Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, pred vama je danas predlog, u ovom trenutku, najvažnijeg zakona u zemlji – budžet za 2014. godinu. Ovaj budžet je prilika za jedan novi početak, za prekretnicu u načinu razmišljanja.
Vlada Republike Srbije predstavlja dokument u kome je sabrano sve ono što smo od početka našeg mandata proklamovali kao ciljeve i smernice naše politike. Na prvom mestu, odgovornost. Ova Vlada je, kao ni jedna pre, imala hrabrosti da vam predstavi budžet koji odgovara realnosti. Ovaj naizgled jednostavan i logičan zadatak u godinama iza nas nije bio urađen kako valja, a posledice toga osećamo danas i osećaćemo u godinama pred nama.
Vlada Republike Srbije je odlučna da se takve greške ne ponavljaju i dokaz ove naše odlučnosti je i rekonstrukcija Vlade kojoj smo pristupili sa jedinim ciljem da očuvamo stabilnost zemlje i političku, ali pre svega ekonomsku.
Odgovornost je velika, kako odgovornost ministra finansija, tako i odgovornost svih nas u Vladi da razumemo trenutak u kome nema mesta političkim kompromisima, koji bi ugrozili ono što mora da se sprovede. Tu nema mnogo mesta demagogiji i parolama.
Svi znate, dame i gospodo, da sam ja socijalista i da želim da vidim državu koja će imati snage da se brine o svim svojim građanima, u kojoj će penzije samo rasti, u kojoj će posao biti siguran, a privreda funkcionisati tako da obezbeđuje socijalno blagostanje.
Danas, nažalost, ne živimo u takvom trenutku. Danas živimo u realnosti koja nam ne omogućava da plate, penzije i socijalna davanja rastu u narednom periodu u meri u kojoj bismo želeli. Danas živimo u stanju u kome povećanje javnog duga u narednom periodu preti da ugrozi zemlju, u kome je deficit pretio da prevaziđe 9% bruto nacionalnog dohotka, u kome četvrtina radno sposobnog stanovništva ne radi, u kome saznajemo da 10% stanovništva platu prima iz osiromašenog budžeta.
Danas se, dame i gospodo, pitamo kako da ponovo stvorimo uslove da vodimo tu, pod znacima navoda, luksuznu, ali u suštini, suštinsku i pravu političku diskusiju o tome ko je socijalista, ko je nacionalista, ko je liberal, ko pripada umerenoj desnici ili umerenoj levici.
Ovaj budžet i zakoni koji ga prate mogu da nam daju odgovore i na ta pitanja. Vreme je da se jednom probudimo i pogledamo u ogledalo i, naravno, ne samo mi koji smo na vlasti. Mi smo vam pokazali pravu sliku.
Kada je reč o tome ko je u Vladi radio dobro, a ko ne, mi smo tu realnost pokazali u odnosu na probleme i stanje na KiM, mi smo tu realnost pokazali i kada je reč o evropskim integracijama. Mi sada tu realnu sliku pokazujemo i kada govorimo o finansijama.
I pored nimalo prijatne realnosti i zabrinjavajućih činjenica, ova Vlada ovim budžetom uspela je da stvori uslove da se voz koji je krenuo ka provaliji zaustavi, da ne dozvolimo da za samo par godina dođemo u situaciju da za tren oka doživimo scenario gori od grčkog.
Danas budžetom predviđamo deficit od 7,1% samo zahvaljujući merama koje sprovodimo. U suprotnom, dostigli bismo 9% u 2014. godini. Javni dug u narednih par godina stabilizujemo na nivou ispod 70% BDP. Da nismo otpočeli da sprovodimo mere, govorili bismo o 80%. Podsetiću vas da je 2008. godine stopa zaduženosti bila između 29% i 30% nacionalnog dohotka.
Fiskalne i strukturne mere garantuju nam rast od 1% u narednoj godini. I tu smo bili odgovorni u proceni rasta, u trenutku dok nam relevantne međunarodne institucije predviđaju rast od 1,7%. Ovaj budžet sigurno nije definitivno rešenje, ali jeste prvi korak ka njemu. Zajedno sa setom zakona o kojima ste imali prilike da raspravljate prethodnih dana, ovo je preduslov da se reformski proces uopšte započne. Tu, kao što znate, nećemo da vas lažemo. Ovaj proces mora da traje nekoliko godina, jer je više puta zaustavljan na pola puta. Ova Vlada odlučna je da u ovom nimalo lakom i prijatnom poslu ide do kraja.
Priča o restrukturiranju 153 javna preduzeća mora da se okonča, naravno, ne preko kolena i ne u korist tajkuna, već tako da mislimo kako na radnike tih preduzeća, tako i na korist koju bi ona donela celoj zemlji.
Javna preduzeća ne smeju da budu samo trošak za državu i recept za očuvanje krhkog socijalnog mira, već primer promene svesti i načina razmišljanja. Setimo se da javno znači i zajedničko i da profit tih firmi znači profit i za državu. Takva država ima potencijala da i zdravstvo i školstvo ne gleda kao probleme, kao požare koje treba gasiti, već kao na oblasti u koje ulažemo, očekujući rezultate. Da bismo došli do rezultata, ne smemo da rasipamo snagu i resurse.
