Hvala.

Pre petnaest dana sam postavio pitanje ministru spoljnih poslova, zašto Srbija prati Nemačku politiku na Balkanu? Ministar je odgovorio, rekli smo i ovo je jedna od retkih primera da ministar odgovori na pitanje, znači, uglavnom Vlada, predsednik države, predsednica Skupštine ignorišu ova pitanja poslanika iako im je zakonska obaveza da odgovore u roku od 15 dana. Ministar je odgovorio i zahvalio im se na tome, međutim nije odgovorio na pitanja koja su postavljena, odgovorio je nešto što nije pitano.

Znači ono šta sam pitao je, sve svetske sile su kolonijalne sile, sve do jedne. Klinotova Amerika na primer, koja nas je bombardovala, što im nećemo zaboraviti, kolonizuje tamo gde je nafta i za njih je recimo, jeftina radna snaga u Meksiku. Zatim, Kina nam je upravo uzela rezerve bakra i to ne samo RTV Bor nego i nalazište Čukaru pek vredno preko 150 milijardi evra. Zatim, Rusi su nam uzeli naftu, sva nalazišta nafte i gasa, uzeli NIS bud zašto, Nemačka od Balkana pravi izvor jeftine radne snage. Pored toga gledaju u pravcu Telekoma, EPS-a, vojvođanske zemlje. Nemačka upravlja Balkanom preko deset godina. Zašto Srbija od svih svetskih sila prati upravo nemačku politiku? Američke demokrate su kada su Klinovi i Obama došli na vlast, prepustili Balkan Merkelovoj kao sferu nemačkog uticaja. Za tih deset godina Balkan se pretvara u prostor jeftine radne snage sa autokratama na vlasti, sa medijskim rakoma, sa ukidanjem institucija sistema, znači, potpuni raspad demokratije. Ovo što imamo nije demokratija nego privid demokratije. EU demokrate, a Nemačka dominira sa EU nam govore stalno da Srbija ide u dobrom pravcu. Pitanje za ministra Dačića, bilo zašto Srbija prati upravo Nemačku politiku.

Jedan od glavnih političkih ciljeva Nemačke je cementiranje ovog i ovakvog Balkana i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova, i jedan od najvažnijih razloga koji govore da Srbija treba to da uradi zato što nemao definisane granice.

Pitanje za ministra Dačića – zašto pratimo ovu politiku, zašto pratimo ovaj pravno obavezujući sporazum prema Prištini, kada znamo da na kraju tog puta Nemačka želi stolicu za Kosovu u UN? To je pitanje na koje nije odgovorio.

Drugo pitanje na koje nije odgovorio, prošlo je već šest godina od kako je Srbija potpisala Briselski sporazum, potpisao je on i predsednik Vučić pre šest godina, Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma, Kosovo nije ispunilo, praktično, nijednu. Zašto razgovaramo dalje sa nekim ko ne ispunjava ono što je dogovoreno?

Znate valjda iz vašeg života, kada neko ne ispunjava dogovoreno onda prekidate dalje razgovore dok to ne ispuni. Zajednica srpskih opština je nešto što je potrebno Srbima južno od Ibra, zbog čega Vlada i dalje razgovara tamo i zašto ne usvojite naš predlog da se zamrznu dalji pregovori dok Kosovo, Priština ne ispune obaveze koje su preuzeli, a to je da oforme zajednicu srpskih opština?

Drugo pitanje ide ka ministru finansija. Privatizovan je PKB. Pljačkaška privatizacija je praktično uništila Srbiju. Puna usta vladajuće većine su bila o toj pljačkaškoj privatizaciji, pa je pitanje zašto je sada nastavljamo preko PKB? PKB je prodat za 105 miliona evra.

Kada pogledate finansijske izveštaje za prethodnu godinu, PKB u tim finansijskim izveštajima PKB je vredan preko 400 miliona evra. Evo, da vam navedem samo par stvari, životinjski fond vredan 20 miliona evra, stočni fond, mehanizacija, preko 10 miliona evra, nedovršena proizvodnja, recimo, kukuruz, lucerka, preko 20 miliona evra.

Gotovi proizvodi preko četiri miliona evra, materijali, rezervni delovi, tri miliona, tehnička postrojenja 20 miliona, i onda dolazimo do suštine, a to je 28 hiljada hektara zemljišta, od čega je 300 hektara vrednog građevinskog zemljišta, praktično, oko Pupinovog mosta, vrednog 200 miliona evra.

Zbog čega ovoliku imovinu dajemo jednoj kompaniji koja nema ništa u Srbiji, praktično za 105 miliona evra? Zašto nastavljate politiku pljačke?

Hvala.

Prvo pitanje ide ministru poljoprivrede. U opštini Žitište, u Banatskom Karađorđevu se sprovodi komasacija. Tu komasaciju, taj projekat je pomagala nemačka GIZ. Radi se o nekoliko pilot projekata i sada u Banatskom Karađorđevu se dešava sledeća stvar.

Kroz taj proces komasacije, o kome naravno paori ništa ne znaju, nego slušaju opštinske čelnike koji im govore da će sve biti u redu, se praktično premeštaju sa kvalitetne zemlje na nekvalitetno zemljište ne bi li mala grupica ljudi koji pripada vladajućoj većini tamo za sebe uzela velike parcele zemljišta.

Radi se o selu koje je dobilo dobrovoljačku zemlju nakon Prvog svetskog rata, gde su učesnici tih ratova, Prvog svetskog rata za oslobođenje Srbije i celog Balkana, dobili od kralja tu zemlju kao zasluge za njihovo angažovanje u Prvom svetskom ratu i posebno na proboju Solunskog fronta.

