Mislim da koleginica nije upoznata sa rešenjima ministra Velimira Ilića od 6. novembra 2012. godine kojima su poništena rešenja o rušenju objekata koja je izdala lokalna vlast u vreme kada je gradonačelnik bio Jovan Marković.
U vreme dok je Jovan Marković bio gradonačelnik pokrenuta je procedura za rušenje i uklanjanje desetine objekata. Svake godine je akcija za čišćenje jezera u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ i utrošeno je više stotina hiljada dinara itd.
Prema tome, govorite nešto što je proizvoljno i što ne odgovara stvarnom stanju stvari. Hvala.

Gospodine predsedavajući, koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Koleginica Gordana Čomić podnela je sledeći amandman na član 5, kojim predviđa da se ne dozvoli ozakonjenje i u sledećim slučajevima – kada je objekat izgrađen, odnosno rekonstruisan u pogledu namene i spratnosti objekta, kao i udaljenja od susednih objekata protivno uslovima propisanim planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, i ako izgrađen, odnosno rekonstruisan je tako da je visina objekta veća od visine propisane odredbama Pravilnika o opštim uslovima o parcelaciji itd.
Mislimo da je od velike važnosti ovaj amandman i da treba sprečiti, onemogućiti ozakonjenje objekata koji su bespravno zidani na ovaj način, zato što se tu, pre svega, radi, gotovo po pravilu, o visokim objektima, višim objektima. Dakle, to nisu kuće za stanovanje koje je izgradio jedan građanin za sebe, nego su to obično zgrade veće spratnosti, namenjene tržištu. Tu se radi o investitorima, o raznim poslovnim ljudima koji su računali na to da će, ukoliko budu gradili mimo pravila, mimo zakona objekte veće spratnosti, jednog dana dobiti ozakonjenje.
Ukoliko ne budemo usvojili ovaj amandman, zapravo ćemo dati zeleno svetlo da se slična praksa nastavi i ubuduće.
Ponavljam, DS se zalaže za to da se ozakoni bespravna gradnja svima onima čije je stanovanje rešeno izgradnjom kuća od 60 do 100 kvadrata, ali ne prihvatiti ovaj amandman znači podstaći istu praksu i u budućnosti. Veoma veliki broj građana, pre svega u velikim gradovima, koji su gradili u skladu sa zakonom, koji su dobili dozvole, koji su poštovali pravila, urbanističke uslove, itd, ugroženi su i vrednost njihove imovine je ugrožena vrlo često bespravnom gradnjom u njihovoj neposrednoj okolini. Dakle, oni su postupali u skladu sa zakonom, gradili su u skladu sa pravilima, a oni koji nisu sada će dobiti ozakonjenje objekata visoke, velike spratnosti i time zapravo omogućiti da imovina onih koji su gradili u skladu sa zakonom izgubi na vrednosti.
Veoma veliki broj građana je povređen tom praksom i njihovi interesi su povređeni i mislimo da, ukoliko bismo usvojili ovaj amandman koleginice Čomić, time bismo zaštitili jednaka prava građana. Hvala vam.

Koristim vreme ovlašćenog.
Gospođa Čomić podnela je amandman na član 7. stav 7, za koji predlaže da se menja i da glasi tako što će se reći da oni objekti koji su izgrađeni posle 1. novembra 2013. godine nisu predmet ozakonjenja. To je suština ovog amandmana. Po našem mišljenju, ovo je izuzetno dobar amandman zbog toga što je neprihvatljivo da se ozakonjuju oni objekti koji su građeni posle donošenja Zakona o legalizaciji. To bi značilo da su zapravo oni koji su bespravno gradili tada, posle 2013. godine, znali da taj zakon neće biti primenjen.
E, sad je moje pitanje, pošto ovde neko optužuje DS da nije primenila zakone koje je donosila, ja pitam – a šta je smetalo SNS da primeni Zakon o legalizaciji koji je donet 2013. godine? Koliko im je trebalo vremena da budu na vlasti, da počnu da rešavaju problem bespravne radnje? Do sada smo izbrojali tri i po godine.
Znači, naš je stav da oni objekti koji su izgrađeni posle 1. novembra 2013. godine, kada je donet Zakon o legalizaciji, ne treba da budu ozakonjeni, da budu predmet ovog postupka.

