SAŠA RADULOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 7. juna 1965. u Bihaću (BiH).

U Sarajevu je završio II Matematičku gimnaziju i srednju muzičku školu, a 1989. godine završio je Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, smer Automatika i elektronika. Napustio zemlju krajem 80-tih. Živeo je i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD.

U periodu od 1990. do 1994.godine radio je u nemačkom preduzeću Simens, u poslovima vezanim za nuklearne elektrane u Nemačkoj, Rusiji i SAD.

Od 1994. do 1996. bio je zaposlen u Antares-EDS-Amdahl-u, u Torontu, kao „rukovodilac razvojnog tima relacione baze podataka“. Od 1996. do 1998. imao je više zvaničnih funkcija u Interpra medicinskoj mreži (Interpra Medical Network), u početku kao potpredsednik za razvoj, a potom i kao jedan od članova Upravnog odbora.

Od 1997. do 2001. imao je funkciju generalnog direktora u kompaniji koja se bavila serverima za slike, TrueSpectre-u.

Zajedno sa kolegama iz kompanije, osmislio je arhitekturu i algoritme koji su obrađivali slike na serverima. Od 2002. do 2006. bio je savetnik više investicionih kompanija.

U Srbiju se vraća 2005. godine. Licencirani stečajni upravnik. Portfolio menadžer. Savetnik Asocijacije za mala i srednja preduzeća za poreski sistem. Stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, američkog Ministarstva pravde, Američke Ambasade, GIZ-a, NALED-a. Finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu.

Zajedno sa timom eksperata držao je treninge za tužioce, policijske inspektore za privredni kriminal, radne grupe i druge državne organe na temu privrednog kriminala i zloupotreba u stečaju, privatizaciji i na berzi.

Bio je konsultant bankama za probleme sa NPL-om. Radio je i kao finansijski ekspert Republičkog i Specijalnog tužilaštva u oblasti stečaja i berze. Sa timom eksperata držao je kurseve za tužioce iz oblasti privrednog kriminala.

Za novog ministra privrede postavljen je u rekonstruisanoj vladi Ivice Dačića (2. septembra 2013.godine) zamenjujući na tom mestu bivšeg ministra Mlađana Dinkića. Ostavku na mesto ministra podneo je 24. januara 2014. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine postaje narodni poslanik kao predsednik partije Dosta je bilo.

Tečno govori engleski i nemački jezik. Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 11:25

Osnovne informacije

Statistika

  • 408
  • 35
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 23 dana

Poštovani gospodine Raduloviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 17 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

93.000 Potpisa

čeka se odgovor 7 godina i 22 dana i 9 sati

Postovani Narodni poslanice i roditelju, buduci da je za sedam dana sprovođenja inicijative višestruko premašen broj od 30.000 potrebnih potpisa i da je veliki broj građana s pravom glasa stavilo svoj potpis na inicijativu Narodnoj skupštini da uvede kaznu doživotnog zatvora bez prava na usl...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Poštovani predsedavajući prekršili ste član 100. Poslovnika.

Vi vrlo dobro znate da ako želite da učestvujete u diskusiji i da bi bilo kome delite bilo kakve komentare i lekcije treba lepo da siđete u klupe sa narodnim poslanicima i da se javite za reč.

Umesto toga zloupotrebljavate vaš položaj i dajete komentare koje zaista niko … (Isključen mikrofon.)

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Poštovani građani Republike Srbije, ovo je moje poslednje obraćanje iz ovog saziva Narodne skupštine.

Mogli ste da vidite u prethodnih nekoliko minuta kako izgleda pravno nasilje koji sprovodi vladajuća većina u Srbiji, koja oduzima reč poslanicima usred govora, iako po Poslovniku…