Pitanje za ministra je da li zna šta se dešava u Banatskom Karađorđevu? Da li je upoznat sa tim da se seljacima tamo otima zemlja, da mala grupica koristeći paravan komasacije, pokušava da ih gurne na nekvalitetnu zemlju i da za sebe zadrži najkvalitetniju zemlju tamo.

Ovo je jako važno, pogotovo na 100 godina proboja Solunskog fronta. Ima i drugih sela u Vojvodini, ali i u celoj Srbiji gde se sprovode slične stvari. Pirot je takođe jedno mesto.

Nismo obeležili proboj Solunskog fronta koji se desio pre 100 godina, o tome sam već postavljao pitanje, a sada se i tim dobrovoljcima otima dobrovoljačka zemlja. Molim ministra poljoprivrede da hitno odgovori na ovo pitanje i, ako nije upoznat sa ovim problemom, da ode u Banatsko Karađorđevi i vidi šta se tamo dešava.

Ja sam tamo bio pre 10 dana. Razgovarali smo sa preko 150 meštana, lokalnih paora, koji učestvuju u ovom procesu. LJudi su uplašeni. Žele da dobiju informaciju da ih neće opljačkati, da im imovina neće biti oteta.

Drugo pitanje ide ministru unutrašnjih poslova. Naime pre jedno pola godine smo dobili informaciju od zvaničnih organa da je država Srbija dala aplikaciju, odnosno omogućila aplikaciju za azil za preko 620 hiljada migranata. Nakon toga su prestali da daju informaciju o tome.

Ono što je interesantno oko svega ovoga, migranti prvo dođu u EU, to je Grčka, tamo im ne daju aplikaciju za azil, pa idu preko Bugarske, koja je takođe EU, ili preko Makedonije dođu u Srbiju i tek u Srbiji im omoguće da podnesu aplikaciju za azil. Ovo je potpuno nelogično da jedna zemlja kao što je Srbija nosi toliki teret. Verovatno građani ne znaju, ali ako aplikacija migranata, koji obično idu ka Nemačkoj, to je tipičan put, budu vraćeni, biće vraćeni u zemlju u koju su podneli zahtev za azil, a to je Srbija.

Interesuje nas koliki je sada broj tih migranata, pri čemu država Srbija, odnosno Ministarstvo je prestalo da daje te informacije, pa moram na ovaj način da se obratim ministru, koliko je do sada podneto aplikacija za azil? Znamo da je manji broj odobren. Radi se o hiljada, ali broj koji je podneo je preko 620 hiljada.

Da li je ovo deo dogovora između vlasti i Vlade Nemačke, odnosno Merkelove i šta je pozadina tog celog dogovora? Ovo je jako važno pitanje za građane Srbije.

Naravno, migrantima treba pomoći, ali je potpuno nelogično da dolaze i prolaze kroz EU i da prvo Srbija bude zemlja u kojoj je moguće podnošenje aplikacije za azil.

Zatim, pitanje za ministra finansija, hvalio se ovde u Skupštini kako pada nezaposlenost, govorio o raznim procentima – da li ministar finansija zna koliko se građana Srbije godišnje iseljava iz Srbije i da li zna da je Srbija jedina zemlja u kojoj se Vlada hvali sa padom nezaposlenosti, a da istovremeno ima i pad zaposlenosti, odnosno održavanje zaposlenosti na istom nivou? Ovo je svetski primer da i jedna i druga cifra padaju.

Da možda nije taj pad nezaposlenosti direktno vezan sa iseljavanjem naših ljudi iz Srbije? Iz Srbije se masovno iseljavaju, sa celog Balkana, sa Kosova. Građani verovatno ne znaju da je tamo manje od 700 hiljada ljudi. Znači, da li ministar zna da se u stvari hvali time što nam deca beže iz zemlje? Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Juče je predstavnik Prištine Tači rekao da oni nemaju nikakvu nameru da ispune deo Briselskog sporazuma koji govori o zajednici srpskih opština i da praktično nemaju nameru da zajednici srpskih opština, kao što to kaže Briselski sporazum, daju bilo kakve izvršne nadležnosti.

Pitanje za ministra spoljnih poslova, Ivicu Dačića koji je šest godina zajedno sa Aleksandrom Vučićem potpisao sa predstavnicima Prištine Briselski sporazum, o čemu dalje razgovaramo sa predstavnicima Prištine? Ako je sporazum potpisan, a jeste pre šest godina, država Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma i praktično povukla se sa teritorije KiM. Povukla sve svoje institucije, ispunila sve tačke, dok Priština nije ispunila ni jednu jedinu. Pitanje je šta dalje razgovaramo sa njima? Pokret Dosta je bilo je uputio predlog zvanično Vladi Republike Srbije da zamrzne dalje pregovore sa Prištinom dok ne ispune ono na šta su se obavezali. Priznaćete, potpuno je besmisleno pregovarati sa nekim o bilo čemu, a da taj neko ne ispunjava ono što je dogovoreno evo već šesta godina.

Znači, ovaj predlog je razuman i racionalan. Ovo je nešto što bi svi morali da razumeju. Svi u svetu su razumeli i to je jedan dobar potez kojim bi se zaštitili interesi Republike Srbije zato što je Srbiji potrebno da se oformi zajednica srpskih opština da bi se zaštitilo nealbansko stanovništvo posebno južno od Ibra gde je i većina Srba na Kosovu.