Da li nam je potrebno 740 hiljada ljudi u javnom sektoru? Da li je realno da na plate tih ljudi dajemo sve što smo naplatili preko poreza od privatnog sektora? Državni aparat mora da postane servis svih građana i privrede, kao što državni aparat ne sme da postoji na račun privatnog sektora, tako ni privatni sektor ne može da posluje nezavisno od države i pre svega nezavisno od poreskog sistema.
Odlučni smo da suzbijemo sivu ekonomiju i da poslovanje svakog subjekta u srpskoj privredi uvedemo u zakonske okvire. Da budemo još jednostavniji, u Srbiji svi moraju da plaćaju porez i tu nema izuzetaka.
Mehanizam srpske privrede moramo da pokrenemo odmah. On zavisi od investicija iz inostranstva, ali i od domaće snage koju moramo da motivišemo novim Zakonom o radu. Taj zakon biće sačinjen tako da stimuliše zapošljavanje, da motiviše one koji rade, ali i kažnjava one koji to izbegavaju. Važan i nezaobilazan deo tog sistema, kome su takođe potrebne dubinske i pažljive reforme je i penzijski sistem.
Uvažavajući sva do sada stečena prava i misleći na budućnost onih koji danas svojim radom održavaju Fond PIO, pristupićemo poboljšanju tog sistema i pretvoriti ga u održiv mehanizam.
Rešeni smo da pronađemo rešenje za probleme koji su godinama stavljani pod tepih, kao što je finansiranje Vojvodine, ali i finansiranje lokalnih samouprava. Specifičnosti pokrajine moraju da budu uvažene, istovremeno vodeći računa da to ne bude na štetu ostalih građana Srbije. Kao što ima specifična prava Vojvodina, kao i bilo koja druga lokalna samouprava u Srbiji, mora da ima i specifičnu odgovornost. Nije ideja da se iz jedne kase preliva novac u neku drugu ili treću kasu. Ideja je da se tim davanjima omogući da svaki od tih lokalnih sistema funkcioniše za dobrobit ljudi koji tu žive. Ali, država tu snosi najveću odgovornost i zato uvek i za svaki dinar mora da postavi pitanje na koje će dobiti precizan odgovor gde ide novac i to je odgovornost.
Odgovornost je da rešenja koja su nam ponuđena prihvatimo ili da predložimo bolja. Neki od vas koji danas sedite ovde imali su priliku i da predlože i da sprovedu. Kao što ću reći da neki od naših predloga nisu najsjajniji, tako ću vam reći da se i zbog nekih vaših predloga i vaših politika danas suočavamo sa spornim privatizacijama, prikrivenim troškovima države, sa neizvesnošću.
Mi smo uspeli da i u takvim okolnostima stvorimo budžet koji garantuje da država ne samo što neće stati, nego će i ono što je godinama stajalo početi ponovo da se kreće. Obezbedili smo nastavak radova na infrastrukturnim projektima. Obezbedili smo stabilnost plata i penzija. Obezbedili smo za trećinu veći budžet za kulturu, koja je godinama zapostavljana. Sačuvali smo stabilnost i obezbedili garancije stranim investitorima da u Srbiji vide dobrog i pouzdanog partnera. Omogućili smo da proces evrointegracija teče ne smetano i da se javni i finansijski sistem naše zemlje ubrzano približavaju standardima najrazvijenijih evropskih zemalja.
Zato vas danas pozivam da podržite Predlog zakona o budžetu, da damo šansu realnosti, da probamo da umesto velikih reči i predstave za javnost se okrenemo rešavanju životnih problema, jer najvažnije je da neko bude svestan situacije u kojoj se nalazi, da bi mogao uopšte da preduzme mere za njeno poboljšanje.
Neću biti tokom cele ove rasprave. Biće ministar finansija i ministar privrede. Želeo sam da iz poštovanja prema vama, narodnim poslanicima, dođem i održim ovo uvodno izlaganje pre izlaganja ministara. Kao što znate, budžet je posle Ustava, može se tako reći, najvažniji zakon za jednu državu. Takođe, budžet je i znak političke stabilnosti. Ako nema budžeta, onda nema ni političke stabilnosti. Zato je ova rasprava važna.
S druge strane, apsolutno sam spreman i da kao političke partije koje nose odgovornost razgovaramo ne samo o ovom budžetu i ne danas, nego da se razgovara uopšte o globalnim, suštinskim, pravim ciljevima politike koju Srbija treba da vodi u narednom periodu. Budžet je samo jedan deo realnosti u kojoj danas živimo.
Mi očekujemo u narednoj nedelji, odnosno, to će početi ove nedelje, ali tokom sledeće nedelje će biti ti završni sastanci u EU, kada je reč o datumu za održavanje prve međuvladine konferencije, odnosno za na neki način suštinski početak pravih pregovora o članstvu Srbije u EU.
To su veoma važne odluke i veoma važne sednice. Kao što znate, takve pozitivne odluke će zavisiti od toga naših unutrašnjih reformi, ali i od napretka u dijalogu za Prištinom. To je realnost u kojoj živimo.
Da bi do toga svega došlo u ovoj nedelji se mora nastaviti i dogovor i razgovor o implementaciji Briselskog sporazuma, o policiji i pravosuđu, o formiranju zajednice srpskih opština.
Kada sve ovo imamo u vidu, sigurno da ne treba da od situacije u Srbiji pravimo Potemkinova sela, ali znajući realnost i poštujući i uvažavajući realnost, ako smo odgovorni ljudi koji vode ovu državu, moramo da preduzmemo mere kako bisom to stanje zaustavili i preokrenuli i Srbija mogla da ide napred.
