čeka se odgovor 5 godina i 22 dana i 13 sati
Poštovani gospodine Mihajloviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 18 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 25 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem predsedavajući.
Prvo pitanje za predsednika Aleksandra Vučića. Prošlo je više od šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Srbija je ispunila sve tačke sporazuma i povukla državu Srbiju sa severa Kosova i Metohije. Nasuprot tome, Priština nije ispunila nijednu svoju obavezu. O čemu dalje razgovaramo sa nekim ko ne ispunjava ništa od dogovorenog?
Dosta je bilo je uputio predlog da Srbija zamrzne dalje razgovore sa Prištinom, dok Priština ne oformi zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre šest godina. Zašto ne podržite taj predlog koji je u interesu Srbije? To je razumljiv i razuman predlog na koji niko neće moći staviti zamerku.
Predložili smo i da ukoliko Priština ne oformi zajednicu srpskih opština u roku od tri meseca, Vlada proglasi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Prištine. Srbija mora da vuče i razumne poteze i da štiti svoje interese. Zašto to ne činite?
Pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li ćete uzeti učešće u raspravi o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji? Podsetiću vas da je DJB ponudio rešenje problema Kosova i Metohije Predlogom zakona o Kosovu i Metohiji po uzoru na odnos Danske i Farskih Ostrva. Takvo rešenje štiti interese Srbije, u skladu je i sa Ustavom Republike Srbije i sa Rezolucijom 1244.
Kako bismo pronašli najbolje rešenje, uputili smo pozive Vladi Republike Srbije, predsedniku Srbije, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim strankama, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu da uzmu učešće o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji. I da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona pre nego što ga poslanička grupa DJB uputi u skupštinsku proceduru. Da li ste pročitali nacrt ovog zakona?
Još jednom vas pozivam da uzmete učešće, nadam se da ćemo se složiti da kada se radi o ovako važnom pitanju, sujeta ne sme da postoji.
Pitanje broj tri postavljam ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, kao i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Reč je, naime, o ugovorima o uslužnoj preradi, koju je RTB Bor zaključio u periodu od 2015. do 2018. godine, sa firmom „Red metal“, u kojima se ograničenja vezana za pojedine elemente sadržane u bakarnim koncentratima baziraju na propisima koji važe za uvoz bakarnih koncentrata, zamislite, u Kinu. Tako se ovim ugovorima predviđene isporuke bakarnih koncentrata, sa najavljenim sadržajem, žive do 100 ppm, kadmijuma do 500 ppm i arsena do neverovatnih 5.000 ppm.
Ovde posebno važno treba istaći i tako ponovo ukazati na ne regularnost čitavog posla između RTB Bor i firme „Red metal“, da naspram ovako visokih sadržaja štetnih elemenata, prihvaćenih ugovorima sa „Red metalom“, na drugoj strani smo imali stroge i konačno negativne odgovore RTB Bor drugim kompanijama.
Uprkos savršenoj kontroli od strane „Red metal“, svih radnji vezano za ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata, bilo je izveštaja IRM Bor, koji su ukazivali da je u pojedinim bakarnim koncentratima sadržaj arsena 5.000 ppm, kao i sadržaj žive 51,5 ppm.
U prilog ovome treba pomenuti da je po ispitivanju kvaliteta vazduha u Boru za 2016. godinu, srednja godišnja vrednost arsena bila 105,8 nanograma po metru kubnom, dok je propisana dozvoljena srednja godišnja vrednost 6 nanograma po metru kubnom. Izveštaj je pokazao da je izmerena vrednost arsena u vazduhu u 2006. godini bila 17,6 puta veća od dozvoljene. Za 2017. godinu je čak 27,8 puta veća od dozvoljene.
U smislu napred navedenog, postavljam pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, da li se u RTB Bor preko ugovora sa firmom „Red metal“ prerađuju koncentrati sa opasnim i štetnim materijama nedozvoljenih sadržaja, odnosno sadržaja koji nisu u skladu sa koncentracijama propisanim studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za rekonstrukciju topionice i izgradnju fabrike sumporne kiseline, i da li je to razlog povećanog sadržaja arsena u vazduhu u opštini Bor?