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Poštovani građani, vidite kako izgleda pravno nasilje, ono se nastavlja, koriste svaku priliku da ućutkaju narodne poslanike.
Jutros smo na vreme podneli dopune dnevnog reda, gde smo zaista dali izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, pokazali kako bi mogli da dođemo da fer izbornih uslova, međutim, i to je pravnim nasiljem sprečeno. Pravno nasilje se nastavlja, izgleda poseban tretman imaju upravo poslanici Dosta je bilo, mi ih izgleda najviše žuljamo. Što se tiče bivše vlasti, oni igraju ping-pong između sobom, Kurta i Murta, pa se tako dobacuju i prebacuju lopticu, i jednim i drugim je fino, a za to vreme cela Srbija propada.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Drugo pitanje je i za jednog i za drugog, prilikom istrage koju je kriminalistička policija Beograda uradila prilikom ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, pronađene su službene legitimacije, pištolj i radio-stanica MUP-a. Otkud kriminalcu službena legitimacija MUP-a? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Sledeće pitanje ide predsedniku RIK-a. Predsednički izbori su održani 2. aprila, a 18 dana kasnije mi nemamo ni preliminarne rezultate po biračkim mestima sa tih izbora, tako da drugi predsednički kandidati, kao i svi građani Republike Srbije, ne mogu da vide koji su zvanični preliminarni rezultati izbora na njihovom biračkom mestu. Drugi kandidati su onemogućeni da uporede te rezultate sa kojima radi RIK sa rezultatima koje oni imaju od strane njihovih kontrolora na biračkim mestima, tako da ne možemo ni da uradimo analizu izbornog rezultata. Zašto se ovo dešava? Pitanje za predsednika RIK-a je zašto kriju rezultate izbora?

Mi smo tražili od RIK-a pismeno da nam dostave rezultate izbora. Međutim, ti rezultati nisu dostavljeni i vladajuća većina jednostavno u RIK-u ignoriše ove zahteve i odbija ovaj jednostavan predlog da se dostave rezultati izbora po biračkim mestima. Ovo može samo da znači da RIK nešto krije od građana i od ostalih učesnika u izbornom procesu.

Takođe, drugo pitanje za predsednika RIK-a. Pokret „Dosta je bilo“ je uvidom u izborni materijal, nakon održanih izbora u Sjenici i Novom Pazaru, pronašao 20 lica, imenom i prezimenom, za koje u tim biračkim spiskovima piše da su glasali, a u to vreme uopšte nisu bili u Srbiji, nego su bili na putu van zemlje. Tako da, očigledno je da se neko drugi umesto njih potpisao i ispalo je kao da su glasali, njih 20. RIK ništa nije uradio po tom pitanju i, još gore od toga, sprečava nas da izvršimo uvid u taj birački materijal. Pošto je imperativ da ne bude nikakve sumnje na izborni rezultat, nejasno je zbog čega RIK krije ove podatke i zbog čega ne reaguje po jasnim informacijama koje smo im dostavili.

Zatim, zašto je odbijen predlog Pokreta „Dosta je bilo“ da se svim građanima omogući da preko interneta mogu da vide da li je upisano da su glasali? Time bi se sprečile ove zloupotrebe i u stvari mehanizam krađe za koji se sumnja da se desio na ovim izborima. Očekujemo pisani odgovor i predsednice Skupštine i predsednika RIK-a. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Hvala.

Pre petnaest dana sam postavio pitanje ministru spoljnih poslova, zašto Srbija prati Nemačku politiku na Balkanu? Ministar je odgovorio, rekli smo i ovo je jedna od retkih primera da ministar odgovori na pitanje, znači, uglavnom Vlada, predsednik države, predsednica Skupštine ignorišu ova pitanja poslanika iako im je zakonska obaveza da odgovore u roku od 15 dana. Ministar je odgovorio i zahvalio im se na tome, međutim nije odgovorio na pitanja koja su postavljena, odgovorio je nešto što nije pitano.

Znači ono šta sam pitao je, sve svetske sile su kolonijalne sile, sve do jedne. Klinotova Amerika na primer, koja nas je bombardovala, što im nećemo zaboraviti, kolonizuje tamo gde je nafta i za njih je recimo, jeftina radna snaga u Meksiku. Zatim, Kina nam je upravo uzela rezerve bakra i to ne samo RTV Bor nego i nalazište Čukaru pek vredno preko 150 milijardi evra. Zatim, Rusi su nam uzeli naftu, sva nalazišta nafte i gasa, uzeli NIS bud zašto, Nemačka od Balkana pravi izvor jeftine radne snage. Pored toga gledaju u pravcu Telekoma, EPS-a, vojvođanske zemlje. Nemačka upravlja Balkanom preko deset godina. Zašto Srbija od svih svetskih sila prati upravo nemačku politiku? Američke demokrate su kada su Klinovi i Obama došli na vlast, prepustili Balkan Merkelovoj kao sferu nemačkog uticaja. Za tih deset godina Balkan se pretvara u prostor jeftine radne snage sa autokratama na vlasti, sa medijskim rakoma, sa ukidanjem institucija sistema, znači, potpuni raspad demokratije. Ovo što imamo nije demokratija nego privid demokratije. EU demokrate, a Nemačka dominira sa EU nam govore stalno da Srbija ide u dobrom pravcu. Pitanje za ministra Dačića, bilo zašto Srbija prati upravo Nemačku politiku.