Iz tog razloga, imajući u vidu da građani Srbije od nas očekuju odgovornost, pozivam narodne poslanike da podrže ovaj Predlog budžeta i druge prateće zakone i naravno uz potpunu spremnost da se čuju i drugačija mišljenja i da se čuju bolji predlozi, ukoliko postoje od ovih, jer ovo nije ekonomska kriza i stanje u kojem se nalazi Srbija nije svojina samo Vlade Srbije. Na žalost, gotovo svi koji sedimo u ovoj sali smo odgovorni za to sve, jer je svako u svoje vreme vodio ovu državu.
Naravno, vlast treba da omogući svim strankama da mogu da daju svoje predloge. Meni se obratio predsednik LDP gospodin Jovanović sa jednom takvom idejom, da se razgovara o suštinskim pitanjima i problemima koji stoji pred našom državom. Mislim da treba da se o tome razgovara. Niko sigurno nema vlasništvo nad najboljom idejom za rešavanje svih problema i kriza, ali je zato veoma važno da postoji jedna atmosfera tolerancije, dijaloga i dogovora koji bi omogućio da Srbija bez velikih društvenih podela i sukoba u društvu ide napred.
Dozvolite mi da vas, bez obzira na stranačko opredeljenje, pozovem da držite ovaj budžet koji predstavlja na neki način realan pogled, možda ne sa odgovarajućim merama. Neko će možda zameriti da su te mere blage, neko će zameriti da su te mere previše oštre. Nisu u krivu ni jedni ni drugi. Mogle su te mere da budu i oštrije, ali bismo onda došli u situaciju da i ono što postoji u ovako teškim uslovima može da u određenom trenutku izgubi dah, odnosno da prestane više da funkcioniše, a mi ne možemo samo da lečimo sistem a da pacijent umre.
S druge strane, verovatno bi bili u pravu i oni koji kažu da su mere previše oštre. Zato je ovo bio na neki način pokušaj jednog realnog sagledavanja svih problema.
Dame i gospodo, u ime Vlade Republike Srbije pozivam vas da podržite Predlog budžeta za sledeću godinu sa namerom da se u sledećim godinama, o tome smo razgovarali kada je vršena rekonstrukcija Vlade, pokušaju praviti budžeti za nekoliko godina unapred, da to bude na neki način jedno pravo budžetsko planiranje kako bi svi znali koje su tendencije koje nas čekaju. Na žalost, mi smo još relativno daleko od toga, ali je to jedan put kojim treba da idemo.
Nadam se da ćemo sledeći budžet donositi i u politički i ekonomski mnogo boljoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi. Zahvaljujem.

Pomenuo sam i žao mi je što je došlo do ovog nesporazuma, jer nisam uopšte spominjao u negativnom kontekstu nego sam spomenuo kao jednu inicijativu za koju mislim da je pozitivna i da, u svakom slučaju, treba prihvatiti razgovor o najvažnijim temama koje postoje, o najvažnijim problemima.
Sigurno da u tom razgovoru, kao i u razgovorima koje smo imali oko Briselskog sporazuma neće svi misliti isto i neće svi imati isti stav. Ali, je važno da se vodi dijalog i na neki način je to važno i zbog toga što, kao što ste i vi malo pre spomenuli, svako od nas je u nekom vremenu bio u nekoj vrsti vlasti.
Evo, ja ću da kažem sada, meni su iz službi ovde rekli da sam prvi premijer posle Zorana Đinđića 2002. godine koji je došao na temu budžeta ne računajući Mirka Cvetkovića koji je bio i ministar finansija. Kad je bio premijer, nije dolazio u smislu samo na funkciji premijera. Mislim, sada govorim o tome da sam hteo, zato što ste više puta, mislim da ste i sami potencirali da treba da budemo prisutni na ovoj sednici i ja se apsolutno slažem.
Isto tako mislim, da je važno da se vodi dijalog o najvažnijim temema. To nisu samo ekonomske teme, to su i političke teme i imamo niz političkih tema koje imaju i svoju ekonomsku pozadinu, ali imaju i određene političke konsekvence gde može da dođe do problema bez kojih bi svakako lakše bilo da funkcionišemo u ovom
trenutku, kao što je pitanje Vojvodine. Da se razumemo, bio sam i prošloj Vladi i dobro znam koliko su bili iskreni zahtevi tadašnje vladajuće strukture da se zaista ispoštuje ono što je bio dogovor.
Zakon o finansiranju Vojvodine nije sprečavala ova Vlada nego prethodna. Nemojte da sada kada se promenila vlast, sada se Bojan Pajtić setio da je problem u Beogradu. Dobro znam da kad god sam išao u Novi Sad, bivši predsednik vaše stranke me je molio da ja budem taj koji će se protiviti, samo da ne bi taj zakon i sve ostalo izglasano. Prema tome, nemojte samo da mi govorite o iskrenom odnosu prema autonomiji Vojvodine. Autonomija Vojvodine jeste autonomija Srbije, a ne protiv Srbije, zato želim da se potpuno ta tema depolitizuje i da se raspravlja na konkretan način, a to je pitanje koje izaziva političke reprekusije.
Slažem se sa vama, gospodine Jovanoviću, i ovo između ostalog su teme. Politički sistem koji želimo da gradimo. Kakav politički sistem hoćemo. Kakve izborne sisteme hoćemo. Pa da li je demokratski izborni sistem u Vojvodini, na primer. Da li je najbolji politički sistem koji ovde imamo u susret nekim promenama Ustava itd.? Koja su ovlašćenja koja imaju određeni državni organi? Da li ovlašćenja predsednika Republike Srbije odgovaraju načinu njegovog izbora?
