Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo pred nama predlog jednog izuzetno važnog sistemskog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije, kojim bi trebalo pravno urediti međusobni odnos poslodavaca i zaposlenih, zakona koji je u pripremi već više od šest meseci i na kojem je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja zaista prilježno radilo, uvažavajući brojne sugestije, brojne predloge raznih zainteresovanih strana koje su bile prisutne u toku izrade ovog zakona.
Naime, beskrajnim angažovanjem ovde prisutnog ministra i njegovim strpljenjem vođeni su zaista intenzivni razgovori, dogovori i pregovori i sa jednim i sa drugim reprezentativnim sindikatom, vođeni su razgovori, dogovori i pregovori i sa udruženjima poslodavaca i kontakti i razgovori sa predstavnicima Međunarodne organizacije rada.
Rezultat svega toga je činjenica da mi danas pred sobom imamo jedan jako dobar zakon, mnogo bolji od ovog koji je trenutno na snazi.On će, kada ga u narednim danima, nadam se, ovde usvojimo, zameniti jedan, po opštoj oceni, veoma loš zakon, koji je donesen 2001. godine i koji je, znamo na koji način i pod kojim okolnostima, usvojen i izglasan.
Dakle, ovaj zakon stvara ambijent u kojem i zaposleni i poslodavci mogu biti sigurni da će njihov međusobni odnos biti dobro uređen, da će njihova prava i obaveze u radnom odnosu biti dobro zaštićene i da će na taj način moći da pristupe dogovaranju i ugovaranju koje predviđa ovaj zakon.
Šta predviđa ovaj zakon? Predviđa da se poslodavci i zaposleni dogovaraju način na koji će kraj svojih pregovora, kraj svojih dogovora krunisati kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu ili, u slučaju da se ne dogodi potpisivanje kolektivnog ugovora, oni će ga privremeno definisati pravilnikom o radu, koji će biti na snazi dok se ne postigne konačan dogovor između poslodavaca i zaposlenog i dok se taj konačan dogovor ne finalizuje potpisivanjem kolektivnog ugovora.
Dakle, ovaj zakon uvažava i sadrži sve direktive Evropske unije koje se tiču ove oblasti, sadrži sugestije i preporuke Međunarodne organizacije rada, kada je reč o ovoj oblasti koju uređuje ovaj zakon o radu. Ovaj zakon svojim sadržajem, zapravo, unapređuje dogovaranje, usaglašavanje interesa zaposlenih i poslodavaca, a to čini kroz unapređivanje postizanja dogovora i potpisivanje kolektivnog ugovora o radu. Ovaj zakon je i dobra osnova za unapređenje socijalnog dijaloga, samim tim je dobra osnova za zadovoljenje interesa i jednih i drugih, dakle, i poslodavaca i zaposlenih.
Zakonom se u 285 članova regulišu međusobna prava i obaveze, mnogo više članova od onog zakona koji je trenutno na snazi, što znači da ovaj zakon vrlo precizno i decidno uređuje prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca. Ovaj zakon ima tu prednost što će u startu dobiti i dobija epitet mnogo boljeg, neuporedivo boljeg zakona od onog koji je trenutno na snazi. Napredak je očit, napredak je veliki. Zaista nemamo razloga da ne razmotrimo ozbiljno danas ovaj zakon i da ga, verujem, vrlo brzo u ovoj skupštini i usvojimo.
Kada je reč o pravima i obavezama zaposlenih i poslodavaca, onda moramo reći nekoliko važnih stvari o ovom zakonu. Ovaj zakon zabranjuje svaku vrstu diskriminacije, bilo da ona počiva na verskoj, nacionalnoj, polnoj ili nekoj drugoj osnovi.
Ovaj zakon predviđa da zaposleni, u slučaju bilo kog osnova diskriminacije, ima pravo da traži zaštitu na sudu. U tom slučaju, sudski troškovi koji budu nastali kao posledica vođenja sudskog postupka, padaju na teret poslodavca.
Ovim zakonom, takođe, uređena su i prava radnika u slučaju promene statusa firme u kojoj radi: u slučaju prodaje firme, u slučaju odvajanja firme od jedne veće celine u kojoj je radnik do tada bio zaposlen. U tom slučaju, taj novi poslodavac ima, ovde je to zakonom predviđeno, obavezu da poštuje opšti akt potpisan između poslodavca i zaposlenih, najmanje godinu dana ili do trenutka dok taj opšti akt važi. Dakle, obezbeđen je kontinuitet važenja prava zaposlenog i u slučaju promene statusa ili odvajanja firme iz sastava prethodne veće firme.
