Dame i gospodo, ja hoću da kažem nekoliko reči ne kao odgovor nego generalno, pošto smo svedoci da se nadljudski napori koje čine pripadnici Sektora za vanredne situacije, a ne samo oni nego i pripadnici civilne zaštite, zatim dobrovoljnih vatrogasnih društava, policije, Vojske Srbije, javnih komunalnih preduzeća, pa i preduzeća na teritoriji Vojvodine, kao što je „Vojvodina šume“, da se taj rad omalovažava i da se razne teorije zavere koriste kao pokušaj dobijanja određenih političkih poena u inače polupraznim političkim vrećama. To nije tema za politizaciju.
Pošto je Deliblatska peščara aktuelna, pročitao sam tekst u „Politici“ iz 2007. godine. Godine 2007. je bio katastrofalan požar u Deliblatskoj peščari. To je bilo vreme vlasti DS i DSS i jedna od retkih godina kada sam ja bio u opoziciji, i Aleksandar Vučić je bio u opoziciji. Reč jednu nismo rekli, a izgorelo je više od 3.800 hektara. Zanimljivo je da u „Politici“ tada piše – ovo je četvrti požar za poslednjih, ne znam koliko, 30-40 godina. Kaže: „Požari u Deliblatskoj peščari su normalna stvar“. Kako to sada postade normalna stvar u vreme kada ste vi na vlasti, a sada je ovo nenormalna stvar. Ovo jeste katastrofalni događaj.
Kao što znate, Sektor za vanredne situacije ranije nije ni postojao; ja sam ga uveo. Danas taj sektor ima 4.637 pripadnika, od čega 3.831 pripadnik vatrogasno-spasilačkih jedinica; dodatne snage čine specijalizovane jedinice civilne zaštite sa oko 1.500 pripadnika, od kojih je 550 za gašenje požara; i 354 dobrovoljnih vatrogasnih društava sa 3.304 pripadnika. To su dobrovoljci. Oni ne primaju jedan, jedini dinar za to što rade.
Vatrogasno-spasilačke jedinice su raspolagale do tog perioda, znači do 2010, 2012. godine su imale svega 55 vozila. Danas vatrogasno-spasilačke jedinice raspolažu sa 1.137 vozila, od čega su 735 specijalizovanih, 321 terensko vozilo, 54 kombi vozila, 27 kvadova itd. Od 2017. godine primljeno je 1.914 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, od čega u poslednjih pet godina 1.435, kao i 58 inspektora za preventivnu zaštitu i inspekcijski nadzor.
Hteo bih da dodam još jednu stvar što nema veze sa Sektorom za vanredne situacije, ali oni zajedno deluju. To je Helikopterska jedinica u okviru policije. U poslednjih osam godina, mislim da je bilo od 2017. godine, kupljeno je osam helikoptera za gašenje požara, od čega dve „super pume“ nosivosti pet tona, dva ruska „kamova“ sa pet i šest tona i četiri „eurokoptera H-145“ nosivosti 1,5 tona vode. U ono vreme bila su svega dva ili tri „bela“ koja su imala nosivost 1,4 tone.
Da budemo sada mi… Pošto je ovde neko postavljao pitanje komunikacija sa međunarodnim centrima za pružanje humanitarne pomoći, svakoga dana je naš Sektor za vanredne situacije bio u komunikaciji sa njima. Ono što je nama nedostajalo oni nisu imali, a to su avioni i helikopteri velike nosivosti vode. Da budemo mi sada iskreni, hvala što su došla četiri helikoptera, ali kapacitet tih helikoptera je 3,5 tona. Ja sam malopre rekao da je kapacitet naših helikoptera pet i šest tona. Tu pored mene je moj prethodnik, koji zna isto to, zato se njemu stalno i obraćam, gospodin Gašić.
18/2 TĐ/CG
Što se tiče aviona, mi nismo dobili ponudu od EU za avion, jer nema, ne postoji. Postoji ponuda za dva „er traktora“ koji imaju 3,5 tona nosivosti. Nosivost „iljušina“ – a „iljušin“ je, ja mislim, gasio i te 2007. godine – je 42 tone. Sada kada pogledate koliko je to: „iljušin“ ima dnevno pet do šest naleta, to je 210, 250 tona vode dnevno. Naši helikopteri, naši „kamovi“ imaju 60 tona dnevno, jer imaju toliko naleta dnevno. Oni nisu kao… Hoću da kažem da rade u nadljudskim naporima. Imaju veliki broj naleta.
Ovde je takođe problem teške mehanizacije zato što u Deliblatsku peščaru… Vi to znate bolje koji ste odatle, mnogi tamo imaju i vikendice i dolaze tamo, to je evropska Sahara. Teško vozilo za gašenje požara ne može unutra da uđe, uđe dokle može, zaglavi se. Naši vatrogasci su inače poznati po požrtvovanosti. Mi smo 43 puta pružali pomoć u inostranstvu. Naši idu tamo gde drugi ne idu. Naši idu i rizikuju glave, a ovi drugi ne silaze sa asfalta; što mogu da ugase sa asfalte, to rade.
Znači, što se toga tiče, situacija je zbog vetra, peska veoma otežana. Ono što je najvažnije nijedna kuća nije izgorela i nijedan ljudski život nije izgubljen.
19/1 AL/VZ 13.10 – 13.20
U moru laži i dezinformacija o kojima teorija različitih zavera o nekim projektima, ne znam ni ja, poslovima itd, ja ne znam, ja nisam stručnjak za ovu oblast, ali koliko su meni objasnili ovi ljudi iz Sektora za vanredne situacije to i nije teritorija gde vetro-parkovi mogu da funkcionišu upravo zbog peska.
Ali samo da vam napomenem da je prošle godine, pošto čini mi se ponekad sa malom ironijom o tome govorite, rekao sam vam koliko ljudi radi u Sektoru, prošle godine je bilo 39 hiljada intervencija, spašeno je više od 1.400 ljudskih života. Ove godine, otpočetka godine, bilo je 24.958 intervencija, spaseno je 756 ljudi. U prethodnih mesec dana evidentirano je 3.926 požara i eksplozija na otvorenom. Znači, u ovom mesecu, u avgustu, 3.900. Na teritoriji Srbije trenutno je aktivno, barem je bilo pre nekoliko sati 29 požara na otvorenom prostoru.
Tako da, zahvalini smo naravno na pomoći koju nam neko pruža i tu su timovi iz Ruske Federacije, iz Evropske unije. Tu su četiri helikoptera i dva zemaljska tima: jedan iz Nemačke, koji je danas stigao, i jedan iz Rumunije.
Šef misije, odnosno ove ekipe iz Rumunije, on kada je došao na teren, rekao je da nikada nije video takvu situaciju i takav teren i da se prosto divi šta su uspeli naši vatrogasci da urade, a, naravno, da ne zaboravim samo da se zahvalim svim meštanima koji su danonoćno bdeli i trudili se da brane zajedno sa vatrogascima sve ono što je bilo ugroženo.
Ali hoću da vam kažem, između ostalog i Marinika Tepić juče je, mada je to podatak o kojem smo i ranije govorili, ali iznet je jedan podatak o tome da u Predlogu rebalansa budžeta, ja sada ne znam Siniša, ti si bio ministar i 2023. godine, pretpostavljam, a ti si tada bio ministar unutrašnjih poslova, da je podnet amandman od strane opozicionih stranaka, znam da je Marinika to podnela i Borko Stefanović i još neko, da u rebalansu budžeta se sa pozicije Sektora za vanredne situacije skine taj iznos. A sada imamo napade na to da, eto mi smo neodgovorni i nismo dobro opremljeni, nismo dobro pripremljeni.
O čemu je reč? Reč je o kapitalnom projektu. Da se sada razumemo šta je nabavljeno tada. Kapitalni projekat Ministarstva unutrašnjih poslova, podizanje kapaciteta Sektora za vanredne situacije nabavkom vozila za različite namene. Ovde je jedno od opravdanja bilo to da je pisalo da su to vozila različite namene. Pa tako se klasifikuje to i tako se piše. Pa nisu sigurno kupovali audije i mercedese, nego vozila različite namene, zato što u Sektoru za vanredne situacije imate različite vrste vatrogasnih vozila. Ta sredstva su u potpunosti iskorišćena za jačanje materijalno-tehničkih kapaciteta Ministarstva za potrebe gašenja požara. Znači, u 2023. godini u okviru tog kapitalnog projekta ugovorena je nabavka 10 vatrogasnih navalinih vozila za gašenje požara i realizacija druge rate ugovorne obaveze za nabavku protivpožarnih helikoptera „Kamova“ sa pratećom opremom.
Kao što sam rekao, do 2017. godine nabavljeno je ukupno 55 vatrogasnih vozila, a od 2017. godine do danas nabavljeno je 498 vozila, od čega 214 specijalizovanih vozila za gašenje požara. Tako da, ja bih vas zaista molio da imajući u vidu da su aktivnosti na terenu svakodnevne i nije tačno da je požar izbio pre 5. oktobra... Bila su tri požara koja su lokalizovana na toj teritoriji i tek kasnije, posle 5. avgusta… Jesam li rekao 5. oktobar? Pa to mi je nekako u glavi, taj 5. oktobar, ali nekako kao crni dan. Ali, u svakom slučaju, hoću da vam kažem da ne treba se koristiti, ne treba koristiti kroz navodnu političku borbu neistine da bi neko ubirao određene, eto, političke poene. To jednostavno nije tačno. To je lažno. To je, na kraju krajeva, sramotno. To je i licemerno i to pogađa ljude, pre svega, koji su na terenu.
19/2 AL/VZ
A kada je reč o ljudima koji vode Sektor za vanredne situacije, pa koji su to ljudi? Pa to su ljudi koji su bili kada sam bio i prošli put ministar od 2008. do 2014. godine. Pa nisu se sada oni rodili. Pa oni su i tad gasili te požare koji su tada bili.
Kažem još jednom, 2007. godine je bio veliki požar u Deliblatskoj peščari, možete da pogledate i novinarske izveštaje, 1996. takođe, sedamdesetih godina takođe. U „Politici“ se pisalo, kažem još jednom, da je to sasvim jedna normalna pojava u Deliblatskoj peščari. Mislim da svi zajedno treba da ozbiljno pristupimo tom pitanju, ali je najvažnije da, ja mislim, da su, bez obzira što, požar je, ja nisam stručnjak za tu oblast, ali sam svakoga dana bio tamo kao ministar.
I znate, kada vi danas imate situaciju da gori… Zaboravio sam da to dodam, da je presečeno više od 70-80 kilometara tzv. proseka. To je po 100-150 metara. I kada vi pogledate da požar se prebaci preko tog proseka, koji je go, na drugu stranu zbog uraganskog vetra, zbog načina na koji se požar prebacuje, to je, prosto, jednostavno i za ljude na terenu neobjašnjivo. Evo, i ovi koji dolaze sa strane zaista odaju veliko priznanje vatrogascima-spasiocima.