Vreme predstavnika.
Dakle, obrazloženje kojim je odbijen ovaj naš amandman na član 8. ne želim da komentarišem. Mi smo tražili ovim amandmanom da predmet ozakonjenja može biti objekat koji ima spratnost propisanu važećim planskim dokumentom. U odgovoru kojim je odbijen ovaj amandman rečeno je da će biti prihvaćen amandman jednog narodnog poslanika, kojim je jedinici lokalne samouprave dato ovlašćenje da odredi maksimalnu spratnost objekta u određenoj celini, zoni itd.
Vidite, mi ne mislimo da je ovo dobro rešenje. Mi jesmo za decentralizaciju, jesmo za to da lokalne samouprave imaju ključne uloge u regulisanju života i rada, privređivanja u lokalnim zajednicama, ali mislimo da u ovakvoj oblasti kao što je legalizacija, ozakonjenje, ovo nije dobro rešenje. Ovakav amandman, koji ste vi spremni da usvojite, zapravo će stvoriti novi prostor za korupciju iz sledećeg razloga. Po našem mišljenju, lokalne samouprave će imati mnogo manje kapaciteta da se odupru pritiscima investitora koji su zidali objekte veće spratnosti bespravno, nego što bi to bio slučaj da je zakonom predviđena maksimalna spratnost jednog objekta koji može biti ozakonjen kao bespravan. Dakle, biće transparentnost manja, nećemo znati šta se gde dešava i kako se odvijaju postupci.
Mislim da će biti, ono što sam govorila i u načelnoj raspravi, ovim dodatno povećan prostor za diskreciono odlučivanje u ovim postupcima, u određivanju pravila, na kraju krajeva, i da ćemo time imati jednu neujednačenu praksu i jako mnogo novih privilegija, a da će cela stvar biti u priličnoj meri sakrivena od javnosti jer će tako decentralizovani kapaciteti lokalnih samouprava zapravo stvoriti jednu nedovoljno osvetljenu, da će ceo postupak ozakonjenja na taj način biti nedovoljno osvetljen. Time se potvrđuje ono što smo govorili, da je ovaj zakon i nepravičan, da ljudi neće imati jednake mogućnosti ozakonjenja, da se ovim zapravo diskriminišu oni koji su bespravno gradili i da se otvara novi prostor za korupciju. To je naše duboko ubeđenje.
To što vi pričate o korupciji u DS, to stvarno je već, kako da vam kažem, postalo negde i anahrono, zato što ste vi na vlasti već tri i po godine.

Ja razumem da ste vi dobili izbore 2012. godine, neću da pričam o borbi protiv korupcije, ali to danas više kod građana Srbije unazad tri i po godine…

Dakle, zaključiću samo jednom rečenicom. Da ta priča o korupciji i DS kod građana više ne prolazi, s obzirom da je prošlo tri i po godine od trenutka kada ste vi na vlasti i više vam niko ne veruje u borbu protiv korupcije.

Samo da zamolim kolege iz SNS da se ne bave oni DS-om. Imamo mi svog predsednika i znamo šta radimo.
Što se tiče borbe protiv korupcije, DS ne beži ni na koji način od onoga što je utvrđivanje odgovornosti svakog pojedinca, bilo da je pripadao DS-u ili bilo kojoj drugoj političkoj organizaciji ili učestvovao u vlasti, ali to stvarno jeste pitanje za sud i za nadležne pravosudne organe. Dakle, licitiranje ovde o ovim ili onim zaista nije mesto ni u ovom parlamentu, ne doprinosi našoj raspravi i ne doprinosi, na kraju krajeva, dostojanstvu parlamenta da se na taj način jedni drugima obraćamo.
Prema tome, volela bih da se zaista argumentima suprotstavljamo jedni drugima, ja sam vrlo sklona uvek da prihvatim argumente svojih sagovornika i verujem da ste vi to isto. Prema tome, ono što smo mi tvrdili samo, to je da ovo rešenje kada ne prihvatite naš amandman, a prihvatite amandman da će lokalne samouprave utvrđivati spratnost objekata, da će to povećati korupciju. To će se pokazati tačnim u praksi. Vi možete to da negirate sada, ali praksa će to pokazati. Nama je žao zbog toga. Mi bismo voleli, ja bih lično volela i moje kolege, da takvih praksi više ne bude i da nemamo korupciju u Srbiji. Dakle, mi se za to zaista zalažemo, iskreno. Verujem da nam je to svima zajednički interes i da je to onaj javni interes o kojem govorite u članu 3, kada kažete – javni interes je ozakonjenje bespravno podignutih objekata. Hvala.