Ukoliko je tako, po kom osnovu i ko daje sebi za pravo da decu, radnike i građane Bora izlaže ozbiljnim zdravstvenim rizicima?
I na kraju, po istoj osnovi postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću – ko je i kako mogao da potpiše ovako katastrofalne ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“ i time ugrozi život i zdravlje dece, radnika i svih ostalih građana Bora i da li će odgovarati za to? Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
U toku jučerašnje rasprave u načelu naveo sam neke od razloga zašto će poslanička grupa Dosta je bilo glasati protiv ovog seta zakona, pa da ponovim ono što sam juče rekao i što je ključno.
Pre svega, ne smete da stručnom delu, poput Inženjerske komore, ukinete mogućnost izdavanja licenci i da ga tako stavljate na nivou administrativnog organa.
Drugo, takođe vrlo značajno, nije dobro da donesete zakone koji će štititi samo jednu kategoriju građana, a ne sve. Ovakvim Predlogom zakona o drumskom prevozu putnika ste zapravo pokazali da suštinski ne razumete šta znači uvođenje reda, konkurencija, efikasnost i tržišna privreda.
Treće, nedopustivo je da građane lišavate pravne zaštite, da ukidate pravosnažnost i da dozvolite da se rušenje objekata vrši na osnovu konačnih rešenja. Niko ne sme da se igra sa imovinom i životima građana. Ovakav zakon o ozakonjenju objekata nikako ne bi smeo da bude izglasan.
Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na odgovor ministarke na moje jučerašnje izlaganje i da zatražim pojašnjenja.
Prvo, poštovana ministarka, juče ste napomenuli da se inženjerske komore ukidaju zato što ministarstvo nije bilo zadovoljno njihovim radom, pa u vezi sa tim moram da vas pitam zašto to nije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, nego ste nas o tome usmeno obavestili ovde na raspravi? Zbog čega Ministarstvo nije bilo zadovoljno? Protiv koliko lica ste pokrenuli disciplinski i drugi postupak ukoliko je neko uradio nešto loše?
Drugo, na moju primedbu iznetu juče u vezi Predloga zakona o ozakonjenju objekata da postoji velika opasnost i po građane i po državu ukoliko se objekti budu rušili na osnovu konačnih, a ne pravosnažnih rešenja, podsetiću da ste rekli da ste procenili da je veća šteta po državu od nezakonitih objekata, nego da neki objekat bude srušen, pa da mu država nadoknadi štetu.
Objasnite nam, s obzirom da ništa od ovoga nije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, kako ste procenjivali od čega je veća šteta i zašto niste priložili studiju koju ste sproveli kada ste procenjivali efekte ovakvog rešenja?
Molim vas, budite ljubazni i navedite ime i prezime osobe koja je smislila ovako nešto, jer mislim da je potrebno da građani Srbije znaju ko je ta osoba koja misli da ima pravo da im ruše kuće, bez da su se obratili sudu za zaštitu.
Takođe, s obzirom da u Predlogu zakona niste naveli kako ćete meriti uspešnost ovog zakona, moram da vas pitam koliko objekata očekujete da će biti legalizovano u prvoj, koliko u drugoj godini itd? Valjda imate neki plan?
Da li smete da preduzmete odgovornost na sebe ukoliko ne budu ostvareni ciljni rezultati u prvoj godini? To bi naše građane jako interesovalo.
Na moju primedbu da Zakon dozvoljava da se ozakone nelegalni objekti koji su izgrađeni u zaštitnoj zoni javnih objekata, vi ste se poneli kao da je to nešto najnormalnije na svetu.