I ja sam, zato sam, iako ja imamo ovde nekoliko ovih zakona koji su na dnevnom redu, ali mislim da oni nisu danas, je l' tako, Siniša, nisu danas, ali ti zakoni nisu toliko bitni, ali sam došao slušajući i očekujući da će biti, jednostavno, ova tema. Licemerno je reći i netačno, apsolutno da bilo ko može da žrtvuje deo svoje teritorije, da zapali, da bi ostvarivao neke navodne interese.
20/1 MV/MP 13.20 – 13.30
Te teorije zavere su apsolutno lažne, sramotne i licemerne. Želim zato da kažem da su vatrogasci heroji i oni zaslužuju poštovanje i podršku celog našeg društva, jer sad zamislite kako se oni osećaju kada čuju razne dezinformacije. Pazite, formiran je fond, neko je otvorio račun u banci za donacije za porodicu poginulog vatrogasca. Ni jedan vatrogasac nije poginuo. Ljudi su uplaćivali pare. Zamislite dokle to ide. Policija je identifikovala o kome je reč, ali takve vrste prevare, i ove političke prevare, i ove finansijske, naravno da nisu moralne i ne bi se uopšte osvrtali na to da to ne može negativno da utiče na one ljude koji se nalaze i koji i dan-danas gase požare. Hvala vam.

Molim vas, nije mi do bilo kakvih predstava pošto mi je majka u bolnici i nemam sada taj luksuz da mogu da sa vama polemišem, itd. I zaista ne želim…
Ovu sednicu smatram kao priliku da svako iznese svoje mišljenje. Jedino što mislim daje korektno to je da saslušamo jedni druge i da ne dobacujemo dok govorimo. Ako se nekome nešto sviđa, sviđa, ako mu se sviđa neka aplaudira, ako mu se ne sviđa može i da zviždi, ali na kraju krajeva samo da imamo jednu dozu političke kulture. Ja ću samo nekoliko, pošto nekoliko segmenata ovde je bitno.
Prvo, ja razumem i mlađe poslanike, one koji nisu bili tu u nekom vremenu dinosaurusa, kao što sam ja bio. Istina, tada sam bio najmlađi poslanik, ali i tada je bilo rasprave o nepoverenju Vladi. I tada je bilo rasprava, bilo je i svakakvih ponašanja, ali hoću da vam kažem da me samo, ne iznenađuje me, samo bih molio da se ne hvatate za to i da ne skaču svi kada se očigledno vidi da neke stvari se rade da bi se stvorio utisak u javnosti. Pa se onda se tako pričalo za mnoge premijere koji nisu predsednici svojih stranaka da su fikusi ili ne znam šta.
44/2 MT/MP
Ja sam se prvi put sam se suočio sa tim, pošto, želim da znate, dok je Slobodan Milošević bio na vlasti ja nisam bio ni jednom u Vladi. Moj uspon je počeo kada ste vi došli na vlast. Prema tome, glupo bi bilo da vam to zahvaljujem, ali u svakom slučaju oni koji su tada bili u Vladi u ime SPS prvi su pobegli kod vas.
Ja sam prvi put postao ministar u tzv. prelaznoj Vladi. Bio sam koministar za informisanje, a posle toga 2008. godine sam postao ministar unutrašnjih poslova, pa premijer, pa ministar spoljnih poslova, pa predsednik Skupštine, pa ponovo ministar spoljnih poslova i sada ministar unutrašnjih poslova.
Ako već govorimo o tome, a šta je bio Mirko Cvetković? Šta, Mirko Cvetković je bio centar političkog odlučivanja? Pa, dobro znamo mi to sve, ali nije u redu. On je korektan čovek i dan danas ga poštujem. On se javlja, bez obzira, ne znam ni za koga glasa, ni da li je uopšte član neke stranke, ili bilo šta.
Takođe, kada je reč o Ivanu Ristiću, pošto je gospodin Aleksić pomešao slike i pomešao funkcije, on nije komandant SAJ-a, on je komandant Jedinice za obezbeđenje, JZO, i to nije njegova slika.
Samo hoću da vam kažem, i ne znam da li je on to uradio ili nije uradio, to nije zvanični nalog niti zvanični telefon koje MUP, ali, hoću da vam kažem jednu stvar. Ja sam tog čoveka upoznao 2008. godine. Pratio je Meri Vorlik. Znači, američku ambasadorku. Dobio je priznanje od predsednika Tadića, Rakića i Amerikanaca za to što je radite. Znate šta, da je on pripadnik zemunskog klana ili neko ko je učestvovao u ubistvu ili voleo ubistvo Đinđića verujem da ga ne biste stavili na to mesto u to vreme. Nisam ga poznavao. Tad sam ga upoznao. Kasnije njegov uspon nema više veze sa tim vremenom.
Kad je reč o „zvučnom topu“, ovde je neko rekao da je to neka osmišljena akcija da ja pustim simulaciju „zvučnog topa“. Kakva osmišljena akcija? Eto, ja sam to sam uradio. A, zato sam uradio? Zato što ne mogu da verujem da, od kad neko priča o svemu tome, niko nikad nije pustio da čuje kako to izgleda. I već sam rekao, vi to što mislite da je pušteno, nije „LRAD“ i nikakve veze nema sa ovim uređajima o kojima pričamo. Ako je nečega bilo postoji tužilaštvo koje to treba da odradi.
Što se tiče uređaja koji su takođe kupljeni preko, na legalan način 2021. godine, to su Amerikanci ponudili i prodali u 100 zemalja u svetu. Imaju četiri osnovne funkcije. Jedna je, koristi granična policija, znači kad su migranti, kad prelaze granicu, zato što se taj uređaj, po skraćenici njegovog imena, „LRAD“, zove akustični uređaj dužeg dometa, daljeg dometa, zato što se bolje čuje.
Znači, jedna je funkcija vezana za obalsku stražu, druga za graničnu policiju, treća za elementarne nepogode, da nekoga upozorite zato što se bolje čuje, i četvrta je za nerede, a to znači da se upozore ljudi da se raziđu ili da se pusti iritirajući zvuk koji može nekoga da natera da se raziđe.
Imajući u vidu da sam dobio pogrešnu informaciju da se oni nalaze u skladištu, taj čovek koji je tu informaciju dao je penzionisan, ali ti uređaji nikad nisu korišćeni. Na njih je nasnimljena poruka koju sam javno pusti, a to je poruka da je ovaj skup nelegalan, ovde ne možete da se krećete, raziđite se da policija ne bi upotrebila silu.
Ovaj iritirajući zvuk koji sam ja pustio, to može svako od vas da nađe na internetu. To se desilo povodom G20. To je skup najrazvijenih zemalja sveta koji se desio u Pitsburgu u SAD. Taj zvuk je fabrički, originalan zvuk „zvučnog topa“.
Prema tome, nikakve loše namere nisam imao, osim čisto da vi čujete, da vidite o čemu je reč. Ako sam nekoga uvredio, nema nikakvih problema, pustite vi ako vi imate neki drugi snimak. U svakom slučaju pustite vi vaš snimak vašeg „zvučnog topa“.
45/1 JJ/CG 18.20 – 18.30
Što se tiče Mrčajevaca. Danas je trebalo da bude saslušanje, ja ovo govorim samo vezano kao policija koja više nema nadležnost nad tim, tužilaštvo ima nadležnost, danas je trebalo da budu neka saslušanja. Zbog procesnih stvari, nedolaska advokata, mislim da je to pomereno za sutra. Nema nikakvih pokušaja da se bilo šta simulira u smislu toga da se smanji nivo krivičnog dela. To je na tužilaštvu da kvalifikuje krivično delo, ako je zaista bilo takvih elemenata odgovaraće.
Samo bih hteo da vam kažem i kod ovih nekih drugih tema o kojima ste se interesovali. Ja nemam ništa protiv i uvek sam tu, daću vam sve informacije koje posedujem. Nemamo mi čega da se stidimo. I vi ste govorili, neko je u javnosti govorio o velikom broju ne znam te Arapa, te Rusa, te ovih, te onih koji su dobili državljanstva, koji imaju boravak, itd.
Ja ću vam reći zvanične podatke. Trenutno u našoj zemlji ima 68.720 stranaca sa radnim papirima. Nemojte da govorite o tome, to je kao kad ste pred 5. oktobar pričali da ima 100, 200 hiljada, evo ga Marijan je učestvovao u tome, evo ga i ovaj ministar ispred mene i on je učestvovao, rušio mi moj kabinet u gradskom odboru SPS tamo kao vaš otporaš 5. oktobra 2000. godine.
Da vam kažem, kada je reč o državljanstvima koja su data po posebnom, Zakon o državljanstvu, ja vam zato kažem kada nekoga spominjem, pa neko ne zna zato što su mlađi poslanici u pitanju. Zakon o državljanstvu čini mi se da je donet kada je Jočić bio ministar policije i taj Zakon o državljanstvu je bio revolucionaran zato što je dozvoljavao građanima našeg porekla da dobiju državljanstvo, a da ne moraju da se odriču državljanstva države u kojoj žive, to je i danas tako.
Pošto je to isto tako jedna bajka i legenda koja se širi, pa čak i u Briselu. Od 2021. godine, to je pet godina, nešto više od 600 ljudi je ukupno po tom članu dobilo državljanstvo. Znači, ne ni Rusa, ni ovih, ni onih, nego ukupno po tom članu. To su zaslužni umetnici, sportisti, privrednici.
Znate šta je najveća ironija. Evropska unija kaže – nemojte da dajete Rusima, a oni daju Rusima. Čekajte, pa kako oni daju Rusima, ali dobro, pošto oni kažu nemojte mi u suštini ispada, oni kažu nećemo mi da uđemo u EU nego hoćete vi da uđete. Vrše se bezbednosne provere. Ako se ustanovi da ima bilo kakvih bezbednosnih problema odluka se ne donosi niti će se ikada doneti, čak i ako se greškom donese ona će biti ukinuta kao što se desilo u jednom slučaju.
Drecun je pitao za poternice za naše ljude, tu se sada vraćamo i na onu temu gde ste kritikovali i Snežanu i napadali je. Krivičnu prijavu protiv Snežane Paunović je podnela Donika Gervala. Ona je ministarka pravde u tzv. vladi, bila je u moje vreme ministarka spoljnih poslova tzv. vlade Kosova. Ja sam se malo potrudio da vidim ko je ona. Njen otac je bio disident. Znate koje godine? 1981. godine. Koliko si Snežana imala godina ti tada? Nije bila Snežana Paunović, ni Ivica Dačić, ni Slobodan Milošević. Protiv čega je on bio disident? Zašto se on zalagao? Zalagao se za Kosovo republiku. Onda je prebegao u Makedoniju ili u Nemačku, pa onda u Tiranu, itd. Na kraju je izvršen atentat na njega.
Zašto to spominjem. Sećate se da je u Makedoniji bila velika akcija pripadnika OVK oko Kumanova 2017. godine. Osam makedonskih policajaca je ubijeno, 14 pripadnika OVK je ubijano od strane makedonske policije. Znate gde je održana počasna komemorativna svečanost? U Domu kulture Jusuf Gervala u Dečanima. I podignut spomenik teroristima koje su ubili makedonski policajci i svakoj porodici su dali po deset hiljada evra i sada ona tuži Snežanu Paunović za etničko čišćenje. Pa, to je sramota, a i sramota je da se neki tome ovde pridružuju.