Zatim, drugo pitanje ide Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije i predsednici Narodne skupštine. Naime, Pokret Dosta je bilo je uputio jedan Predlog zakona o KiM i želimo da razgovaramo o tom Nacrtu zakona koji praktično rešava poziciju Republike Srbije u odnosu na pitanje KiM. Građane već praktično dnevno bombarduju razne novine koje su bliske vlasti o tome kako je Kosovo izgubljeno, da nam preti najezda Albanaca do Vranja, da nam je Kosovo kamen oko vrata i da treba da ga odsečemo i da treba da pristupimo EU i da će na tamo kada odsečemo Kosovo procvetati ruže.

Na sve ovo Matija Bećković je rekao par jako dobri i jakih rečenica koje kažu ako Kosovo nije naše zašto od nas traže da im ga damo. Ako je njihovo, zašto ga otimaju, a ako već mogu da ga otmu, ne znam što se toliko ustručavaju. Ovo bi trebalo jasno da nam kaže da naravno ne možete tek tako da se Kosovo odvoji od Srbije, postoji Rezolucija 1244 koja jasno kaže da su KiM sastavni delovi Srbije nad kojim je protektorat UN.

Nemačka upravlja Balkanom već duže od deset godina i američke demokrate su dolaskom Obame i Klintonove na vlast pre deset godina praktično predale Nemačkoj ceo Balkan, i nemački interes je praktično pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. Jedan od glavnih argumenata koji se navodi jeste da Srbija ima Ustav koji ne važi na celoj teritoriji jer se ne znaju naše granice. Naravno, granice naše se znaju, one su definisane i našim Ustavom i međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244, međutim, Srbija bi trebalo da skloni sa stola ovaj argument da naš Ustav ne važi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ovaj zakon koji smo predložili, zakon o KiM može bez promene Ustava, ukrštanjem našeg Ustava i Rezolucije 1244, koristeći model odnosa Danske i Farskih ostrva da praktično reši pitanje statusa i definiše dalju pregovaračku poziciju Srbije u vezi KiM.

Da podsetim građane Danska je članica EU, ima deo teritorije koje su Farska ostrva, koje su same proglasile nezavisnost u referendumu, međutim to im ne daje stolicu u UN. Građani Farskih ostrva zamislite nisu ni građani Danske, niti su članovi EU, a i dalje su sastavni deo Danske. Srbija može ovaj model da primeni, da bi praktično rešili sva sporna pitanja u vezi KiM za građane koji žive dole. Naš zakon rešava pitanje državljanstva, pitanje ličnih karata, Predlog zakona rešava sve odnose i ostaju sporne stvari kao što su kulturni spomenici, kao što su imovina Republike Srbije na Kosovu o čemu bi trebalo da se pregovara.

Pitanje je zašto Vlada, predsednik i Narodna skupština ne žele da razgovaraju, imamo unutrašnji dijalog, recimo o ovakvom jednom zakonskom predlogu, uputili smo vam ga, očekujemo odgovor. Hvala vam.

Hvala.

Pre 100 godina, od 14.-18. septembra 1918. godine, uz pomoć i podršku savezničkih snaga srpska vojska je probila Solunski front koji su držale nemačke i bugarske snage. Prvom i Drugom armijom su komandovali generali Petar Bojović i Stepa Stepanović. Ovo je jedan od najslavnijih događaja u istoriji Srbije. Solunskim borcima dugujemo slobodu svi mi. Država Srbija nije obeležila ovaj događaj.

Da li se Srbija i zarad čijih interesa stidi naših predaka? Pitanje za Vladu Republike Srbije – zašto nije obeležila 100 proboja Solunskog fronta? To da ćemo obeležiti neke druge događaje u vezi sa Prvim svetskim ratom nije opravdanje za to da smo propustili ovaj izuzetno važan događaj, da ponovim, tim ljudima, našim precima, dugujemo slobodu.

Dosta je bilo je predložio predsednici Skupštine da organizuje posebnu sednicu kako bismo odali počast solunskim borcima. Predsednica Skupštine nije odgovorila na naš zahtev. Pitanje je zašto? Molim predsednicu Skupštine da poštuje član 287. stav 4. da ne daje usmene odgovore, nego da odgovor da isključivo pismeno.

Pitanje za ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, prošlo je više od šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma koji ste vi i Aleksandar Vučić potpisali sa predstavnicima Prištine. Srbija je ispunila sve tačke sporazuma i praktično povukla državu Srbiju sa KiM. Priština nije ispunila nijednu. Pitanje je o čemu dalje razgovaramo sa nekim ko ne ispunjava ono što je dogovoreno.

Dosta je bilo je uputio predlog da Srbija zamrzne dalje razgovore sa Prištinom, dok Priština ne ispuni ZSO na šta se obavezala pre šest godina. Zašto ne podržite ovaj predlog koji je u interesu Srbije? To je razumljiv i razuman predlog na koji niko ne može da stavi zamerku. Predložili smo i da ukoliko Priština ne oformi ZSO u roku od tri meseca, Vlada proglasi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Prištine. Srbija mora da vuče smirene, mudre i razumne poteze i štiti svoje interese. Zašto to ne čini?

Zatim, EU nije Evropa, to je projekat koji je otišao u pogrešnom pravcu i postao poligon za nemačku dominaciju. Evro i evro grupa su postale instrument dužničkog ropstva u kome se drže Grčka, Španija, Italija. Nemačka EU je ušla u direktan sukob sa Amerikom. Amerika na podseća u poslednja dva meseca da smo bili saveznici u dva svetska rata. EU projekat, ovaj sukob dolara i evra neće preživeti. Srbija je prespavala pad Berlinskog zida i zatekla se na pogrešnoj strani i platili smo ogromnu cenu za to. Nemamo luksuz da prespavamo i ovu tekstonsku geopolitičku promenu.

