Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poslanička grupa SPS-a podnela je amandman na Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, gde predlaže da se član 46. briše.
Služba za zapošljavanje ili kako se to moderno naziva, Nacionalna služba po prirodi svoje delatnosti, dužna je da pruža pomoć nezaposlenima i poslodavcima i to besplatno.
Smatramo izlišnim formiranje nekakvih poslovnih centara, možda to moderno i savremeno zvuči, ali je očigledno da će služiti za zbrinjavanje nezbrinutih DOS-ovih kadrova.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, socijalisti ne spore potrebu donošenja, kao ni razloge zbog kojih predlagač predlaže donošenje zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Za nas su sporne neke odredbe Predloga ovog zakona i uloga državnih organa koja se ovim predlogom zakona daje.
Ne zabrinjavaju samo neredi i nasilje na velikim sportskim priredbama, kojima mediji daju posebnu pažnju, već i događaji koji se odvijaju na sportskim terenima i oko njih u tzv. malim ligama širom Srbije, u gotovo svim takmičarskim sportovima, a ne samo u fudbalu i košarci. I, velika je zabluda da je to proizvod našeg sporta i sportskih takmičenja. Tu zabludu deli predlagač zakona kada većinu obaveza utvrđuje za sportske organizacije, koje su i same postojanjem nereda i nasilja najviše ugrožene. Sportske organizacije svojim pravilima utvrdile su norme usaglašene sa međunarodnim asocijacijama u svim sportovima. Njima su predviđene sankcije za kršenje tih pravila, koje su veoma rigorozne u odnosu na aktere u sportskim takmičenjima.
Ono što bi ovaj zakon trebalo da reguliše jeste kako zaštititi sport i takmičenje od onih ponašanja koja se u drugim sferama života kvalifikuju kao prekršaj i krivična dela, a odnose se na posmatrače, gledaoce, navijače, na ono što oni pojedinačno ili grupno urade. Primera radi, disciplinski organi sportskih asocijacija kazne organizatora sportskih takmičenja novčanom kaznom, zabranom prisustva gledalaca na tribinama objekta organizatora takmičenja, zabranom igranja na tom sportskom objektu, do izbacivanja kluba iz takmičenja.
Iz ovog primera se vidi da je sport izgradio mehanizme neposredne zaštite interesa, ali da sam nije u mogućnosti da se bori protiv ovog zla koje preti da uništi samu bit sporta i takmičenja kao univerzalne ljudske vrednosti i potrebe. Zato se i očekuje od države da dodatnim merama učini taj napor efikasnijim u onome što jeste uloga države, a ne da mu država zakonom propisuje ono što je već usvojena praksa ponašanja, član 7. Predloga zakona.
Mnoge države u Evropi su to regulisale i preuzele tu ulogu. Stiče se utisak da predlagač zakona u našem slučaju hoće malo da obogati budžet kada veliki deo obaveza prevaljuje na leđa ionako onemoćalog sporta, član 19. Predloga zakona, a ne da doprinese da se sport uspešnije odbrani od ove opasnosti.
Ovim predlogom nije uspostavljena odgovarajuća veza sa zakonima koji regulišu oblast sporta, a posebno sa Zakonom o sportu. Ovo je važno, jer se ovim zakonom regulišu neki pojmovi i pitanja koja su relativna iz odredbe ovog predloga. Jedan broj klubova takmiči se u sportskim objektima koje održava i njima upravlja, a jedan broj zakupljuje termine u sportskim objektima kojima upravljaju preduzeća, ustanove, opštine ili gradovi, i nisu u stanju da bitnije utiču na sprovođenje zakonskih odredbi koje se na njih kao organizatore odnose.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poslanička grupa SPS podnela je amandman da se u članu 3. stav 1. menja i glasi: "Organizator sportske priredbe dužan je da osigura bezbedno održavanje sportske priredbe u saradnji sa MUP-om i da preduzme sve mere kojima se predupređuje i onemogućava izbijanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca".
Evropskom konvencijom o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, koju je naša zemlja ratifikovala 26. jula 1990. godine, državni organi su obavezni da obezbede upotrebu adekvatnih sredstava javnog reda protiv izbijanja nereda i nedoličnog ponašanja kako u neposrednoj blizini i unutar stadiona, tako i na prilaznim putevima koje koriste gledaoci. Nadamo se da ćete poštovati Evropsku konvenciju i prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podnela je amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Član 2. menja se i glasi: "Elementi organizovanog kriminala, u smislu ovog zakona, postoje kada ima elemenata dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela određenih Opštim krivičnim zakonom, dogovor radi izvršenja krivičnog dela određenog Opštim krivičnim zakonom ili zločinačkog udruživanja određenog Krivičnim zakonom Republike Srbije".