S obzirom da Zakon o ozakonjenju objekata ima još mnogo nedostataka, navešću još samo neke od njih, što juče nisam. Pod jedan, ukinuta je prekršajna odgovornost građanskih inspektora čime se otvaraju vrata korupciji. Drugo, ukidaju se privremeni priključci za struju, vodu i kanalizaciju zbog čega mnoge porodice mogu pretrpeti nezamislivu štetu, a pogotovu one porodice sa decom, starima i bolesnima. Treće, način utvrđivanja korisne površine nije usklađen sa Zakonom o porezu na imovinu građana, zbog čega mogu nastati problemi u praksi. Treće, u vezi Zakona o prevozu putnika, na moju konstataciju da ste trebali da u izradu Predloga zakona uključite sve relevantne činioce, tj. predstavnike IT sektora zato što je to u najboljem interesu građana da imaju što kvalitetniji prevoz, što jeftiniju uslugu, odgovorili ste da je predstavnicima IT sektora bilo omogućeno da uzmu učešće u izradi ovog predloga, pa mi molim vas odgovorite na ovo.
Ukoliko je to tačno i ukoliko je ovaj predlog zakona dobar, zašto su se onda osam najvećih IT organizacija u Srbiji obratili narodnim poslanicima i pozvali nas da glasamo protiv usvajanja ovog zakona i pri tome izričito napomenuli da i pored otvoreno ponuđene pomoći, formalno nisu učestvovali u oblikovanju ovog predloga zakona. Unapred zahvaljujem na vašim odgovorima.
Molim vas da mi odgovorite ko ovde ne govori istinu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Pred nama je jedan set vrlo ozbiljnih zakona. Međutim, ovi predlozi izmena i dopuna zakona koje treba da se usvajaju vrlo često nisu na nivou ozbiljnosti koja bi trebala da bude vezana za ove zakone, pa bih ja na početku krenuo od Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, gde je predviđeno dosta izmena u Inženjerskoj komori Srbiji, a o čemu je danas dosta već razgovarano.
Brzo, taksativno ću navesti koje su glavne izmene. Novim Predlogom izmena i dopuna Zakona o planiranju izgradnji Komori se oduzimaju povereni poslovi izdavanja i oduzimanja licenci, što je bila najvažnija funkcija Inženjerske komore Srbije. Od sada će licence inženjerima izdavati komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostorno planiranje i urbanizma, a ne Inženjerska komora kao do sada.
Pored toga, Ministarstvo i dalje zadržava pravo da imenuje nadzorni odbor i da imenuje svoje predstavnike u upravnom odboru Inženjerske komore.
Umesto Suda časti Inženjerske komore Srbije, o odgovornosti inženjera odlučuje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma. Protiv rešenja o oduzimanju licence koju donosi Ministarstvo žalba se može izjaviti Vladi Republike Srbije.
Dakle, ovim izmenama zakona se potpuno razvlašćuje Inženjerska komora i svodi maltene na beznačajni i administrativni organ, i to je pitanje, jer će čak i Registar licenciranih inženjera i planera voditi Ministarstvo.
Zaista meni nije jasno koji javni interes štiti vlast kada ovako drastično razvlašćuje komoru? Opravdano se može postaviti pitanje svrhe daljeg postojanja komore. Zašto je vlasti potrebna potpuna centralizacija u ovoj oblasti, da li je to svrsishodno i da li je to cilj? Da li zbog utvrđivanja odgovornosti inženjera za rušenje onog potpornog zida ili možda nešto slično?
Očigledno je da izvršna vlast želi da sve segmente društva podredi sebi. Ovo je još jedan korak u pravcu pravljenja partijske države, gde partije na vlasti određuju sve. Ukinuli bi i Advokatsku komoru da mogu. Ovim zakonskim izmenama država praktično ukida Inženjersku komoru i svodi je, normalno, na čistu formalnost.
Zatim bih hteo nešto da kažem i o Zakonu o ozakonjenju objekata. Predlagač zakona je kao osnovni razlog za donošenje ovog zakona naveo omogućavanje još efikasnijeg sprovođenja ozakonjenja, odnosno nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbiji, pa bih želeo da vas pitam - o kojoj efikasnosti govorite kada u Srbiji u ovom trenutku postoji čak dva miliona nelegalnih objekata?