Jedan od glavnih političkih ciljeva Nemačke je cementiranje ovog i ovakvog Balkana i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova, i jedan od najvažnijih razloga koji govore da Srbija treba to da uradi zato što nemao definisane granice.

Pitanje za ministra Dačića – zašto pratimo ovu politiku, zašto pratimo ovaj pravno obavezujući sporazum prema Prištini, kada znamo da na kraju tog puta Nemačka želi stolicu za Kosovu u UN? To je pitanje na koje nije odgovorio.

Drugo pitanje na koje nije odgovorio, prošlo je već šest godina od kako je Srbija potpisala Briselski sporazum, potpisao je on i predsednik Vučić pre šest godina, Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma, Kosovo nije ispunilo, praktično, nijednu. Zašto razgovaramo dalje sa nekim ko ne ispunjava ono što je dogovoreno?

Znate valjda iz vašeg života, kada neko ne ispunjava dogovoreno onda prekidate dalje razgovore dok to ne ispuni. Zajednica srpskih opština je nešto što je potrebno Srbima južno od Ibra, zbog čega Vlada i dalje razgovara tamo i zašto ne usvojite naš predlog da se zamrznu dalji pregovori dok Kosovo, Priština ne ispune obaveze koje su preuzeli, a to je da oforme zajednicu srpskih opština?

Drugo pitanje ide ka ministru finansija. Privatizovan je PKB. Pljačkaška privatizacija je praktično uništila Srbiju. Puna usta vladajuće većine su bila o toj pljačkaškoj privatizaciji, pa je pitanje zašto je sada nastavljamo preko PKB? PKB je prodat za 105 miliona evra.

Kada pogledate finansijske izveštaje za prethodnu godinu, PKB u tim finansijskim izveštajima PKB je vredan preko 400 miliona evra. Evo, da vam navedem samo par stvari, životinjski fond vredan 20 miliona evra, stočni fond, mehanizacija, preko 10 miliona evra, nedovršena proizvodnja, recimo, kukuruz, lucerka, preko 20 miliona evra.

Gotovi proizvodi preko četiri miliona evra, materijali, rezervni delovi, tri miliona, tehnička postrojenja 20 miliona, i onda dolazimo do suštine, a to je 28 hiljada hektara zemljišta, od čega je 300 hektara vrednog građevinskog zemljišta, praktično, oko Pupinovog mosta, vrednog 200 miliona evra.

Zbog čega ovoliku imovinu dajemo jednoj kompaniji koja nema ništa u Srbiji, praktično za 105 miliona evra? Zašto nastavljate politiku pljačke?

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Prvo pitanje ide ministru poljoprivrede. U opštini Žitište, u Banatskom Karađorđevu se sprovodi komasacija. Tu komasaciju, taj projekat je pomagala nemačka GIZ. Radi se o nekoliko pilot projekata i sada u Banatskom Karađorđevu se dešava sledeća stvar.

Kroz taj proces komasacije, o kome naravno paori ništa ne znaju, nego slušaju opštinske čelnike koji im govore da će sve biti u redu, se praktično premeštaju sa kvalitetne zemlje na nekvalitetno zemljište ne bi li mala grupica ljudi koji pripada vladajućoj većini tamo za sebe uzela velike parcele zemljišta.

Radi se o selu koje je dobilo dobrovoljačku zemlju nakon Prvog svetskog rata, gde su učesnici tih ratova, Prvog svetskog rata za oslobođenje Srbije i celog Balkana, dobili od kralja tu zemlju kao zasluge za njihovo angažovanje u Prvom svetskom ratu i posebno na proboju Solunskog fronta.

