Najlepše se zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovane kolege, uzimajući u obzir da ste usvojili brojne primedbe, zatim da zakon sadrži nova rešenja koja imaju potencijal da reše neke od velikih problema visokog obrazovanja, a među njima dva koja su po mom mišljenju veoma značajna, a to je uvođenje profesionalaca u visoko obrazovanje i studiranje uz rad, a znajući da vi lično imate želju da unapredite visoko obrazovanje u Srbiji.

Zbog kratkog vremena govoriću načelno o dve krovne i teške teme. Jedna je usklađenost Predloga zakona sa Strategijom obrazovanja u pogledu prebacivanja nadležnosti sa Skupštine na Vladu. Druga je usklađenost sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti u pogledu vođenja evidencije u jedinstvenom informacionom sistemu prosvetnom odnosno JISP-u. Ako ostane vremena osvrnuću se na još neke usklađenosti sa programom Vlade i sa evropskim prostorom visokog obrazovanja, a ako ne o tome možemo da razgovaramo i u raspravi u pojedinostima, pošto sam se svakako potrudila kao i obično da podnesem konstruktivne amandmane imajući u vidu da mi je ovo profesionalno zaista najuže polje interesovanja.

Što se tiče prebacivanja nadležnosti sa Skupštine na Vladu, dakle, Predlog zakona propisuje sledeće. Trudiću se da maksimalno govorim činjenično. Dakle, Nacionalni savet je visokostručno telo čije članove imenuje i razrešava Vlada. Zatim Nacionalno akreditaciono telo obrazuje Vlada i upravni odbor Nacionalno akreditacinog tela obrazuje takođe Vlada. Narodna skupština u novom zakonu više nema praktičnu nadležnost, dakle, ne spominje se i to je činjenica. Sve njene nadležnosti prebačene su na Vladu.

Odbacili ste sugestije, što ste i obrazložili, akademske zajednice da ne prebacujete nadležnosti na Vladu i praktično ćete, ako ja sada dobro razumem zakon, šest meseci imenovati nov Nacionalni savet za visoko obrazovanje u skladu sa članom 139. u prelaznim odredbama stav 1. i članom 11. stav 4. Konus mora da raspiše konkurs za članove Nacionalnog saveta čim zakon stupi na snagu.

Obrazložili ste promenu prebacivanja nadležnosti sa Nacionalne skupštine na Vladu efikasnošću jer se Odbor za obrazovanje retko sastaje i ume da napravi problem kod imenovanja novih članova. Pošto je Vlada po definiciji efikasnija od Skupštine ovo bi moglo da znači da i neke druge stvari treba prebaciti na Vladu, što onda nije dobro. Dakle, ja kada znam da postoje i druga obrazloženja ali ovo ste jedino naveli u obrazloženju zakona i sada navodim vaše obrazloženje.

U obrazloženju ste se pozvali na Strategiju međutim ostalo je, odnosno izostavljeno je da navedete da Nacionalno akreditaciono telo treba da bude nezavisno ne samo od akademske zajednice već i od ministarstva, jer Strategija kaže, pod tačkom 10. – spoljašnju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu trebalo bi da sprovodi nacionalno telo koje deluje potpuno nezavisno od akademske zajednice i ministarstva. A u obrazloženju kada se pozivate na Strategiju kažete da obrazovanjem tog tela, da postupke akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta sprovodi telo koje je nezavisno od akademske zajednice. Dakle, ovde nema ministarstva, a da bi vam bilo lakše to je strana 73 Predloga zakona, drugi pasus, četvrti red.

Nacionalno akreditaciono telo iako finansijski nezavisno od Vlade, a znam da to jeste argument zavisi od nje u sledećim važnim stvarima. To je, aktom o osnivanju, a obrazuje telo Vlada, praktično ona donosi akt, određuju se bliži uslovi za imenovanje i razrešenje članova Upravnog odbora. To je član 15. stav 2. i najstrožije govoreći mi zapravo ne znamo da li je NAT nezavisno telo. Agencija za borbu protiv korupcije je dala mišljenje da bi uslove za imenovanje i razrešenje trebalo urediti zakonom. Vidim da niste prihvatili tu sugestiju i ako biste mogli da obrazložite zašto niste, pretpostavljam da razlog postoji.

Zatim, Nacionalno akreditaciono telo zavisi od Vlade i u sledećem. Vlada daje prethodnu saglasnost na Statut Nacionalnog akreditacionog tela. Daje saglasnost na godišnji program rada i finansijski plan. To je član 17. stav 1. tačka 3). Na visinu naknade za akreditaciju, za naknadu za rad člana Komisije za akreditaciju i utvrđuje, dakle, ne daje ni predlog ni saglasnost nego utvrđuje naknadu za rad recezenta. U ovim pitanjima, a sva su značajna baš za nezavisnost Nacionalnog akreditacionog tela, prosto moram da zaključim da nije u potpunosti nezavisno od Vlade jer morali bismo da odgovorimo bar na jedno pitanje. Postoji li mogućnost da Vlada ne da saglasnost, ko razrešava članove upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela. To su pitanja na koja odgovor nemamo trenutno jer su ostavljena da se definišu podzakonskim aktom a ne zakonom.

Isto tako Predlogom zakona nije precizirano može li Vlada da odbije predlog akademske zajednice na Nacionalni savet i Nacionalno akreditaciono telo. Dakle, predviđeno je da oni predlože i to će svakako biti stručnjaci, tu dileme nema, samo, može li Vlada da odbije predlog. Zašto ovo pitam? Primera radi, Vlada bi morala da može da odbije predlog. Ako predlagač nije vodio računa npr. o zastupljenosti polova, jer predlagač nema obavezu, ali Vlada ima obavezu, pa ako vidi da polovi nisu jednako zastupljeni morala bi da odbije predlog, ali nema postupka za odbijanje predloga. Tako da ja mislim da sam podnela neki amandman da se uvede postupak za odbijanje predloga.

Druga tema su registri evidencije i sve to u vezi sa finansiranjem. Dobili ste mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika podataka o ličnosti da odredbe predloga zakona koje se odnose na evidenciju. Dobrim delom nisu u skladu sa osnovnim načelima prikupljanja obrade podataka, a to su svrhovitost, srazmernost i zakonitost. Poverenik ukazuje na to da, citiram – način na koji je sada definisana svrha JISP-a nije prihvatljiv sa stanovišta članova 20. i 42. Ustava Republike Srbije, kao ni sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ratifikovan međunarodnim dokumentima u ovoj oblasti. S obzirom na to da bi usvajanjem ovakvih zakonskih rešenja mogla biti naneta šteta zajamčenim pravima na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, kraj citata.

Dakle, niste usvojili sugestije Poverenika. Niste obrazložili zašto ih niste usvojili, pretpostavljam da razlog postoji i da možete da ga kažete, a priznaćete da ne zvuči dobro. Ako sam dobro razumela radi se o tome da će biti stvorena jedna velika centralizovana baza podataka, jedna od najvećih u Republici Srbiji za koju se ne zna da li je srazmerna svrsi pošto po mišljenju Poverenika nije definisana jasno, nesumnjivo, određeno itd. Reći ću nešto u vezi sa tim na kraju. Ono što ja znam jeste da je uveden novi registar studenata, on do sada nije postojao u važećem zakonu i u njemu se vodi evidencija vrlo osetljivih podataka, kao što su podaci o zdravstvenom statusu, podaci o socijalnom statusu i pošto se sada podaci ne dostavljaju više u anonimiziranom obliku ministarstvu, ja zaključujem, a ispravite me ako grešim da će u ministarstvu imati pristup po imenu i prezimenu studenta svim ovim osetljivim podacima. Dakle, podacima o socijalnom, zdravstvenom, obrazovnom statusu i ličnim podacima. Dakle, u pitanju je novi registar.

Ono što znam i što mogu da zaključim iz obrazloženja jeste da će podaci iz registra biti korišćeni za finansiranje po novom modelu jer se odredbe o evidenciji navode kao primer toga da se ide u susret novom zakonu o finansiranju. Moguće je da nisam dobro razumela. Ostavljam sve ostalo za priliku kada budu bili amandmani, da bih ostavila vreme kolegama. Toliko od mene za sada o ova dva načelna pitanja i zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, uvažena gospođo Brnabić, dame i gospodo, govoriću o delu programa koji se odnosi na obrazovanje. Pošto imam malo vremena, nemojte mi zameriti što ću vreme utrošiti da ukažem na neke ne usklađenosti između inicijativa u ekspozeu i tekuće regulative koja je ušla u javnu raspravu, odnosno

prošla je javna rasprava, iako ima dosta dobrih predloga, konkretnih predloga u programu Vlade, kao što je racionalizacija mreže škola.