Hoću da kažem da, jesu sve to teme za raspravu. Kod nas svako meri to samo koliko će osvojiti na izborima, i onda razmišlja o tome, jedan mandat za proporcionalne a onda smo za većinske izbore. Ko god dođe na vlast on je za većinske izbore. Ne shvatajući da će tako najbrže da ode sa vlasti.
Ja to sve govorim, dame i gospodo iz iskustva. Jer ja nisam u ovoj Skupštini od 2000. godine, nego od 1992. godine. Mnoge sam gledao i kada dolaze i kada odlaze. Žao mi je što ja ostajem, ali šta da radim. U svakom slučaju ovo je otvoreno pitanje i ja podržavam predlog koji je dao gospodin Jovanović, da se o tome razgovara sa svim strankama.

Ja zaista ne očekujem da vi pričate o tome, nisam ni tražio od vas bilo kakvu podršku niti saglasnost za tako nešto.
O čemu sam ja to pričao što nije na dnevnom redu? Jel na dnevnom redu danas budžet Srbije? Jel sam pričao o Vojvodini, jel postoje amandmani koji dolaze iz Vojvodine? Po vama ništa nije na dnevnom redu što god se ukazuje na to da postoje određeni problemi koji su nastali ko zna u kom periodu iza ovog. Za vas je na dnevnom redu samo da vidimo šta će sutra biti. A to što će biti sutra ne može se definisati nečim što, neće zavisiti od onoga što uradimo samo danas. Ne možete vi govoriti o tome da ova Vlada zadužuje zemlju, kada je vaša prethodna Vlada u kojoj sam ja bio, ali kao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, povećala kao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.
Šutanovac, nisam uopšte tražio vaše mišljenje. Nisam tražio vaše mišljenje, i vi se javite za reč i iznesite svoje mišljenje. Pošto ste sada bili u Stejt departmentu, valjda ste očajali svoje pozicije u stranačkim vodama, bar je sistematično u isto vreme kada je Đilas u Briselu, vi ste u Stejt departmentu, ali dobro, to je u redu.
U svakom slučaju, od 2008. godine do 2012. godine i do danas, stopa zaduženosti je porasla od 29 ili 30% na 58%. O čemu vi pričate onda? O čemu pričate? Što ste se zaduživali? Zašto su pare potrošene? Pa nije to radio Mlađan Dinkić, nego ste vi držali Ministarstvo finansija.
Od 2003. godine za 13 milijardi je povećana zaduženost naše zemlje. I šta sad vi pričate o zaduženosti? Uostalom, nije problem stopa zaduženosti samo, problem je visina GPD-a, odnosno nacionalnog dohotka. Kada budemo imali veći GPD, odnosno bruto društveni proizvod, ta stopa će biti potpuno normalna ukoliko su u pitanju investiciona zaduživanja.
Mi smo imali sastanak koji sam morao da zakažem, jer je tražio ministar Krstić, a to je da vidimo koliko možemo da se zadužimo u narednim godinama. Zato što danas možete da se zadužite koliko hoćete, svi nude pare. To da danas ne možete da nađete, ja se sećam neke prethodne vlade imale su veliki uspeh, kaže – dobili smo kredit. Čekaj, kakav je to uspeh da dobijete kredit? Ja bi bio srećan da je neko dao donaciju. Ali da se radujemo kad neko da kredit, to danas, u današnje vreme, a naročito možda do pre godinu dana, bile su i bolje kamatne stope, mogli ste da uzmete novac sa veoma niskim kamatnim stopama.
Mi smo imali jedan problem, a to je da su naša ministarstva u prethodnim godinama planirala da smo u naredne tri godine trebali devet milijardi da se zadužimo. Toliko je planirano, čak su neke bile i pred potpisivanjem. Sve su to projekti. Nije sada u pitanju da to nisu investicioni krediti, ali takvu stopu, jednostavno, ako tome dodate i zaduživanje, koje mora da ide zbog pokrivanja deficita, to mi ne možemo da izdržimo.
Sećate se da su u ovom periodu morala da se izdvoje sredstva za sanaciju banaka, za sanaciju „Agrobanke“, za sanaciju „Razvojne banke Vojvodine“, za sanaciju sada „Privredne banke“. Nije jednostavno danas, isto kao kad mi kažemo – nećemo od danas davati subvencije, sve je u redu, ali ne može Srbija da stane sada samo zbog toga. Lako je govoriti u teorijskim postavkama, ali je teško voditi sistem.
Zato nisam ni planirao da sada polemišem, niti kada sam govorio o Zakonu o finansiranju Vojvodine. Govorio sam o tome da postoje neke stvari koje smo mogli i ranije da uradimo, nismo ih uradili. Nisu problemi u Vojvodini nastali sa dolaskom ove Vlade. Problemi između Beograda i Novog Sada su nastali mnogo ranije i mi danas treba da pokušamo da ih rešimo.
Evo, reći ću vam jednu stvar. Vojvodina je dobila po zakonu obavezu da finansira zimsko održavanje puteva. To je 1.600 kilometara u Vojvodini. To je trebala da preuzme još 2009. ili 2010. godine. Još nije formirano preduzeće. Da Ministarstvo za saobraćaj nije preuzelo da to Republika plati, ne bi imao ko danas da očisti puteve u Vojvodini. Niste formirali preduzeće, pustite vi to, i mole da ostane da Republika to radi do aprila. Znači, ono što možete, što može Vojvodina, u ostalom što se ja obraćam vama, nije Vojvodina vaše vlasništvo.