Dakle, za šest godina ove vlasti dr broj nelegalnih objekata nije smanjio, nego se čak i povećao. Predlagač je predložio da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku i naveo da će se na taj način bitno olakšati postojeća procedura, čime će se doprineti boljem položaju stranaka i pozitivnom efektu na privredu.
Da vidimo kako predlagač vidi taj bolji položaj stranaka i pozitivni efekat na privredu. U delu vezanom za rušenje objekata izmena zakona predviđa da će se ubuduće rušenje objekata sprovoditi na osnovu konačnih, a ne pravosnažnih rešenja. To je dramatična razlika, i mi smatramo da je ovo sramotno rešenje. Time se ukida blagovremena sudska kontrola zakonitosti, a na štetu građana. Igrate se sa imovinom građana, sa njihovim životima i njihovim životnim ušteđevinama. Objasnite nam - kako može da se doprinese boljem položaju stranaka to što će neko moći da im sruši kuću bez rešenja koje je pravosnažno? Jeste li razmišljali o tome da će možda Ustavni sud da presudi u korist građana? Koji će to pozitivan efekat na privredu, ukoliko država bude bila obavezna, da plaća milionske naknade štete? Ko će da plati tu štetu? Da li nećete možda vi iz svog džepa? Nećete. Platiće građani. Zato i možete ovako nešto da predložite. Ne postoji ama baš nijedan pravni razlog da se ovo uradi, osim ukoliko nekome nije cilj da napravi haos u toj oblasti delovanja.
Pod dva, objekti izgrađeni u zoni zaštite javnih objekata. Predlagač je ovim zakonom predvideo da će biti moguće da se legalizuju objekti koji su izgrađeni u zoni zaštite javnih objekata. Dakle, predlagač smatra da je u redu da se legalizuju trafike, kuće, vikendice koje su izgrađene na javnim površinama, javnim putevima, trotoarima, parkovima, u blizini škola, bolnica itd. Da li vi ovim želite da legalizujete haos i kriminal? Ovim sigurno nećete uvesti red. Zašto jednostavno ne priznate da želite da pronađete način da legalizujete Tomine vikendice i vikendice ostalih moćnika? Kada ćete se već jednom pozabaviti problemom nelegalne gradnje na Savskom nasipu ili mislite da je bolje da nam se dogodi u tom delu novi Obrenovac?
Pod tri – taksa za ozakonjenje. Predlagač je u zakonu predvideo subjekte koji neće plaćati taksu za ozakonjenje. Tu je između ostalog uvrstio organizacije i institucije Republike Srbije, organi i organizacije AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ustanova osnovanih od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, ali i, naglašavam, crkve i verske zajednice registrovane u skladu sa zakonom. Ne razumem zašto okrećete crkvu protiv građana? U razgovoru sa sveštenstvom je jasno da oni nemaju nikakav problem da plaćaju takse kao i svi ostali građani u Srbiji. Ne razumemo zašto to radite. Ovaj deo zakona treba izbrisati i sigurni smo da se posebno Srpska pravoslavna crkva slaže sa ovim.
Dobra je stvar što je sada visina takse za ozakonjenje pristupačnija za građane nego što je bila pre pet, šest godina, ali pitanje za ministarku glasi – da li će ljudima koji su plaćali za legalizaciju takse od po 10 i 20 hiljada evra, novac biti vraćen, ili će se savesni građani po ko zna koji put u ovoj državi namagarčiti i ispasti grbavi? Na kraju da dodam onoga ko je pisao ovako šturo obrazloženje, a ovako vrlo bitnog zakona, treba da bude sram.
Na kraju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o drumskom prevozu putnika. Kada se pročita obrazloženje ovog Predloga zakona čovek ne može da se ne zapita u čijem je interesu i da li uopšte onaj koji je pisao ovaj predlog zna čemu služe zakoni? Zakoni se po definiciji donose da bi se zaštitio javni interes, a u ovom slučaju to je da se građanima obezbedi kvalitetniji, sigurniji prevoz po što nižoj ceni. Ovde to nije slučaj, nego je ovaj Predlog zakona podnet kako bi se favorizovala jedna kategorija pružaoca usluga, odnosno taksisti u odnosu na drugu i to na štetu građana. To je cela poenta ove priče u ovom predlogu.
