Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje za predsednika Aleksandra Vučića. Prošlo je više od šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Srbija je ispunila sve tačke sporazuma i povukla državu Srbiju sa severa Kosova i Metohije. Nasuprot tome, Priština nije ispunila nijednu svoju obavezu. O čemu dalje razgovaramo sa nekim ko ne ispunjava ništa od dogovorenog?

Dosta je bilo je uputio predlog da Srbija zamrzne dalje razgovore sa Prištinom, dok Priština ne oformi zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre šest godina. Zašto ne podržite taj predlog koji je u interesu Srbije? To je razumljiv i razuman predlog na koji niko neće moći staviti zamerku.

Predložili smo i da ukoliko Priština ne oformi zajednicu srpskih opština u roku od tri meseca, Vlada proglasi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Prištine. Srbija mora da vuče i razumne poteze i da štiti svoje interese. Zašto to ne činite?

Pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li ćete uzeti učešće u raspravi o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji? Podsetiću vas da je DJB ponudio rešenje problema Kosova i Metohije Predlogom zakona o Kosovu i Metohiji po uzoru na odnos Danske i Farskih Ostrva. Takvo rešenje štiti interese Srbije, u skladu je i sa Ustavom Republike Srbije i sa Rezolucijom 1244.

Kako bismo pronašli najbolje rešenje, uputili smo pozive Vladi Republike Srbije, predsedniku Srbije, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim strankama, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu da uzmu učešće o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji. I da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona pre nego što ga poslanička grupa DJB uputi u skupštinsku proceduru. Da li ste pročitali nacrt ovog zakona?

Još jednom vas pozivam da uzmete učešće, nadam se da ćemo se složiti da kada se radi o ovako važnom pitanju, sujeta ne sme da postoji.

Pitanje broj tri postavljam ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, kao i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Reč je, naime, o ugovorima o uslužnoj preradi, koju je RTB Bor zaključio u periodu od 2015. do 2018. godine, sa firmom „Red metal“, u kojima se ograničenja vezana za pojedine elemente sadržane u bakarnim koncentratima baziraju na propisima koji važe za uvoz bakarnih koncentrata, zamislite, u Kinu. Tako se ovim ugovorima predviđene isporuke bakarnih koncentrata, sa najavljenim sadržajem, žive do 100 ppm, kadmijuma do 500 ppm i arsena do neverovatnih 5.000 ppm.

Ovde posebno važno treba istaći i tako ponovo ukazati na ne regularnost čitavog posla između RTB Bor i firme „Red metal“, da naspram ovako visokih sadržaja štetnih elemenata, prihvaćenih ugovorima sa „Red metalom“, na drugoj strani smo imali stroge i konačno negativne odgovore RTB Bor drugim kompanijama.

Uprkos savršenoj kontroli od strane „Red metal“, svih radnji vezano za ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata, bilo je izveštaja IRM Bor, koji su ukazivali da je u pojedinim bakarnim koncentratima sadržaj arsena 5.000 ppm, kao i sadržaj žive 51,5 ppm.

U prilog ovome treba pomenuti da je po ispitivanju kvaliteta vazduha u Boru za 2016. godinu, srednja godišnja vrednost arsena bila 105,8 nanograma po metru kubnom, dok je propisana dozvoljena srednja godišnja vrednost 6 nanograma po metru kubnom. Izveštaj je pokazao da je izmerena vrednost arsena u vazduhu u 2006. godini bila 17,6 puta veća od dozvoljene. Za 2017. godinu je čak 27,8 puta veća od dozvoljene.

U smislu napred navedenog, postavljam pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, da li se u RTB Bor preko ugovora sa firmom „Red metal“ prerađuju koncentrati sa opasnim i štetnim materijama nedozvoljenih sadržaja, odnosno sadržaja koji nisu u skladu sa koncentracijama propisanim studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za rekonstrukciju topionice i izgradnju fabrike sumporne kiseline, i da li je to razlog povećanog sadržaja arsena u vazduhu u opštini Bor?

Ukoliko je tako, po kom osnovu i ko daje sebi za pravo da decu, radnike i građane Bora izlaže ozbiljnim zdravstvenim rizicima?