Pričam o tome da vlasti u Vojvodini ne treba da shvataju da politička borba koja se vodi, treba da utiče na stručnu i profesionalnu raspravu o načinu funkcionisanja vlasti u Vojvodini. Apsolutno se slažem da treba o ovome da se razgovara. Nije bilo moguće sada, u ovom periodu organizovati ovakve vrste sastanaka povodom ovog dokumenta, ali sam apsolutno saglasan da o najvažnijim temama treba voditi dijalog. Hvala.

Kao što reče gospodin Đurić, volim da polemišem i to nije sporno, ali nemojte biti prosti, nemojte biti ispod nivoa te polemike.
Šta to znači – ja nisam išao da pevam? Šta hoćete da kažete? O čemu se radi tu? Ako hoćete nešto da me vređate, nađite neki drugi način. Dovoljno ste inteligentni da o tome govorite. To nije način da se o budžetu raspravlja na ovakav način. Ako nemate neke druge primedbe, drago mi je da je to glavna primedba na ovaj budžet, mada nisam video da to stoji kao stavka u budžetu, vezano za muzičke sklonosti.
Kada je reč o tim temama, DS je stranka sa kojom sam sarađivao. Vi ste vodili ekonomsku politiku u prošloj Vladi. Demokratska stranka je imala ministra finansija, imala je predsednika Vlade, predsednika Republike, imala je i ministra odbrane i guvernera i sve je imala. Šta hoćete? Ko vam je sad kriv ako nisu bili dobri ili ko vam je kriv ako vam je Dinkić vodio vašu ekonomsku politiku, a nije bio nadležan za to, pa se žalite na njega?
S druge strane, odgovorite mi da li je tačno da je od 2008. godine 400.000 ljudi ostalo bez posla? Odgovorite mi na ta pitanja. Nemojte da me pitate šta će biti sutra. Pričate o zaduženosti. Kolika je zaduženost između 29% i 58% DžDP za četiri godine?
Mislim da ono što vi želite da kritikujete sada, da li će neko ostati bez posla. To neki drugi da pita, mogao bih da kažem – u redu. Vi koji ste forsirali taj princip privatizacije po svaku cenu, vi koji ste se hvalili time da ste privatizovali skoro sva preduzeća, vi pričate o Miloševiću. Kako sad imate manje zaposlenih nego u vreme Miloševića? To je neki uspeh, da li je tako? Tačno je, i ja prošle godine i ja 1992. godine. Ko vam je kriv? Ko vam je kriv, gospodine Šutanovac, što ste listopadni?
Teško ovoj zemlji sa ovakvom vrstom političke rasprave o ovoj temi. Daj Bože da imamo ozbiljan način za diskusiju. Ovako, prebacujemo se na potpuno sporedne teme. Neću više da učestvujem u ovim polemikama oko ovog pitanja ko bolje peva, ko šta radi itd. Mada, mnogi vaši funkcioneri su učestvovali u tim takmičenjima, uključujući i gospodina koji dobacuje. Moja prednost je u tome što se mi svi znamo dugo.
Želim da vas pozovem ako imate bilo kakve ozbiljne primedbe na budžet, da krenemo na raspravu i da raspravljamo o svemu ovome, da ne gubimo vreme na prebacivanje da li je polemika, replika, Poslovnik itd. Spreman sam da dok sam ovde odgovorim na sva pitanja koja se mene tiču. Ministri su tu koji će odgovarati.
Danas imamo nastavak razgovora sa „Gaspromom“. Dolazi u posetu Milo Đukanović, prvi put posle sahrane Zorana Đinđića. Imamo posetu Bugarskoj prekosutra, sutra popodne. U petak je sastanak u Briselu, vezano za Briselski sporazum. Ako toga nema, neće biti ni datuma za prvu međuvladinu konferenciju, tako da se nadam da će ova rasprava ići mnogo lakše nego što je to bilo na početku.

Pa, dobro, ovde sam danas i u svojstvu ministra unutrašnjih poslova.
Želim generalno da kažem da je od ukupno 68 amandmana stranaka prihvaćen 31. Nije prihvaćeno 37. Znači, bili smo veoma konstruktivni.
Kada je reč o ovom amandmanu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, sigurno da, kada je reč o tome, mi se slažemo sa ovim amandmanom ako je potrebno da bi to postalo sastavni deo Predloga zakona. Hvala.

Samo da budem precizan. Znači, na Predlog zakona o privatnom obezbeđenju je podneto 68 amandmana, a od toga je prihvaćen 31. Na Predlog zakona o detektivskoj delatnosti podneta su 43 amandmana, a od toga je prihvaćeno 13.
Kada je reč o ovom konkretnom amandmanu, on se ne prihvata.

Pre svega želim da kažem da mislim da nema potrebe, niti razloga da, kada je reč o ova dva zakona, postoji bilo kakva refleksija koja se odnosi na nekakvu diktaturu ili kukavičije jaje itd. Ovde je reč o zakonima koji moraju da vode računa i da budu usklađeni sa drugim organima i institucijama u našem pravnom sistemu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je moralo ovaj tekst da usaglašava sa Poverenikom za zaštitu informacija od javnog značaja i da usaglašava sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Prihvatanjem ovakvih amandmana bi nas vratilo na početak.