Celishodnije je definisati organizovani kriminal pod obrazloženjem sadržanim u Opštem krivičnom zakonu i Krivičnom zakonu Republike Srbije (krivična dela, dogovor za izvršenje krivičnih dela ili zločinačko udruživanje) od definicije organizovane kriminalne grupe date u Predlogu zakona. Ovako data definicija daje prostor za preširoko i neprecizno tumačenje koje u primeni zakona može dovesti do velikih zloupotreba ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ispred poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije kolega Mitrović i ja podneli smo amandman na Predlog zakona o lokalnoj samopravi na član 70. Predlažemo da se menja i glasi: "Ako skupština jedinice lokalne samoprave ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi dužna je da o tom predlogu raspiše referendum u roku od 90 dana od dana donošenja odluke o neprihvatanju."
Ovom izmenom utvrđuje se obaveza skupštine da o predlogu sadržanom u narodnoj inicijativi raspiše referendum.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, pred nama je Predlog zakona o lokalnoj samoupravi koji je predložila Vlada Republike Srbije ili bolje reći jedan u nizu predloga koji nam servira međunarodna zajednica u daljoj razgradnji i razbijanju naše države. Već je rečeno da poslanici SPS-a neće ovakav zakon podržati, iz prostog razloga što je po mnogim pojedinačnim rešenjima ovo u celosti korak unazad. Evidentno je da su sva dobra rešenja iz prethodnog zakona, koja su se u praksi pokazala dobrim, ovim predlogom  razvodnjenja i učinjena  neprihvatljivim.
Ponuđena rešenja imaju cilj da više iskomplikuju nego da rešenje učine kvalitetnijim i jednostavnijim. Data su rešenja gde građani
postaju potpuno marginalizovani, gde gube svaku mogućnost da budu subjekt bilo kakvog odlučivanja. SO i njeni odbornici su praktično samo dekor u odnosu na vlast koja je data predsedniku opštine.
Sa predsednikom opštine se uspostavlja predsednički sistem, sa ogromnim ovlašćenjima i gotovo nikakvim obavezama predsednika prema građanima. Drastično je umanjen uticaj građanske inicijative, zbora građana, referenduma, a neprihvatljivo je rešenje da predsednik opštine, kao izvršna vlast, bude iznad SO, s jedne strane, jer se potpuno marginalizuje SO i odbornici; s druge strane, nema lične odgovornosti, čime se, kao što sam rekao, uspostavlja predsednički sistem na lokalnom nivou. Velika je moć u rukama jednog čoveka. On predlaže projekte, akte, odluke i stara se o izvršenju budžeta. Potpuna koncentracija moći ...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, brzo ću.... neograničena moć data predsedniku opštine dodatno komplikuje način opoziva, koji zbog složene procedure čini predsednika gotovo nesmenjivim.
Iz svega iznetog, jasno je da je Vlada, nemajući sopstvenu viziju, prepisala rešenje iz zapadnoevropskih zemalja. Lokalna samouprava ima dugu i svetlu tradiciju u Srbiji. Neshvatljivo je da Vlada to nije uzela u obzir kada je pravila ovaj predlog zakona. Oko izvršnih poslova opštine, novi zakon predviđa...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... (samo da završim).... osnovna prava prema obavezama funkcionisanja ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečje, socijalne zaštite i turizma, što je širi obim prava u odnosu na postojeći zakon, a čime se ujedno osporavaju obaveze i prava Republike utvrđene Ustavom Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, članovi Vlade, tačno je da mala i srednja preduzeća u razvijenim zemljama predstavljaju globalnu, značajnu ekonomsku snagu koja doprinosi zapošljavanju, stvaranju i povećanju dobitka, fleksibilnosti, ekonomije, prilagođavanju brzim tehnološkim i tržišnim promenama, balansiranosti i povećanoj efikasnosti ekonomskog razvoja.
Tačno je i to da je balansiranost između velikih, malih i srednjih preduzeća, bitan faktor balansiranosti ukupne privrede i stepena njene efikasnosti, odnosno uslov optimalnog korišćenja faktora proizvodnje. Tačno je i to da sve veći broj zemalja u razvoju nužnost uspostavljanja malih preduzeća uključuje u model razvoja svojih ekonomija, učen pre svega iskustvom razvijenih zemalja.