Zašto smo opet na pogrešnoj strani? Zašto se Srbija drži nemačke politike i dominacije, ko je knez Pavle u današnjoj Srbiji i ko gura Srbiju u kandže Nemačke? Nemačka je kolonizovala u upravljala Balkanom u poslednjih 10 godina. U interesu Nemačke je Balkan jeftine radne snage, poslušne autokrate na vlasti, Nemačkoj ne smeta ni medijski mrak, ni izborne krađe, ni korupcija, nemački interes u Srbiji je vojvođanska zemlja, EPS, Telekom, jeftina radna snaga. Građani ne znaju da nemačke kompanije drže preko pola tržišta udžbenika za osnovne i srednje škole u Srbiji. Plan nemačke je da Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom i omogući Prištini stolicu u UN. Zbog čega Srbija sluša diktat Berlina i prati nemačku politiku?

Pitanje za predsednika Srbije. Najavio je početkom septembra na KiM da će održati istorijski govor, koji je, kako je rekao, spremao mesecima, i saopštiti šta je njegova ideja za rešenje pitanja Kosova. Posle prenemaganja otišao je u Kosovsku Mitrovicu i nije rekao ništa. Šta se desilo? Zašto se tresla gora, a rodio se miš? Koja je politika koju on predlaže za KiM, drži građane u neznanju.

Zatim, pitanje – zašto je kancelarija predsednika Srbije obavestila javnost da je predsednik Srbije podneo izveštaj sinu Soroša o stanju pregovora između Beograda i Prištine. Mi poslanici ne znamo ništa o pregovorima, Vlada ne zna ništa o pregovorima, građani ne znaju ništa o pregovorima. Zašto Soroš zna? Soroš je instrument nemačke politike. Zbog čega Srbija sluša, podnosi izveštaje, ispunjava nemačku politiku u Srbiji, a ne podnosi izveštaj sopstvenim građanima? Hvala.

Prilikom predstavljanja Vlade, predsednica Vlade Ana Brnabić je dostavila građanima i poslanicima njihove biografije. Tada sam joj postavio nekoliko pitanja, ni na jedno nije odgovorila tokom debate, pa ću joj sada postaviti ista ta pitanja. Nadamo se da će poštovati pravila i odgovoriti u zakonskom roku od 15 dana.

Znači, u toj Vladi je predstavila sve ministre i praktično, kad im pogledamo biografije, vidimo da niti imaju radno iskustvo, niti imaju obrazovanje koje je potrebno, znači, ni znanje, ni radno iskustvo za pozicije koje obavljaju, a oni su pisali budžet, odnosno budžete ministarstava koje vode.

Recimo, pitanje je šta kvalifikuje Vulina za mesto ministra odbrane? Šta u njegovoj biografiji baš njega kvalifikuje za taj posao? Šta ga je u prethodnoj Vladi kvalifikovalo za ministra za rad i socijalna pitanja? Zatim, šta Zorana Đorđevića, koji je u prethodnoj Vladi bio ministar odbrane, kvalifikuje da bude ministar za rad i socijalna pitanja? Šta u njegovoj biografiji to govori? To što je bio šofer guvernerke, to nije kvalifikacija. Nadam se da to nije u stvari glavna stvar zbog koje je izabran u poziciju.

Zatim, imamo kadrove koji ništa osim političkog iskustva nemaju, kao što su Ružić i Antić iz SPS. Znači, ni jedan dan radnog iskustva mimo politike oni nemaju. Šta ih kvalifikuje za državnu upravu i za energetiku?

Zatim, šta kvalifikuje ministra Stefanovića za policiju i unutrašnje poslove? Ni dana radnog iskustva u oblasti bezbednosti nema. Sad je izabran i za koordinatora za službe bezbednosti biroa koji predsednik formira. Zbog čega je postavljen na tu poziciju? Diplomirao je na Megatrendu, doktorirao je na Megatrendu. Šta ga kvalifikuje za ovu poziciju?

Zatim, kakve veze ima ministarka Mihajlović sa saobraćajem? Ona je predavala u Prvoj ekonomskoj školi, radila u EPS-u, Elektroistok. Takođe je radila, odnosno radi kao vanredni profesor na Megatrendu. Kakve ovo veze ima sa saobraćajem?

Zatim, Nenad Popović u Vladi. Šta radi taj čovek u Vladi? Bukvalno je uništio „Minel“. Znači, pored svih Karića, Dinkića, Šarića i ostalih koji polako, zastarevaju im predmeti, i on je jedan od tih koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama. Šta radi u Vladi? Kako može premijerka uopšte da govori o tome da se bore protiv korupcije kad ima još dva ministra koji su hapšeni koji su u Vladi – Goran Knežević i novi ministar Goran Trivan?

Kakve ovo veze ima sa oblastima koje bi trebalo da vode? Nijedan od ministara nema kvalifikacije. Zbog toga imamo budžete koje imamo, koji su katastrofalni, gde ministar finansija pokušava nekako da održi makroekonomsku stabilnost, a nikakve reforme ni u jednoj oblasti nema. Građani mogu jako lepo to da vide. Jedna oblast u društvu, zdravstvo, prosveta, bilo koja oblast u koju je uveden red, kultura, šta kvalifikuje ove ljude i da li je predsednica Vlade ijednog od njih birala da bude ministar?

Mi ovde postavljamo pitanja svakog utorka i četvrtka i svi oni kojima postavljamo pitanja imaju po zakonu obavezu da nam odgovore. Ovo su pitanja, da građani vide, koja smo postavili predsednici Skupštine i predsedniku Republike Srbije, koji je prethodno bio predsednik Vlade, i to 25 puta predsednici Narodne skupštine, 34 puta do sada predsedniku Republike. Ni jedan jedini put nismo dobili odgovor.