Dakle, biću vrlo konstruktivna. Na strani 79. programa Vlade stoji da obrazovanje treba da postiće inovacije, kritičko razmišljanje i preduzetništvo. To je skroz u skladu sa strategijom. To je tačno. Treba ubaciti ove reči – u Nacrt zakona o visokom obrazovanju, budući da kritičko mišljenje nije među ciljevima, a trebalo bi da bude i preduzetništvo nije poseban princip a trebalo bi da bude, pogotovo što ste to vrlo dobro definisali, rekavši na strani 81. da je preduzetništvo neophodan element razvoja više od nastavnog predmeta, kao stav, način života i odnos prema njemu. Dakle, zaslužuje da se nađe u zakonu.

Na strani 82, o tome je kolega već govorio, govori se o dualnom obrazovanju u kontekstu visokog obrazovanja. To zbunjuje. Nema ga u Nacrtu zakona o visokom, a u Nacrtu zakona o dualnom se kaže da je sastavni deo srednjeg. Trebalo bi ili pojasniti, ili videti da li se menja regulativa. Šta se s tim događa?

Na strani 84. programa stoji da je ključno promeniti način finansiranja fakulteta novim zakona tačno. To je vrlo ozbiljan instrument i poluga. Ono što ostaje nejasno je zašto se izdvaja iz Nacrta novog zakona o visokom obrazovanju finansiranje u poseban zakon, a to je suprotno zapravo akcionom planu koji kaže da je finansiranje…

Samo još na kraju da kažem da set zakona svakako ulazi u proceduru, biće puno prilike za amandmane. Nadam se da će razgovori biti konstruktivni. Podržavam vas u onome što ste naglasili kao značajno, da će biti konstruktivni i iščekujemo. Hvala.

Zahvaljujem se.

Uvažena Skupštino, uvaženi predstavnici predlagača, ja ću se osvrnuti na sve zakone o potvrđivanju konvencija, protokola i sporazuma, onim redom kojim su izlistani u objedinjenoj raspravi.

Krećem od Zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu. Konvencija je nastala 2003. godine, sumnje nema da se radi o korisnoj konvenciji za pre svega akademsku zajednicu, budući da u radu instituta učestvuju kolege sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za šumarstvo u Beogradu i Instituta za šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

Ono što bih zamolila, dve kratke stvari u vezi sa ovom konvencijom predlagača, jeste možda kratko pojašnjenje o kontekstu kašnjenja, dakle, pošto je 13 godina prošlo od nastanka Konvencije do verifikacije ovog sporazuma. Druga stvar je činjenica da se kaže u obrazloženju zakona da nema finansijskih obaveza za državu, što je očigledno tačno, s tim što su instituti budžetski korisnici i univerzitet takođe. Sigurno neke članarine plaćaju. Koliko vidim, ne radi se o velikim sredstvima, možda nešto između 220 i 750 evra, s tim što ne bi bilo loše da se konstatuje u obrazloženju da bi potpuno moglo da se razume o kojoj vrsti finansijske obaveze se radi. Kratko pitanje još – da li će i ko pokrivati troškove, ako uopšte može da se predvidi učešće državnih predstavnika u radu te konvencije?

Što se tiče drugog zakona, to je Zakon o potvrđivanju protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, Vlada ga je predložila 25. januara 2017. godine. Pretpostavljam, vi ste i rekli, da je do sada protokol potpisalo 65 zemalja, sada čitam podatke sa sajta Svetske zdravstvene organizacije, 26 je ratifikovalo, tako da je na mestu konstatacija da nam ne trebaju sredstva u budžetu za implementaciju ovog sporazuma. Koliko razumem, u 2017. godini je svega jedna zemlja ratifikovala do sada sporazum, ne znam da li ćemo im biti druga ili treća po redu, da li je još negde to u toku. Pitanje je – jel očekujete onda primenu u 2018. godini? Ne znamo. U redu, hvala.

Zakon o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Dakle, ovde je jasno o čemu se radi, ovo je naša obaveza. Jednu stvar nisam razumela, moguće je da sam ja pogrešno razumela, da Srbija nema obavezu smanjenja emisije gasova, a zapravo, koliko sam ja razumela, nema onaj kvantifikovani deo, ne kaže se tačno koliko. Ono što me je zbunilo i molim vas za pojašnjenje jeste, sada ne znam da li je propust ili je neki konkretan razlog, zašto nije stavljen u diskusiju Pariska konvencija, odnosno taj sporazum, pošto je tema očigledno ta, naročito što je Srbija već ispunila neke obaveze, koliko vidim, prednjači u tome da dostavi ukupnu emisiju oko devet posto i prva je u regionu.

Četvrti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene „CEEPUS III“. Moram da kažem, budući da dolazim iz visokog obrazovanja, da je ovo odlična stvar. „CEEPUS III“ je inače program koji godinama implementiramo u Srbiji na obostrano zadovoljstvo i studenata i nastavnika, kako naše zemlje, tako i drugih zemalja. Zbunjuje jedna stvar, a to je da kasnimo sedam godina sa ratifikacijom sporazuma, iako se pozivamo na to da ga implementiramo po Bečkoj konvenciji. Onda je moje pitanje zapravo ministru, ne znam zašto kasnimo, pa ako nije problem da objasnite zašto kasnimo, bilo bi dobro. Takođe da napomenemo da će, pošto za ugovorne strane koje deponuju svoje instrumente odobrenja nakon stupanja na snagu sporazuma, a to je bilo tamo negde 2011. godine, praktično sporazum stupa na snagu prvog dana narednog meseca, u našem slučaju, dakle, još nije stupio na snagu. To je ono što je meni važno da istaknem, iako se implementira po Bečkoj konvenciji.

Ono što je jako dobra vest, ako sam dobro razumela, a molim ministra da potvrdi ili porekne, jeste da se očekuje da će Srbija predsedavati zajedničkim odborom ministara u periodu od 2017. do 2019. godine, to je nekako provučeno kroz obrazloženje, pa ne bi bilo loše da to potvrdite ako je tako. U obrazloženju propisa se ne kaže ništa u vezi sa procenom finansijskih sredstava potrebnih za primenu u 2017. godini. Vidim iz ovoga što ste rekli da smo mi primili 149 stipendista, onih 149 mesečnih jedinica CEEPUS-a koji iznose nešto oko 18.000 za studente i 35.000 za nastavnike. Praktično bismo mogli da izvedemo onda i koliko je to ukupno finansijskih sredstava za Srbiju jer nisam našla u budžetu, moguće je da je moja greška.

Peto, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi.

Ovaj sporazuma predviđa da Beograd bude novo sedište Sekretarijata. Ranije je bilo u Hrvatskoj, ako se ne varam, i onda je preneto na COP, na Centar za obrazovne politike, gde je i sada privremeno. Sporazum podrazumeva i neke obaveze Srbije, o kojima ste već govorili, a to je da obezbedi Sekretarijatu prostorije, da obezbedi komunikacione veze i logističku pomoć, i to bez nadoknade, kao i godišnji finansijski doprinos koji je za sada do 2013. godine bio 9.000 evra i jednokratno učešće u operativnim troškovima od 20.000 evra. Rekli ste da je to predviđeno u budžetu. U redu. Ostaje meni pitanje – šta će se desiti sa sredstvima koja su planirana i za 2016. godinu u iznosu od 3.567.000 dinara, pošto se kaže da nisu predviđena sredstva za 2017. godinu ovako eksplicitno?

Još jedno pitanje. On stupa na snagu nakon što četiri države članice Inicijative ratifikuju međunarodni sporazum. Ne znam koliko ih je do sada ratifikovalo, pa ako možete da nam kažete. Kada se onda očekuje stupanje na snagu? Moram da izrazim žaljenje, ne znam kako je protekao konkurs, da li smo mi imali našeg kandidata na konkursu za izbor direktora Sekretarijata, pošto je on izabran u maju 2016. godine na konkursu raspisanom u novembru 2015. godine i to je, ako sam dobro razumela, koleginica iz Hrvatske koja je i započela ovo u Hrvatskoj. Ako možete da kažete – jesmo li imali kao zemlja svog kandidata za direktora i kako je tekao taj izborni konkurs?

Šesto, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala. O ovome je već bilo diskusije na odboru i to smo usvojili. Dva pitanja imam, mada ste delimično odgovorili zašto se kasni sa ratifikacijom Sporazuma jer je on potpisan 2011. godine, a čujem da ga je 2015. onda Poljska tek ratifikovala, u redu. Pitanje je sledeće u vezi sa budžetom. Kaže se da su izdvojena sredstva u budžetu za 2016. godinu nešto preko 400.000 dinara i da nisu potrebna za 2017. godinu. Pretpostavljam da je sada došlo do promene situacije, pa možda ako možete neko pojašnjenje u vezi sa sredstvima planiranim za 2017. godinu.

