Znači, u delu obrazloženja, strana 2, kaže se ovako: "Takođe se  ovim izmenama predlaže da osnovicu za plaćanje doprinosa čini neto zarada uvećana samo za doprinose za socijalno osiguranje". Sada se ona uvećava  i za iznos poreza, što će nužno usloviti korekciju stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje, sa 8,6 na 9,7%, odnosno o ukupnom iznosu  za osiguranika i poslodavca sa 17,2 na 19,4%.
Da li je veće 17,2 ili 19,4, vi odlučite, ali ovo piše u materijalu u Predlogu zakona, kao što i piše u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, u delu obrazloženja, zadnji pasus, da se stopa povećava sa 14,10 na 16%. Ovo je zakon koji je dat Skupštini Srbije. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovane dame, poslanici, Zakon o javnim prihodima i rashodima je na dnevnom redu. To je jedan od ključnih zakona. To je zakon koji kontroliše usmeravanje i korišćenje sredstava koja idu ka budžetu i iz budžeta. Ovim zakonom je predviđena njihova kontrola i usmeravanje.
Odbor za finansije se bavio ovim zakonom i na samom Odboru je došlo do dosta izmena, pa ću vam sada skrenuti pažnju na dve stvari koje Srpski pokret obnove zamera ovom zakonu.
U Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima došlo je do velikog povećanja javnih prihoda. Oni se sada uzimaju, prihodi i od prodaje pokretnih stvari u državnoj svojini, prihodi od kamate na plasmane novčanih sredstava, prihodi od koncesione naknade i naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa Zakonom, prihodi ostvareni od prodaje državnog kapitala, prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini.
Ono što mi možemo zameriti ovim novim prihodima je prihod koji se ostvaruje davanjem u zakup i to deo prihoda. Taj deo prihoda je određen veličnom stope amortizacije i znači, deo prihoda koji lokalne opštine ostvaruju izdavanjem lokala, moraće sada da ide budžetu Republike Srbije. Smatramo da je taj prihod trebalo da ostane u opštinama, onamo gde se i ostvaruje.
Druga tačka koja je po nama sporna u ovom zakonu, a mi smo predložili i amandmanom njeno rešavanje, je član 89a. člana Zakona 29. gde se kaže: "U kompenzacijama iz stava 1. ovog člana mogu učestvovati samo poreski obveznici koji imaju potraživanja od korisnika budžetskih sredstava".
Stupanjem na snagu ovog zakona mi ćemo imati veliki broj kompenzacija koje su započete a nisu završene. Samim tim što one nisu završene, ukoliko stupi na snagu ovaj član Zakona, one verovatno neće odgovarati ovom zakonu i neće se moći ni završiti, s obzirom da je kompenzacija način plaćanja na osnovu obaveza i potraživanja. Plašim se da će velika potraživanja ostati nepokrivena. Mi smo na ovaj zakon dali amandmane, pa ćemo kasnije i o njima. Hvala.

Zakon o  kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda je zakon neophodan svakoj zemlji, jer javni prihodi koji se naplaćuju moraju se i kontrolisati. Ovim zakonom se utvrđuju kriterijumi i načini, na koje službena lica, koja su određena od Republičke uprave javnih prihoda, vrše tu kontrolu. Nisu sporni kriterijumi i njihovi uslovi rada i nije sporna čak ni tačka, koja te ljude u članu 9. nagrađuje procentom, procenat od 25 povećava se na 50.
Sporno je što se u praksi mnogo puta pokazalo da ta kontrola nije objektivna, da nije adekvatna i da često ima političku notu. To se osobito primećuje kada se kontrolišu privatna preuzeća i kada su u pitanju društvena preduzeća. Svaka kontrola, kada je objektivna, kada je prava i kada je zastupljena po zakonu, kada se zakon primenjuje, kada se zapisnici poštuju, mora da se podrži. Ali, molim da se vodi računa da i društvene firme za prekršaj, koji je urađen, isti kao i u privatnim firmama, budu jednako kažnjene i jednako blokirani računi, da se tim zakonom predvidi plaćanje doprinosa jednako i jednim i drugim. Za sada iz prakse, iz iskustva dešavalo se da privatne firme budu one, koje podležu ovom zakonu, a društvene firme isključivo zbog političkih opredeljenja direktora budu mimoiđene ovim zakonom.