Da bi građani znali, kad postavimo pitanje, stručne službe ga otkucaju, pošalju nadležnom organu da odgovori na njih. Nijedan odgovor za godinu i po dana nismo dobili.

Pitanje za predsednicu Narodne skupštine, ponovo, zbog čega unižava dostojanstvo Narodne skupštine i glasa, organizuje glasanje na zvonce? Zbog čega to radi? Svaki put poslanici vladajuće većine glasaju na zvonce.

Pitanje za predsednika Republike – zašto ne poštuje pravila i ne odgovara na pitanja poslanika? Pitanje za njega je, takođe, da li, kad govori o promeni Ustava, kad govori o dijalogu, da li u stvari govori o tome da hoće da izbaci preambulu iz Ustava Republike Srbije? Da li je koalicija koju je SNS sklopio sa Haradinajem na Kosovu u stvari uvid u to? Zahtevamo odgovore. Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje ide Agenciji za borbu protiv korupcije. Tamo je trenutno v.d. direktor. Prethodni direktor Majda Kršikapa je 13. novembra podnela ostavku na čelo Agencije za borbu protiv korupcije, nakon samo dva meseca na tom mestu, bez ikakvog obrazloženja.

Pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije je da li je ova ostavka u vezi sa 2,2 miliona evra, koje je 6.789 donatora, veliki broj njih primaoca socijalne pomoći, uplatilo SNS za kampanju 2017. godine? Da li je to pitanje pranja novca? Koliko daleko se otišlo u ovoj istrazi i da li su pritisci bili vršeni na direktorku da podnese ostavku zato što je htela da nastavi da ispituje ova pitanja pranja novca u kampanji? Radi se o ogromnom novcu.

Ovo nije prvi put. Postoje slični slučajevi 2016. i 2014. godine. Građani verovatno znaju da imamo nekih, u ovom slučaju, preko 6.000 donacija koje su identične, po 40.000 dinara, tako da je pitanje da li je ostavka u stvari bila iznuđena ovim, odnosno da li je direktorka, pošto je bio pritisak na nju da prekine istragu o ovom slučaju, da li je zbog očuvanja svog integriteta podnela ostavku?

Drugo pitanje je isto za Agenciju za borbu protiv korupcije – da li je Agencija tražila od Aleksandra Vulina da joj pokaže 22 avionske karte za putovanje u Kanadu i nazad, gde je, po njegovoj izjavi, od tetke dobio po devet hiljada evra, ko je onda, po njegovim rečima, legalno unosio u Srbiju i time platio stan od 200.000 hiljada evra? Da bi ova tvrdnja bila tačna, da je on dobijao od tetke novac iz Kanada i unosio u Srbiji, ispod granice koja zahteva prijavljivanje, da li je od njega traženo da pokaže te avionske karte kojima je prenosio taj novac?

Sledeće pitanje je za predsednicu Vlade. Ovo sam i pitao i za vreme iznošenja ekspozea, a i nakon toga u pitanjima na koja nije odgovorila. Šta kvalifikuje Aleksandra Vulina za mesto ministra odbrane? Šta kvalifikuje Zoranu Mihajlović za Ministarstvo saobraćaja? Šta kvalifikuje Aleksandra Antića za Ministarstvo energetike? Šta kvalifikuje Milana Popovića da se bavi inovacijama?

Kada pogledate njihove biografije, vidite da nemaju nikakvo iskustvo iz ovih oblasti, a ipak su postavljeni na mesto ministara.

Očekujemo da predsednica Vlade poštuje zakonsku obavezu i da odgovori na ova pitanja.

Zatim, postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine, Maji Gojković. Do sada smo joj u poslednjih godinu i po dana 24 puta postavili pitanje sa skupštinske govornice. Ona ima obavezu po zakonu i po Poslovniku da u roku od 15 dana pismeno odgovori na svako pitanje koje joj je postavljeno. Ni jedan jedini put nije odgovorila na ta pitanja.

Da bi građani mogli da vide kada poslanik postavi pitanje stručna služba ga otkuca i ono se uputi u ovom slučaju predsednici Narodne skupštine i nemamo ni jedan jedini odgovor 24 puta. Zbog čega predsednica Skupštine konstantno krši zakon i pravila, ne poštuje Poslovnik, ne odgovara na pitanje poslanika?

Svako glasanje „za“ vladajuće većine u ovoj Skupštini ide na zvonce, odnosno predsednica Skupštine pritisne zvonce kada vladajuća većina treba da glasa za i onda se glasa za. Ovo može lepo da se vidi na svim snimcima. Pitanje za predsednicu Skupštine je zašto ovo čini i zar ne misli da ovo unižava dostojanstvo Narodne skupštine?

Sledeće pitanje ide predsedniku Republike. Do sada smo ga 33 puta pitali različita pitanja iz različitih oblasti, ni jedan jedini put nije odgovorio. Da li misli da time što ne poštuje zakon i pravila i ne odgovara poslanicima, šalje loš signal građanima Republike Srbije da pravila za neke ljude ne važe?

Zatim, pitanje za njega, u Ustavu postoji odredba koja kaže – zabrana sukoba interesa i kaže se da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Predsednik Republike ujedno je predsednik SNS, pa je pitanje za njega - kada gostuje na televizijama i govori o opoziciji, napada opozicione političare, govori o izborima Beograda, da li time krši svoju ustavnu obavezu da zastupa sve građane, da ne može da napada opoziciju? Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje ide za ministra rada Đorđevića – ko je vlasnik „Goše“? Da li je Ministarstvo rada pokrenulo inspekciju u „Goši“? Da li Zakon o radu predviđa da zaposleni primaju platu ili ta odredba zakona ne važi za radnike „Goše“?