Želim samo da kažem da su ova dva zakona bila upućena Narodnoj skupštini i od Vlade Mirka Cvetkovića, samo je to tada bio jedan zakon. Gotovo je bio istovetan tekst osim što smo morali da ovaj deo usaglasimo sa gospodinom Šabićem, i to je bio razlog zašto je uopšte taj zakon povučen iz procedure. Apsolutno se zalažem za to i ovakva zakonska rešenja će sigurno omogućiti MUP da ne dozvoli da se privatnim obezbeđenjem i detektivskom delatnošću bave lica koja ne poseduju ili kvalifikacije ili gde postoje bezbednosne smetnje za tako nešto.
Cilj ovog zakona jeste da se pravno reguliše ova oblast jer je Srbija gotovo jedina zemlja u okruženju koja nema zakonski regulisanu oblast privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti. Imamo, kao što znate i kao što sam rekao prošli put veliki broj firmi i preduzeća koja se ovim bave. Sa druge strane, u pitanju su ljudi koji, između ostalog, u obavljanju svog posla koriste i oružje. Zato je bilo važno da ovo bude pravno regulisano na ovakav način. Hvala.

Mi nemamo ništa protiv ovoga o čemu vi govorite. Naprotiv, želim da kažem da našim zakonima nije tačno propisana, precizno bezbednosna provera i mi upravo i planiramo promenu Zakona o policiji koji bi definisala upravo ove pojedinosti o kojima vi govorite.
Želim da kažem da su i sve bezbednosne provere koje su ranije rađene i korišćene su možda u nekim drugim slučajevima takođe nisu bile detaljno zakonom regulisane.
Ovde je reč o tekstu ova dva zakona koji je usaglašen sa stručnom javnošću, sa predstavnicima svih strana uključenih u ovaj proces i onih profesionalnih i onih od strane države i onih od strane, da tako kažem, nezavisnih regulatornih tela. Tu mislim na one koji se bave zaštitom podataka o ličnosti, mislim na sva ministarstva, mislim na profesionalna udruženja, između ostalog postoji i Udruženje privatnog obezbeđenja, u okviru Privredne komore, a postoji i Udruženje detektiva, mislim da je Dragan Trivan predsednik. Sa njim smo razgovarali o svemu ovome i zaista ovo je bilo jedino moguće što je sa naše strane bilo tako da zadovolji sve kriterijume.
Nema nikakvih razloga da bilo ko sumnja u to da možemo doći do korupcije prilikom bezbednosnih provera. Bilo je velikih otpora pred istoriju ovih zakona, da MUP ima bilo kakvu ulogu u licenciranju. Govorili su da to ne treba da radi MUP, već da treba da radi nezavisna agencija. Mi nismo prihvatili takav predlog upravo iz ovih razloga o kojima vi govorite.
Znači, sada možemo biti zadovoljni ili nezadovoljni formulacijama, ali cilj intencije je takav da mora da onemogući licima koja su bezbednosno problematična da mogu da obavljaju ovu vrstu delatnosti. Hvala.

Očigledno da će ovo biti tema posle svakog amandmana. Očigledno je da DS ima intenciju da osnovna poruka donošenja ovih zakona bude takva da, kao što je rekao gospodin Milivojević, ovo bude kukavičje jaje, da je to neki uvod u diktaturu, da kriminalni mogu da se bave ovom temom. Šta god da kažem sigurno na to nećete reagovati niti prihvatiti moje obrazloženje.
Samo vas molim da razumete da ovo što vi tražite je mnogo niži nivo bezbednosne provere i kriterijuma nego što će biti. Objasnio sam vam zašto. U zakonu koji je donet u vreme naše zajedničke Vlade brišu se iz kaznene evidencije kaznena dela posle određenog broja godina kada nastupi tzv. rehabilitacija. Po vašem predlogu svi oni koji su pre više godina počinili ta krivična dela bi mogli slobodno da rade. Po našem predlogu to neće moći.
Drugo, zaboravili ste da ovome prethodi i provera odnosno uslovi za izdavanje odobrenja za nabavku oružja, koje su mnogo oštrije nego ove o kojima ovde govorimo.
Prihvatili smo amandman, to je sledeći, da je odgovorno lice u pravnom licu prošlo odgovarajuću bezbednosnu proveru. Isto je i za fizičko lice. Reći ću da znate i da se povodom nekih drugih funkcija i profesija smo se takođe oslanjali na neke bezbednosne provere i kada su sudije i tužioci bili u pitanju. Kako to tada nije bilo problematično a sada je problematično?
Znači, odvojite politiku od ovog teksta. Još jednom vam ponavljam da ne tražite to, nego vi tražite kroz ovo što predlažete niži nivo bezbednosnih provera i uslova nego što je predviđeno zakonom zato što se u evidencijama briše to posle određenog broja godina.
Ne znam da li razumete, neko je osuđen na kaznu zatvora. Posle pet godina on je rehabilitovan. On više nije u kaznenoj evidenciji. Kada se pozove na vaš amandman, on ispunjava sve uslove. U podacima MUP-a ne ispunjava. Ako razumete o čemu pričam, ako možete dovoljno da proniknete u ovo što govorim, videćete da je ovo drugačiji koncept od onoga koji ste vi ovde predložili.