I na kraju, po istoj osnovi postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću – ko je i kako mogao da potpiše ovako katastrofalne ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“ i time ugrozi život i zdravlje dece, radnika i svih ostalih građana Bora i da li će odgovarati za to? Hvala.

Zahvaljujem.

Moje pitanje za direktora „Srbijagasa“, Dušana Bajatovića i ministra privrede, Gorana Kneževića. Radnici pančevačke Azotare štrajkuju u krugu fabrike. Jedna od najvećih fabrika azotnih đubriva i azotnih jedinjenja u regionu, pančevačka Azotara odlazi u stečaj. To je tokom prošle nedelje javnosti saopštio resorni ministar Aleksandar Antić zbog, kako je naveo, prezaduženosti fabrike. On je najavio da će po završetku stečajnog postupka fabrika biti ponuđena na prodaju. Kome i kako, to ne znamo.

Dugovi HIP Azotare su se iz godine u godinu samo gomilali. Oni u ovom trenutku iznose oko 200 miliona evra, što je duplo više od vrednosti celokupne imovine koja je procenjena na oko sto miliona evra, a 90% dugovanja fabrike prema javnom preduzeću „Srbijagas“ čiji je direktor Dušan Bajatović. Azotara zapošljava oko hiljadu radnika koji se oštro protive stečaju. Oni od juče od sedam sati štrajkuju u krugu fabrike i kažu da ih je vest o stečaju posebno iznenadila jer je Azotara poslovala dobro od početka godine i smatraju da je stečaj u ovoj situaciji iznuđeno rešenje.

Svima je jasno, naš većinski vlasnik je „Srbijagas“ u udelu od 85 do 90%, a naše najveća dugovanja su za prirodni gas koji dobijamo upravo od „Srbijagasa“ i malo je neobično da vlasnik sam tera svoju firmu u stečaj i tu smatramo da reaguje Vlada. Kaže radnik Azotare, Lazar Bogosavljev. Kaže takođe da Vlada može da ulaže sredstva i da otpiše deo tih dugovanja. Radnici za stanje okrivljuju isključivo rukovodstvo i menadžment. Navodi da traže svu dokumentaciju od menadžmenta i sastanka sa direktorom. Kaže, da se radnici neće tako lako odreći svojih radnih mesta. Sramota je da se ovakva firma zaustavi. Mi smo poljoprivredna zemlja i ova fabrika je jedini proizvođač amonijaka na Balkanu i čak je od vojnoj značaja, jer može i neke vrste eksploziva da pravi i sramota je da se ona zatvori, kaže Bogosavljev.

Predstavnici sindikata Azotare su prethodnih dana poslali otvoreno pismo predsednici Vlade, Ani Brnabić i predsedniku države, Aleksandru Vučiću. Učestvovali su i na jednoj radnoj grupi sa predstavnicima Vlade, izneli svoje zahteve i od vlasti očekuju odgovore.

Zbog svega napred navedenog pitanje za generalnog direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, „Srbijagas“ kao većinski akcionar, to jeste, generalni direktor Dušan Bajatović kao odgovorno lice ima posebne odgovornosti zbog stanja u Azotari Pančevo za koju se najavljuje stečaj, a čiji radnici štrajkuju. Ima odgovornost i prema svim ostalim firmama koje je upropastio svojom nestručnošću na primer kompanije za preradu živinskog mesa „Agroživ“ Žitišje i MSK Kikinda. Kao generalni direktor „Srbijagasa“ Bajatović prima mesečno 165.000 dinara, od 2008. godine. Kao član Nadzornog odbora „Jugorosgas“ od 2009. godine prima 1.644.471 dinar. Kao član Nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, prihoduje od 2015. godine 593.000 dinara mesečno.