Drugo pitanje za ministra obrazovanja Šarčevića – da li zna da su prosečna primanja domaćinstva u Srbiji 57.000 dinara, a da je za opremanje đaka potrebno između 15 i 20.000 dinara? Da li zna da ozbiljne zemlje u svetu vode računa o natalitetu i obrazovanju i da deci nabavljaju udžbenike? Recimo, moja deca su išla u školu u Kanadi, u Americi i tamo su dobili sve udžbenike. Zbog čega toga nema u Srbiji? To nije velika stavka u budžetu, a jako je važna za sve roditelje u Srbiji, posebno važna za podsticanje nataliteta i roditeljstva.

Treće pitanje ministarki saobraćaja Mihajlović – da li zna da „Er Srbija“ od 2014. do 2016. godine dobila je preko 160 miliona evra subvencija iz budžeta, poklon, da je to višestruko više nego što je JAT ikada dobijao – da li zna da nije dobila taj poklon, „Er Srbija“ bi napravila gubitke od preko 150 miliona evra, tako da fiktivno prikazuje dobit. Da li zna da je Aerodrom pored ovog novca indirektno subvencionira „Er Srbiju“ tako što i oslobađa plaćanje od taksi, oslobađa dugove itd. Kada će ovu praksu prekinuti?

Četvrto pitanje ide predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Republike Srbije, poslanička grupa DJB je podnela zahteva za hitnu sednicu Odbora za bezbednost, na koju bi bili pozvani ministar inostranih poslova Dačić i direktor BIA Gašić, gde bi se diskutovalo o bezbednosnim pretnjama koje stižu iz Makedonije o kojima čujemo samo preko medija, mesto za raspravu o ovakvim stvarima jeste Odbor za bezbednost, da čujemo odakle potiču pretnje, koliko su velike i zbog čega je Vlada povukla tako važan, ozbiljan potez kao što je povlačenje cele ambasade iz Skoplja. Moramo poštovati institucije sistema o institucijama koje treba da vrše nadzor nad radom Vlade.

Peto pitanje ide ministru odbrane, za vreme čitanja ekspozea, pročitao sam biografije ministara i pitao ministarku, tadašnju mandatarku, o kvalifikacijama ministara. Nisam dobio odgovor. Pitanje ću ponoviti, recimo za Aleksandra Vulina, bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“, zatim direktor marketinga u firmi „Kolor pres“, zatim odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova, završio je Pravni fakultet u Kragujevcu, tako piše u njegovoj biografiji.

Pitanje za ministra je kada je završio Pravni fakultet u Kragujevcu i šta ga po njegovom mišljenju na osnovu njegove biografije koju je sam dostavio Skupštini kvalifikuje da bude ministar odbrane?

Šesto pitanje ide ministru trgovine LJajiću – da li je istina da je vlasnik „Informera“ suvlasnik u firmi za preprodaju malina? Da li ministar zna da prekupci i nakupci ubijaju malinare i šta će uraditi da to spreči, da sav profit od rada koji malinari ulažu ide ka prekupcima i nakupcima?

Sedmo pitanje je pitanje za ministra poljoprivrede Nedimovića, poljoprivrednike u Srbiji je pogodila velika suša koja će imati nesagledive posledice po njih, mnogi su uzeli kredite, zadužili se, imaće veliki problem da nastave da posluju dalje.

Pitanje je – šta je sa velikim projektima koji su najavljivani za navodnjavanje, koji su tobože trebali da dođu od investicija, od Arapskih investitora i šta će uraditi po pitanju suše i pomoći našim poljoprivrednim gazdinstvima?

Osmo pitanje ide ministru finansija Vujoviću – koliko je dana od početka godine ministar bio u Srbiji, a koliko u inostranstvu i koliko je bio u Srbiji na svom radnom mestu?

Drugo pitanje je privredni rast u prvih šest meseci ispod 1,3% budžet je najavio tri posto, kako očekuje da do kraja godine rast bude oko pet posto i iz kojih to sektora i koje su to nove projekcije rasta budžeta Republike Srbije?

Zatim, 24 puta do sada smo postavljali pitanje predsedniku Republike, bivšem premijeru i postavili smo 16 puta pitanje predsednici Skupštine, na koje ni jednom nismo dobili odgovor. Član 287. Poslovnika kaže da se odgovori dostavljaju u pisanom obliku.

Pitanje za predsednicu Skupštine je kada će zakazati sednicu…

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, prvo pitanje ide za predsednika Republike. Ustav Republike Srbije u članu 111. kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Predsednik Republike je zadržao funkciju predsednika SNS. To je radio i Boris Tadić 2008. godine. Nakon toga, Tomislav Nikolić je imao dovoljno sluha za poštovanje Ustava i podneo je ostavku na mesto predsednika SNS i preneo je sadašnjem predsedniku Republike.

Član 6. Ustava kaže da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Ustav je ovde veoma jasan i u članu 115. kaže da predsednik ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Takođe, predsednik Republike kada je najavljivao odnosno davao mandat mandatarki je kazao da će se mandatarka baviti ekonomski pitanjima i pitanjima digitalizacije, a da će političke teme obrađivati prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

Član 125. Ustava kaže u stavu 2. da predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Na osnovu kog člana Ustava je predsednik Republike izmislio funkciju dva premijera, ekonomskog i političkog?

Od juna meseca kada je napravljen ovaj saziv Skupštine prošlo je više od godinu dana. Predsedniku Vlade, sadašnjem predsedniku Republike, poslanička grupa Dosta je bilo 22 puta je postavljala pitanja sa ove skupštinske govornice. Da bi građani razumeli, kada poslanik postavi pitanje nekom republičkom funkcioneru, kao što ja to činim danas, stručna služba Vlade sastavi dopis i taj dopis ode državnom funkcioneru koji je dužan, u skladu sa članom 287. Poslovnika da da traženo objašnjenje ili obrazloženje u pisanom obliku u roku od 15 dana. Predsednik Vlade to ni jednom nije učinio.