Upravo iz tih razloga u prethodnom periodu je ovom pitanju posvećeno puno pažnje. Iako u neverovatnim ekonomskim uslovima - pre svega embargo, rat u okruženju, bombardovanje Jugoslavije od NATO pakta - formirano je 370.000 malih i srednjih preduzeća, koja su se, zahvaljujući fondu, odnosno podsticaju Vlade, uspešno razvijala i predstavljala značajan faktor ekonomske snage zemlje.
Zato je poslanička grupa SPS još početkom godine, odmah nakon formiranja ove vlade, podnela Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, koji je na žalost odbačen. Predlog je bio mnogo jasniji i zadirao je u suštinu ove problematike. Ponuđeni predlog Vlade, sem detalja oko formiranja, odnosno osnivanja agencija, ne nudi ništa više, kao da je osnivanje agencija svrha sama po sebi, a ne podsticaj osnivanju malih i srednjih preduzeća.
O državnom trošku stvara se novo malo preduzeće, više kao konkurent malim preduzećima koja se ovim poslovom bave. Stiče se utisak da je osnivanje agencije u stvari još jedno telo koje će trošiti pare od budžeta, ali će se zaposliti partijski ljudi iz DOS-a, koji verovatno nestrpljivo očekuju izglasavanje ovog zakona.
Ovo će očigledno biti agencija za zatvaranje, a ne za podsticaj malih i srednjih preduzeća. Biće vrlo interesantno ko će voditi ovu agenciju, jer ovo ponuđeno rešenje upućuje na mogućnost reketiranja malih i srednjih preduzeća, član 4. tačka 2.
Ovo pitanje ima u ovim trenucima još veću težinu s obzirom da se masovno otpuštaju radnici, da izostao socijalni program, da je predloženi zakon o radu izaziva veliku strepnju zaposlenih, kada se masovno zatvaraju postojeća, da se sve teže živi. Pitam se kako će se u takvom ekonomskom ambijentu formirati nova preduzeća.
Od predizbornih obećanja DOS-a o velikoj stranoj pomoći, očigledno nema ništa, te nam u ovom trenutku treba mnogo mudrosti da izađemo iz ćorsokaka u koji sve više zapadamo zahvaljujući DOS-u.
Zato bih predložio da se ozbiljno uzme u razmatranje već pomenuti predlog koji je predložila poslanička grupa SPS-a, koji je po svom sadržaju mnogo kompleksniji nego što je trenutno ponuđeni predlog Vlade. Ništa nije urađeno na stvaranju ambijenta za zamahe oživljavanja malih i srednjih preduzeća. Naprotiv, veoma restriktivni zakon, nepovoljan kurs marke, razni poreski zakoni, bitno destimulišu i pomisao za otvaranje novih preduzeća.
Dame i gospodo narodni poslanici, grupa SPS-a, iz unapred navedenih razloga, neće glasati za ponuđeno rešenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, pred nama je nov poslovnik koji ima za cilj da ukine svako različito mišljenje izrečeno u ovom domu. Neverovatno zvuče pojedini predlozi članova poslovnika. Ovom prilikom bih citirao aktuelnog predsednika SRJ, gospodina Vojislava Koštunicu, koji je povodom usvajanja Poslovnika 1994. godine izjavio sledeće:
"Novi tekst je proizvod vladajuće koalicije, rađen u ilegali, jer se trudilo da se eliminiše većina poslanika iz rada parlamenta. Sve govori da se Srbija vraća u jednostranačje, a ovaj parlament služi kao smokvin list za demokratiju".
U celosti bi se njegove reči mogle odnositi i na predlog ponuđenog poslovnika koji danas razmatramo, a predložila ga je poslanička grupa DSS-a. Podsetio bih da je prethodni poslovnik iz 1994. godine, u odnosu na ovaj što nam nudi DSS, izraz najvećih demokratskih dostignuća. Pitam se šta bi aktuelni predsednik Vojislav Koštunica rekao, da je kojim slučajem u opoziciji, za predlog ovog poslovnika. Verovatno bi rekao da se Hitler sada zadovoljno smeška, jer vidi da se neko približava njegovom načinu vladanja, a Staljin je ljut, jer je prevaziđen. Postavlja se pitanje šta će biti sledeći korak po usvajanju ovog poslovnika? Verovatno ukidanje narodnih poslanika - prvo onih koji različito misle, a onda i onih koji isto misle.