Konačno, ne znam kako teku pregovori sa tim državama. Dakle, ovde je nadležni organ samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je komparativno u Sporazumu o saradnji sa Nemačkom i Ministarstvo zdravlja i Ministarstva finansija. Ako možete samo da kažete kratko, pošto su slični sporazumi i slična je tematika.

Sedmo, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti. Imala sam neka pitanja u vezi sa prethodnom regulativom na koju se naslanja ovaj sporazum, međutim, čula sam od vas da se radi o potpuno novom sporazumu koji na nov način definiše odnos ove dve zemlje u pogledu suzbijanja krivičnih dela organizovanog i teškog kriminala. Ostaje isto pitanje za budžet kao i za prethodni sporazum. Radi se o 141.000 dinara planiranoj za 2016. godinu, da li će se i kako trošiti u 2017. godini.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji nemam nikakav komentar, jasno je sve, i vrlo je dobro ovo obrazloženo.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta, Vlada ga je podnela krajem januara 2017. godine. Posebno mi je drago zbog mojih kolega sa katedre za bohemistiku Filološkog fakulteta što će ovaj sporazum biti očigledno ratifikovan, jer podrazumeva razmenu lektora, nastavnika i stručnjaka za češki, odnosno srpski jezik i književnost.

Imam nekoliko pitanja u vezi sa ovim sporazumom. On je potpisan 2009. godine od strane Srbije i Crne Gore i češka strana ga tada nije potpisala. Ne znam koje je obrazloženje dala, kaže se ovde da se radi o skoro identičnom sporazumu, ovaj citat čije se potvrđivanje predlaže, dakle, samo ako može pojašnjenje, zašto Češka strana tada ovo nije potpisala i u čemu je razlika između tadašnjeg sporazuma i sadašnjeg? Takođe, navodi se da u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu su planirana sredstva, zamolila bih ministra da samo kaže kolika su to sredstva ako može.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, ovo je jedan od bolje obrazloženih Predloga zakona. Prenaglašen je bilateralni odnosi budući da podrazumeva plovidbu brodova sa zastavama drugih država, koje viju zastave drugih država, te je onda možda bilo dobro i naglasiti da se radi o regionalnoj saradnji.

Pitanje u vezi sa finansijama predlagač navodi da se ovim sporazumom ne stvaraju finansijske obaveze. Ostaje meni otvoreno pitanje kako će se finansirati rad i putovanja desetočlane mešovite komisije? Dakle, u Sporazumu se spominje desetočlana mešovita komisija, gde je pet članova, članovi mađarske strane, pet članova članovi srpske strane, i predviđeno je da oni vrše nadzor nad sprovođenjem Sporazuma i da se redovno sastaju, zaboravila sam u kom ritmu, uglavnom neki trošak ovde svakako mora postojati i bilo bi dobro da se nađu obrazloženja ovog zakona. Potkrala se i neka slovna greška, ali to je sad manje bitno, obično ih ne vidim, pa, sad sam je videla, preskačem.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je podnela Vlada 30. decembra 2016. godine. Danas nema predstavnika Vlade, navedeno je u onom dokumentu da će biti ministar Rasim LJajić. Ono što mi još nedostaje ovde je i tekst Sporazuma na engleskom jeziku, obično dođu sa tekstom na nekom stranom jeziku, ali u redu.

Dakle, obrazloženje propisa ne sadrži dovoljno analizu sadašnjih stanja i problema koji namerava da reši, a po Poslovniku bi to moralo da bude tu. Naime, propis rešava problem, citiram – nepostojanje pravnog osnova i okvira u kome će se obezbediti citiram – dodatno privlačenje investitora. Dakle, odavde sledi da već postoji pravni osnov i okvir za inicijalno privlačenje investitora što bi onda bio Zakon o ulaganjima i to u obe zemlje. Dakle, nije rečeno koji osnov postoji za inicijalna ulaganja u državi Katar.

Molim predlagača da pojasni ili neko od prisutnih predstavnika Vlade, koje je to sadašnje stanje? Dakle, koji pravni okvir obezbeđuje inicijalno privlačenje investitora u obe države? Zatim, u skladu sa Poslovnikom da li je razmatrana mogućnost da se problem dodatnog privlačenja investitora koji je ovde konstatovan reši izmenama postojećeg propisa i postojećih propisa koji se impliciraju ovim obrazloženjem. Ako jeste zašto je odbačen, ako nije zašto nije? Zbog čega se ne menjaju propisi da podstaknu sve privrednike i zaštite njihova ulaganja, dakle zašto samo određene? Fali to u ovom obrazloženju da bismo mogli da shvatimo celinu predloga. Kojim se tačno odredbama obezbeđuje dodatno privlačenje investitora kako u Srbiji tako i u Kataru, pošto se radi, kako je već neko primetio o uzajamnom podsticanju ulaganja. Šta motiviše ovu potrebu kako u Srbiji, tako i u državi Katar?

Naime, molim predlagača da obrazloži i kontekst uzajamnog podsticanja ulaganja. Da li Srbija ulaže u državi Katar? Da li država Katar ulaže u Srbiji? Zašto se tretmanom najpovlašćenije nacije koji je ovde naglašen i drugim dodatnim odredbama privilegiju zapravo nedefinisani strani investitori. Pretpostavljam da je u obrazloženje moglo da uđe i eventualno naziv investitora čije se investicije očekuju i kako je neko rekao od predlagača, da postoji ogroman investicioni fond od 170 milijardi dolara.

Dakle, zašto se tretmanom najpovlašćenije nacije i drugim dodatnim odredbama privileguju neimenovani, nedefinisani strani investitori iz države Katar, a ne neki drugi ili bilo koje druge države i zašto se njima daju, deluje isto, ali se zapravo radi o većim pogodnostima, nego domaćim privrednicima, jer imaju neke zaštitne odredbe. To nije objašnjeno i očekivala bih u skladu sa Poslovnikom pošto tamo piše šta sve mora da se obrazloži.

Dakle, da li naši privrednici, teorijski imaju bolje pogodnosti za ulaganje u državi Katar nego u državi Srbiji? Da li ovo znači da ako domaći privredni subjekat koji nema ove odgovornosti u Srbiji, otvori firmu u Katru, investira u nju i onda ta firma reinvestira nazad u Srbiju, da time može da postigne ove pogodnosti, odnosno da tako zaštiti svoju investiciju. Da li je predlagač razmotrio i rizik da se ovim sporazumom stvori podloga da se ilegalno izvuče eventualni iz zemlje i vrati u zemlju kao zaštićena investicija.

Konačno, na čiju inicijativu je u sporazumu uključena, razumem da se radi o opštoj odredbi, ali bi bilo dobro da znamo i naknade gubitka bez odlaganja koje investitor pretrpi, a koje su rezultat događaja ili okolnosti koji se nisu mogle predvideti i onda se nabraja rat, oružani sukob, vanredno stanje, pobuna, ustanak ili nemir. Razumem da dolazi iz obligacionog prava ali bih volela da znam na čiju inicijativu.

Mi u ovom propisu izraz teritorija kao što je primetila koleginica Sanda, dakle, mi u ovom propisu izraz teritorija u slučaju Srbije nije definisan tako da obuhvata vazdušni prostor i unutrašnje vode. U članu 1. Propisa u kome se navode izrazi koji se definišu, odnosno pojašnjavaju, stav 6. ne sadrži izraz. Molim ako ovo neko može da objasni pošto deluje dosta komplikovano. Dakle, zašto se stav 6. uopšte našao, odnosno tačka 6) uopšte našla u članu 1. budući da kaže sledeće – svaka promena oblika u koja su sredstva uložena ili reinvestirana, neće uticati na njihov karakter kao ulaganja pod uslovom da takva promena nije u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma i zakonima strane ugovornica. On dolazi iz Zakona o ulaganjima gde se govori striktno o stranim ulaganjima i promeni pravnog oblika.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, 30. decembra 2016. godine je to podnela Vlada. Dakle, u pitanju je sporazum koji formalno donosi dobre novine u oblasti socijalne sigurnosti građanima Srbije i Rumunije, uključuje penzije i invalidsko osiguranje, sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države radi ostvarenja prava na davanje i tako dalje. Obrazloženje sporazuma međutim nije dovoljno eksplicitno u pogledu problema koje propis treba da reši jer ne sadrži analizu sadašnjeg stanja i samo se posredno može zaključiti da je onaj postojeći propis iz 1976. godine u stvari pokrivao zdravstveno osiguranje i to hitne medicinske slučajeve. Bilo bi dobro da te stvari budu eksplicitnije u obrazloženjima.