45/2 JJ/CG
Uostalom da je Kosovo albansko, pa imali bi albansku reč za svoju zemlju. Pa, na sajtu CIA imate zašto se Kosovo zove Kosovo, da je to polje ptice kos. Na albanskom jeziku se kos kaže – „meljen“. Kako se kaže? Piše se „meljen“. Što se tako ne zovu, nego zovu svoju zemlju srpskim, svoju takozvanu zemlju zovu srpskim imenom. Ali, sve je to nebitno, hoću da vam kažem da je do 1999. godine do 10. juna bilo 2913 terorističkih napada. Ubijeno je 662 osobe, povređeno 1264, oteto 424. Toliko o etičkom čišćenju.
Kada je reč o odgovornosti policije, pa znate šta, voleo bih da sledim vaš neki primer kada je reč o odgovornosti onih za stanje u policiji. Kada je ubijen premijer Đinđić… Ne znam čime sam ja to izazvao da sada ili je to refleksni potez, ali znate, kada je premijer Đinđić ubijen, savezni ministar unutrašnjih poslova Živković je postao novi premijer, a tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović ponovo izabran za ministra, ali nikakve veze nema.
Što se tiče policije, pa čekajte vi mislite da policija može da bude poštenija nego što je društvo. Pa, jel nije bilo ovakvih stvari u vreme kada sam prvi put posao ministar policije? Pratnja kriminalaca, naravno, protiv svih koji prate kriminalce će biti podnete krivične, ako tužilaštvo neće, biće podnete disciplinske prijave. Takođe i ovi slučajevi koje ste vi pomenuli, neki su bili, odnosno ovaj snimak koji je pušten, on je od prošle godine. Znači, u ovom trenutku toga nema. Gde se otkrije da ima biće podnete prijave u skladu sa onim što je predsednik Republike rekao, a naravno i ono što sam i ja dao kao svoju instrukciju.
Pitali ste me za bombe, za bacanje. Mislim, ko me je to pitao? Lazović ja mislim? Ja samo hoću da vam kažem da je do sada pritvoreno 89 pripadnika takozvane Vračarske grupe upravo zbog toga, zbog ovoga o čemu pričamo. Znači, od 1. januara do danas, 36 namernih požara, podneta 31 krivična prijava. Obuhvaćeno je ukupno 47 lica, od toga pet maloletnih lica i dva strana državljanina, za 39 krivičnih dela, a bilo je 11 eksplozija ručnih bombi, osam je rešeno, a podneto je sedam krivičnih prijava protiv ukupno 15 lica za 18 krivičnih dela i tako dalje.
46/1 VS/LjL 18.30–18.40
Znači, ako neko misli da policija ne želi da radi svoj posao, ja želim zaista sve da podsetim i da dam podršku policajcima. Ko je zloupotrebio svoj položaj, on treba da odgovara. Ali, niko nema pravo da ugrožava policajca dok radi svoj posao. Bez jake policije i jake vojske nema ni jake države. Naravno, to zaslužuje i međusobno poštovanje. Oni rade težak posao. Ja to znam, jer dolazim iz takve porodice, moj otac je bio milicioner. Ja sam rođen u milicionerskoj kući i znam dobro.
Ovo što ste vi govorili o opremanju policije, još od 2016. godine mislim da je doneta odluka da se preko "Jumka", preko SDPR-a, još od 2016. godine vrše nabavke za te neke stvari kao što su uniforme, specijalizovana oprema, obuća i sve ostalo. Ono što je nabavljano, "Jumko" je bio nosilac posla, niti ja, niti Zagrađanin, niti bilo ko drugi, nikakve veze. Ne vršimo pregovore ni sa kakvim firmama. Direkcija policije se izjašnjava šta im treba, general Luković je bio u ovom slučaju na čelu te komisije, u svakom slučaju, sve to mora da prođe ispitivanja.
Sećam se, u ono vreme, mi smo imali problem, policija nije imala uniforme, nije imala majice, nije imala obuću, kad sam prvi put postao ministar policije. Ja sam bio prvi ministar policije koji je sa sindikatima potpisao, u Evropi, poseban kolektivni ugovor za policijske službenike. Prema tome, i dalje će to biti tako.
Sve ove slučajeve koje ste vi spominjali vodi tužilaštvo. Ono vrši kvalifikaciju i da ne širim dalje temu.
Normalno je da tražite opoziv Vlade, normalno je da Vlada neće pasti, jer kad bi Vlada padala… Pada samo ono što je sklono padu. Ovde je problem u nečem drugom, što ste svi vi, uključujući i mene, dozvolili da se baca ljaga na političke stranke kao osnovni oblik političkog delovanja.
Danas je izgleda sramota biti član neke političke stranke. Na šta vam to liči? U ovoj sali je zasedao plenum Centralnog komiteta Saveza komunista. Hoćete da se vratimo na to? A vi koji ovde sedite, evo ja čak ne mogu da dam veto i da kažem – e, nećeš više Bajatoviću da budeš poslanik. A ovde ipak neko može da da veto. Evo danas čitam, opet neki studenti dali nekome veto, ne može da bude na studentskoj listi. Pa zašto mi uopšte ovde pričamo?

Političke stranke postoje, to je osnovni oblik…
Ja moram samo da dodam i da kažem da se apsolutno slažem sa vama.
Neko je govorio, neki srpski političar je prigovarao Pašiću - što se ponašate tako, što se ne ponašate kao Gledston? A on im je odgovorio – Ja bih se ponašao kao Gledston da ste vi Englezi.
Prema tome, hvala vam svima, i onima što ste kritikovali i onima što niste kritikovali, ja sam na to navikao. Želim pre svega u interesu Srbije da sve ono što je dobro, evo, što se mene tiče, ako ima nešto što je u radu Ministarstva unutrašnjih poslova potrebno da se promeni, stojim na raspolaganju. Ali nemojte pričati o kadrovima, jer svi ti kadrovi su bili i u vreme kad sam prošli put bio ministar. Taj Vasiljević je bio komandant Beogradskog odreda žandarmerije prošli put kad sam bio ministar. Bata Dikić je bio komandant Niškog odreda žandarmerije. Mlađan Dinkić je bio vaše desno krilo.
Hvala vam puno, živela Srbija!

Uvek pogledam ko je prisutan, ko nije, jer oni kojima hoću nešto da kažem, oni obično odu.
U svakom slučaju, ne znam kako se zove poslanik iz Nestorovićeve stranke, mislim da je Antonijević, koji je imao dobar predlog i ja bih predložio da ga uvažite, barem ću tako da kažem mojim poslanicima, da glasaju za to da se ide na ovaj test za psihoaktivne supstance. Pošto to policija radi, mi možemo da asistiramo, nije nikakav problem.
Kad je reč o Evropskoj uniji, znate šta, da sam se sad probudio a da sam zaspao 5. oktobra ili 4. oktobra, ja bih mislio da smo sad sigurno u Evropskoj uniji. To je bio osnovni moto zašto ste srušili Miloševića. Samo Milošević da ode, sve će da bude bez problema. Samo Milošević da ode, sve će biti bez problema.
Ne znam šta ste mi dobacili, ali ako pričate nešto o Đinđiću, Đinđića je ubila policija. Niste tada tražili ostavku ministra policije. Ubili su vam predsednika Vlade, a istog ministra policije ste ponovo izabrali za ministra policije, Dušana Mihajlovića.
Taj što je čestitao rođendan je pratio američkog ambasadora u vreme vlasti Demokratske stranke. Ja sam bio ministar policije, on je bio lični pratilac američkog ambasadora kao pripadnik SAJ-a.
Prema tome, ako vi mislite da je to, onda ste ga vi podmetnuli da taj ko je ubio Đinđića ubije i američkog ambasadora.
Kad već pričamo o tome ko je kome čestitao rođendane i ko je kome išao, znamo dobro ko je išao kod Legije i ko se i sa kim se dogovarao. Uostalom, 4. i 6. oktobra vi ste imali sastanke sa Legijom da srušite Miloševića. Zajedno ste sa njim…
Nemojte mi dobacivati, nisam vama uopšte ništa dobacio.
Ako ste ušli, gospodine Lazoviću, zbog ovog testa, ja se slažem.
Ja sam govorio o tome da uvek izađete kad hoće neko nešto da govori.
Vi da ste korektni, malo pre ste govorili o tome da ste tražili da dođem, da ja nisam došao, a dobro znate da su vas informisali da sam bio zdravstveno sprečen da dođem. Nije vam smetalo da me cele nedelje napadate ovde u Skupštini da ja, eto, neću da dođem u Skupštinu. Evo, sada sam zdrav i tu sam.
41/2 MZ/LjL
Što se tiče etničkog čišćenja, pošto je Sneža prošla kroz ono što se prolazi na Golom otoku, hoću da vam kažem sledeće. Ko je ovde bio dobar sa Vukom Draškovićem?

Molim vas, etničko čišćenje, Vuk Drašković je rekao da će odseći ruku svakome ko maše zelenim barjakom u Sandžaku. Svi ste vi bili dobri…
Hvala gospodine Jovanović, sve vas ja dobro poznajem. Sve vas ja dobro poznajem, zato ovako i govorim.
Prema tome, što se toga tiče, imali ste vi druge primere. Napadali ste Snežanu zbog onog izraza koji je upotrebila. Srbi su bili žrtve etničkog čišćenja. A vi, šta ste govorili i šta ste radili? Demokratska stranka i Zoran Đinđić su bili na Palama, okretali vola sa Karadžićem, da ga podstiču da ne prihvati mirovni plan. Koštuničina stranka je u svom programu i kad je došla na izbore imala veliku Srbiju.
Znači, što se tiče svega toga, Milošević je za neke vaše stranke bio Gandi.
Kad je reč o Boru, pominjali ste Bor, žao mi je što nismo prihvatili predlog Zorana Đinđića da u Boru gajimo kikiriki ili da se pravi fabrika nameštaja. To je bio vaš predlog.
Što se tiče "Sartida", prodali ste ga za 19-20 miliona. Vratio se posle za jedan evro ili jedan dolar.
Neću da vam govorim, ne želim samo vas da kritikujem, želim i da kažem i kada vi iz vladajuće koalicije, iz nekih bošnjačkih stranaka, upotrebljavate izraz "Sandžak", morate da vodite računa da kad govorite o nacionalnim manjinama morate da budete objektivni prema svemu. Nemojte vi sada da osuđujete nešto što se čulo negde. Osudite i ono drugo što se čulo juče, prekjuče, a to je – ovo je Sandžak, ovo je Turska. Pa osudite kad se kaže na utakmici – niko te nikad neće mrzet' ko ja, Srbijo. U 17. veku bilo je 25 sandžaka, turskih sandžaka, na teritoriji Jugoslavije. Sandžak je deo okupacione vlasti Turske. Zato vas molim da vodite računa kad o tome govorite.
