Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, ne bih se javio, ali gospodin Urošević je pomenuo Odbor za finansije. Tačno je da smo mi razgovarali na Odboru za finansije i bilo je promena kriterijuma i tražili smo kriterijume. Ali, mislim da smo se složili, da postoje objektivizirani kriterijumi ne bi na Odboru jednoglasno zaključili da se do 31. marta predloži od strane Ministarstva finansija objektiviziran kriterijum za svaku od ovih tačaka pojedinačno, o kojima je gospodin Urošević govorio.
Ne bih sada rekao da li je to pet, šest ili deset tačaka, ali je činjenica u suštini da mi nemamo tačne parametre po kojima se određuje šta znači to - koliki je trošak na jedno dete u osnovnoj školi ili u vrtiću, šta znači broj naseljenih mesta.
Da li opština od 20 naseljenih mesta ili 60, sa istim brojem stanovnika treba da ima ista sredstva. Da li povećanje broja zaposlenih, ili približno na nivou okruga, ako u jednoj opštini, u centralnoj opštini, evo gospodin Hrane Perić je govorio da je većina radnika iz Doljevca zaposlena u Nišu, šta to onda znači za jedan Doljevac.
Mora da postoji kriterijum i za one razvijene, srednje razvijene opštine i nerazvijene. Hoćemo li mi da razvijamo Srbiju ravnomerno ili hoćemo da forsiramo samo one koji imaju. Ali, nikom da ne oduzmemo. Znači, mi se svi slažemo ovde da ne postoje do kraja objektivizirani kriterijumi. Ovo nije kritika Ministarstva finansija, u smislu - eto, oni nisu hteli da daju.
Znači, sada, trenutno, ne postoje objektivizirani kriterijumi. Šta drugo ovde fali da bi mi mogli da budemo iskreni i da kažemo - tačni su parametri koji su određeni. Mi ćemo, naravno, glasati za zakon zato što smo se složili da postoji potreba da sve to uradimo do 31. marta i da vidimo da li će se neka od ovih cifara pomeriti prema nekoj opštini ili ne.
Ali, postoji problem o kome smo mi više puta, gospodin Urošević zna, razgovarali na Odboru, na kome sam tražio da dobijemo cifru zaposlenih po opštinama. Znate, neko se ponaša racionalno u opštini, pa u odnosu na 2000. godinu sada ima, npr. Gadžin Han, četiri radnika manje nego 2000. godine, a Kruševac ima tri puta više zaposlenih.
Ne možete vi nekog da stimulišete ako on zapošljava više, pa kažete - sad on ima 300 zaposlenih u opštini pa mu treba toliko za plate, a on je u prethodne tri godine zaposlio svoje partijske kadrove i partijske ljude, a opština je neracionalnija u odnosu na građane, ili tačnije rečeno građani još teže dolaze do svih onih papira koji su im potrebni, odnosno da im servis bude opština.
Prema tome, sve to moramo da stavimo na sto. Mi kao poslanici moramo da znamo šta je to za jednu opštinu od 50.000 stanovnika potrebno, da bude zaposleno, odnosno koji je to broj radnika koji treba da bude zaposlen u opštini, koliko je potrebno za 100.000 ili koliko je potrebno za 200.000, da bismo mogli da razgovaramo o objektivnim kriterijumima.
Ako to nemamo, nema objektivnih kriterijuma.
Drugo pitanja su plate u opštinama. Znate, evo juče su me pitali neki novinari o tome da u Starom Gradu, potpredsednik ili predsednik opštine ima 11 prosečnih plata u Srbiji. Znači predsednik opštine u Starom Gradu treba da ima 150.000 dinara, a poslanik 34.000, a halabuka mesec dana protiv narodnih poslanika, a mi treba da odredimo i da brinemo kako da mu obezbedimo tu platu. To jednostavno nije moguće.
Kako? Mi se onda ponašamo samoživo. Mi se onda ponašamo kao da se plašimo javnosti, da kažemo iskreno šta se dešava, brinemo o tome kako je njemu malo, a njemu nikad dovoljno. Pogledajte, dajmo mi, ako bi hteli da budemo iskreni do kraja, ovaj zakon ne bi trebalo da bude usvojen u ovoj skupštini dok poslanici ne dobiju tačno podatke - koliko svaki predsednik opštine ima platu, koliko svaki potpredsednik ima platu. Šta je njihova pozicija i njihovo pravo.
Da li je moguće da neki predsednik, u nekoj opštini od 20.000 stanovnika, kao i potpredsednik opštine, imaju kabinet, sekretaricu, kola, fikus i sve živo, i platu pet puta višu od poslanika, a da poslanik nema ni radnu stolicu dok razmatra objektivne kriterijume - koliko toj opštini treba para.
Tačno je da ako hoćemo da razvijamo Srbiju mi moramo da decentralizujemo vlast i da obezbedimo i veća sredstva i veće pare, ali i veće obaveze tih opština za razvoj opština.
Ovaj skupštinski dom mora tačno da zna, ako se da i 10 miliona, i sto miliona i milijardu, zašto se troši u toj opštini. Ne samo da damo, pa nije bitno, dali smo, dame i gospodo, izveštaj. Ako onaj ko daje pare ima obavezu da dobije izveštaj kako se troše te pare, da li u ovom skupštinskom domu je došlo iz bilo koje opštine, i iz ovih koje podnose amandmane i onih koje ne podnose amandmane, da li smo nekada dobili kao narodni poslanici izveštaj za šta su to utrošene pare. Na koji način su utrošene te pare.
Neophodno je da bi skupštine funkcionisale, da bi se usvojili budžeti, da ovo usvojimo, ali isto tako, ako hoćemo iskreno da posmatramo Srbiju kao celinu i da ne kažemo da ovde treba da se uzme milion i ovde da se da milion, onda svi ti kriterijumi moraju biti na stolu. Ali, izveštaj za prošlu godinu, koliko je to u opštini zaposlenih ljudi, koje su plate, obaveze koje opštine moraju da izvršavaju i da mi na taj način se iskreno i međusobno pogledamo, a ne da ovde stalno govorimo da bi navijali za svoju opštinu.
Pa ispada da moj Varvarin manje volim zato što nemam amandman da tražim više para, a neko zato što je dao amandman više voli svoju opštinu. To nije tačno. Svi mi volimo svoje opštine odakle smo i svi bi hteli više da imaju para, samo molim da znamo objektivne kriterijume oko toga. Hvala.