Zamolila bih predlagača da ovaj sporazum stavi u eventualno kontekst IPA dva intereg Rumunija – Srbija programa, budući da je jedan od programskih ciljeva socijalna sigurnost.

Nije urađena finansijska procena sredstava potrebnih za sprovođenje propisa mada se kaže da će biti obezbeđeni iz budžeta u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija. Ne bi bilo loše da znamo o kolikim sredstvima se radi. I ako nije moguće proceniti, zašto nije moguće proceniti.

Takođe, molim predlagača da naglasi postoji li, ja sad opet postavljam a nisam sigurna da je tako, pošto predlagači imaju obavezu naglašavanja da li postoji obaveza usaglašavanja sa evropskom regulativom. Deluje da je ovo proces usaglašavanja sa EU 883/04 gde postoji ona obaveza usaglašavanja u oblasti socijalne sigurnosti. Sporazum je potpisan u oktobru 2016. godine, vi ste najavili da će biti novih sporazuma slične prirode sa drugim državama. Znam da je nakon potpisivanja ovog sporazuma predsednik Vlade bio poseti Rumuniji, da su tamo potpisani još nekakvi dodatni sporazumi i jedan protokol koji ima direktne veze i sa protokolima kojima se ovde bavimo a tiče se saradnje na granici, onih patrola, kao što je sa Bugarsko. Da li možda znate da li se očekuje potpisivanje tog sporazuma i njegova eventualna verifikacija. I u ovom sporazuma je pod tačkom 11. uočljiva ta nesrazmerna definicija, pretpostavljam da svako da svoju definiciju teritorije, ali je nesrazmerna definicija teritorije u ovom sporazumu sa državom Katar, pošto se i ovde pominju vazdušni prostori, vodni putevi, a kod nas ne.

To je to što se tiče samih sporazuma.

Još samo jedna primedba u vezi sa time da je možda trebalo uključiti i neke druge sporazume koji su se već nalazili u proceduri, poput Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, koji sam već spomenula i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju regionalne kancelarije za saradnju mladih, jer je predata 30. novembra isto kada i CEEPUS III. Najlepše hvala.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, poštovani predstavnici predlagača, ja ću govoriti kratko o zakonu o transportu opasne robe.
Zakon o transportu opasne robe primenjuje se na transport opasne robe u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije. Dakle, to mu je područje primene. Tako kaže član 1. Predloga zakona. Reč je o kopnenom saobraćaju, što je i logično, pošto se zakon donosi da bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o kopnenom transportu opasne robe. Predlagač tako i navodi u obrazloženju zakona na strani 58. prvi pasus razloga za donošenje zakona. Ja ga neću čitati da ne bih trošila vreme, ali to je lako pronaći.
Šta ja sada postavljam kao pitanje? Zašto se u ovom zakonu i u obrazloženju zakona nalaze odredbe,i to važne koje se tiču vazdušnog saobraćaja, kada on nije područje primene ovog zakona? Evo o čemu se radi. U delu 5 Zakona koji definiše nadzor, u članu 61. predlagač definiše nadležnost nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona i kaže u stavu 6. na 48. strani da će nadzor nad transportom opasne robe u vazdušnom saobraćaju vršiti organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo.
Isto kaže i za inspekcijski nadzor u članu 62. da će inspekcijski nadzor nad transportom opasne robe u vazdušnom saobraćaju vršiti organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo.
Vazdušni saobraćaj se nedosledno pominje i u obrazloženju na istoj strani na kojoj se kao područje primene ovog zakona definišu kopneni saobraćaj, dakle, drumski, železnički i unutrašnji vodni putevi, da bi tek u pasusu 5, dakle svega četiri pasusa kasnije, predlagač proširio područje primene i uključio i vazdušni saobraćaj.
Rekla bih da je ovo ostalo iz neke prethodne verzije nacrta zakona, koji je uključivao i vazdušni saobraćaj. To mogu da zaključim na osnovu radnog materijala na sajtu ministarstva. Nacrt zakona na sajtu ministarstva 12. novembra 2015. godine, kada je počela javna rasprava, vidi se jasno da je u odnosu na to izbrisan vazdušni saobraćaj iz člana 1. i zatim redom iz ostalih odredaba, nekih dvadesetak odredaba, osim ove dve na koje ukazujem.
Tabela koju predlagač prilaže uz zakon nosi datum 12. decembar 2015. godine. Dakle, to je nešto malo pre nego što je počela javna rasprava, dan, dva. U toj tabeli takođe kao područje primene stoji da je uključen i vazdušni saobraćaj. Dakle, ono što je eksplicitno članom 1. predloga zakona ovde isključeno. Dakle, vazdušnog saobraćaja nema u član u 1. ovog zakona, a ima ga u ovim odredbama o kojima ja sada ovde govorim.
Dakle, moje pitanje je da li se zakon odnosi i na vazdušni saobraćaj ili je u pitanju propust ili postoji neko drugo obrazloženje? Bila bih sklona tome da poverujem da je odredba o vazdušnom saobraćaju stavljena u član 61. ili član 62. iz nekih razloga koji možda mogu da pomognu tome da se nadzor vrši u nekom delu transporta koji se tiče vazdušnog saobraćaja, međutim, moje očekivanje je iznevereno činjenicom da u obrazloženju zakona se eksplicitno kaže da će se u delu pet definisati nadzor i inspekcijski nadzor nad kopnenim saobraćajem. Dakle, nema nigde naznake toga da će se definisati nadzor nad vazdušnim saobraćajem.
Ono čega nema u članu 61. a što sam očekivala da ću naći na osnovu obrazloženja zakona jeste da će se definisati koje telo vrši nadzor nad transportom radioaktivnog materijala. Dakle, u obrazloženju stoji jasno da će član 61. definisati da će to biti nadležnost ministarstva zaduženog za jonizujuće zračenje, međutim, te odredbe u zakonu nema.
Odavde zaključujem da predlagač nije regulisao pitanje nadzora inspekcijskog nadzora nad transportom radioaktivnog materijala, iako je imao nameru to da uradi, što onda zaključujem iz obrazloženja.
Dakle, ja bih podnela amandman da sam ovo videla ranije. To moram da kažem. Dakle, nije mi namera da o ovome sad govorim, a da nisam videla ranije, to sam videla juče. Podnela sam nekoliko amandmana, od kojih je jedan usvojen. Namera mi je najbolja, te s toga predlažem da se eventualno ove odredbe zakona upodobe onome što jeste područje primene zakona, tako što bi se odbor koji je nadležan za pitanje ovog zakona sastao, na šta ima pravo po Poslovniku Narodne skupštine. To je član 157. stav 6. koji kaže – u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa Predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbor može da podnese amandman na Predlog zakona.
Dakle, predlažem da se odbor sastane i da se onda ove odredbe upodobe, da se u članu 61, ako je u njemu ostao vazdušni saobraćaj slučajno, da se on izbriše i da se unese odredba koja reguliše nadležnost za inspekcijski nadzor prevoza radioaktivnog materijala. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, poštovani predsednici predlagača, budžet predviđa oko 100 miliona dinara za tri aktivnosti u vezi sa dualnim obrazovanjem na svim nivoima obrazovanja. Te aktivnosti podrazumevaju promociju, razvoj, ali i implementaciju, dualnog obrazovanja za koje, ako dobro razumem, Srbija još uvek nema potpun pravni okvir. Ne postoji zakon koji uređuje učenje na radnom mestu, niti zakon koji uređuje sklapanje ugovora između obrazovne ustanove, učenika i preduzeća. Zašto je to važno? Važno je zato što šaljemo ljude u fabrike, i potreban je pravni okvir za zaštitu učenika na radu. Takođe, ne postoji zakon, niti zakonsko rešenje koje uređuje licenciranje instruktora na radnom mestu. Ono što zaključujem odavde jeste da Vlada izdvaja ovih 100 miliona dinara za finansiranje aktivnosti koje još sistem nije ponudio kao rešenje.
Da pogledamo samo koje su to aktivnosti ukratko.
Prva aktivnost tiče se unapređenja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kroz uvođenje dualnog modela. Ovde se misli na dualno obrazovanje, u okviru Centra za stručno obrazovanje i usavršavanje u Valjevu, 62,5 i po miliona dinara, za rekonstrukciju objekta i opremanje Centra, koji nisam uspela da nađem kao registrovan Centar. Moje pitanje, sada je zapravo molba za pojašnjenje ako bude bilo prilike, da li je reč o Centru koji se nalazi, pripada Univerzitetu Singidunum, posebni Fakultet Valjevo, ima sedište u Šapcu, u redu?
Ono što me ovde, uslovno rečeno brine, zašto sam predložila amandman i predložila vraćanje sredstava na neku drugu osnovu, jeste to što mi indikatori deluju nerealno, ili ih bar nisam razumela. Jedan od indikatora je da će benefit od ovoga imati jedna srednja škola u 2017. godini i 120 prosvetnih radnika koji će proći kroz obuku za uključivanje i rad na novim nastavnim smerovima u 2017. godini.