Pitanje za Dušana Bajatovića - pošto mesečno primate dva i po miliona dinara ili preko 20.000 evra, da li ste štedeli dovoljno da nadoknadite štetu makar za jednu firmu koju ste upropastili, pošto ćete, kada se promeni vlast, svakako položiti račune građanima Srbije za ova nedela? Hvala.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje upućujem premijerki Brnabić, koja je za nemački list „Velt“ ocenila da je Kosovo bilo Srbija i da ako bismo i dalje insistirali da Kosovo pripada Srbiji kompromis ne bi bio moguć. Po Ustavu i zakonima zemlje Srbije, ta izjava je ravna veleizdaji, pogotovo ako je daje predsednik Vlade. Položaj Kosova i Metohije je određen Ustavom Republike Srbije, na čije sprovođenje se predsednica Vlade zakletvom obavezala. Takođe, Narodna skupština Srbije je jedino mesto na kome se o tome sme i može razgovarati.

Pitanje za premijerku Brnabić – da li ste zaboravili da ste u ovoj Skupštini pred ovim poslanicima položili zakletvu kojom ste se obavezali na poštovanje i odbranu Ustava Srbije? Zašto dajete izjave koje ne poštuju Ustav vlastite zemlje? Da li znate ijednog predsednika vlade bilo koje zemlje u svetu koji se na ovakav način odnosi prema ustavu sopstvene zemlje? Da li razumete da ste vašom izjavom izvršili krivično delo ugrožavanja nezavisnosti Republike Srbije iz člana 305. Krivičnog zakona, jer njom dovodite Republiku Srbiju u položaj potčinjenosti i zavisnosti? Da činite krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. Krivičnog zakona? Izjavu sigurno niste dali slučaju, iz vaše glave, već je ona sigurno deo dogovora sa N.N. licima i/ili domaćim ili stranim oko pripremanja i praktično nagovaranja građana Srbije da zaborave na Kosovo i Metohiju, što čini krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319. Krivičnog zakona.

Pitanje za republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac. Gospođo Dolovac, jeste li živi? Predsednica Vlade Republike Srbije na očigled svih građana svojim izjavama vrši krivična dela protiv ustavnog poretka Republike Srbije. Tražimo, u ime građana Srbije, da konačno počnete da radite posao za koji ste plaćeni i oglasite se i javno povodom izjave premijerke Brnabić da je Kosovo bilo deo Srbije. Zašto ne vršite vašu službenu dužnost i reagujete na ovakvu izjavu? Treba li da vas podsetim da niste reagovali ni kada je rušena Savamala, kada je pao vojni helikopter, kada je nestao novinar Cvetković, a ne reagujete ni sada. Šta treba da se desi da biste vi radili svoj posao?

Drugo pitanje je za guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković – započeli ste drugi mandat guvernera sa ozbiljnim profesionalnim aferama kao što je skandalozno ćutanje Narodne banke na kredite indeksirane u švajcarskim francima, ili prenošenje kredita iz jedne banke u drugu, bez saglasnosti klijenata. Da biste građanima zamazali oči, objavili ste pre nekoliko dana da ste za prvih pet meseci ove godine kaznili 11 banaka. Po kojim pravilima postupka ste ih kažnjavali? Koje ste kazne izricali? Da li su klijenti imali pravo učešća u postupcima? Da li su propusti bili sistematski ili pojedinačni i da li su banke ispravile propuste? Molimo vas da poslaničkoj grupi Dosta je bilo dostavite sva rešenja o kažnjavanju banaka.

Sledeće pitanje upućujemo ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branku Ružiću. U noći između 14. i 15. juna poplave su pogodile sela u opštini Aleksinac – Koprivnicu, Vrćenovicu, Čestu, Bankovac i Porodin, zbog čega je veliki broj domaćinstva pretrpeo ozbiljnu štetu. Stanovnici su zvali Institut za javno zdrave, koji je potvrdio da će zbog ustajale vode i mrtve stoke tek nastupiti zaraza i ugrožavanje zdravlja, ali da oni reaguju samo na poziv lokalne samouprave.

Lokalna samouprava nije reagovala, a građani nisu uspeli ni da dozovu komunalne inspektore. Javlja se osnovana sumnja da je to namerno urađeno, iz razloga što su za 2017. godinu u budžetu opštine Aleksinac bila opredeljena sredstva za odbranu od poplava, međutim, ništa nije urađeno, a novca, naravno, nema, tako da je u ovoj situaciji na snazi Zakon o lokalnoj samoupravi, obzirom da nije proglašeno vanredno stanje, a lokalna samouprava ignoriše problem, pokušavajući da sakrije svoje propuste.