Ovim zakonom, takođe, utvrđeno je i pravo zaposlenih kada se definiše višak zaposlenih. Šta to znači? Znači da zaposleni imaju pravo zaštite u tom slučaju. Poslodavac je, po Predlogu ovog zakona, obavezan da svoj predlog mera, pri utvrđivanju viška zaposlenih, dostavi na mišljenje reprezentativnom sindikatu čiji su zaposleni članovi i da svoj predlog mera, pri utvrđivanju viška zaposlenih, dostavi Nacionalnoj organizaciji za zapošljavanje.
Dakle, poslodavac je obavezan da u tom slučaju i definiše mere socijalnog programa za one radnike koji će, po tom predlogu programa, ostati višak. U potpunosti je time zaštićeno pravo zaposlenih da, i u slučaju da budu definisani kao višak, zadrže svoja prava i budu potpuno zaštićeni.
U slučaju stečaja, dakle u slučaju propasti firme, ovim zakonom se definiše, takođe, da radnici imaju pravo na nadoknadu. Uzeta je neka prosečna vrednost. Sugestije Evropske unije su bile da se ta nadoknada može kretati od tri do 18 prosečnih ličnih dohodaka. U Predlogu ovog zakona se kaže da zaposlenom, u slučaju stečaja firme, pripada nadoknada u iznosu od 9 prosečnih mesečnih zarada, s tim što ukoliko firma nije u stanju i nije u mogućnosti da mu to isplati, onda je ovim zakonom predviđeno osnivanje fonda solidarnosti, državnog fonda, koji će to učiniti, koji će isplatiti zaposlenom tih 9 ličnih dohodaka, a onda će država naći načina da iz stečajne mase nadoknadi, da refundira ono što je isplatila radniku koji je ostao na ulici zbog stečaja firme u kojoj je do tada radio.
Ono što je takođe dobro u Predlogu ovog zakona je da se, praktično, suzbija i bitno umanjuje rad na crno, jer je po ovom zakonu poslodavac obavezan da zaposlenom uruči fotokopiju o obaveznom socijalnom osiguranju. Znači da je obavezan da dokaže da je tog svog radnika prijavio i da taj radnik ne radi na crno.
Ono što je takođe dobro u ovom zakonu je činjenica da je poslodavac obavezan da obračunava zarade zaposlenog, čak i u slučaju da one nisu isplaćivane. Time se umnogome olakšava i skraćuje naknadni eventualni sudski postupak, kojim se utvrđuje kolike su obaveze poslodavca proistekle iz činjenice da nije plaćao ono što je bio obavezan da plaća, u slučaju da je do toga došlo.
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da, hvala. Ovim zakonom definiše se i pravo zaposlenih da na kraju godine, u slučaju da postoji dobit, imaju pravo na deobu te dobiti, u slučaju da dobro posluje firma, da oni imaju pravo da u skladu sa svojim doprinosom u tome i učestvuju.
Bez sumnje, reč je o nečemu što vredi i što treba podržati, pogotovo kada je reč o tome da se štite prava radnika, prava zaposlenih. Tako u odeljku u kome se govori o noćnom radu nijedan zaposleni ne može biti raspoređen na noćni rad ukoliko će mu to škoditi zdravlju i pre raspoređivanja na noćni rad obavezno je konsultovanje reprezentativnog sindikata, što do sada nije bilo.
Dalje, vidljiva je i značajna zaštita trudnica, vidljiva je i značajna zaštita invalida u ovom predlogu zakona. Sve ono što je bilo neophodno, a što je nedostajalo u važećoj verziji, ovde je definisano i veoma precizno uređeno.
Takođe, moramo reći da je zakon dobar kao ambijent, kao stvaranje zakonskog ambijenta za nešto što se zovu međusobna prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih. Ali, naravno, zakon o radu neće rešiti mnoge druge važne stvari. Da bi zakon o radu uređivao prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca, i zaposleni i poslodavac moraju imati posla. Zbog toga je ovaj zakon važan, jer izbalansirano uvažava, poštuje potrebe i zaposlenih i poslodavaca.
Ne odbija strani kapital koji nam je toliko jako potreban za pokretanje proizvodnje ovde u našoj državi. Klatno se ne prebacuje ni na jednu stranu previše, što je bio slučaj sa još uvek važećim zakonom, o čemu je ministar u svom uvodnom izlaganju i govorio.
Dakle, ovim zakonom su podjednako zadovoljni i zaposleni i poslodavci, ili su podjednako nezadovoljni i jedni i drugi. Kada je tako, onda možemo pretpostaviti da je zaista reč o dobrom zakonu.
Vlada se potrudila da nam pripremi jedan kvalitetan zakona, ali moram reći da mnoge stvari država takođe mora da uredi, koje se ne tiču ovog zakona. Recimo, zamoljen sam da danas za skupštinskom govornicom javno progovorim o mukama, o teškim višegodišnjim problemima zaposlenih u Vojnoj ustanovi Karađorđevo, nedaleko od Bačke Palanke.
