Hvala predsedavajući.

Poslanička grupa SMS uputiće pitanje Ministarstvu privrede i APR. Tražimo informaciju o broju izdatih rešenja preduzetnicima o prekidu obavljanja delatnosti, tzv. zamrzavanje i broju rešenja o brisanju preduzetnika iz Privrednog registra i to za period od 15. decembra 2019. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, pa do najskorijeg mogućeg datuma. Iste podatke tražimo za isti period prošle i pretprošle godine, radi poređenja.

Naime, iz razgovora sa preduzetnicima na terenu, pre svega preduzetnicima iz IT delatnosti, dakle delatnosti informacionih tehnologija, dobili smo informaciju da je masovno povećan broj zahteva za zamrzavanje ili brisanje iz registra preduzetničkih radnji iz oblasti informacionih tehnologija, a da je povod za to upravo ono što je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana krajem prošle godine uvedeno u cilju da preduzetnike iz IT delatnosti prevede u status zaposlenih lica sa ciljem da se po tom osnovu povećaju fiskalni prihodi države.

Međutim, sumnjamo osnovano da će zapravo posledica biti ta da ćemo imati masovno gašenje preduzetničkih radnji i selidbu IT preduzetništva na neke druge inostrane adrese. Zapravo, osnovano pretpostavljamo da će ovi traženi podaci na to ukazati.

Glavni problem IT preduzetnika bio je tzv. test samostalnosti koji je uveden ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i tada je digitalna zajednica tražila da se primena ovih odredaba odloži kako bi se i IT preduzetnici pripremili na njihovo sprovođenje i kako bi državni organi doneli adekvatna podzakonska akta i osposobili se za dosledno sprovođenje zakona i kako bi eliminisali svaku subjektivnost u tumačenju njegovih odredaba od strane organa poreske uprave, kako bi eliminisali svaku eventualnu pravnu nesigurnost, koja bi iz toga mogla proisteći.

Mi u stranci Moderne Srbije smatramo da se ovakva rešenja moraju donositi izuzetno promišljeno i oprezno. Svojim amandmanima smo tada pokušali da utičemo na izgled konačnog zakonskog rešenja i očekivali smo da će to Vlada u cilju proklamovanih svojih dobih namera uvažiti, ali nažalost zakon je usvojen u originalnom predloženom tekstu. Taj, dosta problematičan test samostalnosti, osnovano pretpostavljamo da će za posledice doneti gašenje nekoliko hiljada preduzetničkih radnji i ugroziti IT preduzetništvo, a preduzetništvo generalno, a pogotovo u oblasti informacionih tehnologija, trebalo bi da bude okosnica privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta i konkurentskog pozicioniranja Srbije na evropskom tržištu, obzirom da su naši IT preduzetnici već uveliko prepoznati kao globalno konkurentni pružaoci usluga informacionih tehnologija. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Zamoljen sam od strane Udruženja vojnih beskućnika Srbije, organizacije udruženja Novi Sad, Gradski odbor Novi Sad da se obratimo Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade, s obzirom da je ovo udruženje na ove adrese u Vladi Srbije već poslalo neke dopise, ali nije dobio odgovore.

Radi se o stambenom statusu vojnih beskućnika. Vojni beskućnici su penzionisani oficiri bivše JNA, podoficiri i civilna lica na službi u bivšoj JNA koji su 90-ih godina sa svojim jedinicama relocirani iz bivših republika u Srbiju na osnovu odluka i sporazuma domaće i međunarodne vlasti. Oni su tada iz kasarni u bivšim jugoslovenskim republikama izneli negde oko 40.000 ljudi sa svom vojnom tehnikom i materijalnim vojnim resursima. Uslov da ta lica budu relocirana i prihvaćena u Srbiji bio je da se odreknu ili predaju vlasništvo nad svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u bivšim jugoslovenskim republikama uz jemstvo Republike Srbije da će im biti prioritetno rešeno stambeno pitanje. Ubrzo im je status degradiran pravilnicima koji su naknadno donošeni i oni su upućivani da podnose molbe za rešavanje svog stambenog pitanja. Završili su na listama čekanja u privremenim smeštajima.

Prema informacijama iz ovog udruženja radi se negde oko 2.500 lica čije je stambeno pitanje i dan danas nerešeno. To su inače lica koja su tokom decenija svoje vojne službe redovno od svoje bruto zarade izdvajali oko 4,5 do 6% u Stambeni fond i finansirali stambenu izgradnju da bi danas imali svoje stambeno pitanje nerešeno.