Borba protiv korupcije ima mnogo faza. Prva faza je da donesete zakon. Druga faza je da osnujete i obezbedite uslove za rad Agenciji za borbu protiv korupcije. Sve je to uradila Demokratska stranka. Naravno, bilo je potrebno doneti strategiju, itd. Ali, ne možete sve doneti u jednom mandatu. Možda je bilo nešto sporosti, možda je ta sporost bila delimično i zbog toga što smo imali jednu opoziciju koja je bila takva da se vrlo teško kretalo napred u nekim evropskim reformama, možda smo kasnili zbog toga što su neke stranke koje su prethodno bile mnogo brojnije u ovom parlamentu tokom prve dekade 21. veka zapravo onemogućavale vrlo veliku želju za ubrzavanjem tih procesa, sve to stoji.
Ali, ono što je sada pitanje, to je – kakve mi sada zakone donosimo i kakva rešenja sada predviđamo, jer ćemo te zakone primenjivati i u lokalnoj samoupravi i u centralnim republičkim organima i to je sada bitno pitanje. A o prošlosti su građani dali svoj sud, 2012. i 2014. godine. Ali, daće i vama ponovo na izborima.
Znači, ovaj zakon će biti izvor nove korupcije. To je ono što mi tvrdimo i to će građani videti. A onda ćemo izvući ko je šta u ovoj raspravi govorio.

Oko kašnjenja i bilo čega, ja sam samo rekla da smo mi doneli zakon, da smo stvorili uslove za borbu protiv korupcije. Stvorili smo Agenciju za borbu protiv korupcije. Doneli smo Zakon o sprečavanju sukoba interesa, itd.
Zašto danas piše progres u Izveštaju o napretku Evropske komisije da Vlada Srbije kasni sa donošenjem preciznijeg zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije? Prema tome, i vi imate neka kašnjenja iz nekih razloga koje verovatno smatrate opravdanim. Ja vam samo kažem da se to može desiti.
Ali, ono što je pitanje danas jeste da li ćemo imati više korupcije sa ovim zakonom o ozakonjenju? Mi tvrdimo da ćemo imati.

Ko malo bolje poznaje proces evropskih integracija i proces pristupanja zna da se reforme odvijaju fazno i da se tokom pristupanja, prvo pridruživanja a onda pristupanja Evropskoj uniji, neki zakoni, naravno, unapređuju, zbog toga što ne možete odmah doneti zakon koji će biti na nivou onoga što je u EU potpuni standard, nego se ti standardi uvode postepeno.
Prva stvar je da formirate institucije, da im obezbedite da rade, itd. To smo mi uradili i to ja naglašavam kad govorim o Agenciji za borbu protiv korupcije i za prve zakone koje smo u tom segmentu doneli. Čvrsto stojim pri tome da je Demokratska stranka imala ozbiljnu nameru i ozbiljnu reformu u tom segmentu.
Ono što je važno, to je da znamo da i vi morate unaprediti taj zakon, kao što ga je Hrvatska unapređivala. Ja mislim da je strategiju pet ili šest puta menjala i dorađivala, kao i akcione planove. To je prosto normalno u procesu pristupanja i to je nešto što verujem da će kolege iz SNS prihvatiti vremenom.

Hvala.
Oko bacanja peska u oči, molila bih samo da neko odgovori – zbog čega od 2013. godine nije bilo napretka u primeni Zakona o legalizaciji? Zašto vam je trebalo toliko vremena da počnete taj posao? Što niste primenjivali Zakon od 2013. godine, odnosno od 2012. godine, od kad ste na vlasti? To je glavno pitanje u ovom trenutku. Ne morate više ići pet, šest, 15 godina unazad. Znači, za vas je pitanje – zašto ga niste primenjivali? To je vrlo važno i ključno pitanje. Zbog toga ne znamo da li možemo da vam verujemo i da li građani Srbije mogu da vam veruju da ćete i ovaj zakon primenjivati. To je za nas ključno pitanje.

Dve godine se nije maklo dalje u primeni tog zakona iz 2013. godine. To je suštinska stvar.
Druga stvar, ono što mi tvrdimo jeste da će ovaj zakon proizvesti takvu diskriminaciju i takvo nejednako postupanja i dovesti građane, investitore u toliko nejednak položaj da će, bojim se, Ustavni sud teško moći da se odupre jednoj pravničkoj logici da na isti način oceni i ovaj zakon.
Ja imam sledeće pitanje – šta ćete raditi kad vam se obrati investitor koji je npr. tokom prošlog meseca platio naknadu za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa propisima koji se plaćaju? Hajde da uzmemo neku od beogradskih centralnih opština ili centar Novog Sada ili centar Niša, nije bitno, koji je platio ono što se plaća kad želi neko da gradi u skladu sa zakonom i kad za istu tu kvadraturu, recimo od 1000 do 1500 kvadrata, ako neko gradi objekat za tržište, sada za bespravno podignuti objekat investitor ima da plati taksu do četiri i po, odnosno 10.000 evra u ovom trenutku, po predlogu vašeg zakona. Šta ćete raditi kada vam se taj investitor koji je u skladu sa zakonom gradio i dobio dozvolu obrati za povraćaj sredstava, odnosno šta ćete raditi kada Evropski sud za ljudska prava utvrdi da građani nisu u jednakom položaju u Republici Srbiji? Da li ćete morati ta sredstva da vratite?

