzimajući Severnu Koreju, još uvek i ne verujem da bi se iko od nas selio dobrom voljom u Severnu Koreju, jer tamo ne postoje partije, tamo postoji samo jedna partija.

Zašto ovo spominjem na raspravi o porezu na imovinu? Zato što je govoriti o tome samo da smo partijska država, pa ćemo nekad da prestanemo da budemo

partijska država, makar šta, zato govorim. Političke partije u svim državama postoje, političke partije su te koje utiču na profile budžeta, političke partije su te koje nude politiku, političke partije su te koje osvajaju vlast u parlamentima nacionalnog ili lokalnog ili pokrajinskog nivoa.

Mislim da smo potpuno pogrešno usmerili oštrice naših kritika, kada govorimo o Srbiji i kvalifikujemo je kao partijsku državu. Treba da govorimo o partijama, a ne o Srbiji i to je značajna razlika i kada bi mogli na debati o porezima na imovinu da počnemo da govorimo o tome šta je čija praktična politika, vrlo slično kako je ministarka finansija, Diana Dragutinović, moram reći besprekorno, sa uživanjem je bilo slušati ovu odbranu budžeta, govorila kako bi izgledao budžet kada bi se uvrstile želje svih poslaničkih grupa, odnosno partija, te tako bi trebalo da razgovaramo i o porezima na imovinu iz ugla svake pojedinačne partije, pa da vidimo kako bi izgledale lokalne samouprave.

Naš predlog je – ostavite gornju stopu od 0,4, ali povećajte poreski kredit i utvrdite da se smanjuje za 50% za imovinu u kojoj obveznik stanuje.

Sa nadom da ćemo dobiti potrebnu većinu za ovaj amandman, sa zahvalnošću što ste me saslušali, nadam se da će naše debate i ubuduće imati i nekih drugih tonova, osim ovih za koje smo navikli da ih slušamo i koje su prilično neproduktivne. Hvala.

Zahvaljujem. Kolege Edip Šerifov i Marko Đurišić su podneli amandman koji je i po temi i po ideji vezan za ostanak PDV od 8% kada su u pitanju računari i delovi računarske opreme, iz prostog razloga što se to smatra dobrim i što je to bila jedna od odluka koje smo predlagali 2008. za 2009. godinu.
Naravno, podržavam ideju da se bolje odmeri PDV, odnosno porez na dodatu vrednost. Neodoljivo mi je da dve stvari iskomentarišem u pokušaju da zadobijemo podršku svih nas za ovaj amandman.
Što se tiče glasanja, Narodna skupština je uvek glasala za sve amandmane u istovetnom tekstu. Da ste prisustvovali glasanju, onda ste mogli tome i da svedočite. To je nešto što je isto ova faza perioda razvoja parlamentarizma, jer se smatra slobodom i parlamentarnim ponašanjem da se ne učestvuje u raspravi ili da se ne učestvuje u glasanju.
Kada prođe neko vreme, onda ćemo svi razumeti da to nema veze sa parlamentarizmom, ali je neophodno da prođemo iskustveno. I druge države su to prošle, dok nisu zaista napravile našu instituciju takvom kakva je.
Kada su u pitanju istovetni amandmani u istovetnom tekstu, onda se usvajaju svi kao jedan, bez obzira kada je koji podnet i tako se čita u Danu za glasanje.
Zašto mi je zanimljivo da iskomentarišem? Zato što niko neće da razmisli, kada izgovara rečenicu, da se stopa koja je predviđena za povećanje smanjuje pod pritiskom javnosti. Kaže, to je, makar, šta? To je najbolje što možete da kažete kao osobinu nekoga ko je vladajuća koalicija, da ima osetljivost na javnost. Koja god to
javnost bila, koliko god vaše protivljenje bilo, to stoji kao istina neverovatna, jer u istoj rečenici ćete staviti – vladajuća koalicija popušta, pod znacima navoda, ili predlaže amandmanom vraćanje, zadržavanje stope na 8%, jer je javnost tako tražila. Onda ćete reći – vi ne slušate narod. Ne može oba. Ili slušamo vrlo pažljivo šta kaže javnost i ponašamo se tako, ili ne slušamo.
To je ista faza parlamentarizma u kojoj moramo da preživimo neproduktivne rasprave potpuno, jer moramo. Zašto ne može iskustveno? Ne može onaj proces "kopi-pejst", pošto već govorimo o računarima.
Isto je i neproduktivna kritika – vi menjate zakone. Generalna ideja je da se zakoni sa teškoćama donose tamo gde je predlagač, i da ova Skupština postoji da ih mi menjamo. Zato i postoji Skupština.
Znam da poslanici koji negoduju i dobacuju, rade to s razlogom, jer ne znaju. Malopre smo čuli da Vlada vodi fiskalnu i monetarnu politiku. Ne vodi. Vlada vodi fiskalnu politiku, a NBS vodi monetarnu politiku.
(Zoran Krasić, sa mesta: A MMF?)
54/1 MP/TĐ 19,55-20,05
Molim vas da ne dobacujete. Ja mogu sa vama i uz dobacivanje, nije nikakav problem. Nije mi teško da sve informacije koje imamo podelimo i da zajedno napravimo bolje. Dakle, Vlada je odgovorna za fiskalnu politiku sa našom podrškom. Narodna banka je odgovorna za monetarnu politiku, nezavisno telo. MMF, u saradnji sa Narodnom bankom i sa Vladom, vodi računa o rejtingu naše zemlje kada je u pitanju fiskalna i monetarna odgovornost. Dobra vest je da je u ovom regionu Srbija ocenjena kao zemlja sa izuzetnom fiskalnom odgovornošću.
Molim vas da sve ovo što govorim u prilog amandmana nijednog trenutka ne shvatite da hvalim Vladu i moji prijatelji koji su članovi Vlade tačno znaju da to ne činim, jer to se ne radi, to te nauče da se ne hvali onaj koga podržavaš, niti da smatram da je sistem PDV bez mana, pogotovo ako pitate one koji PDV moraju da plaćaju. Oni će vam brzo izlistati na koji način imaju teškoća da PDV plate i šta imaju protiv u strukturi onih koji treba da vrše i da kontrolišu naplatu PDV.
Ali, ono na šta želim da obratim pažnju u zahtevu i predlogu da se podrži ovaj amandman, moja molba i apel je da se slušamo kada kritikujemo ono što neki drugi ljudi rade. Dakle, ako kažete u kritici, ili ono što smatrate da zovete kritikom, traže da zadrže PDV na 8%, vidi, oni slušaju javnost u Srbiji, onda mi imamo problem sa elementarnim znanjem o tome kakav je značaj javnosti za političke stranke, za poslaničke grupe ili za Vladu.
Kada može da prođe amandman u Skupštini? Kada se opozicija i vladajuća većina o tome dogovore. Koliko je amandmana opozicija do sada predložila? Jedan više od vladajuće većine, a da je Vlada usvojila. To je vama dokaz da Vlada ne zna šta radi. Meni je dokaz da nas ima dovoljno sa strane vladajuće većine koja će uvek podržati amandman koji predloži bilo ko iz opozicije, založiti se za taj amandman i pred Vladom i na sednici Narodne skupštine, taman ako javnost podržava takav amandman opozicije ili ne. Zgodilo se da imamo amandman oko kog se slažemo, to je naš zahtev da PDV na računare ostane 8%.
Posebna tema, time završavam, je što bih ja volela javno slušanje svih nas koji sebe smatramo znalcima i svih onih koji su stvarno znalci o onome što se nekada zvalo trgovačka marža, a što sada izgleda da ne postoji, samo naizgled, a u stvari je cena koju ne može da kontroliše Vlada i ne treba da kontroliše Vlada, ali mi narodni poslanici možemo da popričamo o tome da li je u redu i da li možemo možda mi nešto da promenimo u načinu na koji trgovci zarađuju nezavisno od PDV i nezavisno od propisa koje Vlada donosi fiskalnom politikom. Hvala vam.