(Predsednik: Ali dobro, Ivice, nećemo do Turske, molim vas. Da se vratimo u malo bližu istoriju.)
Zato što to ostalo je… Vi znate da je postojao i Beogradski sandžak, postojao je i Smederevski sandžak, postojao je i Niški sandžak itd.
(Predsednik: Ministre, nema veze sa dnevnim redom.)
Što se tiče ovoga o čemu ste vi govoriti, vi ste mene napadali za ratnohuškačku politiku. Pa kako onda neme veze sa ovim o čemu govorimo? Ima veze. Ja želim da vam dokažem da to što govorite je izdaja države Srbije i nacionalnih i državnih interesa, jer Srbija nije vodila ni ratnu ni huškačku politiku, to je istina. I zato sam se javio, a ne da repliciram sa vama. Zato što ste vi čardak ni na nebu ni na zemlji. Ja još nisam sreo nijednu političku stranku koja kaže da neće izaći na ove izbore nego će sada podržati neke druge. Ali zato se toliko i javljate. Ja vas samo podržavam, budite parlamentarni.
A što se tiče ostalih vas koji dobacujete, ja vas, gospodo i dame, slušam od 1992. godine. Od 1992. godine slušam kako pokušavate nešto. Ja sam, dame i gospodo, i dalje tu. A gde ste vi i gde su vaši preci? Tu ćete i ostati. Hvala vam puno.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, kolege ministri, predsedniče Vlade, pošto će rasprava trajati, kako se očekuje tri dana, neću ulaziti u detalje, ali želim samo da nekoliko stvari napomenem.
Hvala što ste me podsetili da je na današnji dan formirana Vlada 2011. godine i iz te vlage ovde su samo tri ličnosti niko pored mene, kao tadašnjeg premijera, Nikola Selaković, kao tadašnji ministar pravde i gospodin Glamočić koji je bio ministar poljoprivrede. Aleksandar Vučić je bio prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane tako da eto, vremena su se promenila, ali to nije uopšte tema.
Današnji dan je značajan za Srbiju iz jednog drugog razloga. Ne znam da li, retko se to može negde pročitati, današnji dan je crnim slovima upisan u istoriju Srbije. On je na današnji dan 27. jula 2002. godine u Leskovcu je Dragan Čedić ubio sedmoro ljudi, a 2007. godine u Jabukovcu Nikola Radosavljević je ubio devetoro ljudi.
Na današnji dan su izvršena dva velika masovna ubistva 2002. i 2007. godine. Pošto sam ja tada, vi znate da su retke godine kad sam ja bio u opoziciji, ali pošto sam tada baš bio u opoziciji, kao i SRS, nismo koristili te momente kao neke trenutke zbog kojih treba da napadamo aktuelnu vlast.
Javio sam se zbog nekoliko pitanja.
Prvo, predsednik, govorili ste, spominjali ste predsednika Albanije. To je bilo u skladu sa zakonom, uredno najavljena u odobrena poseta predsedniku Albanije jugu Srbije. Sve bezbednosne mere, uključujući pratnju, privremeni prekid saobraćaja i angažovanje pripadnika jedinica sa dugim cevima, sprovele su isključivo srpske snage bezbednosti radi apsolutne zaštite štićene ličnosti na našoj teritoriji.
40/2 VS/MJ
Država Srbija je odgovorna država, prema tome, molim vas, pošto su bile različite dezinformacije na tu temu, da sve to imate u vidu.
Kad je reč o nekim drugim temama, bez obzira šta vi mislili, prošla godina je godina u kojoj je izvršen najmanji broj krivičnih dela 47% manje nego 2001. godine, najmanji broj u odnosu na proteklih 25 godina.
Godine 2001. je bilo 215 ubistava, a prošle godine 66, dakle 3,3 puta manje.
Rasvetljena su sva ubistva i sva teška ubistva i pokušaj ubistva, silovanja 127, 2001. godine, a 53 prošle godine. Teške krađe manje za 6,3 puta, krađe vozila manje za 17 puta. Droga u poslednje dve i po godine, zaplenjeno je oko 20 tona i to su rezultati i takođe bih želeo da kažem, da je od 1. novembra pretprošle godine bio 31 hiljada 502 neprijavljena javna okupljanja. Bilo je 385 hiljada i 537 angažovanja policijskih službenika i 344 povređena policajca.
To su kada već pričamo o nekim stvarima i anomalijama, vi znate da je popularno sada da govorimo o fantomkama i tako dalje, kao da oni koji su u policiji, koji rade u bezbednosnim strukturama ne znaju kad se to koristi i zašto se to koristi. Ispričaću vam jedan detalj. Dakle, 2001. godine ispred vile Mir, hapšenje Slobodana Miloševića, u fantomkama, Zemunski klan, i nije vam to tada smetalo, a pošto ste, inače 25 godina od njegovog izručenja Haškom tribunalu, i kada već govorimo o Sorošu što smo pričali, pa nije vam smetao taj Soroš, kada ste rušili Miloševića, pa uz koga ste ga srušili? Kada ste uzimali i donosili pare iz Mađarske, evo uzmite pustite samo Velja Ilić šta je pričao koliko ima veliku i duboku jaknu, da sakrije pare da donese od tog Soroša, iz Mađarske.
Prema tome, nemojte da o tome govorite, a kada smo već o prošloj Vladi, vi ste tada neki od vas koji ovde sede su pozvali vas i nisam vas prekidao i molim vas budite korektni, nisam vas prekidao, znači vi ste pozvali neke od članova DSS da uđu u moju Vladu, vi koji ovde sedite, vi i ušli ste. Tako da, kada govorimo o EU, pa ja sam potpisao početak pregovora o članstvu Srbije sa EU. Gde ste vi bili iz Evropskog pokreta do tada, pa svake godine ste obećavali da će se to desiti sledeće godine. Molim vas, što se tiče metroa, još je Tadić potpisivao za metro, sa tadašnjim predsednikom Francuske i pošto vi koji najviše dobacujete čujem da nećete ni izaći na izbore, ne znam što uopšte, vi najavljujete da nećete izaći na izbore, vi, baš vi, nego ćete da podržite nekoga drugoga. Prema tome, vama bi bilo najbolje da se otpeva onaj refren iz one čuvene serije – „A sad adio“, ali u redu, pošto ćete vi podržati nekog drugog, hajde sad se lepo ispričajte.
Hteo sam da vam kažem o nekim drugim pitanjima.
41/1 TĐ/CG 16.45 – 16.55
Što se tiče etničkog čišćenja, pošto ste vi to spomenuli, da nije Snežana Paunović to rekla, verovatno bi pričali o genocidu, kao što ste i dosada govorili. Ja sam govorio na sednici Saveta bezbednosti. Ovde među vama sede ljudi koji su organizovali referendum o otcepljenju Bujanovca, Preševa i Medveđe; sede ljudi koji su organizovali referendum o autonomiji Sandžaka u Srbiji. Ovde isto tako…
Evo, pošto je i Borko Stefanović ušao, pa da može da me spomene. Znači, da vam kažem, nije bilo dana kada Vuk Jeremić i on nisu veličali Putina i Rusiju. O čemu vi pričate? Vi ste ponosili time da idete u Rusiju. Kontrolisali ste da li ja neću da izdam, možda, srpske nacionalne, državne interese time što ću da sarađujem sa zapadom, a vi sada mene optužujete da ja vučem Srbiju ka Putinu i ka Rusiji.
Kad je reč o etničkom čišćenju, da vam kažem, u Prištini je 1981. godine živelo 50.269 Srba, danas 430. Pa gde je četrdeset i devet hiljada i nešto Srba? Gde je Kamberi?
(Dobrica Veselinović: Pitajte Slobodana Miloševića.)
Ako se vi smejete na pitanje što Srba nema tamo i to što vi dobacujete da je za to kriv Slobodan Milošević, govori koliko ne znate da štitite nacionalne i državne interese. Nismo mi krivi za etničko čišćenje. Etničko čišćenje je obavljeno nad Srbima.
Molim vas, predsednice, hoćete li vi prekinuti ove što dobacuju.
(Dobrica Veselinović: Je l' ovo tema?)

Ja apsolutno pričam o tački dnevnog reda zato što nas oni optužuju. Znate li gde je Podujevo? U Podujevu ima dvanaestoro Srba. U Kninu ih je bilo, koliko? Sada ih ima 3.000. U Sarajevu ih je bilo 157 hiljada, a sada ih ima…
(Narodni poslanici Zeleno-levog fronta dobacuju.)

Vi ste optužili ovu vladu da ona podstiče etničko čišćenje. Kako vas nije sramota?

Srbi su žrtve etničkog čišćenja, a ne podstičemo mi etničko čišćenje. Ja sam vam zato odgovorio. Inače me uopšte ne interesujete, jer vi nećete ni učestvovati na sledećim izborima.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Što se tiče zvučnog topa, proizvođač je američki. Uređaj se zove – akustični uređaj dugo dometa, uređaj za emitovanje zvuka na velikim udaljenostima. Uvezen je potpuno legalno, bez ikakvih problema. Ima nekoliko funkcija za koje se koristi. Jedna od tih funkcija jeste slanje poruka na daljinu i obaveštavanje na granici prilikom elementarnih nepogoda itd. Jedna od funkcija jeste i ta da može da se koristi prilikom nereda.
(Ministar Ivica Dačić pušta zvuk zvučnog topa.)
To je zvučni top.
(Dobrica Veselinović: Da li je realno?)
Molim vas. Ako niste znali…

Tako je.

Molim vas, ja sam pustio snimak koji svaki građanin može da vidi. Upotreba zvučnog topa…
(Narodni poslanik Dobrica Veselinović dobacuje.)

… u Pitsburgu na zasedanju G20 u Americi. To je zvučni top. Onu Srbiji nikada nije upotrebljen. Zato sam vam i pustio. I ništa drugo me na tu temu ne interesuje, kao što sam rekao. Potpuno je jasno da je taj deo optužbi veoma lako proverljiv, zna se. Američka firma koja to proizvodi je takođe izjavila da to nije upotrebljeno. Kupljeno je potpuno legalno 2021. godine. Ali ta funkcija, jednu od četiri funkcije koju ima, kod nas se ne upotrebljava. Oni se nalaze u centralnom magacinu po mojoj naredbi i da ne bi bilo bilo kakve zloupotrebe. Prema tome, hvala vam na pažnji. Žao mi je što nećete da saslušate istinu. Svaki čovek može da vidi na internetu kako izgleda zvuk, kako izgleda upotreba tog tzv. zvučnog topa. On nije upotrebljen. On je pripremljen kao jak razglas da bi mogao da se čuje u uslovima velikog broja ljudi. I tu je tačka. Taj uređaj, znači, apsolutno je upotrebljen. Hvala vam puno.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, kolege ministri, pred nama je Predlog zakona o oružju i miniciji, novi propis koji za razliku od važećeg zakona na sistematičan, sveobuhvatan, precizan i jasan način uređuje oblast oružja i municije u Republici Srbiji.