Po dolasku u Srbiju smešteni su u neuslovne vojne objekte koji su bili neprilagođeni redovnom i porodičnom životu i taj privremeni smeštaj je prerastao u višegodišnji. To su adaptirane prostorije u kojima oni borave bez električnih brojila i vodomera i gde im se računi određuju prema nekoj kolektivnoj matematici kasarne. Ti ljudi su prinuđeni da plaćaju od 4.000 do 10.000 dinara mesečno po članu domaćinstva, što je apsolutno neizdrživo. Oni koji su rešili da iznajmljuju stanove dobijaju određenu materijalnu naknadu za to, ali po vrednosti boda koja nije ažurirana unazad 12 godina.

Ovi ljudi rešenje svog stambenog problema čekaju oko četvrt veka. Ponavljam, radi se o oficirima koji su ceo svoj radni vek iz zarade izdvajali za Stambeni fond, a svoje imovine u bivšim jugoslovenskim republikama odrekli su se u korist Srbije, da bi ih Srbija prihvatila, jer je to bio uslov da ih Srbija prihvati, uz jemstvo Srbije da će im stambeno pitanje biti rešeno, što se do danas nije dogodilo. U proseku je prošlo četvrt veka, a za neke i 28 godina.

Zakon kojim je regulisana izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti po posebnim uslovima njima problem ne rešava, zato što se veoma često, gotovo isključivo, radi o licima koja ne ispunjavaju kriterijum kreditne sposobnosti, jer im je starost preko 70 godina.

Sa ovim problemima ovi ljudi obratili su se Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade i još uvek nisu dobili odgovor.

Na stranu još jedna veoma bitna činjenica, zar je potrebno da ovi ljudi, koji su se svoje imovine u korist Srbije odrekli kao preduslov da budu primljeni u Srbiju, idu i rešavaju posle vojne službe za državu Srbiju svoje stambeno pitanje kreditom.

Zakon kojim je regulisan poseban postupak pod povoljnijim uslovima za snage bezbednosti da reše svoje stambeno pitanje prema njima je nepravičan u najmanje još nekoliko stvari. Poništene su rang liste koje su ranije važile. Tražena je prijava zainteresovanih lica preko sajta, koji je, nakon što je otvoren, bio u blokadi i srušen je. Redosled je naknadno formiran po sistemu brzih prstiju, kao da se radi o berzi, pa ko prvi stigne na sajt ide prvi na listu i potom su svi upućivani u Poštansku štedionicu gde su sačekani sa informacijom da ne ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti.

U ime Udruženja vojnih beskućnika Srbije ja molim predsednicu Vlade da kroz odgovor na poslaničko pitanje da i način rešavanja stambenog pitanja za oko 2.500 ovih vojnih beskućnika. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Ispred poslaničke grupe SMS postavićemo pitanje premijerki i ministru finansija, koje je inače postavio i portal „Insajder“, pa pošto oni nisu dobili odgovor, a mi bi po Zakonu o Narodnoj skupštini trebalo da ga dobijemo u pisanoj formi, mi ćemo taj odgovor njima proslediti. Pitanje je – zašto država nastavlja da subvencioniše „Er Srbiju“? Država Srbija je u „Er Srbiji“ 51% vlasnik, dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad“ 49% vlasnik.

Po okvirnom ugovoru koji je zaključen avgusta 2013. godine, država je na sebe zaključno sa 31. decembrom 2013. godine preuzela sve neizmirene obaveze „Jat ervejza“ i preuzela obavezu ulaganja bespovratnog u trajanju od tri godine. Taj rok je, dakle, istekao 31.12.2016. godine, međutim Godišnji izveštaj o poslovanju „Er Srbije“ pokazuje da je država Srbija direktnu državnu pomoć direktno uplatila u „Er Srbiju“ 2017. i 2018. godine oko 2,5 milijarde evra godišnje. Dakle, to je za dve godine, po ovom osnovu direktnih plaćanja, oko 42 miliona evra.

Dalje se u budžetu za 2019. godinu navodi da u subvencijama za privatna preduzeća koja se odobravaju po posebnom aktu Vlade je predviđeno 14,7 milijardi dinara za određene kompanije, među kojima se nalazi i „Er Srbija“, iako nije eksplicitno navedeno po kom osnovu i koliko tačno para je predviđeno za državnu pomoć „Er Srbiji“. Inače, „Er Srbija“ je već bila predmet prijave od strane evropskih konkurenata za nelojalnu konkurenciju zbog državne pomoći koju prima, tako da je pitanje državne pomoći jedno osetljivo pitanje iz ugla negovanja konkurencije, pa i suzbijanja korupcije.