Kada smo kod narodnih poslanika - kaznene odredbe, predviđene ovim poslovnikom, dovele su narodne poslanike u položaj izgrednika ili delikvenata, jer se kažnjava verbalni delikt, a znamo sa kojom žestinom su se obrušavali sadašnji vlastodršci na kaznene odredbe o verbalnom deliktu. Sve je ovo izvor nemoći aktuelne vlasti. U nemogućnosti da probleme rešavaju na način koji je obećan građanima Srbije u predizbornoj kampanji, poseže se za ovakvim restriktivnim merama.
Pitam se da li će izmene Poslovnika poboljšati stanje u zemlji, da li će ovim izmenama skočiti standard građanima, da li će se zaustaviti sunovrat privrede? Naravno da je odgovor - ne. Izmenom Poslovnika treba sprečiti istine iznošenje o katastrofalnom stanju u zemlji. Pošto je Narodna skupština ostala jedino mesto gde se danas u Srbiji može čuti drugačije mišljenje, ovim intervencijama u Poslovniku se gasi i taj zadnji tračak svetlosti. Srbiju pokriva potpuna medijska tama. Njome će se vladati uredbama, kao i do sada, gde će se sigurno vrlo brzo postaviti od strane DOS-ove vlasti - da li nam Skupština uopšte i treba ili, u najboljem slučaju, na Skupštinu mogu dolaziti samo šefovi poslaničkih grupa koji će govoriti i glasati u ime svih poslanika. Da čovek ne poveruje da je to došlo od do juče zakletih jurišnika za demokratiju i legalizam. Svakako bi bilo daleko lakše ukinuti prenose skupštinskih zasedanja, ali to bi verovatno bilo zadnje obećanje koje je DOS dao građanima Srbije u predizbornoj kampanji, a da ga nije ispunio. Zato danas imamo ove grdne muke oko Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz svega napred iznetog, a iz potrebe da se javna reč čuje u Srbiji, u interesu pre svega građana Srbije, a i vlasti i opozicije, predlažem da se u celosti ne prihvate predložene izmene Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, danas biramo sudije i tužioce,  uz očekivanje DOS-a da će promeniti stanje u pravosuđu Srbije, koje je izuzetno loše. Ovu moju ocenu potvrđuju rezultati istraživanja javnog mnjenja, objavljeni u listu "Danas", koji kažu da je 51% građana nezadovoljno pravnim sistemom Srbije. Zašto je to tako? Sigurno zbog ljudi koji se biraju u pravosuđu i koji predstavljaju pravosuđe. Zato je i važno koga mi danas biramo. Ako današnji kandidati budu po kvalitetu kao i oni koje smo izabrali u proleće ove godine ili budu radili kao što rade već izabrani, onda neće biti dobro. Među predloženim kandidatima, o kojima ćemo danas odlučivati, ima dosta njih sa skromnom ili slabom prosečnom ocenom studija  ili su fakultet jako dugo studirali, što objektivno dovodi u pitanje njihove stručne kvalitete. Izgleda da je glavni kriterijum bio koliko je pari cipela pocepao - za sudiju jedan par, a za predsednika više pari cipela.
Tokom proleća se srpsko pravosuđe proslavilo brojnim političkim sudskim procesima, uglavnom protiv članova SPS-a, gde je bilo najmanje važno korektno sprovesti postupak. Važno je bilo da se socijalisti optuže, zatvore i drže u zatvoru, a tek se posle skupljaju dokazi. Čemu građani Srbije mogu da se nadaju ako vide da se ljudi hapse bez odgovarajuće odluke ili se kidnapuju a niko ne reaguje. Tako se desilo sa predsednikom SPS-a, Slobodanom Miloševićem, da bez odluke istražnog sudije bude kidnapovan iz zatvora i odveden u Hag. Dakle, sproveden je jedan protivzakonit akt, a niko iz pravosuđa Srbije nije rekao ni jednu reč. Svima su puna usta - ustav, zakon, pravo i pravda. Vidi se da to važi samo za nekoga ili se primenjuje samo za neke.