Predlagač je obrazložio da ove izmene su zbog potrebe suzbijanja nelojalne konkurencije, a upravo se ovim izmenama zdrava konkurencija uništava i obezbeđuje monopol. Takođe, u obrazloženju se navodi da se ovaj zakon donosi zato što su sve češći fizički obračuni između taksi vozača i drugih subjekata koji obavljaju javni prevoz. Dakle, mogu da zaključim, nama predlagač govori da treba da usvojimo ove izmene zato što neko hoće da tuče nekoga. Vrlo čudno.
Taksisti imaju puno pravo da zahtevaju da se država obračuna sa onima koji rade nelegalno na crno, normalno. To je posao države, ne da ograničava konkurenciju.
Pod dva, šta je sve problematično u ovom zakonskom predlogu. Ima nekoliko stavki. Sa stanovišta informacionih tehnologija, ovaj zakon je korak nazad, obeshrabruje se korišćenje novih tehnologija, inovativno poslovanje i razvoj konkurencije.
Pod dva, ograničava se broj taksi prevoznika, čime se ograničava mogućnost ulaska na tržište i kvalitetnije ponude. Fiksira se cena prevoza koja se ne formira pod uticajem ponude i tražnje, što znači i manje kvalitetnu ponudu i skuplju uslugu građanima. Ograničava se i slobodan izbor rada i na kraju, vrši se diskriminacija.
Takođe, ako ste prilikom izrade ovog predloga, mogli da uključite predstavnike Taksi udruženja, zašto to niste omogućili i predstavnicima IT sektora? Zar nije bolje da se saslušaju sve zainteresovane strane i da se onda donese najbolje rešenje? Sigurni smo da taksisti koji rade legalno, ne žele da ugase konkurenciju, već žele da spreče nelegalnu konkurenciju, posebno rad na crno.
I pod tri, kako bi država trebala da reši ovo pitanje? Prvo, zakonom treba da se utvrde uslovi za obavljanje usluga kako bi se obezbedio odgovarajući kvalitet. Drugo, broj taksi prevoznika mora da se slobodno formira. I pod tri, cena prevoza mora da se formira u zavisnosti od ponude i tražnje.
Efekti ovakvih predloga bi bili povećavanje zaposlenosti, kvalitetnija usluga i jeftinija cena. Ako je moguće da se ovako postave stvari u Irskoj, Holandiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, zašto to nije moguće u Srbiji?
Na kraju, poštovane kolege narodni poslanici, pozivam vas da glasate protiv ovog zakonskog predloga. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Prvo pitanje za predsednika Aleksandra Vučića. Prošlo je više od šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Srbija je ispunila sve tačke sporazuma i povukla državu Srbiju sa severa Kosova i Metohije. Nasuprot tome, Priština nije ispunila nijednu svoju obavezu. O čemu dalje razgovaramo sa nekim ko ne ispunjava ništa od dogovorenog?
Dosta je bilo je uputio predlog da Srbija zamrzne dalje razgovore sa Prištinom, dok Priština ne oformi zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre šest godina. Zašto ne podržite taj predlog koji je u interesu Srbije? To je razumljiv i razuman predlog na koji niko neće moći staviti zamerku.
Predložili smo i da ukoliko Priština ne oformi zajednicu srpskih opština u roku od tri meseca, Vlada proglasi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Prištine. Srbija mora da vuče i razumne poteze i da štiti svoje interese. Zašto to ne činite?
Pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li ćete uzeti učešće u raspravi o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji? Podsetiću vas da je DJB ponudio rešenje problema Kosova i Metohije Predlogom zakona o Kosovu i Metohiji po uzoru na odnos Danske i Farskih Ostrva. Takvo rešenje štiti interese Srbije, u skladu je i sa Ustavom Republike Srbije i sa Rezolucijom 1244.