Dakle, očigledno je da nešto nije u redu sa modelom poslovanja „Er Srbije“, jer malobrojni građani koji mogu sebi da priušte putovanja avionom, pa koriste avione i putovanja i usluge „Er Srbije“ mogu primetiti da od ulaska „Etihada“ 2013. godine do danas u ovo partnerstvo sa nacionalnom avio-kompanijom i sa državom Srbijom cene usluga „Er Srbije“ se ili ne menjaju ili rastu, a njihov kvalitet očigledno opada.

Dakle, model je očigledno neprofitabilan, osim ako "Er Srbija" na svoj bilans ne uknjiži prihode od državne pomoći, a to je zapravo pomoć svih građana. E sad, ako će svi građani finansirati "Er Srbiju", onda bi zaista trebalo videti da li ovakav poslovni model odgovara svim građanima i potrebama svih građana i da li svi građani zaista smatraju nužnim da finansiraju svojim poreskim dinarom rad ovako postavljenog poslovnog modela jedne ovakve nacionalne avio-kompanije. Ja ne želim ovde da kažem da Srbiji ne treba nacionalna avio-kompanija, to mora biti predmet očigledno jedne nove analize, jer nakon šest-sedam godina poslovanja je evidentno da bez državne pomoći "Er Srbija" ne može da iskaže profit, da joj cene usluga rastu, a da kvalitet kontinuirano opada.

Predsednik Vučić je na pitanje "Insajdera" u vezi profitabilnosti direktne linije za Njujork odgovorio da je za profitabilnost jedne takve linije, dakle direktnog leta Beograd-Njujork, potrebno četiri do pet godina. Za tu vrstu posla to je jako dug period čekanja da se pokaže da li je takav poslovni poduhvat profitabilan ili ne. Dakle, četiri do pet godina je period kada očekujete da vidite profitabilnost, recimo, novoosnovane kompanije u sektoru finansijskih usluga, recimo banke. Dakle, to je neki period tokom kog investitori očekuju da ta kompanija izađe na zelenu granu. Ovde se ipak radi samo o jednoj avio-liniji. Dakle, očigledno je to predugo. Podsetiću građane da je portal "Insajder" imao jedno opsežno istraživanje o poslovanju "Er Srbije" gde je konstatovano, recimo, da je sproveden jedan nerezonski, neekonomičan, pa čak i rizičan prelazak sa "Boinga" na "Erbasove" avione, gde nije bilo vremena da se piloti obuče, pa su onda rentirani piloti, pa je dokumentovano višestruko preplaćivanje iznajmljivanja aviona po satu letenja.

Dakle, to su sve neke stvari koje očigledno jako utiču na profitabilnost rada ove kompanije, ali nema posledica ovih nalaza. Dakle, mi posebno ne znamo koliki je efekat ovih subvencija na proklamovani podsticaj brendiranju Srbije i opštem privrednom rastu i razvoju turizma. Dakle, to je jako nemerljivo, pa molimo predsednicu Vlade i ministra finansija da nam u pisanom odgovoru daju brojčane pokazatelje efekta ovih davanja poreskih dinara građana. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije, pridružiću se prethodnom govorniku i pravoslavnim vernicima koji danas slave Svetog Nikolu, uputiću takođe čestitku i želju da im ovaj dan protekne prijatno.

Najpre ću postaviti pitanje direktoru Agencije za privredne registre. Zašto se na sajtu Agencije za privredne registre, u delu u kom se objavljuju finansijski izveštaji registrovanih privrednih subjekata, ne nalaze finansijski izveštaji RTS-a? Pokušao sam juče da skinem te finansijske izveštaje sa sajta Agencije za privredne registre, na žalost nisam ih našao ni za 2018, ni za 2017, ni za 2016. godinu.

Nedavno smo usvojili povećanje takse za rad javnog medijskog servisa RTS. Puno je polemike u javnosti oko uređivačke politike ove medijske ustanove koja je, biću slobodan reći, najvažnija u zemlji. Bilo bi neophodno da RTS bude potpuno transparentna u svojim finansijama i da kao i svi drugi privredni subjekti u zemlji svoje finansijske izveštaje objavljuje, kao i druga javna preduzeća.

Sledeće pitanje upućujemo premijerki, postavljamo pitanje odgovornosti vršioca dužnosti direktorke JP „Pošta Srbije“ zbog nedavnog štrajka, koji je okončan svojevrsnim sporazumom radnika „Pošte“. Mi mislimo da ona ipak mora podneti odgovornost za nedavna dešavanja u JP „Pošta Srbije“, pre svega zato što je ona nezakonito vršilac dužnosti direktora godinama. Zatim, zato što smo u javnosti prisustvovali neprijatnim scenama i situacijama u kojima je menadžment pošte zastrašivao radnike u štrajku na svojevrstan način. videli smo snimke da je u objektima pošte prisustvovalo privatno obezbeđenje, informacije su u javnosti dostupne bile da su deljena rešenja o suspenzijama radnika koji su u štrajku.