Moje pitanje je… Trošiću vreme poslaničke grupe.

Hvala.
Po nastavnim smerovima u 2017. godini, sada pitanje da li su nastavni smerovi razvijeni i postoji li regulativa za smerove, jer znamo svi šta znači standard u obrazovanju i koliko im treba vremena da se razviju uopšte.
Drugi projekat se zove ''Duh mladosti''. Tiče se promocije i postepene implementacije, pa mene to sad dalje zaintrigira, dualnog obrazovanja u preko 150 osnovnih i srednjih škola u Srbiji u 2017. godini i 30.000 roditelja. Znači, oni će na neki način dobiti informaciju šta je dualno obrazovanje. U pitanju je bezmalo 20 miliona dinara za karavan koji obavlja aktivnosti u 33 grada, gde promovišu sistem, nešto što još sistem nije ponudio, a opet me brine ko će promovisati. Kažemo da će to biti studenti, volonteri, srednjoškolci, koji treba da znaju šta je dualno obrazovanje koje promoviše, odnosno treba da postoji opet neki pravni okviri, ili neka definicija dualnog obrazovanja u čiju promociju ulažemo.
Treća programska aktivnost je aktivnost koja košta 51 milion i tiče se reforme sistema visokog obrazovanja, kroz, između ostalog, dualno obrazovanje. Cilj ove aktivnosti je da se razviju i primene koncepti dualnog obrazovanja na visokoškolskim ustanovama. Zbunilo me je, pošto znam da je dualno obrazovanje stručno, odnosno ''lokejšnl stajls''. Sada me zanima taj deo kako će se implementirati, šta je ideja, na visokoškolskim ustanovama, jer su one akademske, i mali deo koji je stručan, ali u redu, to ostavljam vama, ako bude prilike da odgovorite.
Dakle, šta me sada ovde dalje brine, jeste proces akreditacije ovakvih studentskih programa. Znamo svi da proces akreditacije prvo zahteva standarde za akreditaciju. Mi nemamo ni pravni okvir za ovo. To je, dakle, opet indikatori kažu da ovaj novac neće moći da bude potrošen na to, jer kažu da će se razviti deset studijskih programa u 2017. godini. Razumela sam da se zakonska rešenja spremaju za proleće, takođe razumem da će iza toga ići proces akreditacije i standardi, ali mi ne deluje realno da imamo 10 studijskih programa u 2017. godini. S toga, opet kažem, predlažem da se sredstva vrate na plate.
Konačno, pitanje, zapravo, ako bude prilike za pojašnjenje kako ovaj novac, ovih 100 miliona dinara utiče na sprovođenje akcionog plana strategije 2020 visokog obrazovanja, budući da se tamo podrazumeva uvođenje saveta poslodavaca, rešavanje, zakonsko uređivanje učenika, privrede i visokoškolskih ustanova, da li ih obuhvata.
Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vojske Srbije, dame i gospodo, učešće u multinacionalnim operacijama radi izgradnje i očuvanja mira jedan je od zadataka politike odbrane Republike Srbije koji proističe iz njenih strateških opredeljenja i tri deklarativne misije - efikasan sistem odbrane, mir i povoljno bezbednosno okruženje i integracije u međunarodne bezbednosne strukture.
Angažovanjem pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije pod mandatom UN i EU Republika Srbija nesumnjivo jača svoje bezbednosne kapacitete, diplomatske odnose, kvalitet. Nesumnjivo je Srbija priznat partner u očuvanju mira širom sveta. Naši pripadnici snaga odbrane spremni su i obučeni, nagrađivani i odlikovani u gotovo svim mirovnim misijama, profesionalci od poverenja. Smatram ovu odluku u tom smislu ispravnom.
O ovim odlukama smo već razgovarali na nadležnim odborima. Ja se posebno zahvaljujem ministru odbrane, koji je i tada dao iscrpne i konkretne odgovore na postavljena pitanja odmah nakon što su pitanja postavljena. Evo, i sada nastavlja to da čini. Konstatujem pak činjenicu da je Vlada Republike Srbije 4. oktobra predložila, a Skupština primila Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, kao i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u skladu sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Skupština ovaj plan, međutim, usvaja pred kraj 2016. godine i o tome smo danas već govorili ovde u plenumu, za koju se plan predlaže. Dakle, sa velikim zakašnjenjem, složićemo se, kako u odnosu na kalendarsku godinu, iako stoji u zakonu da je tekuća godina svakako, tako je u odnosu na prethodni plan, jer je prošlo nekoliko meseci između isteka prethodnog plana. Znam da postoji ona odredba po kojoj se dejstvo plana produžava. Sve je to u redu.
Zašto mislim da je važno da skrenem pažnju na ovo? Zato što je godišnji plan nešto što je došlo sa strategijom i što zapravo određuje misiju i ciljeve mirovnih operacija i važno je da bude usvojen što ranije u toku godine, da bi godišnji plan mogao da se izvrši u skladu sa misijom.
Ovo sadrži druge elemente od značaja za odobravanje o izvršenju godišnjeg plana. Sad, šta mi je važno? Izveštaj o izvršenju godišnjeg plana za 2015. godinu još nije stigao u Skupštinu, tako da bih postavila pitanje – da li znate možda kada će stići u Skupštinu? Koliko ja znam nije, ispravite me ako grešim, jer po članu 17. zakona kaže se da Vlada na kraju budžetske godine usvaja izveštaj o izvršenju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.
Zašto to kažem? Jer ćemo usvojiti plan za godinu koja je praktično na isticaju pre nego što smo razmotrili izveštaj za prethodnu 2015. godinu.
Predlagač pretpostavljam stoga i predlaže da se ovaj podzakonski akt, odluka, donese po hitnom postupku i poziva se na član 167. Poslovnika Narodne skupštine. To ne bi trebalo da je moguće, budući da član 167. kaže da se kao akt koji se može doneti po hitnom postupku navodi isključivo zakon.
Ja ću pročitati to. Tehnička stvar je u pitanju. Pročitaću kako to glasi celini. Kaže – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti i koje nisu mogle da se predvide, na donošenje zakona po hitnom postupku mogle bi da prouzrokuju štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje itd.
Dakle, odluka je i obrazložena u skladu sa članom 151. Poslovnika, kao da se radi o zakonu po hitnom postupku, a ne odluci. To nije učinjeno ni prethodnih godina, ni 2015, ni 2014, ni 2013, 2012. godine, da ne idem sada unazad. Ponavljam, u pitanju je tehnička stvar.
Postoje neki drugi članovi Poslovnika koji manje detaljno definišu kako se predlaže drugi akt po hitnom postupku. To je član 94, ako se ne varam, i recimo član 168. Poslovnika.
Dakle, bez obzira na ovu tehničku stvar, ponavljam, tehnička je, postavlja se pitanje preduslova za donošenje akta po hitnom postupku. Imali smo priliku danas nešto da čujemo u vezi sa tim, takođe. Naime, nije jasno iz obrazloženja koje okolnosti nisu mogle da se predvide. Ja sam čula da ste danas poslali zapravo u januaru godišnji plan Skupštini i da ste rekli da je dobar deo razloga i u činjenici da su bili izbori, da je godina bila izborna. Zašto to kažem? Godišnji plan se donosi kada je usvojen Zakon o upotrebi vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2009. godini. Vidi se da je plan napisan značajno ranije, iz samog plana se vidi da je on sastavljen, uslovno rečeno, blagovremeno u odnosu na datum podnošenja dokumenta Skupštini i svakako pre isteka avgusta.
Primera radi, kaže se, recimo, da je mandat Mirovne operacije UN u Republici Liban produžen do 31. avgusta 2016. godine, tako stoji u planu, i citiram – očekuje se njegovo novo produženje, kraj citata. A, mandat je produžen 30. avgusta 2016. godine do 31. avgusta 2017. godine. Znači, na tom mestu se, recimo, vidi da nije plan ažuriran. Ima toga još. Slično je s Misijom UN u Liberiji, gde je 14. septembra mandat produžen do 31. decembra 2016. godine.
Sad, za mirovne operacije UN u Republici Kipar stoji pak ažuran podatak, da je misija produžena 26. jula do 31. januara 2017. godine i na osnovu ovoga zaključujem da je plan svakako napisan značajno ranije i ažuriran negde verovatno u julu ili pre isteka kraja avgusta.
Šta je još značajno da naglasim? Da Vojna savetodavna misija EU u Centralnoafričkoj Republici EUMAM RCA, navedena je kao dvanaesta misija koja je u toku i koja je počela u junu 2015. godine, ona je uveliko završena. To svakako znate.
Ono što moram da kažem, taj podatak i ne stoji na sajtu Vojske Srbije, koji je inače sjajan staj, i sa zadovoljstvom pohvaljujem, vrlo transparentan, sve informacije su na njemu, i pretpostavljam da će se nastaviti angažovanje naših pripadnika Vojske Srbije i da se praktično čeka usvajanje godišnjeg plana u ovoj misiji koja predstavlja produžetak te inicijalne misije.
Dakle, zamolila bih predlagača da eventualno objasni, mada ste to već rekli, pa možda i ne morate, zašto plan nije stigao u ažurnom obliku, bar sa ovim informacijama koje su mogle da budu dodate pre nego što je predstavljen Skupštini 4. oktobra?
U obrazloženju hitnog postupka kaže se da je donošenje odluke po hitnom postupku neophodno radi nesmetanog funkcionisanja organa i organizacije, kao i sprečavanje štetnih posledica koje bi mogle uslediti, odnosno na ispunjenje preduzetih međunarodnih obaveza.
Ja bih sada zamolila predlagače, mislim da je korisna informacija i da poslanici čuju i građani, koje su tačno štetne posledice? Pretpostavljam da se radi o tome da su UN poslale poziv, ali da mi nismo u mogućnosti da pošaljemo pripadnike, jer čekamo usvajanje godišnjeg plana. Hvala.