Nemam ništa protiv da piše sve ovo što je ovde napisano, samo je problem što ovo nije dovoljno. To nije dovoljno.
Drugo, ovo što smo mi predložili, na neki način, obuhvata mnogo više od onoga što ste vi predložili svojim amandmanima. Takođe, morate da vodite računa da zakoni koje smo doneli o zaštiti podataka o ličnosti su veoma restriktivni i rigorozni, koji ne dozvoljavaju čak ni da MUP da podatak čiji je auto koji odnese pauk, koji ne dozvoljavaju čak ni da se sudu kaže matični broj i adresa stanovanja lica, kad sud to zatraži, odnosno nama se pišu žalbe i tužbe se protiv nas podnose, naročito na ovakav način upotreba ovih podataka o ličnosti.
U tome svemu što sam rekao, negde između, treba naći formulaciju koja štiti državne interese, a ova formulacija to štiti. Zato se neću dalje javljati na tu temu. Mislim da je potpuno jasno o čemu se radi. Kada je reč o bezbednosnoj proveri, kada sam govorio o zakonskom regulisanju, mislio sam da bude precizno definisano šta znači bezbednosna provera. To do sada nikad nije urađeno. To nije sada tema ovog zakona. Ne daje samo MUP bezbednosnu proveru, daju i bezbednosne službe, i po drugim zakonima takođe. Zato što te bezbednosne provere nisu dovoljno regulisane, ponekad tu ulaze potpuno nepotrebne stvari. Na primer, kada je reč o oružju, da bi neko dobio dozvolu za posedovanje oružja, vi tu imate i provere po javnom redu i miru, što ne postoji u ovom drugom.
Budite sigurni da je ovaj predlog obuhvatio i dao odgovornost, na neki način, MUP-u, da kroz bezbednosnu proveru ne smeju da prođu i odgovoran je MUP ako neko bude prošao.
Ovo drugo što ste vi predložili ne omogućava dovoljno sprovođenje tih kriterijuma za koje se, nadam se, i vi zalažete, zato što je potpuno moguće da lica koja su počinila krivično delo pre deset godina, bili u zakonu, po ovome što ste vi predložili, potpuno slobodno mogu da dobiju licencu, jer se više ne nalaze u krivičnoj evidenciji. To je samo pojašnjenje.
Ne utičem, ne želim, niti mogu. Svako će govoriti na svoj način, svi smo mi ovde i političari, a ne samo ljudi koji sada profesionalno gledaju ovaj deo zakona, ali to je bila osnovna intencija ovog zakona. Hvala.

Kada neko traži da dobije dozvolu za posedovanje oružja, šta sadrži bezbednosna provera? Krivična dela po službenoj dužnosti i prekršaj za javni red i mir. Je li to dovoljno jasno? Vi s predlozima niste obuhvatili evidenciju prekršaja. Što se niste toga setili sami, nego ja moram da vas dopunjujem? Ja nisam ovde u funkciji pomaganja opozicionih poslaničkih grupa. Hoću da vam pomognem kao savetnik, naravno, pro bono.
Druga stvar, da ne diskutujemo sada dalje, sada o tim bezbednosnim proverama. Znate, da se javi neko ovde ko nije bio na vlasti, onda i mogu da ga razumem. Koliko bezbednosnih provera su izdali vaši organi kada su vaši ljudi bili na čelu? Pa, niko ne može da dobije državljanstvo dok ne dobije bezbednosnu proveru iz BIA. Za sudije i tužioce su takođe pominjane određene bezbednosne provere.
Prema tome, to sve što sada pričate ne mogu da prihvatim. Nešto što ste vi radili, nemojte sada da se žalite kada to radi neko drugi po istim zakonima i po istim principima. Ništa se nije promenilo. Šta se promenilo? Ili ćete priznati da to što ste vi radili nije bilo dobro i nije bilo u skladu sa zakonom i da je omogućavalo određene zloupotrebe. Znate li koliko je sudbina ljudskih zavisilo od tih bezbednosnih provera? Gde je bilo definisano to? Nigde. Bezbednosna provera, u ovom zakonu, i provera za dobijanje oružja obuhvataju mnogo više od onoga što ste vi tražili svojim amandmanima. To kako ćete predložiti izmene drugih zakona koji definišu rehabilitaciju i brisanje iz kaznene evidencije, nemam ništa protiv. Mi smo apsolutno spremni da sve to primenimo i prihvatimo.
Tako da, ne mogu da prihvatim ove vaše amandmane, zato što ne obuhvataju rešenje problema koji mi ovde imamo, a to je problem kako, s jedne strane, omogućiti da ne rade ljudi koji imaju problematičnu bezbednosnu proveru, s druge strane poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i, s treće strane, koji jednostavno ne omogućava potpuni uvid u evidenciju svih onih koji su nekada kažnjavani za prekršaje ili za krivična dela.
Vi ste ovde rekli, na primer, da naj ko je amnestiran ne može time da se bavi. Znate šta, nije ovo bila jedina amnestija. Mislite na sve amnestije što su bile? I oni što su amnestirani što nisu služili vojni rok, da li i na njih mislite?
(Nada Kolundžija, s mesta: Krivična dela.)
Pa, i to je krivično delo, teško krivično delo.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)
Molim?
(Srđan Milivojević, s mesta: Objasnićemo posle.)