Želim da koristim pravo na repliku zbog toga što je pogrešno citiran razgovor koji je narodna poslanica prenela javnosti kao netačan i proizvoljan. Dakle, na pitanje o ministarki Diani Dragutinović i na pitanje zašto nije prisutna trenutno u sali, rekla sam – ne postoji čvrsta obaveza po Poslovniku i dosadašnje prisustvo svih ministara je zajednički napor Vlade i opozicije za kontrolu izvršne vlasti.
Ukoliko to neko želi da prevede u dobru volju, može. Ali, ne može bez toga da ja kažem da je to neistina. Princip rada koji je prvo predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, ustanovila u saradnji sa Vladom, u pokušaju i u želji da se izgradi partnerski odnos kojim Skupština kontroliše Vladu, ja se nadam da će biti nastavljen, jednako tako kao i činjenica da predstavnik Vlade koji je ovlašćen da predstavlja Vladu na sednici Narodne skupštine, može da izađe sa sednice Narodne skupštine kao i bilo koji drugi i da to nije kršenje Poslovnika.
Insistiranje na tome da se na netačan, proizvoljan i interpretativan način prenose razgovori kojima se, a bila sam ubeđena da se radi o zajedničkoj želji opozicije i vladajuće većine, bez obzira ko bio trenutno tu, da se polako uspostavlja puna kontrolna funkcija Skupštine, očigledno meni daje poruku da opozicija ne želi da nam bude partner u tome. Ali, mi ćemo istrajati. Ova vlada će biti kontrolisana i ministri će zakone braniti, u skladu sa Poslovnikom.

Deset minuta i 20 sekundi iskorišćeno je od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Miloš Aligrudić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Milica Radović ima reč.

Četiri minuta i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Sedam minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč?

Na član 2. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".

Da li neko želi reč?

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe, čime je celokupno vreme koje je na raspolaganju iskorišćeno i još dva minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? Da, narodni poslani Aleksandar Martinović.