Apelujemo da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu iskoristi svoje ovlašćenja i aleksinačkoj lokalnoj samoupravi naredi da deluju u skladu sa zakonom i zaštiti svoje građane od zdravstvene katastrofe.

Drugo, da se proglasi vanredno stanje u svim selima i opštinama u Srbiji koje su pretrpele štetu, kako bi na snagu stupio na snagu Zakon o vanrednim situacijama, gde ingerencija sa lokalne samouprave prelazi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i kako bi MUP uputio pomoć svim opštinama u vidu opreme i ljudstva, radi što brže sanacije štete i otklanjanja opasnosti po život i zdravlje stanovnika tih opština. Hvala.

Hvala.

Imam pitanje za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je juče, citiram – da građani nemaju razloga da se plaše zveckanja oružja iz Prištine, jer su institucije stabilne i u stanju su da zaštite i odbrane zemlju.

Pa, evo, da vidimo da li je to baš tako. Prema zakonu 256 subjekata odbrane, među kojima su i predsednik Republike i ministarstva, imaju obavezu da predaju plan odbrane. To je dokument o postupanju u vanrednim i ratnim okolnostima, koji sadrži plan skalanjanja u skloniište, plan izmeštanja na rezervnu lokaciju, plane mera pripravnosti, telekomunikacionog obezbeđenja, itd.

Prema poslednjoj javnoj informaciji Ministarstva odbrane za poslednje tromesečje 2017. godine, plan odbrane ni 2016. godine, ni 2017. godine Ministarstvu odbrane nisu predali bivši predsednik Tomislav Nikolić, a onda ni novi predsednik Aleksandar Vučić. Planove nisu nikada predali ni Ministarstvo građevine, Ministarstvo pravde, evropskih integracija i zaštite životne sredine.

Pošto je ova ista informacija Ministarstva odbrane za prva tri meseca 2018. godine označena kao „poverljiva“, molimo da nam se dostavi informacija da li je predsednik konačno predao plan odbrane za 2018. godinu i zašto ga nije predao za 2017. godinu?

Pitanje ministru odbrane Vulinu – kada će preduzeti mere za utvrđivanje prekršajne i krivične odgovornosti protiv lica koja ne izvršavaju zadatke odbrane? Pitanje predsednici Vlade Ani Brnabić – šta će preduzeti u vezi sa činjenicom iz Izveštaja Ministarstva odbrane da su lica koja obavljaju poslove planiranja odbrane nedovoljno stručna za to?

Građani Srbije treba da znaju, predsednik Republike, vrhovni komandant nema plan odbrane i smatra da je nevažno da ga dostavi Ministarstvu odbrane, iako gotovo svaki dan brojni tabloidi, koji predstavljaju glas Vlade Srbije i Aleksandra Vučića, plaše građane navodnim napadima NATO-a i kosovskih Albanaca.

Pošto se predsedniku očigledno ne žuri, a ni ministru Vulinu da podseti predsednika, jasno je da funkcioneri SNS po ko zna koji put uznemiravaju građane pretnjama ratom u nameri da skrenu pažnju sa gorućih tema, kao što je npr. koliko su vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić do sada otele od penzionera i od plata zaposlenih u javnom sektoru.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete Mladena Šarčevića. Svake tri godine održava se Ministarska konferencija evropskog prostora za visoko obrazovanje. Ove godine je bila u Parizu od 24. do 25. maja. Na svakoj konferenciji se razmatra izveštaj o implementaciji Bolonjskog procesa. Naša ocena ove godine je 2,54% na skali od nula do pet. Ocena konstantno pada i ovo je praktično od početka implementacije Bolonje, od 2005. godine, najniža do sada. Niža je bila samo na samom početku 2,2%. Dosadašnje ocena za Srbiju sa ministarskih konferencija o implementaciji Bolonje su bile: 2005. godine, Bergen – 2,2, 2007. godine, London – 4,2%, 2009. godine, Luven – 3,8%, 2012. godine, Bukurešt –3,1%, 2015. godine, Jerevan – 3,8% i 2018. godine, Pariz – 2,54%.