Informacija je navodno da su nakon postignutog sporazuma sve te suspenzije stavljene van snage, ali bi nas isto tako zanimalo da čujemo i od Ministarstva za rad i od inspekcije rada, da li je došlo do kršenja radnih prava i prava na štrajk radnika koji su to pravo tokom štrajka koristili. Naravno, mislimo da postoji i menadžerska odgovornost, jer je nedopustivo da u javnom preduzeću koje je prošle godine po bilansu uspeha iskazalo čak 2,7 milijarde dobiti, radinici budu u takvom materijalnom položaju da pristupe korišćenju svog prava na štrajk.

Sledeće pitanje koje postavljamo, takođe se tiče vršenja dužnosti direktora u javnim preduzećima. Interesuje nas koji je status gospodina Zorana Babića u JP „Koridori Srbije“, zato što je saopšteno u javnosti da je gospodin Zoran Babić nakon saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi na auto-putu, podneo ostavku na to mesto? Ja sam, evo, pre pet minuta pogledao privredni registar na sajtu Agencije za privredne registre, gospodin Zoran Babić se i dalje vodi kao vršilac dužnosti JP „Koridori Srbije“. U javnosti je preko medija dostupna informacija da on jeste podneo ostavku, ali da Vlada tu ostavku još nije razmatrala, odbacila ili usvojila.

Ja ću vas podsetiti, 2002. godine u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, ministar Dragan Veselinov, podneo je ostavku nakon što je njegov vozač izazvao takođe saobraćajni udes sa smrtnim ishodom. Pa, molim od predsednice Vlade da dobijemo informacije o statusu ovih dvoje vršilaca dužnosti dva javna preduzeća i od Agencije za privredne registre razjašnjenje zašto nema finansijskih izveštaja RTS-a na sajtu Agencije za privredne registre? Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije želela bi da postavi pitanje predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, i da nam kaže šta se tačno dogodilo tokom intervjua koji je predsednik Vučić aprila meseca ove godine dao ruskom novinaru i poslaniku Ruske Dume, gospodinu Jevgeniju Primakovu mlađem. Prema vesti koju je objavio „Blic“, nakon intervjua gospodin Primakov je prestao da nastupa u kapacitetu novinara i navodno izneo ponudu za formiranje Vlade Srbije u koju je zahtevao da uđu i predstavnici bivše vlasti, konkretno onaj deo opozicije koji bojkotuje Skupštinu i koji je već u aprilu mesecu najavio da će bojkotovati predstojeće izbore, te je u tom smislu dodatno interesantno da se ovde sada radi o nekom potencijalnom ruskom uticaju da neko ko najavljuje bojkot izbora bude, na neki način, instaliran u Vladu Srbije i da se na taj način utiče na formiranje najviših državnih organa od strane nekoga ko se predstavio kao predstavnik Rusije, a najpre se predstavio kao novinar.

Dakle, da li se ovo dogodilo ili ne? Zato što je N1 juče preneo vest kojom je građane informisao o izjavi predsednika Vučića da se tako nešto nije desilo. S druge strane, „Blic“ u svojoj vesti navodi, takođe, izjavu predsednika Vučića da se nepristojna ruska ponuda zaista dogodila i da, citiraću, o tome postoji i službena beleška.

Da li neke nadležne bezbednosne službe koje obezbeđuju predsednika znaju ko sve ima pristup najvišim državnim funkcionerima i ko sve može, predstavljajući se kao novinar, da dođe i da eventualno isporuči jednu ovakvu ponudu da se vrši izmena izbornih rezultata ili da se mimo izbora, uz bojkot izbora ili već na neki drugi način, uz međunarodni pritisak formira neki najviši državni organ, konkretno Vlada Srbije i da se neko instalira u Vladu?

Ono što je nejasno ovde, a nejasno je, osim toga da li se to dogodilo ili ne, dakle, da li je gospodin Primakov izrekao tu ponudu ili zahtev ili predlog ili nije, i ako jeste, da li nastupa u svojstvu zvaničnog predstavnika politike Kremlja ili eventualno nastupa u svom nekom ličnom kapacitetu sa nekom svojom ličnom agendom ili agendom nekih neformalnih centara moći iz Rusije?

