Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo poslanici, prekršen je član 77. koji se tiče sazivanja skupštinskih odbora.
Naime, kao član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje nisam pozvana, kao ni predstavnici SRS, na Odbor za kulturu i informisanje koji je održan danas u 10,30 časova.
Pročitaću samo deo koji se odnosi na to – obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice odbora dostavlja se svim narodnim poslanicima, poslaničkim grupama i Vladi najmanje pet dana pre održavanja sednice odbora. Izuzetno, obaveštenje o datumu i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik odbora dužan da na sednici odbora obrazloži takav postupak.
Informacija o sednici ne postoji ni na oglasnoj tabli. Ostala je ona od juče i imamo onu koja je u 12,00 časova. Još nešto indikativno, da sednica u 10,30 časova jeste održana, ali ona u 12,00 časova nije održana zbog toga što predstavnici odbora iz vladajuće većine nisu došli.
Na kraju, pozivam vas kao ljude čija su opredeljenja pre svega demokratska, da ne glasate za predložene izmene Zakona o radiodifuziji, zato što se po tom pitanju oglasio i OEBS, a i stručna javnost.
Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, do sada smo već nekoliko puta ulazili u postupak izmena i dopuna ovog zakona, i te promene su zaista bile nužne i neophodne. I kako postupak dalje teče, potpuno je jasno da zakon u celini nije dobar i da ga je još pre par godina, kada su rađene prve izmene i dopune, trebalo temeljito promeniti ili doneti novi zakon, zadržavajući osnovnu ideju koju ima i ovaj zakon - a to je nezavisnost regulacionog tela za oblast radio-difuzije. Iako predstavnika predlagača uvažavam, smatram da ovakve izmene i dopune, koje su se danas našle na dnevnom redu, više liče na diletantski dogovor nego na zakon.
Ako je u članu 25. sada važećeg Zakona o radio-difuziji propisano da članovi Saveta ne mogu biti lica koja su pravosnažno osuđena za krivično delo protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krađe ili drugo delo koje ih čini nedostojnim za obavljanje funkcije bez obzira na izrečenu sankciju ili koja su pravosnažno osuđena za neko drugo krivično delo na kaznu zatvora dužu od šest meseci, šta onda znači član 5. u Predlogu ovog zakona, koji glasi: "Ako je protiv člana Saveta pokrenut krivični postupak za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije člana, Savet može dvotrećinskom većinom od ukupnog broja svojih članova doneti odluku da privremeno suspenduje člana Saveta do okončanja krivičnog postupka".
Šta uopšte, sa stanovišta utvrđivanja nečije krivične odgovornosti, znači pokretanje krivičnog postupka? Krivični postupak pokreće javni tužilac podizanjem optužnice. Na tu optužnicu može se staviti prigovor. Optužnica javnog tužioca može biti i odbačena. Šta je sa pretpostavkom nevinosti dok se ne utvrdi nečija krivica i odgovornost? Predlagači ovog zakona su možda pomešali disciplinsku odgovornost u nekom preduzeću sa krivičnom odgovornošću.
Dalje, u članu 6. ovog predloga zakona predviđeno je da saglasnost na finansijski plan Radiodifuzne agencije daje Vlada, a ne Skupština. Da li ste zaboravili da Republička radiodifuzna agencija ne sme da ima nikakve veze ni dodira sa Vladom? Zašto pokušavate da po svaku cenu vratite odnos zavisnosti, i to one najteže - finansijske zavisnosti?
Dalje, u članu 8. Predloga zakona se kaže: "Radi kontrole visine udela stranog kapitala u ukupnom kapitalu imaoca dozvole, imalac dozvole je dužan da za svako ulaganje stranog fizičkog ili pravnog lica u njegov osnovni kapital pribavi prethodnu saglasnost Agencije". Gospodo, nije Agencija ta koja bi trebalo da daje saglasnost na strana ulaganja, na povećanje ili smanjenje kapitala. Agencija se o promeni visine stranog kapitala mora obavestiti i ako dođe do promene koja premašuje dozvoljeni procenat, primenjuje se zakon. Pribavljanje prethodne saglasnosti Agencije za svako strano ulaganje, svakako, niti to može, niti sme ostati, jer je u suprotnosti sa postojećim finansijskim zakonima.