Ističemo indikator jedan, koji je ocenjen sa jedan. To praktično znači da nema standarda za ocenu upotrebe ESP bodova, tj. opterećenje studenata i povezanosti bodova i ishoda učenja.

Ono što je naročito zanimljivo, nevezano od indikatora, dodatak diplomi se svuda u svim zemljama izdaje besplatno, osim, pogodite gde, u Srbiji i Crnoj Gori, gde studenti moraju da plate taksu. Na crnogorskom univerzitetu studenti plaćaju 15 evra, ali u Srbiji se dodatak diplomi uvek izdaje uz diplomu i cena ovog dokumenta je neverovatnih 40 evra. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, u nastavku na moje poslaničko pitanje od utorka, 15. maja ove godine, a vezano za krađu zlata u RTB Bor, upućujem novo pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću:

Da li može da se dovede u vezu period od 2015. godine do danas, koji sam naveo u prethodnom pitanju, a u kome je evidentan nedostatak određenih količina zlata, sa periodom od počinjanja saradnje RTB Bor sa firmom „Red metal“, čiji je predstavnik gospodin Milan Popović, kao jedinim partnerom u poslovima uslužne prerade uvezenog bakarnog koncentrata u tom periodu?

S tim u vezi, da li je tačno da u svim ugovorima koje je RTB Bor zaključio sa firmom „Red metal“, i to samo sa njom, jedinom u poslovima uslužne prerade bakarnog koncentrata u navedenom spornom periodu, nije bila predviđena razmena hemijskih analiza o sadržajima bakra, zlata i srebra između RTB Bor kao prerađivača i firme „Red metal“ kao isporučioca sirovine?

Naime, ugovorom je precizirano da se hemijske analize sadržaja bakra, zlata i srebra u bakarnim koncentratima koji se uslužno prerađuju u formi obavezujuće hemijske analize kontrolne kuće, koju je u tu svrhu, pod navodima, velikodušno plaćala firma „Red metal“, samo ispostavlja RTB Boru na znanje i za konačnu primenu u finalnom obračunu količina bakra, zlata i srebra, a koji se nakon prerade isporučuje „Red metalu“.

Takav način poslovanja predstavlja najgrublje kršenje međunarodnih normi, čime se širom otvaraju vrata za krađu i korupciju najvišeg stepena.

Da li su dodatno na ovako štetnu klauzulu ugovoreni i nepristojno niski troškovi topljenja i rafinacije, a sve na štetu RTB Bor kao prerađivača?

Da li je menadžment RTB Bor, u svrhu sopstvenog opravdanja ovako ugovorenih nepovoljnih troškova prerade, u 2015. godini, samo dva meseca nakon potpisivanja ugovora sa „Red metalom“, naručio od firme „Maneks DOO“ i gospodina Dragoljuba Zbiljića, ponudu za preradu bakarnih koncentrata sa lošim finansijskim uslovima, kako bi u poređenju sa ugovorenim uslovima sa „Red metalom“ zaključio koliko je RTB Bor napravio, pod znacima navoda, dobar posao?

Dakle, samo grubo navedeći neke posebno loše detalje vezane za poslovni aranžman RTB Bor i „Red metala“, moje generalno pitanje je – ima li država Srbija snage da konačno ispita kvalitet ugovora potpisanih od strane RTB Bor, odnosno „Topionice“ i „Rafinacije“ DOO sa firmom „Red metal“ u periodu od 2015. godine do danas? Ovi ugovori su generatori daleko veće štete od ove nastale sa krađom zlata, objavljene pre dve nedelje, premda i nju ne treba umanjivati.

Osnovano se sumnja da je cela priča sa krađom zlata stvorena i plasirana u javnost kao odličan paravan za svu krađu koja je nastala potpisivanjem ovako štetnih ugovora o preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“.