Prošlogodišnja odluka je doneta 19. juna 2015. godine. Ja ću sada izlistati nekakve datume da bih ukazala na veliku neurednost usvajanja, ne kažem sastavljanja, kažem usvajanja godišnjeg plana u tekućim godinama, jer smatram da bi to trebalo urediti. Godine 2015. usvojen je plan 19. juna, 2014. godine 13. juna, 2013. godine 20. februara, 2012. godine, neverovatno, 24. decembra, 2011. godine 28. februara, 2010. godine 29. juna i 2009. godine, onda kada je donet zakon, 29. oktobra.
Zaista smatram da bi ovo trebalo urediti. Vojska Srbije ima ogroman ugled, Vojska Srbije zna šta radi i ovakve proceduralne stvari, ovakva kašnjenja nisu nešto što bi trebalo da ide uz to.
Pretpostavljam da je ova vremenska ne urednost u donošenju godišnjeg plana razlog što su nekoliko poslednjih godina, u predlogu odluke, na samom kraju kaže i ona odredba da će se plan odnositi i na narednu godinu sve dok se ne usvoji novi godišnji plan, što onda pokriva, rešava neke probleme slanja pripadnika, rotacija itd. Dakle, to je godišnji plan koji ne obuhvata kalendarsku godinu u tom slučaju, a nekada traje duže od godinu dana, kao u ovom slučaju, jer je istekao negde u junu 2016. godine. To dalje znači da ako je mandat pripadnicima Vojske Srbije i drugih snaga odbrane istekao, a recimo misiji nije, možda može da se pojavi problem u upućivanju novih pripadnika.
Navešću primer mirovne operacije na Haitiju. Žao mi je što, ako ne grešim, nema predstavnika MUP-a ovde, pošto se radi o pripadnicima policije. Dakle, u ovoj mirovnoj operaciji policijski službenici se angažuju sa mandatom od godinu dana. Po svemu sudeći, mandat policijskih službenika, angažovanih u 2015. godini, istekao je u julu 2016. godine. To zaključujem na osnovu izveštaja UN u kojima se vidi da je Srbija imala četiri policijska službenika do juna 2016. godine kada više nema službenika. Dakle, nema ih u julu i avgustu. U 2015. godini mandat je bio istekao u martu, a pripadnika nema u aprilu, maju i junu, već tek u julu. Godišnji plan za 2015. godinu usvojen je 19. juna i upućeni su nakon usvajanja plana.
U planu se doduše kaže da se policijski službenici angažuju sa mandatom od godinu dana, mislim na plan iz 2015. godine, da je u 2015. godini, ovo je jako važno, planirana rotacija, odnosno zamena četiri policijska službenika. Moje pitanje predlagaču je, koga trenutno nema, jer godišnji plan sačinjavaju zajedno Ministarstvo odbrane i MUP, kada se dogodila rotacija? Da li je to rotacija koja se dogodila u septembru 2016. godine ili u julu 2015. godine kada su pripadnici MUP-a poslati?
Zašto to pitam? U septembru mesecu je Republika Srbija, ove godine, uputila četiri nova policijska službenika o čemu su mediji izveštavali. To stoji u saopštenju MUP-a od 13. septembra tekuće godine, gde se kaže da su dana 13. septembra potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova razgovarali sa pripadnicima MUP-a koji će do kraja nedelje biti upućeni u mirovnu misiju na Haitiju.
Godišnji plan za 2015. godinu usvojen je 19. juna i on predviđa rotaciju. Da li je to ta rotacija koja se dogodila u 2015. godini ili je to još jedna rotacija? Zapravo, da li mogu da postoje dve rotacije, iako nisu predviđene ni jednim godišnjim planom? Smatram da je jedna rotacija predviđena godišnjim planom iz 2015. godine, da je ona po planu, a ova druga nije i onda je to, za mene bar, siva zona nepokrivenosti planom. Zašto to kažem, jer postoji ona jako važna odredba Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u kojoj praktično predsednik Republike, odnosno Vlada donose odluku o slanju pripadnika Vojske, odnosno policije nakon usvojenog godišnjeg plana.
Zanima me takođe da li su slične odluke donete u periodu između 19. juna i 1. novembra? Ima li ih još? Zašto to pitam? Na primer, misija UN Liberija, u izveštaju stoji da je trenutno angažovan jedan pripadnik Vojske Srbije i dva policijska službenika. Moje pitanje – kada su policijski službenici poslati i da li su, budući da ih od februara 2016. godine do avgusta, nema u izveštaju UN? U planu stoji trenutno, ali mi ne možemo znati da li je ažurno, jer je on negde ažuriran, kako se meni čini, barem, u avgustu mesecu.
Sada ću reći nešto o broju misija i pripadnika. Godišnjim planom upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u drugim multinacionalnim operacijama u 2016. godini planirano je upućivanje do 700 pripadnika Vojske Srbije i 800 pripadnika MUP-a u multinacionalne operacije EU. Trenutno ih je nešto iznad 300, ispravite me ako grešim, pokušala sam da saberem i došla sam do nekog broja od 330, 340, tako nešto, a i vi ste odgovorili, ministre, na odboru, mislim da je 343, recimo.
Broj misija je za pohvalu. Učestvujemo u osam od 16 tekućih misija UN i planira se učešće u još sedam, što su praktični sve misije UN, ako se isključi UNMIK, u dve misije EU i planira se još tri, odnosno u izveštaju stoji tri, a planiraju se dve, ali zbog ovog prebacivanja RCA na ovu drugu misiju sam i ja obrnula, od ukupno 16. Šta bi me zanimalo? Zašto je broj misija u kojima učestvujemo pod pokroviteljstvom EU manji od broja misija UN? Da li uopšte postoji ikakav razlog? Dakle, to je ukupno preko 20 operacija i misija, od toga preko 10 ima pripadnike i planira se novih devet, odnosno 10. To je sve sjajno.
Kažem da kod nas učestvuje nešto preko 300. Šta mi je još zanimljiv podatak? Verovatno da je ukupan broj pripadnika značajno veći u odnosu na zemlje u regionu, pa sam našla neke podatke da recimo Makedonija šalje jednog, Hrvatska sedam, Crna Gora četiri, Bosna 40, Slovenija 18, Bugarska dvoje, Rumunija 96, Mađarska, Španija 613 itd. Dakle, mi smo tu negde. Dakle, broj pripadnika je takođe iz godine u godinu rastao, što je za pohvalu. O tome se govorilo i na prošloj sednici iz 2015. godine. Podsetiću, na primer, 2007. godine je bio 21 pripadnik, 2008. godine 15, 2009. godine 46, 2010. godine 47, 2011. godine 82, 2012. godine 167, nekako se dupliralo to, 2013. godine 328, 2014. godine 539, 2015. godine 670. Dakle, sada ih je trenutno angažovanih 330, a planira se 700. Ne znam kada će oni biti poslati, ali verovatno u ovom godišnjem obuhvatu plana, i u 2017. godini, praktično. Ne znam da li smem da zaključim da je broj pao. On ostaje praktično na istom nivou na kom je i bio prošle godine, možda malo više.
Jako bi me zanimalo, recimo, ako biste mogli, imali vremena, da nam kažete kako se biraju pripadnici Vojske Srbije koji odlaze u mirovne misije i koji su kriterijumi. Znam da smo bili sedmi po broju pripadnika u Evropi. Ne znam da li smo i dalje ili smo možda tu napredovali.
Imam još jedno pitanje – zašto se smatra porast broja pripadnika važnim, on deluje značajno, deluje važno, ali me zanima da li postoji, da li je neograničeni rast nešto što nam treba ili postoji neki optimalni broj do kojeg hoćemo da idemo u skladu sa nekim ciljevima koje imamo? Dakle, gde bismo stali eventualno, da li bismo stali po hiljadu, ili bismo negde stali sa tim brojem?
Ja mislim da je dobro da bude pripadnika naših snaga u odbrani u mirovnim operacijama, rade na razvoju odnosa, podižu kapacitete, sjajni su ambasadori Srbije, budući da se izuzetno ističu u svim misijama, dobijaju najviša priznanja i odlikovanja.
Sada pitam – da li možda merite, ili planirate da merite, moram da kažem da ministar liči na osobu koja bi to radila, učinak, odnosno da li imate neke indikatore, progresivne parametre izvučene iz ciljeva na osnovu kojih merimo taj doprinos našeg učešća u mirovnim operacijama? Primera radi – kako utiče na spoljnu politiku, da li utiče na broj održanih vežbi sa svim strateškim partnerima, dakle SAD, Evropa, Rusija, Kina. Na primer, da li utiče na porast izvoza naoružanja?
Mislim da su sredstva koja se izdvajaju svakako značajna, ali kada benefit uporedimo sa učešćem ovih sredstava u odnosu na ukupan budžet Vojske Srbije, ako se ne varam, ispravite me, to je nešto oko 2%, u odnosu na ukupan budžet Vojske Srbije, mislim da vredi i da je novac dobro upotrebljen. Primera radi, za školovanje imali smo to pre nekoliko sednica ovde u Skupštini, za školovanje studenata na budžetu, tj. produženje školovanja od godinu dana na budžetu izdvaja se 22 milijarde dinara, a ovde izdvajamo ipak milijardu i 700 miliona dinara za multinacionalne operacije, što je nekih 10-11 puta manje, odnosno više.
Šta bi me još zanimalo? Zašto je budžet veći od 300 miliona dinara u odnosu na prošlogodišnji? Pretpostavljam da ima razloga, neki troškovi. I, za kraj čestitala bih vojnim posmatračima, štabnim oficirima, medicinskom osoblju, sanitetskim timovima i vojnoj bolnici, jedinicama nivoa odeljenja voda i čete i autonomnim timovima za zaštitu brodova na dobrom predstavljanju Srbije širom sveta i zamolila bih predstavnike Vojske Srbije da podele s nama poslanicima i građanima Srbije neko iskustvo s terena. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovana Skupštino, po zakonu, Skupština potvrđuje međunarodne ugovore ako su politički i ako podrazumevaju finansijske obaveze za Srbiju, čije se zaključivanje i izvršavanje pak uređuje zakonom. Sumnje nema da je zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan – zakon o potvrđivanju međunarodnog ugovora. Zakon o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora kaže, član 2. stav 1. – međunarodni ugovor je ugovor koji Republika Srbija zaključi u pismenom obliku sa jednom ili više država ili sa jednom ili više međunarodnih organizacija. Dakle, po našem zakonu, ponavljam, po našem zakonu, Kosovo sa zvezdicom je onda ili država ili međunarodna organizacija. Nije problem u regionalnom predstavljanju, nije problem u obrazloženju u interpretativnoj noti, ne kažem da ovim iko priznaje Kosovo. Kažem da ovaj zakon o usvajanju, ratifikovanju ovog sporazuma nije po zakonu. Dakle, predlažem da se on povuče i da se prvo promeni zakon koji reguliše usvajanje međunarodnih ugovora, da bismo uopšte mogli dalje da idemo u proceduru.