U članu 10. Predloga ovog zakona, rok u kome je emiter dužan da počne sa emitovanjem programa od dana prijema dozvole produžen je sa 60 na 180 dana. Toliko o lobiranju. Takva se promena u ovom trenutku, kada postupak po javnom konkursu još uvek nije okončan, takođe ne sme i ne može usvojiti. Javni konkurs raspisan je pod određenim uslovima koji su propisani ovim zakonom. Menjati propozicije dok je postupak još u toku je zabranjeno. Šta ćemo sa onima koji nisu konkurisali jer su, između ostalog, ocenili da neće biti sposobni da otpočnu u roku koji je predviđen zakonom, dakle u roku od 60 dana?
Članom 52. je predviđeno šta sve treba da sadrži prijava na javni konkurs. Posle tačke 7), pasus predložen za brisanje dovoljno opisuje mogućnost da se još neka dokumentacija koju sam imalac poseduje može prezentirati Agenciji na uvid, o čemu odlučuje sam podnosilac prijave, jer se radi o dokumentaciji koja nije taksativno i obavezno nabrojana, kao neophodna za učešće na konkursu.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme. Privedite kraju.)
Izvinjavam se. Molim vas da završim.
Ubacivanjem predloženog, podnosilac prijave je dužan da dostavi i druge dokaze i dokumentaciju na zahtev Agencije, u skladu sa aktima agencije.
Dolazimo do sledećeg: nepreciznost u odnosu na obaveznost. Kada se zakonom predviđaju uslovi pod kojima se nešto treba raditi ili taksativno nabrajaju dokumenti, dokazi koji se moraju priložiti za učešće u nekom postupku ili dobijanju nekih prava, to se mora učiniti precizno, jasno i nedvosmisleno. Nema mesta u zakonskom tekstu rečima "dužan je da dostavi i druge dokaze i dokumentaciju". Ako je dužan, onda se mora navesti tačno koje dokaze mora dostaviti.
Ovakav predlog može imati samo jedno za posledicu: zloupotrebu u tumačenju i različitu primenu od slučaja do slučaja. Kada nešto nije jasno i precizno, a pakuje se u formu obaveznosti, po pravilu, rađa zloupotrebu u tumačenju, nepreciznost i nejasnoću samog zakona, što dovodi do kršenja zakona. Nastaviću kada budemo govorili o pojedinostima.
Na kraju, svi koji su potpisali ovaj predlog zakona su članovi Odbora za kulturu i informisanje, a sednice Odbora, pre nego što je stavljena ova tačka na dnevni red, nije bilo. Ministar za kulturu je obećao stručnoj javnosti, dan pre nego što smo dobili ovaj predlog koji je dospeo ne znam kako pred vas, stručnu raspravu.
Takođe, kada sam predložila izmenu Zakona o radio-difuziji, koja je predviđala oslobađanje najsiromašnijih slojeva stanovništva TV pretplate i koja je obavezivala emitera - javni servis da omogući signal svim građanima Srbije na celokupnoj teritoriji Republike, taj zakon je odbačen bez rasprave na Odboru za kulturu i informisanje, i bez rasprave ovde.
Zatim, očekujem da će se o ovom predlogu izjasniti Zakonodavni odbor, budući da postoji veliki broj članova koji je u direktnoj suprotnosti i sa Krivičnim zakonikom i sa Zakonom o upravnom postupku.
Dame i gospodo, nisam obmanula javnost, a o tome ćete ovih dana mnogo više čuti i od stručne javnosti.