Rad na Nacrtu zakona započeo je 2023. godine nakon tragičnih događaja koji su se dogodili u Republici Srbiji u maju mesecu te godine kada je Vlada Republike Srbije u cilju podizanja nivoa bezbednosti građana i njihove imovine predvidela čitav niz mera, među kojima je bila i izmena postojećeg i izrada novog zakona o oružju i municiji kako bi se sistemskim pristupom pooštrili uslovi za držanje i nošenje vatrenog oružja, propisala jasna prava i obaveze pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju poslove u vezi sa oružjem, dodatno uredila zaštita dece i maloletnika, rad civilnih strelišta i primenila strožija kaznena politika u ovoj oblasti.
Istovremeno, imajući u vidu da su evropske integracije i članstvo u EU, nacionalni interesi i strateško opredeljenje Republike Srbije, kao i obaveze koje je Republika Srbija preuzela u Poglavlju 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, imajući u vidu
1/4 MT/ VZ
usvojene korake iz Reformske agende Republike Srbije od 2024. do 2027. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan, Republika Srbija ima obavezu da unapredi svoj normativni okvir kroz usaglašavanje sa aktuelnim pravnim tekovinama EU.
Takođe, jedan od razloga za izradu Nacrta zakona je i činjenica da je Republika Srbija decembra 2024. godine zvaničnog pristupila Međunarodnoj komisiji za ispitivanje ručnog vatrenog oružja. Na taj način Srbija se obaveza da primenjuje međunarodno priznate standarde u oblasti ispitivanja, žigosanja i obeležavanja oružja, naprava i municije.
Radna grupa u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova izradila je prvu verziju Nacrta zakona nakon čega je obrazovana multiresorna radna grupa u čiji rad su, pored predstavnika resornih ministarstava, bili uključeni i predstavnici različitih organizacija i udruženja čije su delatnosti usko vezane za ovu materiju.
Aktivno učešće u izradi zakona, Nacrta zakona kao članovi ove Radne grupe, uzeli su predstavnici lovačkih udruženja – Lovački savez Srbije, Lovački savez Vojvodine, sportskih streljaških organizacija, Streljaški savez Srbije, Savez za praktično streljaštvo, kao i privrede i stručnih udruženja, Privredna komora Srbije, Agencija za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije, Nacionalna asocijacija za oružje Srbije, itd.
2/1 GD/LjL 10.20 – 10.30
Posle održane javne rasprave o nacrtu zakona, pribavljeno je i pozitivno mišljenje Evropske komisije.
Ovaj zakon je, imajući sve ovo u vidu, proizvod širokog konsenzusa nadležnih organa i zainteresovanih subjekata, dostavljen Narodnoj skupštini radi donošenja.
U odnosu na važeća zakonska rešenja, menja se sistemska kategorizacija oružja, a sve u skladu sa relevantnom direktivom EU, pri čemu se na predloženi način vatreno oružje detaljnije razvrstava prema svojim karakteristikama u jasne podele na kategorije A - oružje koje je zabranjeno, uz određene izuzetke, B - oružje za koje je potrebno odobrenje, C - za koje nije potrebno odobrenje, uz obaveznu prijavu i D - slobodno oružje.
U Predlogu zakona u odnosu na relevantnu direktivu Evropske unije, u kategoriju A - zabranjeno oružje, pored vrste oružja preuzetih iz direktive, dodaju se još i minska eksplozivna sredstva, određene druge vrste oružja, određena oprema za vatreno oružje i drugo.
Predlogom zakona eksplicitno je zabranjeno nabavljanje i držanje oružja i minsko-eksplozivnih sredstava iz kategorije A, osim u određenim slučajevima, na osnovu odobrenja, a ova mogućnost se odnosi na pravna lica koja se bave specifičnim delatnostima vezanim za zaštitu kritične infrastrukture i objekata od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije, proizvođače naoružanja i vojne opreme, kao i na sportske streljačke organizacije i sportske strelce, ako je ovo oružje neophodno za takmičenje u sportskim disciplinama u kojima učestvuju.
Sportske streljačke organizacije i sportski strelci mogu restriktivno, pod propisanim uslovima, nabavljati oružje iz kategorije A 7 i A 8, uključujući i okvire većeg kapaciteta, kako je to definisano za navedenu kategoriju oružja.
Što se tiče uslova za nabavku i registraciju oružja iz kategorije B, to je oružje za koje je potrebno odobrenje. U odnosu na postojeća rešenja povećana je starosna granica za nabavljanje oružja za ličnu bezbednost sa 18 na 21 godinu života, čime se obezbeđuje viši stepen psihofizičke zrelosti i odgovornosti vlasnika oružja.
Ova razlika je već prisutna u krivičnom zakonodavstvu Srbije, u smislu određivanja kazni za lica koja su starija od 18 a mlađa od 21 godine života, tako što ih u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica definiše kao mlađa punoletna lica, dok Krivični zakonik propisuje da za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela ovim licima nije moguće izreći najstrože kazne. Za vlasnike sportskog i lovačkog oružja zadržana je starosna granica od 18 godina, budući da se u ovom slučaju radi o licima koja su posvećena streljačkom sportu.
Novina je da sada vlasnici oružja mogu oružje držati u mestu prijavljenog boravišta, uz ispunjenje i kontrolu uslova za čuvanje i smeštaj oružja.
Predlogom zakona u odnosu na važeći zakon uvodi se ograničenje u pogledu nabavljanja i držanja municije za oružje za ličnu bezbednost. Vlasnik oružja za ličnu bezbednost može držati najviše 100 komada municije za oružje za ličnu bezbednost.
Pojam kolekcionara u Predlogu zakona usklađen je sa direktivom i definisan je u skladu sa prirodom ovog instituta, odnosno vezan za svrhu prikupljanja oružja - istorijska, kulturna, naučna, tehnička, obrazovna svrha, kao i svrha očuvanja nasleđa.
Predlog zakona u svojim završnim odredbama omogućava vlasnicima kolekcionarske dozvole da zamene istu za kolekcionarsku dozvolu izdatu u skladu sa novim zakonom.
2/2 GD/LjL
Preciznije i detaljnije su uređena pitanja čuvanja, nošenja, prinošenja i rukovanja oružjem, kao i uslovi i procedure za davanje oružja na poslu.
Jedna od značajnih novina je da se za lovačko oružje može nabaviti moderator zvuka, što do sada nije bio slučaj, čime se izašlo u susret lovačkim udruženjima, uvažavajući savremene trendove u ovoj oblasti.
U slučaju smrti vlasnika, teret brige o oružju iza smrti vlasnika je prebačen na Ministarstvo unutrašnjih poslova i produžen je rok za regulisanje statusa oružja sa šest meseci na godinu dana od dana nasleđivanja.
Jedna od novina predloga zakona su odredbe koje detaljno uređuju rad i korišćenje civilnih strelišta, kao i mere bezbednosti na istima, a naročito korišćenje civilnog strelišta od strane maloletnih lica.
Istovremeno, zabranjuje se obuka po modelu vojne-taktičke obuke na civilnim strelištima.
Onesposobljavanje oružja, po predlogu zakona, a za razliku od važećeg zakonskog rešenja, može da vrši isključivo agencija kao povereni posao, a bliži način onesposobljavanja biće propisan podzakonskim aktom koji će biti usklađen sa relevantnim aktima EU.
Predlog zakona prvi put eksplicitno reguliše priznavanje evropske dozvole za vatreno oružje izdate od nadležnog organa države članice EU i na ovaj način Republika Srbija priznaje njen pravni efekat.
U svrhu praćenja kretanja vatrenog oružja i osnovnih delova vatrenog oružja i stvaranja uslova da se svaki komad vatrenog oružja u svakom trenutku može povezati sa njegovim vlasnikom, kao i svrhu nadzora, u Ministarstvu unutrašnjih poslova se uspostavlja centralizovani informacioni sistem koji omogućava vođenje jedinstvenog registra podataka u koji se evidentiraju podaci i informacije potrebni za praćenje i identifikaciju tog oružja, a koje se vodi u evidencijama propisanim ovim zakonom. Takođe, jasno se uređuje ko ima pravo pristupa navedenom registru i u koju svrhu.
Posebno je važno naglasiti da će pristup registru podataka imati i trgovci oružja radi provere važnosti i autentičnosti oružnog lista pre svake prodaje oružja, osnovnog dela opreme i municije za sportsko i lovačko oružje.
Značajna novina u predlogu zakona se ogleda u nabavci oružja, opreme, osnovnih delova i municije na osnovu oružnog lista kod trgovca oružjem, čime su sa jedne strane uvažene potrebe vlasnika sportskog i lovačkog oružja koji su već bezbednosno proveravani i savesni su vlasnici oružja, a s druge strane pojednostavljeni su administrativni postupci.
Takođe, prilikom iznošenja lovačkog i sportskog oružja iz Srbije, vrši se samo prijava nadležnom organu, dok je u važećem zakonu bilo neophodno odobrenje.
Novo rešenje u predlogu zakona koji će takođe doprineti smanjenju administrativnih koraka za privredu i građane je i da oružni listovi važe trajno, za razliku od važećeg zakona shodno kome rok važenja dokumenta je deset godina.
Predlog zakona uvodi i nove definicije i pojmove, kao što su – modularno oružje, 3D štampano vatreno oružje, staro oružje, akustično i paradno, oružje za uzbunjivanje i signalizaciju, delaboracija municije, ugovor na daljinu, praćenje kretanja vatrenog oružja, evropska dozvola za vatreno oružje i drugo.
Takođe, uređuje se nabavljanje paradnog i akustičnog oružja iz kategorije A za upotrebu na obuci, u pozorišnim predstavama, fotografisanju, filmskom i televizijskom snimanju, rekonstrukciji istorijskih događaja i manifestacija, budući da je prepoznata potreba filmske industrije za ovakvom vrstom oružja.
2/3 GD/LjL
Predlogom zakona uređeno je i pitanje legalizacije oružja i propisano je da Vlada može periodično raspisati legalizaciju i predaju neregistrovanog oružja u javnom interesu, što je mera koja predstavlja značajan instrument u borbi protiv nedozvoljenog držanja oružja u Republici Srbiji, a posebno se pokazalo efikasnim u poslednje tri godine, nakon tragičnih događaja koji su se desili u Srbiji u maju 2023. godine.
Takođe, propisana je i zakonska legalizacija oružja koja će trajati tri meseca od dana početka primene ovog zakona.
Početak primene ovog zakona odložen je za devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu, što je i rok za donošenje podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom i stvaranja drugih neophodnih uslova za njegovu punu implementaciju.
Na kraju, uređen je prelazni režim za sve vlasnike oružja koji su ostvarili određena prava u skladu sa važećim zakonom, pa je tako propisano da isprave o oružju izdate u skladu sa važećim zakonom važe do isteka roka na koji su izdate, osim u slučajevima kada je ovim zakonom drugačije propisano. Prelazni režimi su, između ostalog, propisani za vlasnike oružja iz kategorije A, vlasnike starog oružja kojima je izdata potvrda o prijavi držanja oružja iz kategorije C, imaoca kolekcionarske dozvole i drugo.