Politički značaj Fonda je ogroman, sumnje nema. Suštinski cilj nije saradnja civilnog sektora. Suštinski cilj je definisan u Statutu, gde piše – integracija ugovornih strana u Evropsku uniju, to je jedan cilj, zajedničko predstavljanje ugovornih strana u trećim zemljama, to je drugi cilj, to su politički ciljevi. Sada smo upravo čuli da će Fond finansirati projektnu dokumentaciju za izgradnju autoputa Niš-Merdare-Priština. Da li je to saradnja civilnog društva? Drugo pitanje – koliko će to koštati, budući da će Fond raspolagati u prvoj godini sa simboličnom cifrom od 180.000 evra? Treba da pokrije troškove rada. Ako to uporedite sa modelom po uzoru na koji je nastao sa Višegradskom grupom, koja je u 2014. godini samo imala fond od osam miliona evra na raspolaganju. Dakle, s razlogom mogu da dovedem u pitanje i efikasnost ovog fonda, imajući u vidu budžet.
Zatim, Srbija sebe vidi kao stožera regionalne saradnje, a nema sedište nijedne značajne regionalne organizacije, štaviše ovaj fond će imati sedište u Tirani. Ovo je prvi fond, tj. prva međunarodna organizacija u kojoj Srbija učestvuje sa Kosovom sa zvezdicom. Dolazi već sledeći, a to je Kancelarija za mlade, uskoro, takođe sa sedištem u Tirani. Moje pitanje je – zašto obe ove organizacije imaju sedište u Tirani?
Na kraju, usvajanje ovog zakona predlaže se po hitnom postupku. Sporazum je potpisan 13. novembra 2015. godine. Ostaje nejasno zašto je predlagač čekao 11 meseci da zakon predloži Skupštini, a znamo da je Vlada podnela predlog 13. oktobra, danas smo već nekoliko dana iza toga, sporazum je potpisan pre 11 meseci, u 2015. godini.
Imam još jedno pitanje, budući da Višegradsku grupu finansiraju neke zemlje, da li će Fond imati budžet tako što će ga finansirati, odnosno kofinansirati praktično kroz projekte i neke druge zemlje u Višegradskoj grupi, to su bile Nemačka, Kanada, Holandija i dalje su Južna Koreja, Švajcarska i SAD? Takođe, čuli smo od ministra spoljnih poslova da je do sada Sporazum ratifikovala Albanija i Crna Gora. Moje pitanje je – da li je još neko ratifikovao Sporazum u međuvremenu? Ako jeste, ko je to? Kao i – šta bi se zaista realno dogodilo ako Srbija ovaj sporazum sada ne bi
ratifikovala, nego ga povukla i uskladila, tj. zakon promenila tako da Republika Srbija može da potpiše Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan i sa Kosovom sa zvezdicom, dakle, koje onda ne bi bilo ni država ni međunarodna organizacija, već nešto što ima specijalan status?
Za kraj ću ponoviti, dakle, potpisivanje, tj. ratifikovanje, ovog zakona o Sporazumu o osnivanju Fonda za zapadni Balkan nije u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, ja sam takođe podnela amandman sa kojim se produžava rok i studentima magistarskih i studentima doktorskih studija, smatrajući da treba da imaju identičan tretman kao i svi ostali studenti kojima je rok istekao. Naravno, tu mislim i na studente koje ste videli, odnosno na bolonjske studente kojima je takođe rok istekao.
Kad god je rok produžavan, i to je jedini razlog zbog kog ja mogu da argumentujem produženje ovog amandmana, kad god je rok produžavan studentima osnovnih studija za po dve godine, a to se desilo četiri puta ukupno do sada, produžavan je i studentima magistarskih i doktorskih studija.
Pošto nemamo drugu informaciju od predstavnika predlagača zašto se to ne bi dogodilo ovog puta, ili zašto bi se to dogodilo ovog puta, smatram da je to dovoljno dobro obrazloženje, jer bismo napravili štetu za koju nemamo procenu, ni ako usvojimo, ni ako ne usvojimo. Dakle, nemamo celovitu informaciju od predlagača i nismo je čuli od predstavnika.
Ovaj amandman će, svesni smo toga, izvesno otvoriti mnoga pitanja, počev od toga da postoje tehnički problemi na koje je koleginica već ukazala, a to je da se mora prilagoditi član 32, samostalni član Zakona iz 2010. godine, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Međutim, to nije jedini član koji mora da se menja. Postoji još jedan član koji praktično mora da se izbriše, a to je član 128. Zakona, koji nikada nije menjan, uprkos tome što je ovo peti put da menjamo zakon i koji glasi, pročitaću jer je važno da imamo ovo u vidu – lica koja su prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekla akademski naziv magistra nauka, dakle već su stekli akademski naziv magistra nauka, mogu steći akademski naziv doktora nauka, odbranom doktorske disertacije prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, najkasnije u roku, i kaže se eksplicitno – od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Misli se dakle na 2005. godinu.
Taj rok je davno prošao. Ovaj zakon bi morao da bude izbrisan. Dolazi u koliziju direktno sa samostalnim članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona iz 2010. godine, koji istim ovim licima, i dodaje lica koja steknu zvanje magistra nauka, nakon stupanja na snagu zakona, a po starim propisima, da mogu da završe do 2015, 2016. godine. To bi moralo da bude usklađeno.
Osim ovog tehničkog dela, postavljaju se sledeća pitanja, vrlo važna pitanja. Hoće li se izvoditi nastava za studente magistarskih studija? Pretpostavljam da će se to ostaviti visokoškolskim ustanovama da regulišu opštim aktom. Činjenica je da studenti na to imaju pravo. Hoće li oni moći sada, i sada me molim vas pažljivo, dobro slušajte, da li će studenti koji magistriraju sada, nakon što izglasamo ovaj zakon, moći da upišu doktorske studije po starom, budući da na to takođe imaju pravo? Primera radi, postoje rokovi koji su definisani na određenim univerzitetima, koji su se vezivali za istek roka za završetak magistarskih doktorskih studija po starom, primer je univerzitet u Beogradu za koji znam, koji je definisao rok za prijavu doktorske disertacije, 30. septembar 2015. godine, dakle, godinu dana nakon isteka roka da se te studije završe.
Šta će se dogoditi sa tim rokom? I, moje pitanje je zapravo predstavniku predlagača – da li ste razmišljali o tome ko će se i kako tim rokom baviti i koje će eventualno posledice imati ako se taj rok menja, ustanovljava, ili pak nikada ne donese?
Sledeći problem koji imamo u vezi sa ovim amandmanom jeste – hoće li moći da doktoriraju po starom studenti kojima se nastavlja ovaj status i na bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi na šta imaju pravo, ili samo na visokoškolskoj ustanovi koja danas ima akreditovane doktorske studije iz oblasti iz kojih studenti rade doktorsku disertaciju?
Konačno, i ovo je možda jedno od najvažnijih pitanja, na njemu ću se zadržati nešto malo duže, jeste – šta će se dogoditi sa studentima koji su, smatrajući da je rok za završetak doktorskih studija po starom, a to je bio 30. septembar 2015, 2016. godine, istekao, a on je de fakto istekao, upisali doktorske studije po novom, a definitivno su ih upisali, šta će se dogoditi sa tim studentima? Kako će se oni vratiti na studiranje po starom, hoće li imati pravo na to? Jer to je sada već neko stečeno pravo u koje zadiremo. Zašto zadiremo u njega? Zato što mi donosimo zakon. Dvadeset i kusur dana, nakon što je rok za završetak studija po starom istekao, dakle donosimo zakon koji po svakoj sili ima povratno dejstvo.
Mi smo probali juče u diskusiji da ukažemo na to da zakon ima povratno dejstvo, da je potrebno da neka odredba zakona, da se nekako u njemu konstatuje da zakon ima povratno dejstvo i da se onda na Skupštini, kada se o tom zakonu glasa, ustanovi opšti interes. To se nije dogodilo.
Dakle, mi iako smatramo da svim studentima treba da bude produžen rok, iz razloga što nemamo podatke, nemamo kako da zaključimo da li da bude produžen ili da ne bude produžen, nemamo slojevite podatke, ne znamo o kojim se studentima radi, ne znamo koliko je studenata, nagađamo. Ne možemo da podržimo zakon.
Ovaj amandman jeste postao sastavni deo, kao što je predsednica rekla, zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Budući da smatramo da ne sadrži odredbu povratnog dejstva, a morao bi da je sadrži, jer se tiče vremena između 30. septembra i dana u kome zakon usvajamo, praktično ovaj zakon koji usvajamo i po hitnom postupku, po našem sudu, nije ustavan i mogao bi biti oboren, tj. mogao bi biti predmet inicijativa za pokretanje pitanja ustavnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Ja bih da razlučim neke dve teme o kojima mi praktično razgovaramo. Da li mogu da vas zamolim da mi kažete koliko vremena imam?