Nemate šta vi meni da objašnjavate. Što se toga tiče, znam da vi želite da pričate o tome da je sada ovo diktatura i sve ostalo. Ako nije bila diktatura u vreme, neću da kažem vaše vreme, nego u vreme kada smo bili zajedno u vlasti ili pre toga, zašto bi sada bila? Ništa se u zakonskim rešenjima nije promenilo. Ali, ako vam treba politička priča za tako nešto, sve je u redu, ali ovo nije tema i onda nemam potrebe da se uključujem u ovu raspravu. Onda diskutujte o tome, ali ovo nije tema za takvu vrstu diskusije. Naročito da će se diktatura ogledati kroz zaposlene u ovim detektivskim agencijama i privatnom obezbeđenju.
To da li su kriminalci mogli da rade tamo i da li su kriminalci mogli da formiraju to, to je bilo i u vaše vreme. Čekajte, je li Legijina žena formirala agenciju za obezbeđenje? Razni su formirali. Razni politički funkcioneri iz različitih stranaka su na čelu tih agencija. Ne vidim da će sada nešto lošije da se desi od onoga što već postoji. Najlošije je trenutno stanje. Ovo će regulisati ovu oblast, mislim na način koji je adekvatan. Ako to nije u redu, naravno da ćemo promeniti.
Apsolutno sam spreman da MUP snosi odgovornost i svako ko u MUP-u daje bilo kakvu licencu mora da bude pod budnim okom. To je tzv. princip integriteta, a to znači da onaj ko ima određeno diskreciono pravo mora da odgovara za svoje postupke. Kriterijumi treba da budu potpuno jasni. Već sam rekao, ono što sigurno ne može da prođe, to su krivična dela po službenoj dužnosti i prekršaji za javni redi i mir. On ne može da dobije dozvolu za posedovanje oružja. Kada to ne može, on ne može ni da dobije licencu. Pazite, on ne može da zaposli nikoga ko nema licencu da se bavi tim poslom. On može da zaposli nekoga ko se ne bavi time, može da zaposli kafe kuvaricu ili za čuvara, ali ne može za detektiva ili za onoga ko obavlja privatno obezbeđenje.
Želim samo da otklonim pred javnošću bilo kakvu sumnju da će postojati bilo kakva protekcija za bilo koje koji ne prolaze bezbednosnu proveru.

Samo da ne bude dileme. Mi ovde ne donosimo zakon o stvaranju tih formacija, one već postoje, više od 10 godina. Koliko ima agencija koje se time bave? Koliko ima preduzeća? Koliko je ljudi? Koliko je oružja? Kojim je zakonom to regulisano? Nijednim.
Mi ovim zakonom ograničavamo postojanje tih formacija i preduzeća i utvrđujemo uslove. Ovo će u stvari biti veliko pročišćavanje u tim strukturama. Molim vas, nemojte da ispadne da će nešto tekst stvoriti. To postoji i vi sve to dobro znate i mnogi od vas koristite njihove usluge. Čak su i državni organi koristili njihove usluge.
Kako je to regulisano? Ko se u njima zapošljavao? Da li su bile bezbednosne provere? Da li ste znali ko ima oružje a ko nema? Niste. Prema tome, ne može biti gore nego što je sada. Može biti samo bolje.

Moram zbog poslovnika. Predlagač prihvata amandman Odbora, tako da bi on mogao da postane sastavni deo Predloga zakona. Hvala.

Samo da kažem da kada je reč o svim, da tako kažem, papirima, odnosno odlukama ili dokumentima koje MUP izdaje, primenjuje se Zakon o opštem upravnom postupku. Opšti rok za to je 30 dana, tako da se tu primenjuje i na ovaj deo.
Kada je reč o onome što ste rekli – licenca u svečanoj formi, pa reč je o nekoj vrsti sertifikata koji bi neko mogao, kao bilo koji drugi sertifikat, da u svečanoj formi drži u svom kabinetu ili u svojoj kući. To je dodatak rešenju koji neko može da dobije, a ne mora. Znači, neko može da dobije rešenje da ispunjava uslove plus može da dobije tu licencu u svečanoj formi ako to želi.
Da se razumemo, nema dve licence, ono što je gospodin Milivojević malopre rekao, da neko ima svečanu, a neko ima drugu. Svi imaju istu licencu. Ko želi može da dobije i licencu u svečanoj formi da bi je držao kao neku vrstu sertifikata ili uverenja. Hvala.

Kao što sam i govorio na početku, mi se krećemo u prostoru koji je definisan s jedne strane potrebom jasnog preciziranja delatnosti ovih agencija, odnosno pravnih lica i pojedinaca, a s druge strane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji tačno definiše ovaj termin ovako kako piše. U Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti obrada je precizno definisana. Da vam ne čitam sad šta sve piše  šta je obrada. Mi, jednostavno ne možemo da stavimo drugi termin osim ovoga. Slažem se sa vama da je to sada pitanje kako to zvuči, ali je jezik ponekad definisan nekim drugim aktom.

To je ono što se u policijsko terminologiji zove n.n. lice. Reč je počiniocima dela ili onih radnji za koju uslugu traži naručilac, za koga se ne zna ko tačno stoji iza toga, ko preti itd. Da ne bi bilo dileme, pročitaću šta piše u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Obrada je precizno definisana kao svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima, kao što su prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje dostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način.
Ovde je tako zapisano. Veoma je komplikovano, ali mislim da su se potrudili da obuhvate sve radnje koje se mogu nazvati obradom. To je jedini razlog zašto ne možemo da prihvatimo ovaj amandman.