Poštovane kolege poslanici, ubeđen sam da smenom postojećih i izborom novih ljudi neće biti poboljšanja. Situacija u pravnom sistemu Srbije neće biti poboljšana, jer se predlažu ljudi koji su partijski opredeljeni. Na terenu po Srbiji se čulo, a čujem da je to i na Odboru za pravosuđe i upravu rečeno, da svaki kandidat mora da ima saglasnost politbiroa DOS-a. Znači, partijski kriterijum, DOS-ov kriterijum je važniji od svakog drugog kriterijuma. Neverovatno je da niko ne pomene glavni uzrok porasta kriminala u Srbiji. Ako izuzmemo ova politička suđenja, koja su bila očekivana, šta je sa porastom sve većeg broja kriminalnih slučajeva. Odgovor je jasan - sve veći pad životnog standarda stanovništva izuzetno pogoduje razvoju kriminala. (Predsedavajuća: Gospodine Jankoviću, molim vas da se vratite na temu. Znači, jedinstven pretres o predlozima odluka o prestanku, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.)
Upravo pričam o temi.
Umesto da se aktuelna vlast pozabavi uzrocima, ona zamajava građane nekim kadrovskim rešenjima. Ubeđen sam se da današnjim izborom ljudi u pravosuđu i tužilaštvu, odlukom skupštinske većine DOS-a, neće poboljšati naš pravni sistem. Verujem da, pored socijalista, u to nisu ubeđeni ni građani Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, na Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosi, u članu 3. navedenog zakona, posle stava 1, dodaje se novi stav 2, koji glasi: "Pod iskorišćavanjem posebnih pogodnosti iz stava 1. tač. 1. i 2. ne smatraju se finansijske transakcije izvršene po odluci Savezne vlade ili u skladu sa ekonomskom politikom za tekuću godinu". Dosadašnji stavovi 2. i 5. postaju sastavni deo stavova 3. i 6.
Neprihvatljivo je da se pod iskorišćavanjem posebnih pogodnosti smatra korišćenje sredstava primarne emisije ili kupovine deviza po zvaničnom kursu Narodne banke Jugoslavije, ako su te transakcije izvršene u skladu sa odlukom Vlade ili sa aktom ekonomske politike za određenu godinu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o podršci  razvoju malih i srednjih preduzeća. Usvajanjem ovog zakona zaokružuje se jedna dugogodišnja aktivnost vezana za najveću razvojnu šansu Srbije, a to je upravo razvoj malih i srednjih preduzeća. Prateći predizborna obećanja svih stranaka i koalicija, mislim da tu postoji jedinstven stav svih nas da je ovo najvažnije pitanje ekonomije Srbije i bitan preduslov integracije Srbije u međunarodnu zajednicu. Ovo je dug i mukotrpan proces koji se, na žalost, u Srbiji odvijao u uslovima nezapamćenog embarga, političkih pritisaka i izolacije Srbije. Bez obzira na takve uslove u zadnjih 10 godina, u Srbiji je osnovan veoma veliki broj samostalnih radnji, malih i srednjih preduzeća. Kao predsednik SO Grocka, u zadnjih pet godina i sam sam davao doprinos ovakvim procesima i bio svedok uspešnog rada i razvoja malih i srednjih preduzeća. Za to vreme je osnovano mnogo malih i srednjih preduzeća, a neka od njih su u uslovima veoma ograničenog tržišta unapredila svoju proizvodnju i postala značajni privredni subjekat, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Razvoj malih i srednjih preduzeća ima višestruki značaj i u drugim oblastima, a to su, pre svega: povećanje zapošljavanja, izmena privredne strukture, povećanje konkurentnosti, naročito na međunarodnom tržištu, uvođenje savremenih tehnologija, ubrzan regionalni razvoj, štednja energije, prerada sekundarnih sirovina i zaštita životne sredine, veći stepen specijalizacije u proizvodnji i izvozu. Ništa manje nije značajno ni vreme koje bi se uštedelo.
Usvajanjem ovog predloga zakona bi se stvorile normativne pretpostavke za brži i uspešniji razvoj malih i srednjih preduzeća. Predlog zakona je prilagođen savremenim zahtevima tržišne ekonomije, kao i evropskim zahtevima za usaglašavanje zakona. U protekle dve godine u Srbiji je sprovedena veoma široka rasprava u kojoj su učestvovali, pored Ministarstva za nauku i tehnologiju, i druga ministarstva u Vladi Republike Srbije, uz punu saradnju privrednih komora, Republike, grada i regionalnih privrednih komora i udruženja preduzetnika. Predlog zakona je dobio podršku. Mislim da poslanici ostalih poslaničkih grupa treba da podrže ovakav predlog zakona, jer će time privreda Srbije dobiti na vremenu i time će sveobuhvatna ekonomija Srbije krenuti uzlaznom linijom. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, članovi Vlade, kao poslanik Socijalističke partije Srbije mislim da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne treba da prihvatimo s obzirom na negativne efekte koje će one imati prema zaposlenima, prema onima koji izgube posao, kao i zbog drugih negativnih odredaba koje sadrži.