U redu. Hvala.
Dakle, o dve teme govorimo danas. Jedna tema je produženje roka studentima svih nivoa studija, uveli smo ovim amandmanom u Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i studente magistarskih i studente doktorskih studija, koji su upisani po starom ili ostvaruju neko svoje pravo po propisima koji su važili pre stupanja na snagu ovog zakona.
Produženje roka samo po sebi veoma je problematično uveliko, jer je ovo peto produženje. Praktično govori o tome da sistem koji postoji već deset godina i već deset godina produžava ovaj rok, nije u stanju da reši ključni problem. Moram da kažem ni da identifikuje taj problem, jer mi i dalje analizu problema koja bi bila celovita nemamo. Dakle, mi nemamo izmerene podatke, samim tim, ne znamo koju štetu saniramo, samim tim, ne znamo koju štetu ne saniramo usvajanjem ili odbijanjem ovih amandmana, odnosno ovog zakona u celini, jer je amandman već postao sastavni deo Predloga zakona.
Dakle, to je jedna tema. Treba da važi isto pravilo za sve. Dakle, ako se rok produžava studentima osnovnih studija, on treba da bude produžen i studentima magistarskih i doktorskih studija, jer nikakvog drugog objašnjenja nema. Do sada je bio produžavan uvek svima, dakle, razlog da bude produžen i ovog puta je u tome, dakle i 2008. godine i 2014. godine, 2012. godine, na svake dve godine, kako se to produžavalo.
Ono što je važno jeste kada je reč o analizi da osim što znamo da nemamo, mi imamo neke podatke, međutim, ti podaci nisu podaci koji su pouzdani. Ne možemo reći da su sasvim tačni. Ne možemo reći ni da ih imamo kompletne, ali znamo jednu stvar, ja bih zamolila ministra, znam da je vreme kratko, posle kada bude imao vreme za odgovaranje na ove komentare, ako može da nam kaže.
Znamo da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje dao obrazloženje zašto ne treba usvojiti amandman o produženju roka studentima magistarskih i doktorskih studija. Nismo ga čuli, a pošto to znamo bilo bi dobro da čujemo. Ako ništa drugo da znamo bar još jedan podatak na osnovu kog i spram tog ne donosimo tu odluku, jer vi ste doneli suprotno odluku, onaj koju je doneo Nacionalni savet.
Niste postupili po njihovom, to ste juče i obrazložili, rekli ste da to ne možete da uradite vi već to očekujete od poslanika. Poslanici su to naravno uradili. Dakle,predložili su amandman. Važno je da znamo o šta smo se tačno oglušili kada nismo postupili po sugestijama i preporukama Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Nada se da se svi poslanici sa tim slažu, a pogotovo i predstavnici predlagača.
Drugi problem sa kojim se susrećemo, dakle, ovo je bio jedan problem produženja roka, drugi problem jeste taj što je svako produženje roka do sada bilo blagovremeno. Dakle, produžavali smo rok više puta, razlozi koji god da su, trenutno su ostali u prethodnoj tački, bar mog izlaganja. Ono što je sada važno jeste da je ovo produženje roka, ako se uopšte produženjem roka nazvati može, ne blagovremenog, rok je istekao 30. septembra, a mi smo danas u 20. oktobru. Zahtev da se rok produži je stigao 4. oktobra. Dakle, ne možemo govoriti o blagovremenom produženju roka, a samim tim ne možemo govoriti o produženju roka uopšte, rok je istekao.
I šta sad? Pitanje? Studenti koji su izgubili pravo da završe studije po starom, studenti svih nivoa studija, moraju ili da idu na reupis, odnosno da se ponovo upišu, tako bi bilo po sili zakona. Ili da se ponovo upišu u školsku godinu na neki od postojećih studijskih programa ili pak da se ovim amandmanom, odnosno predlogom o izmenama i dopunama Zakona gde su sada ovi amandmani postali sastavni deo ustanovi povratno dejstvo. U suprotnom mi nemamo zakon koji je u skladu sa Ustavom. Hvala najlepše.

Šta mi je važno da dodam, pošto se dugi niz godina bavim visokim obrazovanjem, tražeći podatke, ne mogu sve da ih držimo u glavi, tražeći podatke uočila sam stvar koju hoću da predložim sada i predlagačima, predstavnicima predlagača da izmene na sajtu Ministarstva prosvete. Na tom sajtu nalazi se starija verzija zakona, neprečišćena verzija zakona u kojoj stoji da studenti koji su magistarske studije upisali po starom mogu da ih završe do 2013/14 godine, nisu uključene neke kasnijih izmena i dopuna zakona. To je jako važno, recimo, ja sam se iznenadila, u nameri da proverim šta je prečišćena verzija i shvatila da se nalazim na verziji koja je bez dve ili tri, bez izmene i dopune zakona. Najlepše hvala.

Od ovlašćenog predstavnika.