Kako bismo pronašli najbolje rešenje, uputili smo pozive Vladi Republike Srbije, predsedniku Srbije, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim strankama, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu da uzmu učešće o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji. I da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona pre nego što ga poslanička grupa DJB uputi u skupštinsku proceduru. Da li ste pročitali nacrt ovog zakona?
Još jednom vas pozivam da uzmete učešće, nadam se da ćemo se složiti da kada se radi o ovako važnom pitanju, sujeta ne sme da postoji.
Pitanje broj tri postavljam ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, kao i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Reč je, naime, o ugovorima o uslužnoj preradi, koju je RTB Bor zaključio u periodu od 2015. do 2018. godine, sa firmom „Red metal“, u kojima se ograničenja vezana za pojedine elemente sadržane u bakarnim koncentratima baziraju na propisima koji važe za uvoz bakarnih koncentrata, zamislite, u Kinu. Tako se ovim ugovorima predviđene isporuke bakarnih koncentrata, sa najavljenim sadržajem, žive do 100 ppm, kadmijuma do 500 ppm i arsena do neverovatnih 5.000 ppm.
Ovde posebno važno treba istaći i tako ponovo ukazati na ne regularnost čitavog posla između RTB Bor i firme „Red metal“, da naspram ovako visokih sadržaja štetnih elemenata, prihvaćenih ugovorima sa „Red metalom“, na drugoj strani smo imali stroge i konačno negativne odgovore RTB Bor drugim kompanijama.
Uprkos savršenoj kontroli od strane „Red metal“, svih radnji vezano za ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata, bilo je izveštaja IRM Bor, koji su ukazivali da je u pojedinim bakarnim koncentratima sadržaj arsena 5.000 ppm, kao i sadržaj žive 51,5 ppm.
U prilog ovome treba pomenuti da je po ispitivanju kvaliteta vazduha u Boru za 2016. godinu, srednja godišnja vrednost arsena bila 105,8 nanograma po metru kubnom, dok je propisana dozvoljena srednja godišnja vrednost 6 nanograma po metru kubnom. Izveštaj je pokazao da je izmerena vrednost arsena u vazduhu u 2006. godini bila 17,6 puta veća od dozvoljene. Za 2017. godinu je čak 27,8 puta veća od dozvoljene.
U smislu napred navedenog, postavljam pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, da li se u RTB Bor preko ugovora sa firmom „Red metal“ prerađuju koncentrati sa opasnim i štetnim materijama nedozvoljenih sadržaja, odnosno sadržaja koji nisu u skladu sa koncentracijama propisanim studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za rekonstrukciju topionice i izgradnju fabrike sumporne kiseline, i da li je to razlog povećanog sadržaja arsena u vazduhu u opštini Bor?
Ukoliko je tako, po kom osnovu i ko daje sebi za pravo da decu, radnike i građane Bora izlaže ozbiljnim zdravstvenim rizicima?
I na kraju, po istoj osnovi postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću – ko je i kako mogao da potpiše ovako katastrofalne ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“ i time ugrozi život i zdravlje dece, radnika i svih ostalih građana Bora i da li će odgovarati za to? Hvala.
Zahvaljujem.
Moje pitanje za direktora „Srbijagasa“, Dušana Bajatovića i ministra privrede, Gorana Kneževića. Radnici pančevačke Azotare štrajkuju u krugu fabrike. Jedna od najvećih fabrika azotnih đubriva i azotnih jedinjenja u regionu, pančevačka Azotara odlazi u stečaj. To je tokom prošle nedelje javnosti saopštio resorni ministar Aleksandar Antić zbog, kako je naveo, prezaduženosti fabrike. On je najavio da će po završetku stečajnog postupka fabrika biti ponuđena na prodaju. Kome i kako, to ne znamo.
Dugovi HIP Azotare su se iz godine u godinu samo gomilali. Oni u ovom trenutku iznose oko 200 miliona evra, što je duplo više od vrednosti celokupne imovine koja je procenjena na oko sto miliona evra, a 90% dugovanja fabrike prema javnom preduzeću „Srbijagas“ čiji je direktor Dušan Bajatović. Azotara zapošljava oko hiljadu radnika koji se oštro protive stečaju. Oni od juče od sedam sati štrajkuju u krugu fabrike i kažu da ih je vest o stečaju posebno iznenadila jer je Azotara poslovala dobro od početka godine i smatraju da je stečaj u ovoj situaciji iznuđeno rešenje.