Meni je žao, ovo je poslednji od naših amandman, ali ni on nije prihvaćen. Želela bih da kažem samo da je neprihvatanjem ovih naših amandmana propuštena prilika da se dobar deo ovog zakona poboljša, unapredi i da se spreče nastupanja onih negativnih posledica koje mi predviđamo u ovom zakonu. Ja ću ih samo još ukratko ponoviti treći put. To su: ovaj zakon dovodi u neravnopravan položaj građane Srbije i ovaj zakon neće biti lako primenjiv, s obzirom na velike obaveze koje daje lokalnim samoupravama, a da ne povećava ni sredstva u kontekstu zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Ne verujemo da će biti moguće da se u ovako kratkom vremenu ovaj posao završi. I, ono što je najvažnije, ovaj zakon sadrži opasne koruptivne elemente i mislimo da ima prostor za novu korupciju. Ovaj zakon stvara novu klasu bogataša i to će biti vidljivo u periodu koji dolazi.

Dakle, šteta što Vlada nije prihvatila ovaj amandman poslanika Veselinovića. Mi ćemo glasati za njega zato što on predlaže da Narodna skupština preko nadležnog odbora razmatra godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona.
S obzirom da smo rekli, vi ste predložili da ovaj zakon ima značaj javnog interesa za Srbiju, bilo bi sasvim normalno da ste prihvatili ovaj amandman i da Skupština zaista na poseban način prati efekte primene ovog zakona.
Mi ćemo, naravno, pratiti primenu ovog zakona, jer očekujemo da će primena ovog zakona imati vrlo loše posledice u praksi. I ono što smo već istakli tokom načelne rasprave, što smo istakli povodom svih amandmana o kojima smo danas govorili, od kojih nijedan niste prihvatili, mi smo u najboljoj nameri te amandmane podneli, s obzirom da smo želeli da doprinesemo poboljšanju ovog zakona i želeli smo da doprinesemo upravo umanjenju onih negativnih efekata ovog zakona koji su da je ovaj zakon nepravičan, da dovodi u neravnopravan položaj građane Srbije, da stvara novu klasu bogataša i ekstra-profitera kojima ćete ogromnu količinu novca ostaviti u džepu umesto da bude u državnoj kasi, čime ćete onemogućiti zapravo izgradnju infrastrukture i kapaciteta infrasturkturnih u našim gradovima i opštinama, jer će jako veliki broj sredstava biti van državnog, odnosno lokalnog budžeta.
Smatramo da ovaj zakon nije primenjiv i da će se to pokazati u praksi. Zato nam je žao što neće biti poseban postupak za kontrolu primene ovog zakona. Lokalna samouprava nema kapacitet da primeni ovaj zakon. Mali je broj građevinskih inspektora. Ovim zakonom ste utvrdili da nisu potrebna dodatna sredstva za primenu ovog zakona, što nije tačno. Pokazaće da su potrebna dodatna sredstva. Ministarka Udovički je pre neki dan rekla da se smanjuju izdvajanja za lokalnu samoupravu. Postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Broj građevinskih inspektora koji sada postoje u našim gradovima i opštinama nije u stanju da ovaj posao izvede do kraja.
Ponavljam, ima oko 40 opština i gradova u Srbiji koji nemaju građevinskog inspektora. Nije jasno ko će ovaj posao uraditi.
S obzirom na nepravičnost i na to da ovaj zakon dovodi u neravnopravnost veliki broj građana Srbije, mi se slažemo da 80% bespravno podignutih objekata su oni koji su građani zidali za svoje stanovanje i to su uglavnom i siromašniji građani i njima je potrebno izaći u susret. Oni su i do sada imali prilično povoljne uslove za legalizaciju. Njih je oko 80% ili, da kažem, oko milion i 200 hiljada. Za nas je problem šta je sa onih 20%? Onih 300 hiljada bespravno podignutih objekata za nas su problem u ovom zakonu, jer su to ljudi, uglavnom, većinom koji su zidali bespravno objekte za tržište, koji su, znači, hteli da time naprave profit.
Danas smo govorili o tome koliki će broj zgrada koji su premašili spratnost, predviđenu planskim…

… dobiti ozakonjenje. Na ovaj način uvodi se jedan novi prostor za korupciju i u fazi primene ovog zakona imaćemo priliku to da pratimo i u Skupštini i u lokalnim samoupravama. Demokratska stranka će tome pokloniti veliku pažnju.