3/1 TĐ/IR 10.30 – 10.40
Važeći Zakon o oružju i municiji, prilikom donošenja 2015. godine, bio je u najvećoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU, koje su u tom periodu uređivale oblast kontrole oružja i municije i u skladu sa tadašnjim trendovima u ovoj oblasti. Međutim, tokom desetogodišnje primene, nezatvarajući oči pred realnošću i pažljivo prateći primenu ovog zakona na terenu, ujedno osluškujući i glas naših građana, lovaca, sportista, njihovih udruženja itd., uočili smo prostor za dodatna poboljšanja.
Najveća novina i benefit za vlasnike lovačkog i sportskog oružja, koji ujedno i čini najveći broj vlasnika i korisnika oružja u Srbiji, jeste da će moći da u prodavnicama oružja nabavljaju lovačko i sportsko oružje na osnovu oružnog lista. U zemljama u okruženju ne postoji ovakva mogućnost, te se može reći da je ovaj zakon jedan od najsavremenijih zakona u regionu, ako ne i šire.
Takođe, u svrhu olakšavanja administrativne procedure za vlasnike lovačkog i sportskog oružja, zakonom smo uprostili i dobijanje dozvola ako žele pak da kupe lovačko i sportsko oružje od drugog vlasnika oružja. Odobrenje za nabavku će se izdavati u skraćenom postupku, imajući u vidu da su ova lica već prošla sve neophodne bezbednosne provere i da već legalno poseduju oružje. Na ovaj način smanjujemo birokratiju, a zadržavamo maksimalnu bezbednost.
Ovim zakonom se po prvi put omogućava legalna nabavka i korišćenje moderatora zvuka za lovačko oružje. Ono što je do sada bilo potpuno onemogućeno sada postaje standard. Pored zaštite sluha lovaca i smanjenja buke u lovištima, ova mera ima ogroman ekonomski značaj za razvoj lovnog turizma, jer većina stranih lovaca danas isključivo koristi oružje sa moderatorom zvuka. Zbog ove administrativne barijere oni su zaobilazili Srbiju i svoj novac ostavljali u zemljama i okruženju.
Ovom izmenom mi širom otvaramo vrata za strane lovne turiste, jačamo našu turističku ponudu, donosimo direktne devizne prilive i pomažemo razvoju ruralnih sredinama u kojima se lovišta nalaze. Stvaramo zakon koji je moderan, praktičan i koji direktno radi u interesu naše ekonomije.
Još jedan ogroman korak napred i velika olakšica odnosi se na nabavku dodatne opreme. Osnovni delovi oružja, digitalni nišani, uključujući termoviziju, noćne infracrvene nišane, kao i moderatori zvuka za lovačko oružje sada će se nabavljati jednostavno na osnovu oružnog lista umesto dosadašnjeg komplikovanog procesa traženja posebnih odobrenja. Na ovaj način naši lovci konačno dobijaju mogućnost da koriste savremenu opremu u skladu sa evropskim standardima, bez suvišne birokratije.
Ovaj zakon konačno prepoznaje i uvažava realnost na terenu i tradiciju lovačke solidarnosti. Novim zakonskim rešenjem vlasnici lovačkog oružja sada mogu potpuno legalno davati na poslugu svoju lovačku opremu, digitalne nišane drugim lovcima bez obaveze da vlasnik bude prisutan. Ukidamo još jednu neživotnu barijeru i tako omogućavamo našim lovcima da na terenu pomažu jedni drugima, da nesmetano dele savremenu lovačku opremu i da se fokusiraju na ono što je suština njihovog hobija bez straha da će zbog obične kolegijalnosti prekršiti zakone.
Takođe još jedno dodatno poboljšanje je kroz omogućavanje da se oružje potpuno legalno čuva i u mestu prijavljenog boravišta, a ne isključivo na adresi prebivališta, kao što je dosada bio slučaj. Život je danas dinamičan, mnogi naši građani borave van svog rodnog mesta, realne potrebe za ovim su postojale oduvek, ali je zakon kasnio za životom. Sada to menjamo i prilagođavamo se njihovim realnim potrebama uz poštovanje svih bezbednosnih uslova za čuvanje oružja i na toj drugoj lokaciji.
3/2 TĐ/IR
Ono što možda najviše rasterećuje naše građane, novi zakon uvodi trajno važenje oružnih listova. Ukidamo dosadašnji rok od 10 godina i time trajno oslobađamo vlasnike oružja administrativnih pritisaka, ponovnih taksi i čekanje po šalterima. Država ovim pokazuje da veruje svojim savesnim građanima, da ceni njihovo vreme i stvara sistem koji efikasan i moderan i potpuno okrenut potrebama ljudi. Cilj nije bio da stvorimo krutu birokratiju, već efikasan servis za građane i pravna lica. Upravo zato smo pristupili ovim izmenama sa jasnom namerom da dodatno rasteretimo savesne vlasnike oružja od suvišnih administrativnih pritisaka, ali i da istovremeno dodatno učvrstimo bezbednosni sistem naše države.
Ove izmene su direktan odgovor na realne potrebe života i prakse i one donose i sledeća rešenja. Ovaj zakon ispravlja jednu pravnu prazninu. U važećem zakonodavstvu, naime, uopšte nije bilo omogućeno nabavljanje paradnog i akustičnog oružja za potrebe kulturno-umetničkih projekata, filmskih i televizijskih snimanja. Ovim predlogom zakona mi direktno odgovaramo na realne potrebe naše brzo rastuće filmske i televizijske industrije. Više neće biti potrebe za komplikovanim uvozom i birokratskim kočnicama. Stvaramo jedan zakon koji je moderan, siguran i koji direktno pomaže razvoju srpske kulture i kinematografije.
Želim da vas informišem da u Republici Srbiji, u aktivnom posedu, 280.000, odnosno 274.890 fizičkih lica i 1.826 pravnih lica poseduje negde oko pola miliona registrovanog oružja – 508.999 komada. Trenutno u Srbiji kolekcionara ima 1.448. Takođe, želeo bih da vas podsetim da, na dan, odnosno u danima kada su se desila tragična ubistva 2023. godine, ukupan broj registrovanog oružja na dan ubistva iznosio je 766.665. Danas je taj broj, kao što sam rekao 508.999. Znači, to je manje za više od 250.000.
Kao što znate posle akcije mogućnosti vraćanja oružje, vraćeno je 127.787 komada registrovanog oružja, 32.923 komada ne registrovanog oružja i plus u policijskim akcijama je oduzeto 32.047. Tako da je taj broj danas mnogo manji nego što je bio pre tri godine.
Inače, kao što znate, praksa u mnogim zemljama je veoma različita što se tiče dozvola za držanje i nošenje oružja. Zemlja koja je kolevka, hajde tako da kažem, možda nije kolevka, ali zemlja u kojoj dugo godina već postoji predsednički sistem, kao što su Sjedinjene Američke Države, ovu temu drži visoko i ta tema je deo Drugog amandmana Ustava – da svaki građanin ima pravo držanja i nošenja oružja. U Sjedinjenim Američkim Državama ima 400.000.000 registrovanog oružja. U zemljama Evrope se procenjuje da broj registrovanog oružja, sve zajedno negde, je između 80 do 90 miliona. Hoću da kažem da je brojka koja je kod nas, brojka registrovanih, daleko ispod brojke za koju se može reći da je prosečna u zemljama, čak i u zemljama EU. Pričam o registrovanom oružja.
4/1 AL/MJ 10.40 – 10.50
Naravno, da na meti mora da bude neregistrovano oružje. Mi se zalažemo za drakonske kazne za pronalaženje bilo kakvog neregistrovanog oružja. I, naravno, isto tako sam sugerisao više puta i da se vodi računa o tome kako se koje oružje klasifikuje kad je reč o ovim kategorijama, jer postoje… Nažalost, i pored toga što se svet tehnološki razvija, razvijaju se i sistemi i mogućnosti za lišavanje života ljudi.
Kao što znate naš žandarm ispred Izraelske ambasade je pogođen samostrelom koji se za 5.000 dinara može kupati u svakoj radnji u Srbiji. A u zvaničnim aktima svuda u Evropi ili u svetu to retko ko spominje, pošto tu, takođe, postoji kategorija do kog, i ti samostreli imaju svoje merne jedinice od koliko do koliko su opasne za život, ali znate, dečko je mogao da izgubi život. On je pogođen samostrelom u vrat. Mislim da kada ovde pričamo o ovim stvarima trebalo bi da postoji konsenzus oko svih tih pitanja i nemamo nikakvog interesa da bilo šta predlažemo što nije u interesu veće bezbednosti građana.
Imajući u vidu da su ovde predlagane, da je bilo sugestija, različitih sugestija, ja hoću da kažem da je, kao što sam rekao, rasprava o ovom zakonu je trajala dosta dugo. Između ostalog, ovo je i jedan od zakona koji je Evropska unija prihvatila bez nekih većih primedbi i veoma su zadovoljni načinom kojim smo pristupili, imajući u vidu pre svega usaglašavanje sa tim direktivama koje postoje u Evropskoj uniji.
Postoje određene sugestije koje možemo da prihvatimo, postoje određene sugestije koje ne možemo da prihvatimo. Želim samo da kažem da ću pokušati na neke stvari da odgovorim, ukoliko budem prisutan, ali ako ne budem bio prisutan želim da kažem da je bilo određenih sugestija poslanika da se odrede jasni kriterijumi za proveru lica i znači da se, a ne kako je u zakonu predviđeno, da je to lice, da se odrede jasni kriterijumi kako se određuje da li neko može da dobije oružje ili ne i da li bi to oružje moglo da bude zloupotrebljeno i mi smo ipak ostali pri toj verziji da obučeni profesionalac na terenu u skladu sa Zakonom o policiji vrši tu bezbednosnu proveru.
Takođe, nismo pristalice toga da se nabraja koja je to vrsta opasnosti itd., zato što bi to stvorilo traženje mogućih sigurnosnih rupa u sistemu. Ovde nije reč ni o kakvom diskrecionom pravu, već o diskrecionoj odgovornosti policije za zaštiti živote. Tako da, profesionalci na terenu vrše konačnu procenu na osnovu realnog stanja na terenu, reč je o proverama.
Postoje sugestije da trajno oduzimanje oružja ne ide bez sudske presude. Mi ukazujemo da pored izricanja mera bezbednosti u krivičnim, odnosno zaštitnih mera u prekršajnim postupcima, mere oduzimanja oružja za nesavesne države oružje u upravnom postupku postoje u svakom zakonu i u svakoj zemlji. Čak i u zemljama okruženja su kraći rokovi od roka u našem zakonodavstvu.
Takođe, neki poslanici su pričali o stečajnim pravima, itd. Ovaj zakon nema nameru da bilo kome retroaktivno oduzima pravo, već da uvede red i podigne nivo opšte bezbednosti. Tačno je da se u određenim situacijama menja status oružja i kategorija vlasnika, ali za svaku izmenu je predviđena adekvatna alternativa. Svaki savestan i legalan vlasnik oružja, ukoliko ispunjava zakonske uslove, moći će da zadrži svoje oružje u odgovarajućem legalnom statusu. Dakle, reč je o prilagođavanju novim standardima, a ne o restrikciji.