Svima je jasno, naš većinski vlasnik je „Srbijagas“ u udelu od 85 do 90%, a naše najveća dugovanja su za prirodni gas koji dobijamo upravo od „Srbijagasa“ i malo je neobično da vlasnik sam tera svoju firmu u stečaj i tu smatramo da reaguje Vlada. Kaže radnik Azotare, Lazar Bogosavljev. Kaže takođe da Vlada može da ulaže sredstva i da otpiše deo tih dugovanja. Radnici za stanje okrivljuju isključivo rukovodstvo i menadžment. Navodi da traže svu dokumentaciju od menadžmenta i sastanka sa direktorom. Kaže, da se radnici neće tako lako odreći svojih radnih mesta. Sramota je da se ovakva firma zaustavi. Mi smo poljoprivredna zemlja i ova fabrika je jedini proizvođač amonijaka na Balkanu i čak je od vojnoj značaja, jer može i neke vrste eksploziva da pravi i sramota je da se ona zatvori, kaže Bogosavljev.
Predstavnici sindikata Azotare su prethodnih dana poslali otvoreno pismo predsednici Vlade, Ani Brnabić i predsedniku države, Aleksandru Vučiću. Učestvovali su i na jednoj radnoj grupi sa predstavnicima Vlade, izneli svoje zahteve i od vlasti očekuju odgovore.
Zbog svega napred navedenog pitanje za generalnog direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, „Srbijagas“ kao većinski akcionar, to jeste, generalni direktor Dušan Bajatović kao odgovorno lice ima posebne odgovornosti zbog stanja u Azotari Pančevo za koju se najavljuje stečaj, a čiji radnici štrajkuju. Ima odgovornost i prema svim ostalim firmama koje je upropastio svojom nestručnošću na primer kompanije za preradu živinskog mesa „Agroživ“ Žitišje i MSK Kikinda. Kao generalni direktor „Srbijagasa“ Bajatović prima mesečno 165.000 dinara, od 2008. godine. Kao član Nadzornog odbora „Jugorosgas“ od 2009. godine prima 1.644.471 dinar. Kao član Nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, prihoduje od 2015. godine 593.000 dinara mesečno.
Pitanje za Dušana Bajatovića - pošto mesečno primate dva i po miliona dinara ili preko 20.000 evra, da li ste štedeli dovoljno da nadoknadite štetu makar za jednu firmu koju ste upropastili, pošto ćete, kada se promeni vlast, svakako položiti račune građanima Srbije za ova nedela? Hvala.
Zahvaljujem.
Prvo pitanje upućujem premijerki Brnabić, koja je za nemački list „Velt“ ocenila da je Kosovo bilo Srbija i da ako bismo i dalje insistirali da Kosovo pripada Srbiji kompromis ne bi bio moguć. Po Ustavu i zakonima zemlje Srbije, ta izjava je ravna veleizdaji, pogotovo ako je daje predsednik Vlade. Položaj Kosova i Metohije je određen Ustavom Republike Srbije, na čije sprovođenje se predsednica Vlade zakletvom obavezala. Takođe, Narodna skupština Srbije je jedino mesto na kome se o tome sme i može razgovarati.
Pitanje za premijerku Brnabić – da li ste zaboravili da ste u ovoj Skupštini pred ovim poslanicima položili zakletvu kojom ste se obavezali na poštovanje i odbranu Ustava Srbije? Zašto dajete izjave koje ne poštuju Ustav vlastite zemlje? Da li znate ijednog predsednika vlade bilo koje zemlje u svetu koji se na ovakav način odnosi prema ustavu sopstvene zemlje? Da li razumete da ste vašom izjavom izvršili krivično delo ugrožavanja nezavisnosti Republike Srbije iz člana 305. Krivičnog zakona, jer njom dovodite Republiku Srbiju u položaj potčinjenosti i zavisnosti? Da činite krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. Krivičnog zakona? Izjavu sigurno niste dali slučaju, iz vaše glave, već je ona sigurno deo dogovora sa N.N. licima i/ili domaćim ili stranim oko pripremanja i praktično nagovaranja građana Srbije da zaborave na Kosovo i Metohiju, što čini krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319. Krivičnog zakona.