Složićemo se svi da je poštovanje pravila i zakona jako važno. Kada građani vide da najveći i najviši državni funkcioneri ne poštuju pravila, onda se pitaju kako onda zakoni i jednaka pravila i jednaki uslovi mogu da važe za nas?

Isto pitanje ide i predsednici Skupštine, koje su poslanici Dosta je bilo do sada postavili 14 puta, različita pitanja sa ove govornice i ni jedan jedini put predsednica Skupštine na njih nije odgovorila. Recimo, jedno od pitanja je kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Znači, predsednica Skupštine po hitnom postupku zakazuje sednice, kolegijumi se ne održavaju, nikakav plan rada nemamo nego se sve dešava od danas do sutra, tako da je Srbija praktično u jednom kontinuiranom hitnom postupku koji sprovodi predsednica Skupštine.

Zbog čega predsednika Skupštine ne odgovara na pitanja poslanika? Prethodni put kada sam postavio ovo pitanje, kršeći Poslovnik član 287, to možete da vidite i iz stenograma, predsednika Skupštine se tobože čudila kako ne zna za ova pitanja i naložila je tobože sekretaru Skupštine da joj hitno dostavi ta pitanja kako bi mogla da na njih odgovori. Evo, od tada prođe dosta vremena i ponovo ni jedan jedini odgovor nismo dobili.

Ovo je jedan od glavnih razloga zašto predlažemo smenu, odnosno glasanje o nepoverenju i smenu, razrešenje predsednice Narodne skupštine, pa smo tu inicijativu i podneli i onda je javnost čula i od same predsednice Skupštine da će zakazati vanrednu sednicu Skupštine na kojoj će se diskutovati o predlogu za njenu smenu. Šta bi sa tim? Rekla je najkasnije za mesec dana. Prošlo je mnogo vremena. Ništa više o tome nismo čuli.

Način na koji krši pravila i način na koji krši Poslovnik mogao je lepo da se vidi juče, gde je poslanicima opozicije uskraćivala pravo na repliku. Recimo, nisam mogao da odgovorim, imam repliku na ono što je mandatarka odgovorila, odnosno nije odgovorila na moja pitanja i nisam dobio to pravo nego je odmah dato pravo dalje Marijanu Rističeviću, koji je bez ikakvog ograničenja nastavio da vređa i mene i ostale opozicione narodne poslanike, kršeći Poslovnik koji kaže da ovo nije dozvoljeno.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovanje pravila izuzetno važno za funkcionisanje svakog društva, kada pravila krše najvažniji državni funkcioneri, to je znak za veliku zabrinutost i pitanje za sve građane – kako se njihova prava poštuju ako najveći državni zvaničnici ne poštuju pravila?

Mi ova pitanja, evo i danas postavljamo u skladu sa članom 287. Poslovnika, koji kaže da kada se postavi pitanje republičkom funkcioneru, on mora u roku od 15 dana da odgovori pismeno, ne usmeno poslaniku. Do sada sam, odnosno poslanička grupa DJB je do sada postavila 32 puta pitanje predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine na koje do danas nismo dobili ni jedan jedini odgovor. Da građani vide kada postavimo pitanje, ovako usmeno u Skupštini, stručne službe otkucaju, odnosno napišu pismo, pošalju republičkom funkcioneru, na koga se pitanje odnosi, u ovom slučaju predsednici Skupštine ili predsedniku Vlade i oni su dužni da odgovore u roku od 15 dana. To se do sada nijednom nije desilo.

Da podsetim, 16. novembra smo postavili pitanje predsednici Skupštine – kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine, kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika, 16. novembra. Nikakav odgovor nismo dobili.

Poslali smo pitanje kada će biti donet konačan raspored sedenja u Skupštini, gde će poslanici DJB dobiti svoja mesta u prvom redu, koja su dobili od građana na izborima i to se potpuno ignoriše. Ni jedna rasprava se ne zakazuje ovde na predlog opozicije, ni jedan anketni odbor, ni na jednom odboru, ni jednu temu ne možemo da stavimo na dnevni red.

Pitanje za predsednicu Skupštine i predsednika Vlade – zašto krše pravila? Da li razumeju kada se krše pravila, da je to znak i građanima da je sve dozvoljeno i da ničija prava nisu poštovana i neće biti poštovana.

Takođe, juče smo više puta postavili pitanje predsedniku Vlade, od 19. oktobra, u vezi ovog puta od LJiga do Preljine. Naravno, mi mislimo da je jako važno da se grade putevi, ali način na koji se to radi, gde se uzimaju krediti od koje-kakvih zemalja, onda se njihovim firmama daje izgradnja, dok naši podizvođači dobijaju mrvice, jedan pogrešan način da se gradi infrastruktura.

Jer kada uzimate kredit, da gradite put, onda vam je u interesu da većina tog kredita bude potrošena domaće firme, jer time podstičete domaći BDP. Pa, kad se stavi, recimo ugovor da 50% ugovora treba da bude dato domaćim firmama, onda se pronalaze načini kako taj broj da se smanji, a Vlada i ministarstvo nadležno ništa ne rade po tom pitanju.

Tako da smo 19. oktobra postavili pitanje da li je istina da azejberdžanska firma „Azvild“ angažovana na izgradnji puta od LJiga do Preljine, uvozi naftu iz Azejberdžana, bez plaćanja carina, akciza i PDV-a. O kolikoj količini nafte je reč? Da li je istina da tu naftu dalje preprodaju našim podizvođačima po putnim tržišnim cenama i zašto je to dozvoljeno?

