Zahvaljujem, predsedavajući.
Nesumnjivo je da je izbor javnih tužilaca izuzetno važno pitanje za jednu zemlju koja ima toliko puno problema u funkcionisanju pravosuđa. Mi danas treba da donesemo odluku koja predstavlja najozbiljniji izbor za nosioce javnotužilačke funkcije još od početka reforme pravosuđa 2010. godine. Bira se njih 85, među kojima i tužioci za organizovani kriminal i ratne zločine.
One koje danas izaberemo imaće mandat šest godina, oni će dakle, voditi u ovoj zemlji borbu protiv kriminala, borbu protiv korupcije, treba da doprinesu zaštiti ljudskih, građanskih prava svakog člana ovog društva. Dakle, jako mnogo zavisi od ove naše današnje odluke.
Mene je malo zbunilo izlaganje malopređašnje gospodina ministra, kada je govorio o razlici između samostalnosti i nezavisnosti javnotužilačke funkcije. Mi smo tu debatu o samostalnosti i nezavisnosti imali kad smo govorili o Narodnoj banci, još kad je SNS došla na vlast 2012. godine. To je bio jedan od prvih zakona i bojim se da ćete se prisetiti da je samostalnost tada morala biti zapravo tumačena više kao nezavisnost, a ne kao neka samostalnost koja je neka posebna kategorija.
Vezano s tim, kolega Homen je govorio o tome u kom pravcu bi trebalo da se kreće procedura izbora javnih tužilaca, imajući u vidu preporuke i Evropske komisije i Venecijanske komisije ako imaju za cilj da našu pravnu državu, vladavinu prava dovedu u neki evropski standard.
Tačno je, da je ovo što mi danas treba da uradimo u skladu sa sadašnjim propisima, sadašnjim Ustavom itd, i to nema spora. Ja mislim da ni kolega Homen nije govorio da je to nešto drugačije, ali se postavlja pitanje – da li je to u svetlu onoga što mi moramo da uradimo? Dobar metod i dali smo mogli sada, da zapravo, napravimo jedan, rekla bih korak napred u toj proceduri u tom smislu da je Državno veće tužilaca nama poslalo po jednog kandidata za svaku funkciju kako bismo mi znali šta sama struka najbolje misli i najviše misli o ovim kandidatima. Zašto? Onda bismo mi bili lišeni situacije da danas donosimo jednu manje ili više političku odluku, jer mi ćemo danas doneti političku odluku ko će biti tužilac od ovih kandidata koji su predloženi.
Državno veće tužilaca se u skladu sa zakonom pridržavalo kriterijuma i Pravilnika koji je donet. Udruženje tužilaca je iznelo mnoge kritike na sam proces uvodeći jedno pitanje da li je subjektivni kriterijum zapravo imao dominantan uticaj u određivanju novih kandidata. Mi to ne znamo, nedovoljno transparentno.
S druge strane, postavlja se pitanje, pošto Državno veće tužilaca je bilo dužno da se pridržava kriterijuma, ne znamo na koji način, na osnovu kojih kriterijuma je Vlada utvrdila kandidate kako ih je utvrdila, odnosno ovo što nam je predložila kao predloge, na osnovu kojih kriterijuma je to učinila? Ako ne budemo imali transparentno objašnjenje zbog čega su neki kandidati predloženi, mi imamo osnovanu sumnju da neke odluke možemo doneti vrlo arbitrarno, dakle, kao čisto političke ko će biti javni tužilac u nekom gradu ili nekom mestu.
E, sada ministar nam je ovde govorio, naravno kao profesor Pravnog fakulteta, on vrlo često ulazi u jednu razumljivu, ja bih rekla čak potrebu da nam objasni pravni sistem i pravna pravila i ja tu nemam ništa protiv i mogu sa njim mnogo da se saglasim, ali imam jedno pitanje – da li je gospodin ministar učestvovao u izradi, u pregovorima o poglavlju 23. koje kaže sledeće, a pro po ove nezavisnosti, odnosno samostalnosti javnotužilačke funkcije – preporuka iz izveštaja o skriningu tačka 1.1.1. uz podršku spoljnih eksperata Srbija bi trebalo da izvrši temeljnu analizu postojećih rešenja, mogućih amandmana na Ustav, imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije i evropske standarde, obezbeđujući nezavisnost i odgovornost pravosuđa u kome se ne pravi ta razlika između sudstva i javnog tužilaštva, promene bi između ostalog trebalo da obuhvate sledeće: sistem odabira, predlaganja izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca bi trebalo da bude nezavistan od političkog uticaja.