Zakon o porezu na dobit preduzeća je jako sličan i primio je osnovne elemente Zakona o porezu na dohodak građana, koji smo u ovoj skupštini usvojili juna meseca. Osnovna zamerka ovom zakonu je u nekoliko članova, koje ću ja pročitati i obrazložiti.

Član 2. kaže: "Ako se ulaganja ne vrše po dugoročnom planu na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju se samo stvarni troškovi izvršenih ulaganja, a ne i iznos rezervisanja." Do sada je bilo i rezervisanja, a sada se traže samo stvarni troškovi, znači, oni troškovi koji su ostvareni do 31. decembra. Samim tim ne dozvoljava se mogućnost planiranja i rezervisanja troškova za narednu godinu.

Član 7. predviđa smanjenje stope sa 25 na 20% i to podrazumeva da će se konačan obračun raditi po stopi od 25%, a akontacija u narednoj godini po 20%.

U članu 9. oslobađanja poreza na dobit preduzeća sada više nemaju bankarska, tehnička, finansijsko-tehnička i trgovinska preduzeća. Sada se govori o preduzećima i znači ni onu jednu godinu koju su imali sada više nemaju.

U jednom delu Zakona pravo na oslobađanje nemaju ni oni koji imaju prihod veći od 75 hiljada.

U članu 11. obvezniku koji izvrši ulaganje u osnovna sredstva u sopstvenu registracionu delatnost, u kupovinu akcija ili udela u postojećem pravnom licu ili u dugoročnim obveznicama javnog zajma umanjuje se poreska osnovica za visinu ulaganja, a najviše do 50%. Prethodni zakon je tu osnovicu umanjivao za 100% i to je bio jedan podsticaj ljudima da ulažu, da privređuju i da kupuju sredstva za rad.

U članu 60a. na nedovoljno razvijenim područjima predviđamo da se može plaćati porez na dobit i u paušalnom iznosu, samo ne vidimo kategorije koje bi to regulisale.

Ono što posebno zameram ovom zakonu i zbog čega ću insistirati da se glasa protiv je član 16. koji kaže: "Obveznik poreza dužan je da mesečne akontacije st. 1. i 2. ovog člana uveća za stopu rasta ukupne prihode u odnosu na prethodni mesec." Mi ovde razgovaramo o porezu na dobit. Dobit je kategorija koja ima veze sa prihodima, ali ne samo sa prihodima. Svi dobro znamo da je dobit nešto što se izvodi iz prihoda i rashoda. Znači, ne možemo oporezovati ni jedno preduzeće sa rastom prihoda, a da ne pogledamo rashode. Prihodi rastu, a srazmerno njima rastu i troškovi.

Primera radi, ako je u pitanju trgovinsko preduzeće i ono ima u jednom mesecu znatno povećanje prihoda, to znači da je ono kupilo robu i da je za tu robu dalo sredstva i da je nabavna vrednost te robe kategorija troška. Prema tome, svako drugo rešenje, rešenje koje bi pojačalo kontrolu Uprave prihoda, koje bi tražilo češće podnošenje poreskih bilansa ja bih prihvatila, a da se oporezujemo po prihodu, to ne može da se prihvati. Hvala.

Samo kratko. Ovaj zakon imao je nameru, to sam videla iz obrazloženja, da zaradu našim ljudima koji rade u inostranstvu prizna u visini zarade koju bi ostvarili da su radili u zemlji.

