To je samo dokaz da sam vas pažljivo slušao. Dame i gospodo, u načelnoj raspravi jasno smo rekli da ćemo podržati ovaj zakon zato što je važan, a važno je da država ima zakon o vladi. Međutim, rekli smo da je bilo neophodno i dobro da Skupština, pre nego što raspravlja o zakonu o vladi, raspravi o zakonu o Narodnoj skupštini. Sada se to pokazuje. A da je bio zakon o Narodnoj skupštini pre ovog zakona o vladi, neka od ovih pitanja bi bila rešena.
O čemu je reč? Naime, slušao sam ovde polemike i nisam kao predsedavajući hteo da iskoristim, pa ću se vratiti dve rečenice i oko člana 23, jer je vezan za član 25, oko toga kome je u stvari ministar dužan da podnese ostavku. Ne slažem se ni sa ovakvom formulacijom koja stoji, da budem iskren, u članu 23, ali amandman je lošiji, amandman kaže da ministar treba da podnese ostavku predsedniku Vlade. Ne može, objasniću i to, gospodine Nikoliću, pažljivo sam pratio i vas i sve ostale, neko da podnese ostavku onome ko ga nije izabrao.
Ministra bira ova skupština i on jedino može da podnese ostavku ovoj skupštini, a predsednika Vlade treba o tome da obavesti. Zato sam se vratio na član 23, tamo kaže i piše u prvom stavu, ministar može podneti ostavku koju šalje predsedniku Vlade, a potom Narodnoj skupštini. Ne može tako.
Mora jasno da se kaže da on obaveštava Narodnu skupštinu, dostavlja Narodnoj skupštini, a o tome obaveštava i može da obavesti ili obaveštava predsednika Vlade, kako predsednik Vlade ne bi bio iznenađen i da ne bi saznao iz javnosti da je ministar podneo ostavku. Ovaj zakon se ne radi samo za ovu vladu, čuli smo prekjuče da je jedan zakon trajao od 1972. godine, pa kao ne može da se primeni. Analogija uvek može da se primeni u vanrednom stanju, da li je 1972. ili bilo koje druge godine. Ovaj zakon ne pišemo za ovu vladu, pišemo za državu Srbiju.
Ako pišemo za ovu vladu, pa ako neko drugi dođe na vlast i misli da treba da promeni, onda raspravljamo osam sati ili šest i po sati o osam amandmana. Zato mislim, moram da kažem, može više da se tretira kao tehnička omaška da se stavi na prvo mesto obaveštenje predsedniku Vlade, pa potom predsedniku Skupštine.
Ako bi ovako ostalo ispalo bi, a to su kritike na mestu, da je ovo kancelarski sistem i da obaveštava predsednika Vlade i njemu prestaje mandat, a da Skupština to samo treba da primi k znanju.
Ako dođemo na član 25, onda u tom slučaju ovlašćenje ministra čiji je mandat prestao preuzima predsednik Vlade i mislim da bi bilo potpuno besmisleno da se prihvati amandman i da se taj član briše. U tom slučaju šta to znači. Mislim da je dobro što u stavu 2. stoji da se u roku od 15 dana mora izabrati ministar, baš zbog one činjenice da smo u prošlom mandatu imali iskustva u tome.
Moje poštovanje, gospodine. Šta se meni izvinjavaš, tvoj problem, nije moj, ja sam ovde, a ti nisi.
Baš zbog problema koji smo imali u prošlom mandatu, i da je ministarka ona za puteve, kako se zove, bila dva-tri meseca, ukupno je kampanja trajala i bila je u aferama itd, a dva-tri meseca je bila ministar,
niti je dostavljala ostavku niti se o tome razmatralo. Bilo bi pogrešno prihvatiti amandman na 25. član, a da Vlada treba o 23. članu da nađe načina kako tehnički da izvrši redakciju prvog stava.