Pitanje za ministra je da li zna šta se dešava u Banatskom Karađorđevu? Da li je upoznat sa tim da se seljacima tamo otima zemlja, da mala grupica koristeći paravan komasacije, pokušava da ih gurne na nekvalitetnu zemlju i da za sebe zadrži najkvalitetniju zemlju tamo.

Ovo je jako važno, pogotovo na 100 godina proboja Solunskog fronta. Ima i drugih sela u Vojvodini, ali i u celoj Srbiji gde se sprovode slične stvari. Pirot je takođe jedno mesto.

Nismo obeležili proboj Solunskog fronta koji se desio pre 100 godina, o tome sam već postavljao pitanje, a sada se i tim dobrovoljcima otima dobrovoljačka zemlja. Molim ministra poljoprivrede da hitno odgovori na ovo pitanje i, ako nije upoznat sa ovim problemom, da ode u Banatsko Karađorđevi i vidi šta se tamo dešava.

Ja sam tamo bio pre 10 dana. Razgovarali smo sa preko 150 meštana, lokalnih paora, koji učestvuju u ovom procesu. LJudi su uplašeni. Žele da dobiju informaciju da ih neće opljačkati, da im imovina neće biti oteta.

Drugo pitanje ide ministru unutrašnjih poslova. Naime pre jedno pola godine smo dobili informaciju od zvaničnih organa da je država Srbija dala aplikaciju, odnosno omogućila aplikaciju za azil za preko 620 hiljada migranata. Nakon toga su prestali da daju informaciju o tome.

Ono što je interesantno oko svega ovoga, migranti prvo dođu u EU, to je Grčka, tamo im ne daju aplikaciju za azil, pa idu preko Bugarske, koja je takođe EU, ili preko Makedonije dođu u Srbiju i tek u Srbiji im omoguće da podnesu aplikaciju za azil. Ovo je potpuno nelogično da jedna zemlja kao što je Srbija nosi toliki teret. Verovatno građani ne znaju, ali ako aplikacija migranata, koji obično idu ka Nemačkoj, to je tipičan put, budu vraćeni, biće vraćeni u zemlju u koju su podneli zahtev za azil, a to je Srbija.

Interesuje nas koliki je sada broj tih migranata, pri čemu država Srbija, odnosno Ministarstvo je prestalo da daje te informacije, pa moram na ovaj način da se obratim ministru, koliko je do sada podneto aplikacija za azil? Znamo da je manji broj odobren. Radi se o hiljada, ali broj koji je podneo je preko 620 hiljada.

Da li je ovo deo dogovora između vlasti i Vlade Nemačke, odnosno Merkelove i šta je pozadina tog celog dogovora? Ovo je jako važno pitanje za građane Srbije.

Naravno, migrantima treba pomoći, ali je potpuno nelogično da dolaze i prolaze kroz EU i da prvo Srbija bude zemlja u kojoj je moguće podnošenje aplikacije za azil.

Zatim, pitanje za ministra finansija, hvalio se ovde u Skupštini kako pada nezaposlenost, govorio o raznim procentima – da li ministar finansija zna koliko se građana Srbije godišnje iseljava iz Srbije i da li zna da je Srbija jedina zemlja u kojoj se Vlada hvali sa padom nezaposlenosti, a da istovremeno ima i pad zaposlenosti, odnosno održavanje zaposlenosti na istom nivou? Ovo je svetski primer da i jedna i druga cifra padaju.

Da možda nije taj pad nezaposlenosti direktno vezan sa iseljavanjem naših ljudi iz Srbije? Iz Srbije se masovno iseljavaju, sa celog Balkana, sa Kosova. Građani verovatno ne znaju da je tamo manje od 700 hiljada ljudi. Znači, da li ministar zna da se u stvari hvali time što nam deca beže iz zemlje? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala, predsedavajući.

Juče je predstavnik Prištine Tači rekao da oni nemaju nikakvu nameru da ispune deo Briselskog sporazuma koji govori o zajednici srpskih opština i da praktično nemaju nameru da zajednici srpskih opština, kao što to kaže Briselski sporazum, daju bilo kakve izvršne nadležnosti.