Zakon ne treba prihvatiti i zbog toga što smanjuje prava nezaposlenih lica i to u situaciji koja je ekonomski vrlo teška i koja za svoju posledicu ima, a imaće i ubuduće, povećanje broja nezaposlenih lica. Nezaposlenih će biti sve više i više, a na to upućuje podatak o padu industrijske proizvodnje u prva četiri meseca ove godine u odnosu na prošlu godinu. Na to takođe upućuje podatak o veoma niskoj stopi korišćenja industrijskih kapaciteta, koja iznosi 30%. To u stvari znači da toliko industrije radi.
Na to takođe upućuje i podatak da postoji ogromna nelikvidnost privrede. Nema dakle novaca za plate. To konačno potvrđuju zvanični podaci prema kojima broj nezaposlenih lica iznosi preko 730.000 i koji se svakog meseca uvećava. Broj nezaposlenih lica ubuduće biće još veći, o čemu i govore pojedini sindikati i pojedini ministri. To nije samo posledica nemanja proizvodnje, već je i posledica privatizacije koja se sprema u Srbiji.
Dakle, očigledno je da će nezaposlenih biti sve više i više, a šta u takvim uslovima Vlada radi. Umesto da se bavi proizvodnjom i zapošljavanjem ona naprotiv smanjuje prava onim licima koja ostaju bez posla i koja imaju preko 25 godina radnog staža. Naime, do sada lica koja su imala 30 i više godina radnog staža, a koja su izgubila posao, ostvarivala su pravo na nadoknadu od Zavoda za tržište rada do sticanja novog posla, odnosno do odlaska u penziju.
Kako je malo ljudi u tim godinama moglo naći novi posao, uglavnom se nadoknada primala do penzije. Sada, novim zakonom, naknada se ograničava na 24 meseca, pa se pitam ko će primiti na posao radnika, muškarca ili ženu, sa preko 25 godina radnog staža, koji su zbog godina i slabijeg zdravstvenog stanja, a koji, može se pretpostaviti, teško mogu pratiti naučno-tehnološki razvoj u proizvodnji. Logično je da će poslodavac sa tržišta rada uzimati na posao mlađe, stručnije, sposobnije osobe koje mogu da izdrže teret proizvodnje i stručne zahteve.
Ne verujem da će ljudi sa puno godina radnog staža, to jest stariji, dobiti prednost u odnosu na mlađe. Pored pomenutog odnosa prema nezaposlenima, moram reći i da je zakon restriktivan prema zaposlenim licima. Jer, ne obavezuje poslodavca da zaposlenima isplati zaradu u isto vreme kada mora da uplati doprinose za socijalno osiguranje. Poslodavac po ovom zakonu mora obavezno da državi uplati sve doprinose, ali ne mora zaposlenom da isplati zaradu.
Pravedno bi bilo i pravedno jeste da se u isto vreme uplati i doprinos za socijalno osiguranje, ali i isplati zarada radniku, a ne samo jedno ili samo drugo. Radnik ne može živeti i izdržavati svoju porodicu ako ne primi zaradu od poslodavca, jer mu uplaćeno socijalno osiguranje ništa ne znači. Zato mislim da ovaj zakon treba povući iz procedure ili odložiti njegovu primenu, jer ekonomski i društveni uslovi ne pogoduju njegovom prihvatanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na predlog zakona o oporezivanju dohotka građana na član 9.  Predložio sam, da se u članu 9. doda tačka 19. koja glasi: "Naknada za rad u humanitarnim organizacijama". Oslobađanjem naknada za rad u humanitarnim organizacijama omogućili bismo licima koja rade volonterskio u humanitarnim organizacijama, a s obzirom na to da tamo radi veliki broj izbeglih lica sa prostora bivše Jugoslavije, da dobijanjem ovakve nadoknade, ostvaruju deo prihoda koji im omogućuje da izdržavaju svoje porodice.