Pitanje za republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac. Gospođo Dolovac, jeste li živi? Predsednica Vlade Republike Srbije na očigled svih građana svojim izjavama vrši krivična dela protiv ustavnog poretka Republike Srbije. Tražimo, u ime građana Srbije, da konačno počnete da radite posao za koji ste plaćeni i oglasite se i javno povodom izjave premijerke Brnabić da je Kosovo bilo deo Srbije. Zašto ne vršite vašu službenu dužnost i reagujete na ovakvu izjavu? Treba li da vas podsetim da niste reagovali ni kada je rušena Savamala, kada je pao vojni helikopter, kada je nestao novinar Cvetković, a ne reagujete ni sada. Šta treba da se desi da biste vi radili svoj posao?
Drugo pitanje je za guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković – započeli ste drugi mandat guvernera sa ozbiljnim profesionalnim aferama kao što je skandalozno ćutanje Narodne banke na kredite indeksirane u švajcarskim francima, ili prenošenje kredita iz jedne banke u drugu, bez saglasnosti klijenata. Da biste građanima zamazali oči, objavili ste pre nekoliko dana da ste za prvih pet meseci ove godine kaznili 11 banaka. Po kojim pravilima postupka ste ih kažnjavali? Koje ste kazne izricali? Da li su klijenti imali pravo učešća u postupcima? Da li su propusti bili sistematski ili pojedinačni i da li su banke ispravile propuste? Molimo vas da poslaničkoj grupi Dosta je bilo dostavite sva rešenja o kažnjavanju banaka.
Sledeće pitanje upućujemo ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branku Ružiću. U noći između 14. i 15. juna poplave su pogodile sela u opštini Aleksinac – Koprivnicu, Vrćenovicu, Čestu, Bankovac i Porodin, zbog čega je veliki broj domaćinstva pretrpeo ozbiljnu štetu. Stanovnici su zvali Institut za javno zdrave, koji je potvrdio da će zbog ustajale vode i mrtve stoke tek nastupiti zaraza i ugrožavanje zdravlja, ali da oni reaguju samo na poziv lokalne samouprave.
Lokalna samouprava nije reagovala, a građani nisu uspeli ni da dozovu komunalne inspektore. Javlja se osnovana sumnja da je to namerno urađeno, iz razloga što su za 2017. godinu u budžetu opštine Aleksinac bila opredeljena sredstva za odbranu od poplava, međutim, ništa nije urađeno, a novca, naravno, nema, tako da je u ovoj situaciji na snazi Zakon o lokalnoj samoupravi, obzirom da nije proglašeno vanredno stanje, a lokalna samouprava ignoriše problem, pokušavajući da sakrije svoje propuste.
Apelujemo da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu iskoristi svoje ovlašćenja i aleksinačkoj lokalnoj samoupravi naredi da deluju u skladu sa zakonom i zaštiti svoje građane od zdravstvene katastrofe.
Drugo, da se proglasi vanredno stanje u svim selima i opštinama u Srbiji koje su pretrpele štetu, kako bi na snagu stupio na snagu Zakon o vanrednim situacijama, gde ingerencija sa lokalne samouprave prelazi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i kako bi MUP uputio pomoć svim opštinama u vidu opreme i ljudstva, radi što brže sanacije štete i otklanjanja opasnosti po život i zdravlje stanovnika tih opština. Hvala.
(Bor, 28.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Rukovodilac sektora za plan i analizu RBB Bor | RTB Bor grupa RBB D.O.O u restrukturiranju | Javni | Mesečno | 100000.00 | RSD | 27.04.1977 - 28.06.2016. |