Pa se kaže šta treba da bude rezultat sprovođenja istrage, kakav će biti indikator uticaja, gde kaže – sudije i tužioci se biraju na osnovu stručnosti i učinka što u celini ima pozitivan uticaj na kvalitet i efikasnost pravosuđa itd. neću čitati dalje, ali hoću da govorim sledeće.
Da li smo se mi obavezali da ćemo u tom pravcu da idemo? Ako smo se obavezali, da li znamo da li su nam poznati rokovi kada ovo hoćemo da uradimo? Moguće je da postoji neka reforma pravosuđa i strategije reforme pravosuđa koja je drugačija, ali ovo je finalna verzija akcionog plana za poglavlje 23. Meni sada to nije jasno, da li ćemo mi i dalje da držimo to samostalno javno tužilaštvo kakvu zastupa ideju gospodin ministar ili ćemo da sprovodimo akcioni plan za poglavlje 23? Šta zapravo hoće Vlada da uradi u reformi pravosuđa? Mislim da je za sve nas i za građane Srbije to ključno pitanje.
Da li ono što smo tokom skrininga i tokom akcionog plana rekli našim sagovornicima u EU, da nameravamo da uradimo, da li je to stvarno ili nije stvarno? Dakle, u tom smislu za nas bi bilo važno da smo možda kao što je i kolega Homen rekao, u ovom izboru tužilaca napravili jedan korak napred u tome da je taj izbor javnih tužilaca lišen političkog uticaja u najvećoj mogućoj meri, imajući u vidu da je sadašnji Ustav i sadašnji zakon ovakav kakav jeste.
Ono što je za nas takođe pitanje – zbog čega nema kandidata za skoro oko 30 javnotužilačkih pozicija? Zbog čega se to desilo? Dakle, ono što mi danas treba da uradimo s obzirom da nije bilo dovoljno transparentnog pristupa i postupka u onome što nam j Vlada predložila, s obzirom da se ni odbor nadležni nije izjasnio o kandidatima, nego je samo prosledio predlog, ako dobro razumem, onda mi danas donosimo par ekselans političku odluku o tome koje ćemo kandidate za javne tužioce izabrati.
Dakle, ono što je tačno, to je da evropski standardi zahtevaju da se Narodna skupština što pre isključi iz procesa izbora nisilaca pravosudnih sudija, a da ne govorimo o tome da se naravno izvršna vlast iz tog postupka treba isključiti. To je nešto što je u interesu našeg približavanja i EU.
U Srbiji je znamo svi, oduvek važio princip kadija te tuži, kadija ti sudi, to je princip koji nikako da pobedimo i nikako da uvedemo pravnu državu i vladavinu prava. Mi znamo da je u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku već treći put za redom jedna od ozbiljnih kritika curenje informacija iz istraga koje dolaze u tabloide i kojima se u ogromnom broju slučajeva ugrožavaju pojedinačna prava građana, pretpostavka nevinosti dovodi u pitanje.
Za nas je najvažnije pitanje – da li će se ovim predloženim rešenjima, da li će ovi predloženi kandidati i politička odluka koju vi danas, kao većina budete doneli, da li će se preseći taj trougao koji postoji između policije i tužilaštva sa jedne strane i tabloida sa druge strane i naravno izvršne vlasti.
Jer ako se to ne bude desilo, ukoliko i naša policija i naše tužilaštvo, čast izuzecima budu i dalje na stalnoj vezi za pres službom SNS, bojim se da nećemo napraviti korak napred i da nećemo imati garantovanu nezavisnost, odnosno samostalnost javno tužilačke funkcije, a samim tim da ni naša borba za pravnu državu protiv korupcije, za zaštitu ljudskih i građanskih prava neće dati dobar rezultat.