Pitanje za ministra spoljnih poslova, Ivicu Dačića koji je šest godina zajedno sa Aleksandrom Vučićem potpisao sa predstavnicima Prištine Briselski sporazum, o čemu dalje razgovaramo sa predstavnicima Prištine? Ako je sporazum potpisan, a jeste pre šest godina, država Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma i praktično povukla se sa teritorije KiM. Povukla sve svoje institucije, ispunila sve tačke, dok Priština nije ispunila ni jednu jedinu. Pitanje je šta dalje razgovaramo sa njima? Pokret Dosta je bilo je uputio predlog zvanično Vladi Republike Srbije da zamrzne dalje pregovore sa Prištinom dok ne ispune ono na šta su se obavezali. Priznaćete, potpuno je besmisleno pregovarati sa nekim o bilo čemu, a da taj neko ne ispunjava ono što je dogovoreno evo već šesta godina.

Znači, ovaj predlog je razuman i racionalan. Ovo je nešto što bi svi morali da razumeju. Svi u svetu su razumeli i to je jedan dobar potez kojim bi se zaštitili interesi Republike Srbije zato što je Srbiji potrebno da se oformi zajednica srpskih opština da bi se zaštitilo nealbansko stanovništvo posebno južno od Ibra gde je i većina Srba na Kosovu.

Zatim, drugo pitanje ide Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije i predsednici Narodne skupštine. Naime, Pokret Dosta je bilo je uputio jedan Predlog zakona o KiM i želimo da razgovaramo o tom Nacrtu zakona koji praktično rešava poziciju Republike Srbije u odnosu na pitanje KiM. Građane već praktično dnevno bombarduju razne novine koje su bliske vlasti o tome kako je Kosovo izgubljeno, da nam preti najezda Albanaca do Vranja, da nam je Kosovo kamen oko vrata i da treba da ga odsečemo i da treba da pristupimo EU i da će na tamo kada odsečemo Kosovo procvetati ruže.

Na sve ovo Matija Bećković je rekao par jako dobri i jakih rečenica koje kažu ako Kosovo nije naše zašto od nas traže da im ga damo. Ako je njihovo, zašto ga otimaju, a ako već mogu da ga otmu, ne znam što se toliko ustručavaju. Ovo bi trebalo jasno da nam kaže da naravno ne možete tek tako da se Kosovo odvoji od Srbije, postoji Rezolucija 1244 koja jasno kaže da su KiM sastavni delovi Srbije nad kojim je protektorat UN.

Nemačka upravlja Balkanom već duže od deset godina i američke demokrate su dolaskom Obame i Klintonove na vlast pre deset godina praktično predale Nemačkoj ceo Balkan, i nemački interes je praktično pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. Jedan od glavnih argumenata koji se navodi jeste da Srbija ima Ustav koji ne važi na celoj teritoriji jer se ne znaju naše granice. Naravno, granice naše se znaju, one su definisane i našim Ustavom i međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244, međutim, Srbija bi trebalo da skloni sa stola ovaj argument da naš Ustav ne važi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ovaj zakon koji smo predložili, zakon o KiM može bez promene Ustava, ukrštanjem našeg Ustava i Rezolucije 1244, koristeći model odnosa Danske i Farskih ostrva da praktično reši pitanje statusa i definiše dalju pregovaračku poziciju Srbije u vezi KiM.

Da podsetim građane Danska je članica EU, ima deo teritorije koje su Farska ostrva, koje su same proglasile nezavisnost u referendumu, međutim to im ne daje stolicu u UN. Građani Farskih ostrva zamislite nisu ni građani Danske, niti su članovi EU, a i dalje su sastavni deo Danske. Srbija može ovaj model da primeni, da bi praktično rešili sva sporna pitanja u vezi KiM za građane koji žive dole. Naš zakon rešava pitanje državljanstva, pitanje ličnih karata, Predlog zakona rešava sve odnose i ostaju sporne stvari kao što su kulturni spomenici, kao što su imovina Republike Srbije na Kosovu o čemu bi trebalo da se pregovara.

Pitanje je zašto Vlada, predsednik i Narodna skupština ne žele da razgovaraju, imamo unutrašnji dijalog, recimo o ovakvom jednom zakonskom predlogu, uputili smo vam ga, očekujemo odgovor. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 03.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70000.00 RSD 03.06.2016 -