Imali smo obavezu da naš zakon uskladimo sa strogim evropskim direktivama i uvedemo i drugačiji pojam – starog oružja. Da bismo zaštitili bezbednost, ali i definisali šta je zaista istorijsko nasleđe, uvedena ja jasna i logična granica, status oružja od sada će imati ono koje je sprovedeno do 1899.godine. Svako
4/2 AL/MJ
oružje koje ima istorijsku, tradicionalnu ili kulturnu vrednost, a proizvedeno je nakon 1899. godine građani će moći potpuno legalno da zadrže u svom vlasništvu. Razlika je samo u tome što će ga zadržati uz sprovođenje neophodnih provera i tako što će biti registrovano ili kao kolekcionarsko oružje ili kao vatreno oružje B-kategorije. Time se, praktično, usaglašavamo sa konvencijama koje postoje u Evropi. To znači da se i samo kolekcionarstvo usklađuje sa evropskim direktivama i vraća se njegovoj pravoj prirodi.
Znači, da ne širim dalje temu, dosta sam dugo i o ovome govorio zato što smatram da je taj zakon veoma bitan, po mom ličnom mišljenju o ovome, a mislim da je to mišljenje ogromnog i većine ljudi koji se plaše za svoje porodice, o ovome uopšte ne bi ni trebalo da se raspravlja, odnosno ne bi ni trebalo da bude dozvoljeno bilo kakvo nošenje oružja, ni držanje oružja, ali život je nešto sasvim drugo u svim zemljama na svetu i kada je to već tako ova oblast mora da bude uređena da istovremeno se zadrže, da se ispoštuje princip bezbednosti ljudi.
Ja moram isto da vam kažem da, evo, ako pogledate sada i primedbe koje su se čule u javnosti, da budemo sada mi otvoreni i iskreni, pa i amandmani, pa oni ne idu na to da se pooštri zakon, oni idu na to da se on liberalizuje i, ne kažem sada generalno, nego pričam u suštini o mnogim… Mi smo imali teške rasprave sa mnogim udruženjima itd.
5/1 MV/MP 10.50 – 11.00
Ali, ovde je jasna poruka da ovu oblast moramo da uredimo tako, mada nije to jedino. Znate, mi ponekad to kampanjski radimo i nije to jedini razlog i uslov za narušavanje bezbednosti ljudi. Veoma je bitno i važno da se ova oblast reguliše na način da niko ne može da kaže da se kod nas favorizuje bilo kakav oblik naoružavanja u smislu onoga što nije po zakonu.
Kada je reč o broju dozvola za nošenje oružja, da budem ovde potpuno precizan, pošto, znate, pre 5. oktobra, sećate se, ponekad mi se čini kao da se svi ljudi sećaju vremena pre 5. oktobra, nažalost mi stariji se sećamo, ali tada se govorilo da u MUP-u ima, da policija ima 100.000, 200.000 ljudi itd. Broj dozvola za nošenje oružja je u svim ovim godinama bio svega nekoliko stotina. Ne znam tačno sada koliko je, zato što je bio moratorijum, istekle su dozvole, ali one će se izdavati veoma restriktivno.
Na kraju, želim zaista da vam se izvinim zato što se vremenski to tako poklopilo. U poseti našoj zemlji se nalazi generalni sekretar Interpola, Urkiza. To je za nas veoma bitna poseta, zato što smo mi predložili da se formira regionalni biro Interpola za ovaj deo sveta i on će danas i velikim delom sutrašnjeg dana biti ovde u poseti.
Ja neću moći da budem prisutan tokom rasprave u ova dva dana, ne znam koliko će trajati sednica. Molim da to imate u vidu i da to ne shvatite kao moje bežanje odavde iz Skupštine. Naprotiv, ja apsolutno nemam nikakvu nameru da bežim odavde, ovde sam od 1992. godine i imam nameru još da ostanem. A ko će da beži, to ćemo da vidimo.
Što se tiče toga, ovde će biti ministar pravde koji će govoriti o svojim zakonima, ali koji će moći i da odgovori na neka pitanja, a pre svega sekretar Ministarstva je Veljko Odalović, koji po Poslovniku ne može da se javi.
Svima vam se zahvaljujem i predlažem da svi zajedno razmotrimo koje su dobre strane ovog zakona i da ga na kraju usvojimo, bez obzira ko pripada kojoj političkoj stranci. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, dozvolite da vas sve pozdravim posle određenog vremena.
Mada nisam u potpunosti spreman za višesatni boravak u Skupštini, smatrao sam da je korisno da obrazložim predlog zakona koji se nalazi pred vama. Reč je o Predlogu zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava.
Polazna osnova za izradu zakonskog teksta kojim se uređuje oblast trgovine ljudima predstavljala je analiza stanja koja je pokazala da se problemi uočeni u ovoj oblasti prvenstveno ogledaju u nepostojanju jedinstvenog institucionalnog organizacionog okvira, jasno definisane koordinacije i saradnje relevantnih subjekata, kao i nedostatak multidisciplinarnog pristupa u sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima.
15/3 GD/IR
Sve to je uslovilo neefikasno pružanje pomoći, podrške i zaštite žrtvama trgovine ljudima, otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela, krivično gonjenje i procesuiranje počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima i srodnih krivičnih dela.
Zaključeno je i da su nedovoljno precizno određene nadležnosti ključnih subjekata u sprečavanju u suzbijanju trgovine ljudima i to Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima i Nacionalnog izvestioca za oblast trgovine ljudima, kao i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Kao što vidite, ima toliko puno ovih subjekata da prosto je teško i navesti sve, a kamoli da oni u praksi funkcionalno i operativno sarađuju.
U postojećem sistemu detektovano je i neujednačeno postupanje relevantnih subjekata u borbi protiv trgovine ljudima, bez vođenja jedinstvenih statističkih podataka i evidencija o žrtvama. Posledice su se ogledale u nedovoljno efikasnom sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, kao i u nesrazmernom broju između formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima i broja oštećenih krivičnim delom trgovine ljudima.
Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, a u cilju prevazilaženja uočenih problema u ovoj oblasti, a podsetiću da za vreme mog prvog mandata kao ministra unutrašnjih poslova, to je bilo od 2008. do 2012. godine, pa od 2012. do 2014. godine, to krivično delo je na neki način se po prvi put i javljalo u našem zakonodavstvu i da su i tada postavljeni temelji i uspostavljene sve ove institucije o kojima sam malopre govorio, ali da svi ovi problemi nisu prevaziđeni i nije uspostavljen efikasan sistem koji će odgovoriti na izazove savremenog društva i zato se pristupilo izradi ovog zakona i po prvi put je ova oblast barem pokušano da se ona uredi zakonom sistemski.
16/1 TĐ/CG 15.35 – 15.45
Prvenstveno predlogom ovog zakona je uspostavljen Nacionalni institucionalni mehanizam za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima kojim su obuhvaćeni svi relevantni subjekti i njihove nadležnosti, odnosno mere i radnje koje se preduzimaju na sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i u pružanju pomoći, podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima. Pored nadležnih organa, navedenim mehanizmom obuhvaćena su i udruženja za pružanje podrške, pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima i Crveni krst Srbije.
Nacionalni institucionalni mehanizam čine sledeći subjekti: Savet za borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, Zaštitnik građana, odnosno Nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, policija, javna tužilaštva, sudovi, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ministarstva nadležna za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uključujući Inspektorat za rad i reprezentativne sindikate, porodičnu zaštitu, za obrazovanje i vaspitanje, zdravlje, pravosuđe, informisanje, telekomunikacije i spoljne poslove, Komesarijat za izbeglice i migracije, centri za socijalni rad i druge ustanove socijalne zaštite, pružaoci zdravstvene zaštite, ustanove obrazovanja i vaspitanja, udruženja koja se bave sprečavanjem trgovine ljudima, pružanjem pomoći i zaštite žrtava, Crveni krst Srbije i lokalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima.
Polaznu osnovu za izradu Predlog zakona predstavljala je analiza stanja koja je dala određene statističke podatke. Republika Srbija i dalje u velikoj meri predstavlja zemlju porekla, tranzita, ali i zemlju konačne destinacije za žrtve trgovine ljudima. To su podaci iz procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala iz 2019. godine.
U periodu od 2017. do 2022. godine od strane Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovano je 320 žrtava trgovine ljudima. Većinu indentifikovanih žrtava čine žene, preko 75%, takođe iz godišnjih izveštaja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Žene su, pre svega, izložene seksualnoj eksploataciji, dok su skoro polovina identifikovanih žrtava deca, oko 40%. Državljani Republike Srbije čine većinu identifikovanih i pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima, dok se strani državljani identifikuju u manjim brojevima. U Republici Srbiji prepoznata je unutrašnja trgovina ljudima u kojoj se ceo proces trgovine ljudima – od vrbovanja do eksploatacije – odvija u Republici Srbiji.
Donošenje zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, koji će na sveobuhvatan način urediti oblast trgovine ljudima, ključna je reformska aktivnost u okviru programa za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji za period od 2024. do 2029. godine sa pratećim Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine koji je usvojen na sednici Vlade 20. marta 2024. godine.
Rešenjem ministra 8. oktobra 2024. godine obrazovana je interresorna Radna grupa za izradu Nacrta zakona kojim je predsedavao rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima i Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima. Članovi su bili predstavnici MUP-a, Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima Uprave kriminalističke policije, Uprave granične policije i Sekretarijata, Ministarstva pravde, Vrhovnog javnog tužilaštva, prekršajnog apelacionog suda, Vrhovnog suda, Upravnog suda, Komesarijata za izbeglice i migracije, Zaštitnika građana, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja, Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Višeg suda u Beogradu, kao i pet organizacija civilnog društva koje su izabrane u okviru javnog poziva koje je sprovelo
16/2 TĐ/CG
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa MUP, „Astra“ iz Beograda, „Atina“ iz Beograda, „Svet reči“ iz Velike Plane, „Sloboda nema cenu“ iz Novog Sada i Centar za devojke iz Niša.
Rešenjem je bilo predviđeno da Radna grupa u svoj rad može uključiti i po potrebi pozivati državne i druge organe i organizacije, naučne i stručne institucije, pojedince, međunarodne organizacije, donatore itd. Zato su tu bili uključeni i predstavnici Ministarstva za brigu o porodicu i demografiju, kabinet ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Inspektorata za rad, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Republičkog sekretarijata za javne politike i Crvenog krsta Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u cilju obaveštavanja javnosti i omogućavanja učešća svih zainteresovanih strana i ciljanih grupa u proces izrade nacrta zakona realizovalo proces konsultacija na portalu i-konsultacija u periodu od 21. oktobra 2024. do 15. januara 2025. godine, a nakon toga je sprovedena i javna rasprava od 22. maja do 10. juna 2025. godine.
Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava u Srbiji. Ovo mišljenje je usledilo nakon javne rasprave. Evropska komisija je ocenila da su predložena rešenja usklađena sa evropskim direktivama u ovoj oblasti, što je bio ključni uslov za dobijanje pozitivne ocene.
Donošenje posebnog zakona u ovoj oblasti kojim će se uspostaviti jedinstveni i sveobuhvatni sistem mera i radnji, a u cilju sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima, zaštite ljudskih prava žrtava i pružanja pomoći i podrške žrtvama, kao i uspostavljanje institucionalno organizovanog sistema, donosi ključne promene. Srbija se opredelila za tzv. socijalni put u kojem postupak identifikacija i pomoći za žrtve trgovine ljudima podrazumeva dodelu statusa žrtve u svrhu pružanja dugoročne pomoći, a koji sprovode nadležni subjekti socijalne zaštite i udruženja. Na jednom mestu prepoznata su sva prava koja ostvaruju žrtve – pravo na informisanje, pravo na slobodan izbor i pristup uslugama pomoći i podrške, pravo na period za oporavak i razmišljanje, pravo na privremeni boravak, pravo na dobrovoljni povratak, pravo na psihološku pomoć i zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, pravo na podršku i pomoć u postupku, pravo na besplatnu pravnu pomoć, pravo na prevodioca i tumača, pravo na nekažnjavanje, pravo na radnu inkluziju, pravo na socijalnu zaštitu, pravo na obrazovanje, pravo na novčanu nadoknadu i pravo na siguran smeštaj.
Propisane su preventivne aktivnosti u sprečavanju trgovine ljudima koje razvijaju i preduzimaju nadležni subjekti u cilju jačanja svesti građana protiv svih oblika trgovine ljudima i obeshrabrivanja potražnje u odnosu na lica koja su izložena riziku od trgovine ljudima, odnosno osetljive grupe kod kojih je povećana ranjivost usled njihovog zdravstvenog i fizičkog stanja, ekonomske situacije i drugih okolnosti, što uzrokuje lošiji kvalitet života i viši stepen rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.
Takođe su propisane evidencije i obrade podataka o žrtvama trgovine ljudima. Centralnu evidenciju o žrtvama trgovine ljudima vodi Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Na kraju, želim da kažem da je to jedan od zakona koje priprema Ministarstvo unutrašnjih poslova. Inače, svi ovi zakoni su predviđeni Reformskom agendom koja je usvojena pre nego što sam ja postao ministar unutrašnjih poslova.
16/3 TĐ/CG
Između ostalog, predviđen je i ovaj zakon, obavljena je javna rasprava. Ovaj zakon je odavno dobio zeleno svetlo od Evropske komisije i svih drugih nadležnih relevantnih međunarodnih institucija. Naročito se Stejt department svake godine bavi stanjem u ovoj oblasti i daje ocene o svim zemljama, uključujući i Srbiju.
17/1 AL/MT 15.45 – 15.55
Takođe, na javnoj raspravi se nalaze i zakon o oružju i municiji. Takođe se nalazi i zakon o unutrašnjim poslovima koji bi trebalo da zameni dosadašnji Zakon o policiji. Taj zakon je donet još pre. Ja sad ne mogu tačno da se setim koje godine je donet. I ne znam zašto je uopšte inicirana promena Zakona o policiji i zašto se donosi zakon o unutrašnjim poslovima, ali tako je zapisano u reformskoj agendi i neka tako i bude.
Ali, u svakom slučaju, zakon o unutrašnjim poslovima je otvoren, pošto vi znate da je javna rasprava otvorena za sve primedbe, uključujući i one koji nisu želeli da učestvuju u javnoj raspravi ranije ali sada su se uključili i bili su prisutni na Kriminalističko-policijskoj akademiji prilikom rasprave. Ovaj zakon ne sadrži, po mišljenju čak i tih grupacija, neke sporne odredbe o kojih su se lomila koplja u nekom prethodnom periodu. Ali, u svakom slučaju, to će biti na dnevnom redu ukoliko dođe do zelenog svetla, ako se dobije pozitivno mišljenje od Evropske komisije.
Takođe, pripremićemo i odgovore na sve ono što ste postavljali kao pitanja u današnjoj raspravi.
Želim da pozovem sve da glasaju za ovaj zakon zato što je taj zakon pre svega u interesu žrtava trgovine ljudima. To je veoma osetljiva tema i tema koja prevazilazi sva politička pitanja, sve političke razlike. Mislim da ukoliko ima nekih amandmana ili primedbi koje mogu da poboljšaju tekst zakona da smo mi već spremni da o tome razgovaramo. Ali isto tako, imajte u vidu da je ovaj zakon već dugo na čekanju, u smislu toga da ima zeleno svetlo i da je, ja mislim, čak možda i prvi od svih ovih zakona dobio zeleno svetlo Evropske komisije i Saveta Evrope. Hvala vam puno. Želim sve da vas pozdravim. Nećete se mene tako lako rešiti. Tako da, evo, biću i dalje ovde sa vama koliko god mogu. Hvala vam.

Žao mi je što nisu tu poslanici. To su abra-kadabra, čas ih vidih, čas ih ne vidiš. Ja ovamo pogledam, oni se vrate, uzmem papire, oni odu. Ne želim da se bavim njima pošto imamo veoma malo vremena.
Hoću da vam kažem da je od 1. novembra do 6. oktobra, znači do juče bilo 25.172 skupa. Od toga je sigurno 97, 98% bilo neprijavljenih koji nisu u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju. Taj zakon nije donet u poslednjim godinama, taj zakon je donet ko zna kada.
Isto tako bilo je 13.138 lokacija na kojima se saobraćaj blokiran. Pogledajte koliko je to skupova, neprijavljenih, koliko problema za policiju da obezbedi te skupove, a da pri tome dodam nasilje koje se pojavilo posle 28. juna prema policijskim službenicima, a onda napadi na policiju zbog navodne policijske brutalnosti.
Ako je neko prekoračio ovlašćenja, policiji je bar lako, svako ko koristi sredstva prinude mora da koristi izveštaj o tome. Postoji služba Unutrašnje kontrole koja se time bavi, ali pazite, 152 policijska službenika su povređena od 12. avgusta do šestog.
Kako 152 policijska službenika povređena, a policijska brutalnost? Koliko onda treba da bude hiljada i hiljada demonstranata povređeno ako su povređena 152 policajca?
Što se tiče kampa u Loznici, to sam hteo malopre da kažem dok je gospodin bio prisutan. Mi smo to na vreme javili moldavskim partnerima i neke ranije aktivnosti. Oni su uhapšeni pre izbora u Moldaviji, ali zašta su se oni obučavali navodno. Da se biju sa policijom na dan izbora, da prave nerede, jel to liči na nešto što se ovde dešava? Da vas pitam u kom kampu su se ovi vaši ovde obučavali i u kojoj zemlji i od strane koje službe?
Što se tiče premijera Macuta, nemojte da pričate o premijerima. Mirko Cvetković je bio toliko prisutan u javnosti da je zasenio sve ostale funkcionere Demokratske stranke u vreme kada je bio premijer. Boris Tadić se nije čuo od Mirka Cvetkovića, kako da ne, on je vodio glavnu politiku. On je bio glavni politički tumač i vodio je telo sa najvećim ovlašćenjima u Srbiji, ali dobro.
Što se tiče ovog što govori o levici, znam da on misli da Amerika i Engleska biće zemlja plenumska, ali daleko je on od tih nekih ideala za koje se predstavlja. Uostalom, svi oni, ova dvojica koja su otišla, pa oni su čuli na „Novoj“ da studentkinja neka koja je sa ETF-a je rekla, na pitanje šta je program studentske liste, šta je program studenata, kaže – Srbija i hrišćani. Ovi padoše u nesvest. Kažu joj –bolje da se niste izjasnili. Pa jel to program njih koji su izašli iz sale? Pa nije.
Slušajući njega, kaže – dok mi ovde sedimo, traje pobuna. Ne znam koliko je bilo malopre, koliko je bilo, čekaj da vidim. Danas u 12 sati je bilo 530 ljudi u Beogradu na 10 lokacija. Velika pobuna zaista.
Što se tiče takođe Generalštaba, DS i derivati DS imaju iskustva u tome, pa oni su dali Maršalat da SAD naprave ambasadu. Vi ste dali, mi smo bili protiv, u Gradskoj skupštini jedva je to prošlo, zato što ste morali da vrbujete neke druge da glasaju za to, nije bitno koga, pa sve ste učinili da Amerika dobije ambasadu, dajući taj Maršalat, to je dvor, Maršalat dvora.
Na kraju, kada pričamo o zabranama, znate li koliko ja slušam o tim zabranama? Pa jedno 30 godina sigurno. Evo, danas je 7. oktobar. Evo, da vam kažem, ako je 5. oktobra bila borbena strategija, 6. oktobra ste odmarali, 7. oktobra ste se već raspali, a da vam kažem, ja ovde nemam ni s kim da polemišem o 5. oktobru. Pa, ko je od vas učestvovao u 5. oktobru?
(Ana Jakovljević: Pa mi čas nismo tu, čas jesmo.)
Ne, ne, pa niste. Ja vama ništa nisam dobacivao, ako ste pratili, sedeo sam ovde pet sati i ništa nisam dobacio. Prema tome, nemojte da mi dobacujete. Jel razumete? Nisam se vama ništa obraćao, jer vi u tome niste ni učestvovali. Pričam o liderima DOS-a, o predsedništvu DOS-a. Koštunica. Gde je Koštunica? Uostalom, Koštunica je podržao Tomu Nikolića na izborima. Je li tako? Koštunica je podržao Tomu Nikolića, u odnosu na Borisa Tadića.
Zoran Đinđić je, nažalost, ubijen, što je najveća tragedija, upravo za vreme vlasti koja je došla posle 5. oktobra. Gde je Nenad Čanak? Goran Svilanović? Nigde. Nebojša Čović, Mićunović, Korać, Iakov, Milovanović, Dušan Mihajlović, Perišić, Veselinov, Vuk Obradović, Batić, Branislav Kovačević? Znate ko je ostao? Rasim, Ugljanin i Velja Ilić. I ne znam gde je bio Marijan Rističević.
(Borislav Novaković: Ana, da li ovo korespondira sa onim što treba da govori ministar unutrašnjih poslova?)
E, to su vam tekovine 5. oktobra. I nemojte da pričate o nekim zabranama, zato što ste vi hteli da zabranite, 7. oktobra ste me već zvali. Demokratska stranka, kada je ubijen Đinđić, koga ste hteli da zabranite i da uhapsite? Koštunicu. Zato što ste rekli da je to politički motiv za ubistvo Đinđića, a Đinđić mi je rekao da dok je on živ neće ići u koaliciju sa Koštunicom i sa G17 Plus. Prema tome, nemojte da pričate o tome i nemojte mi dobacivati. Vi ste govorili o zabranama. Ako već govorite i ako se već služite mačem, onda budite spremni da od njega i poginete. Hvala vam.