Dakle, oko 460 zaposlenih u Vojnoj ustanovi Karađorđevo su već nekoliko godina prepušteni sami sebi. Država, odnosno vojska uopšte ne brine ni o Vojnoj ustanovi Karađorđevo, ni o zaposlenim u Vojnoj ustanovi Karađorđevo. Od nekada uzorne vojne ustanove, od nekada uzornog državnog dobra, sa 4.600 hektara obradive površine, od kojih je 800 hektara pod zalivnim sistemom, sa preko 2.800 hektara šuma, sa farmom junadi, farmom krava, farmom ovaca, ergelom, klanicom, lovstvom, šumarstvom, ugostiteljstvom, sve je to danas zaparloženo, zapušteno, zakorovljeno, niko o tome, tom nekad reprezentativnom, ogromnom kompleksu u srcu Vojvodine, ne vodi računa, sve to propada, a radnici, njih 460, na ivici su bede, upropašteni, nemaju egzistenciju, poslednju platu su primili 2002. godine.
Skrećem pažnju na ono što se ne uređuje ovim zakonom, ali o čemu svakako država vrlo brzo i odgovorno mora da povede računa, kao i o ovim ljudima, jer i oni su zaposleni, ali se ovim zakonom to ne definiše, ali i oni su naši sugrađani, oni su zaposleni, oni nešto rade, privređuju, a ne mogu da izdržavaju svoju porodicu. To je tema kojom, siguran sam, vrlo brzo mora da se pozabavi Vlada Republike Srbije.
Na kraju, zakon koji je pred nama je kvalitetan, značajan, sadržajan, definiše dobro prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca, bez sumnje je mnogo kvalitetniji i bez sumnje da će njegov kvalitet podići i eventualno usvajanje nekih od amandmana koji će biti u pojedinačnoj raspravi na dnevnom redu; zakonu će poslanički klub Srpski pokret obnove - Nova Srbija dati podršku, glasaćemo za njega, ubeđeni da tako stvaramo dobar zakonski ambijent i da tako pomažemo dobrom definisanju međusobnih prava i obaveza zaposlenih i njihovih poslodavaca. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospodine ministre, ali najpre gospodine predsedavajući zameram vam i reklamiram povredu Poslovnika, člana 97, jer se kaže da se ima govoriti u Narodnoj skupštini o onoj tački koja je na dnevnom redu.
Podsetiću vas, to je jedan osnov, a drugi osnov je taj što je pomenut u negativnom kontekstu Vuk Drašković, a koji je predsednik SPO-a, pa kao ovlašćeni govornik po ovoj tački dnevnog reda, a i kao čovek koji pripada poslaničkom klubu SPO-NS, naravno da ću reagovati.
Danas je na dnevnom redu ozbiljan, važan sistemski zakon o državljanstvu Republike Srbije i mi u ovom trenu jedan tako ozbiljan i važan zakon izvrgavamo ruglu i pokušavamo da se šegačimo sa njim, skrećući tu priču na neku drugu temu. Podsetiću vas da danas, ovom prilikom, nije na dnevnom redu utvrđivanje istine oko eventualnog atentata na predsednika Srbije Borisa Tadića, danas nije na dnevnom redu ni formiranje anketnog odbora oko eventualnog utvrđivanja istine oko eventualnog atentata, danas nije na dnevnom redu ni zavisna ni nezavisna komisija, danas ništa od toga nije na dnevnom redu, ali očigledno je neko našao motiv da se ponovo sa jednom tako ozbiljnom stvari, kakva se dogodila preksinoć, šegači.
Nemojte se čuditi uopšte što su ovi ljudi koji su danas pomenuti ovde, pa između ostalog i Vuk Drašković, izjavili to što su izjavili, jer u ne tako davnom vremenskom periodu imamo veoma gorko i loše iskustvo sa brojnim atentatima, nažalost, u najvećem delu uspešnim atentatima. Imamo iskustvo da je i onaj neverovatno tragičan zločin na Ibarskoj magistrali prvo okarakterisan kao obična saobraćajna nesreća u kojoj, eto, jedan kamion je slučajno ...
(Predsedavajući: Gospodine Živkucin, kakve to ima veze sa temom?)
... pobio one silne ljude. Mi nećemo zaboraviti ni obrazloženje da je Dejan Milenković – Bagzi pušten uz obrazloženje da je, eto, trgovački putnik, pa bi možda bio uskraćen za koju dnevnicu i pušten je na slobodu...
(Predsedavajući: Gospodine Živkucin, kakve ovo veze ima sa replikom?)
... a, sada se čudimo zbog čega u ovoj državi ljudi govore i pretpostavljaju to što pretpostavljaju. Zbog toga što imamo tragično i žalosno iskustvo sa brojnim i još uvek nerazjašnjenim zločinima.
Gospodine predsedavajući, javio sam se po Poslovniku i mislim da ste ozbiljno povredili Poslovnik.