Složićete se, ovo nije normalno. Na ovakav način, ni u jednoj zemlji, niko ne može da posluje, osim ako se ne radi o korupciji.

Da li je istina da je ta firma zakupila separaciju „Takovo“, da iz nje vadi usitnjeni kameni agregat koji takođe prodaje našim podizvođačima po ceni od 35 evra po metru kubnom, dok je tržišna cena 21 evro po metru kubnom?

Znači, imamo strane kompanije koje uzimaju kajmak koji i pored toga dobijaju da koriste naše resurse, da ih preprodaju našim podizvođačima i na taj način izvlače pare.

Pošto na ovo pitanje dobijemo odgovor od predsednika Vlade, pored njega, postavljamo ga i ministru saobraćaja i ministru finansija.

Juče u raspravi nisam mogao od ministra finansija da dobijem odgovor na pitanje – imamo aktivirane garancije nesposobnih javnih preduzeća u 2015. godini od 39 milijardi i ove godine nekih 8,3 milijarde, a pitanje je da dobijemo tačno za koja javna preduzeća država plaća kredite na ime garancija, o kojim javnim preduzećima se radi?

Poslednje pitanje za predsednika Vlade – da li misli da je normalno da partijski službenik, odnosno partijski činovnik bude postavljen na mesto direktora BIA? Da li on misli da je to u skladu sa zakonom? Ja ne znam ni jedan primer, ni u jednoj demokratskoj zemlji da je to slučaj. Partijski činovnici ne mogu biti postavljeni na čelo državnih institucija. Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, do sada je poslanička grupa Dosta je bilo 32 puta postavljala pitanja predsedniku Vlade i predsednici Skupštine, i to predsedniku Vlade Republike Srbije 20 puta i predsednici Skupštine 12 puta, i nijedan od odgovora do sada na ova pitanja nismo dobili. Kada postavimo pitanje, da građani znaju, stručne službe otkucaju to pitanje i upute funkcionerima, u ovom slučaju predsednici Skupštine i predsedniku Vlade, i oni imaju obavezu, po članu 287. Poslovnika, da pismeno odgovore na pitanja u roku od 15 dana, ne usmeno da daju obrazloženja, nego da pismeno odgovore. Ovo su pravila. Ja se nadam da ćemo se svi složiti, ona bi se morala poštovati.

Pitanje za predsednicu Skupštine je – zbog čega ne odgovara na poslanička pitanja poslanika iz poslaničke grupe Dosta je bilo? Pitanje za predsednika Vlade – zbog čega ignoriše pitanje poslanika iz poslaničke grupe Dosta je bilo? Zar ne razumeju da nepoštovanje pravila uvodi jednu jako lošu praksu i šalje signal građanima da neka pravila važe za njih, a ne važe za visoke partijske funkcionere i zvaničnike? Znači, ovo je jako važno pitanje za vladavinu prava i za poštovanje pravila i zakona koja bi morala da se uspostave u ovoj Skupštini.

Zatim, postavljamo pitanje za predsednicu Skupštine. Imali smo na prethodnom zasedanju jedan razgovor o tome gde se poslanicima iz redova opozicije ne daje pravo na repliku i kada su uvređeni, a predstavnicima vladajuće većine uvek daje pravo na repliku. Onda smo dobili obrazloženje od tada predsedavajućeg potpredsednika Arsića da kada neko nazove poslanika „Saša Kradulović“ ili, recimo, „Saša Rasulović“, da poslanik nema pravo na repliku pošto nije njegovo puno ime i prezime i nije valjda da se prepoznao u tim rečima. Mi mislimo da je to dečije i nezrelo, međutim, dobili smo zvanično obrazloženje potpredsednika Skupštine.
Pitanje za predsednicu Skupštine, ako mi, recimo, sa ove govornice se budemo ponašali isto tako nezrelo, pa budemo govorili o „srpskoj nazadnoj stranci“ ili budemo govorili o „Lažoljubu Arsiću“ ili „Lažoljubu Rističeviću“ ili se budemo obraćali „Kradoljubu Vučiću“, da li će to značiti takođe da vladajuća većina neće dobiti pravo na repliku? Mi mislimo da je ovo neprihvatljivo, da je ovo unižavanje ovog doma i da bi sa ovom praksom trebalo prekinuti i da ne govorimo o tome da po članu 106. ovakve stvari ne bi smele uopšte da se izgovaraju, i po članu 107. Znači, ovo je pitanje za predsednicu Skupštine.

Takođe, raspored sedenja u Skupštini je još uvek privremeni. Poslanička grupa Dosta je bilo traži da bude u prvom redu u Skupštini evo već devet, deset meseci. Potpuno se ignoriše naš zahtev. Zbog čega predsednica Skupštine i sekretarijat u potpunosti ignorišu naš zahtev da se donese konačan raspored sedenja? Pored toga, stručnim službama, odnosno saradnicima poslaničke grupe nije dozvoljen ulazak u Skupštinu jer nemaju propusnice, privremene ili stalne. Mi smo do sada više puta do sada tražili te propusnice, a onda Generalni sekretarijat ignoriše naše zahteve i onda ispade da predsednica Skupštine kaže da je u redu, da mogu da dolaze saradnici poslaničkih grupa, a da sekretarijat ne izdaje propusnice.

Molim vas, da nas obavestite, da li će sekretarijat početi da izdaje propusnice ili da obavestite javnost i da im kažete da poslaničke grupe nemaju pravo da dobiju stručne saradnike da im pomažu u radu poslaničkih grupa?