Ceneći da su se ti ljudi koji su otišli da rade u inostranstvu, odvojili od svoje porodice, da rade težak posao i da na tom poslu zarađuju mnogo više nego što bi zaradili u zemlji, poštujem što smo hteli ovim zakonom da im priznamo neku zaradu, ali smatram da u vremenu kada se budu opredelili ili kada budu morali da odu u penziju, da će biti oštećeni jer njihovu osnovicu za penzijsko i invalidsko osiguranje činiće mnogo manja zarada nego što su je oni zaradili. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ja sam Sanja Čeković, poslanik iz Negotina, poslanik SPO-a.
U iščekivanju ove sednice javnost je bila obaveštena, već je postojao dnevni red Treće sednice redovnog zasedanja Skupštine Srbije, o sadržaju dnevog reda i na udaru je bio Zakon o porezu na dohodak građana, a nešto malo kasnije došlo se i do saznanja da će se razmatrati i Zakon o izmenama i dopunama doprinosa Zakona za zdravstveno osiguranje. Da li je javnost bila neinformisana ili se niko nije bavio detaljno ovim predlogom zakona, tek u naslovima se samo govorilo da će doći do velikog rasterećenja privrede i privatnih preduzetnika. Da to nije tako, da nije došlo do rasterećenja, nego opterećenja, kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama poreza na dohodak građana, ja ću pokušati da vam i dokažem.
Član 5., koji menja visinu u procentualnom iznosu poreza na lična primanja, o njemu ćemo govoriti i o njegovom pozitivnom ili negativnom efektu, onda kada budemo obradili i Zakon o doprinosima, jer to su dva osnovna elementa koja čine cenu koštanja ličnog dohodka. On je ovim zakonom smanjen, ali koliko će nas koštati lični dohodak, to ćemo pod drugom tačkom dnevnog reda.
Imamo u članu 9. jednu vrlo neuobičajenu pojavi kada je u pitanju materija o kojoj danas razgovaramo. Zadnji stav kaže: "Ministar finansija bliže uređuje visinu i način utvrđivanja rashoda za dugoročno investiciono održavanje osnovnih sredstava koji se priznaju u poreskom bilansu". Društvena i privatna preduzeća dva puta godišnje rade, jedanput periodični obračun, a drugi put završni račun. Kakav će biti poslovni rezultat preduzeća umnogome svakako zavisi od odnosa troškova i prihoda. Kada će ministar odlučiti i zašto baš ministar, zašto se to ne reguliše Zakonom o računovodstvu, koliko će biti priznato u tom poreskom bilansu, mi zaista ne možemo da nagađamo onda kada pristupamo izradi završnih računa.
S obzirom da je to u direktnoj vezi sa poslovanjem preduzeća, molim da se ovaj član 9. precizira i da se precizno odredi, da bi ljudi znali sve potrebne veličine kada rade završne račune.