Koliko je ta firma bila značajan partner RTB Bor, a pogotovo njegovog generalnog direktora, može se zaključiti iz nekoliko verzija ugovora iz 2015. godine, u kojima se predviđala klauzula po kojoj je „Red metal“, ukoliko se promeni generalni direktor Blagoje Spaskoski, mogao bez ikakvog objašnjenja da raskine ugovor sa RTB Bor. Takvo poniženje kompanije RTB Bor je nezapamćeno u njenom višedecenijskom poslovanju. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, upućujem pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Dana 10. maja ove godine uhapšena je grupa bivših i sadašnjih radnika pogona Zlatare koja posluje u sklopu RTB Bor, kao i sadašnji i bivši radnici firme za obezbeđenje sa optužbom da su u periodu od 2014. do 2017. godine kontinuiranim delovanjem protivpravno otuđili određenu količinu zlata koja je bila u pojedinim tehnološkim fazama u procesu njegove proizvodnje u anodnom mulju, neafinisanom i afinisanom zlatu. To su činjenice koje je u svom saopštenju izdao MUP Srbije, dana 11. maja ove godine.

Još mnogo ranije postojala je sumnja kod radnika RTB Bor i građana Bora da pojedini zaposleni u pogonu Zlatare kradu zlato i enormno se bogate. Treba se setiti da su u okolini Bora nedavno otkrivene ilegalne topionice zlata, zatim da je jedan radnik pogona Zlatare, koji je stekao određene nekretnine u kratkom vremenskom periodu, premešten na drugo radno mesto itd. U zadnjem periodu kroz Bor su se širile priče i javljala se sumnja da su pojedini radnici pogona Zlatare stekli veliki novac, ali se od strane odgovornih lica ništa nije preduzelo kao mera predostrožnosti.

Da nedostaje zlato u procesu njegove prerade tokom poslednje tri godine ukazivano je na sastancima organa upravljanja Topionice i rafinacije u čijem je delu i pogon Zlatara, odnosno u periodu od 2015. do 2017. godine. Jasno i nedvosmisleno se na tim organima ukazivalo da u bilansu proizvodnje zlata nedostaju određene količine istog. Takođe, mediji su prošle godine pisali o sumnjivom nedostatku zlata u RTB Bor.

Na sumnje koje su iznete na organima upravljanja Topionice i rafinacije, kao i na tekstove u medijima, menadžment RTB Bor nije reagovao. Radnici koji su u tom periodu ukazivali na nelogičnosti u tehnološkom lancu proizvodnje zlata i njegovom nedostatku su u kratkom vremenskom periodu premešteni na druga, uglavnom gora i manje plaćena radna mesta koja nisu imala dodirnih tačaka sa samom proizvodnjom zlata.

Pored toga što je bilo evidentno da u bilansima zlato nedostaje, menadžment RTB Bor nije preduzeo nikakve radnje da se to spreči, niti da se dođe do činjenice kolike su se količine zlata otuđile. Time je menadžment RTB Bor svojim ne delovanjem naneo veliku štetu RTB Bor čije interese po zakonu treba da štiti.

Posebno treba napomenuti da se bilansiranje zlata vrši za svaku tehnološku fazu prerade i da nije moguće otuđivati zlato u dužem vremenskom periodu, a da se to ne primeti.

Takođe, značajno je napomenuti da se iz bilansa proizvodnje zlata, odnosno odnosa količine zlata koja uđe u proces prerade i dobijene količine finalnog zlata u polugama može uočiti da nedostaju značajne količine istog. Javlja se sumnja da te količine nisu mogle da se otuđe na način na koji su uradili uhapšeni radnici.

Postavlja se pitanje – šta je sa ostalom količinom zlata koja nedostaje? Da li ovo hapšenje koje je trebalo i ranije da se desi nije samo maska da se prikrije neka veća pljačka koja se odigrala pod pokroviteljstvom menadžmenta RTB Bor?

Tražimo da nam MUP Republike Srbije dostavi informaciju i svoje mišljenje o ovom slučaju i izjasni se o sumnji da je menadžment RTB na čelu sa Blagojem Spaskovskim zna od ranije za pljačku zlata, a nije reagovao i da li je i on učestvovao u tome? Hvala.