U članu 11. on je direktno vezan za olakšice i za smanjenje davanja, kako se to danas piše u novinama i govori po televiziji. Kaže - nema olakšica novim radnjama i tu isključivo samostalnim trgovinskim radnjama. Nove radnje svakako znate da su radnje koje tek počinju da obavljaju delatnost. Svaki privatan preduzetnik kada počinje da obavlja delatnost, on mora odnekud da dođe do sredstava da bi tu svoju samostalnu trgovinsku radnju napunio, obezbedio je robom i počeo sa radom. Svakako znate da postoje izvesne robe čija je marža Vladinom odlukom, određena i ne dolazi do slobodnog formiranja cena, pa se nadam da ne očekujete da ta samostalna trgovinska radnja, koja često puta može da bude locirana u jako malom objektu iz koje se izdržava cela porodica, ne može da ostvari toliku dobit da bi smo joj mi i tu olakšicu na kraju godine ukinuli, a nadam se da znate da samostalne trgovinske radnje Zakonom o radnim odnosima imaju obavezu da zaposle dva radnika. Na samom početku delatnosti, treba to izdržati gospodo, treba napuniti radnju, treba zaposliti radnika i treba čekati kraj godine i videti da li će se nešto zaraditi.
Član 12. - obveznik koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenu registrovanu delatnost, ovo znači da se isključivo vezuje za privatne preduzetnike-ulože u kupovinu akcija ili udela u postojećim pravnim licima ili u dugoročne obveznice javnog zajma - umanjuje mu se poreska osnovica za visinu ulaganja, a najviše do 50% od visine poreske osnovice. U zakonu koji je važio do danas, ta poreska osnovica se tim ljudima priznavala u iznosu od 100%.
Zašto je bitno govoriti o članu 12. Svako ko ulaže u osnovna sredstva, svako ko se bavi poslom proizvodnje, obično su to proizvođačke delatnosti koje kupuju osnovna sredstva, imaju jako malo, on daje nadu i obećava ovom društvu da će proširiti svoju delatnost i da će se tim poslom ozbiljno baviti. Da će se baviti tim poslom, da će ostvariti izvestan prihod i da će svakako uvećavanjem obima svog posla taj privrednik biti koristan i zaposliti još sigurno mnogo naše dece, koja se danas teško zapošljavaju. Zato, smatram da smanjenje poreske osnovice sa 100 na 50% ne obećava gospodo da smo mi ikoga rasteretili, nego smo ga mnogo opteretili.
Još bi vas samo ukratko sa jednim članom upoznala, a to je član 29. On se menja i glasi: "Obveznik je dužan da utvrđeni godišnji porez na dohodak građana plati u roku od 15 dana od dostavljanja poreskog rešenja". Uobičajeno je da se plati 15 dana po dobijanju rešenja. Svakako znate da imamo i poreskih obveznika koji imaju poremećaj u poslovanju i možda bi trebalo poslužiti se starim zakonom i dozvoliti tim ljudima da plate u ratama. Neka to budu dve ili tri rate. Znači, nije imalo potrebe da se član 155. Zakona menja. Ovim novim članom, što smo uradili da se plaća odmah, mi nismo predvideli šta će se desiti sa ljudima koji imaju preplatu poreza. Da li će republičke uprave javnih prihoda biti obavezne da taj porez vrate ili će postojati nekakav dogovor između korisnika i njih da se možda ta preplata preknjiži na nekom drugom mestu.
SPO neće glasati za ovu izmenu Zakona o porezu na dohodak građana, jer osnovna stvar u našem programu je da stimulišemo i pomažemo malim privrednicima. Hvala.

O Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje govorili smo pod tačkom 5., gde im nije bilo mesta, a, evo, konačno, sada smo došli do tog predloga zakona, pa je red da o njemu pričamo onako kako je u zakonu i predloženo.
Odbor za finansije na samoj sednici je dobio ovaj materijal i zaključak je bio da zbog ugroženosti najnižih zarada treba nešto uraditi i promeniti u stopama. Međutim, to nije urađeno, pa ćemo sada posmatrati zakon onakav kakav nam je i dat na usvajanje.
U Predlogu zakona se kaže: "Ovim zakonom predlaže se da se stopa doprinosa za zdravastveno osiguranje poveća sa 8,1% na 8,6%, odnosno za 0,6 procentnih poena. Pod a) Istovremeno predlažemo povećanje stope doprinsa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 12,8% na 14,1%, odnosno 1,3".
Doprinos o nezaposlenosti se ne povećava, ostaje isti. Ukupno povećanje ova dva doprinosa je 1,8%. U kategoriji izrade ličnih dohodaka, sem poreza na lična primanja, ulaze i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje nezaposlenosti i to u veličini dva puta.
To znači da su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u ukupnom procentu uvećani za 3,6%. To će se najviše odraziti na garantovane zarade koje nemaju porez. One samo sadrže doprinose. Znači, usvajanjem ovakvog zakona mi ćemo garantovane zarade uvećati za 3,6%. Zarade koje su do sada bile oporezovane sa porezom od 15%, po umanjenju poreza od 15 na 14%, mi ćemo ih uvećati za 2,6%.
Znači, poslodavci društvenih i privrednih preduzeća će za najniže zarade morati da izdvoje 3,6% više, a za zarade do 800 dinara moraće da izdvoje 2,6% više. Kako to izgleda u praktičnom primeru pročitaću vam.
Po starom obračunu i po zakonu koji je važio do ovog momenta, na zagarantovanu zaradu od 200 dinara trebalo je izdvojiti 126 dinara i 95 para. Po usvajanju ovog zakona, ako se usvoji, trebaće da se izdvoji 139 dinara i 35 para. Za kategoriju ličnog dohotka u iznosu od 300 dinara neto, trebalo je izdvojiti 229 dinara i 16 para, a sada treba izdvojiti 247 dinara i 0,3 pare. Blagodeti ovog zakona počinju da se osećaju na zaradama od hiljadu dinara i preko, nikako zbog doprinosa, već zbog smanjenja poreza na dohodak građana.
Zaključak koji se može izvući iz ovakvog predloga zakona je da će kod zarada od nivoa garantovane, do nivoa prosečne, zahvatanja biti veća. Obaveze za njihovu isplatu su veće. A zarade od hiljadu dinara, pa naviše, imaće olakšice zakona o smanjenju poreza na dohodak.
Doprinose, gospodo, povećavamo i kada se doprinosi primene zajedno sa porezom, mi smo davanja najnižoj kategoriji ličnih dohodaka uvećali za 3,6%.
Moram da kažem sa ove govornice da moji sugrađani iz Negotina, odlukom Skupštine opštine moraće 1% više da plaćaju, jer je Skupština opštine komunalni doprinos povećala sa 4 na 5%.
Srpski pokret obnove neće podržati ovo povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ja se iskreno nadam da će Vlada povući ili naći neko rešenje koje će zaštititi najniže zarade, jer vi, svakako, svi znate da je u Srbiji veliki broj ljudi koji upravo primaju takve zarade.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, Srpski pokret obnove smatra da je najpreče junaštvo svih nas da Evropa, Amerika i ceo svet od nas saznaju mnogo toga što ne znaju o Kosovu, jer se ovde pola veka vrše najgrublji falsifikati kosovske istine i čine zločini nad srpskim narodom u oblasti u kojoj smo rođeni kao nacija.
Ko zna u Kontakt grupi da je na početku Drugog svetskog rata, posle svih vekovnih progona Srba, Albanaca i Srba na Kosmetu bilo približno jednako?
Ko zna da su za vreme Drugog svetskog rata Srbi imali dva antifašistička pokreta otpora, a da su Albanci u službi fašističkog okupatora sa Kosova proterali više od 100 hiljada Srba i ubili oko 20 hiljada Srba?
Tek pre dva dana u "Njujork-tajmsu" sa čuđenjem saznao se delić ove istine. Ko zna da je na Svetog Savu, 1950. godine, po nalogu nove komunističke vlasti, minirana crkva Hrista Spasitelja u Đakovici, Spomen-kosturnica 5.000 srpske dece, koja su umrla od gladi, u Prvom svetskom ratu, kada se srpska vojska povlačila preko Kosova i Albanije?
Ko zna u svetu da su od cigala te crkve - mučenice sagrađeni javni klozeti u Đakovici?
Ko zna da je od 1945. do 1990. godine iseljeno i prognano sa Kosova oko 400 hiljada Srba? Nema ni jednog razloga da u ime ma koje ideologije skrivamo ovaj veliki zločin nad srpskim narodom, u njegovoj rođenoj zemlji.
Za nas iz Srpskog pokreta obnove istina i mudrost i borba za demokratske reforme su danas najveći branioci i Kosova i cele Srbije. Svet mora da sazna da smo mi, Srbi, jedini hrišćanski narod u svetu, koji računanje vremena ne vežemo za Hrista, nego i računanje vremena vežemo za Kosovo.
Kosovo je na Kosovu, ali je Kosovo i u svakoj Srpkinji, i u svakom Srbinu. Albanci žive sa nama na tom svetom tlu Srbije. O svemu se možemo dogovoriti, ljudski i demokratski, ali se samo o jednome ne možemo dogovoriti - gde je Kosovo, da li je ono u Srbiji ili nije.
Predsednik SPO, Vuk Drašković, često govori da je kosovska tapija na nebu u rukama Svetog Save i ostalih Nemanjića.