Ako osvojimo ovo pitanje nerazjašnjeno, to može potencijalno ugroziti odnose Srbije i Rusije i zato bismo voleli da dobijemo i pisani odgovor od predsednika šta se stvarno dogodilo, pošto način na koji o ovoj stvari izveštavaju „Blic“ i N1, u oba slučaja prenoseći navodno izjave predsednika, nije sasvim jasno da li se ovo dogodilo ili ne. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije najpre želi da izjavi saučešće porodicama nastradalih u noćašnjem zemljotresu u Albaniji i želi da pita ministra inostranih poslova da li je u kontaktima sa građanima Srbije koji se trenutno nalaze u Tirani?

Ovo pitanje ujedno upućujemo i predsedniku Privredne komore Srbije zato što, prema informacijama iz medija, trenutno se na sajmu privrede u Tirani nalazi delegacija od preko stotinu srpskih privrednika, pa nas interesuje da li su oni dobro, da li imaju sve što im je potrebno, jer imamo informacije da su premeštani na bezbednije lokacije po Tirani i da je trenutno i tamo aerodrom zatvoren.

Ujedno i pitanje predsednici Vlade - da li je u kontaktu sa albanskim zvaničnicima i da li je ponuđena pomoć, kao što bi dobrosusedski očekivali i u suprotnoj situaciji?

Drugo pitanje upućujemo predsedniku pokrajinske Vlade, gospodinu Igoru Miroviću i ministru kulture i informisanja, gospodinu Vukosavljeviću - kada će biti useljena zgrada RTV, koja se nalazi na Mišeluku kod Novog Sada, jer je bilo najave da će ona biti useljena 26. novembra, koji je simboličan datum kada je 1975. godine pušten signal sa te lokacije? Nažalost, taj datum prolazi, zgrada spolja deluje završeno, ali, prema informacijama iz RTV, nema novca za nabavku tehničke opreme koja je potrebna za proizvodnju i emitovanje programa. Informacije iz medija su da ta oprema sigurno neće stići do decembra meseca.

Takođe, u budžetu Pokrajine nisu predviđena sredstva za nabavku te opreme, niti je sredstva budžetirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Prema rečima direktora RTV, gospodina Nedeljka Koprivice, potrebno je oko 12 miliona evra da se zgrada opremi da bi bila potpuno funkcionalna i operativna i trenutno nije poznat izvor finansiranja ove nabavke. Obzirom da je objekte u kojima se RTV trenutno nalazi vlasnički preuzela Pokrajina, RTV je praktično postala podstanar u objektima iz kojih emituje program, pa nas interesuje informacija kakav je plan da se zgrada konačno do kraja završi i da se tehnički opremi, kako bi u punom kapacitetu signal RTV bio obnovljen sa lokacije na Mišeluku, nakon što je prekinut 1999. godine kada je pogođen od strane NATO avijacije? Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije postavićemo pitanje ministarki pravde gospođi Neli Kuburović da nam da obrazloženje zašto u gradovima i opštinama Srbije nema dovoljno notara. Drugim rečima, kada će biti raspisan konkurs za nove notare, odnosno javne beležnike?

Član 15. Zakona o javnom beležništvu propisuje da broj javnobeležničkih mesta po gradovima i opštinama Srbije određuje ministar pravde, koji određuje i da li će i kada će biti raspisan konkurs za nove javne beležnike i takođe kaže da se na svakih 25.000 stanovnik određuje po jedno javnobeležničko mesto na područjima sa većom koncentracijom stanovništva i intenzivnijim privrednim poslovanjem.

U Nišu, primera radi, funkcioniše trenutno četiri notara, dakle četiri javnobeležničke kancelarije, a Niš nema 100.000 stanovnika, nego ima više, duplo više stanovnika. Čak i Novom Sadu, u kom notara ima tri puta više nego u Nišu, skoro ima ih jedanaestoro, opet je broj javnih beležnika nedovoljan.

Broj notara po opštinama i gradovima preciznije se zapravo utvrđuje Pravilnikom o privremenom broju javnobeležničkih mesta i njihovim službenim sedištima i njime je raspisan konkurs bio za pravih 100 javnih beležnika i tu je određen broj notara prema broju stanovnika. Međutim, kako i samo ime kaže, ovaj Pravilnik je privremen i donet je još pre pet godina i tada je u njemu definisan taj neki privremeni broj notara, koji se evo duže vreme pokazuje kao nedovoljan, pa nas u suštini zanima kada ćemo dobiti novi pravilnik ili kada ćemo na neki drugi način dobiti rešenje ovog tekućeg problema koji kači sve građane Srbije, obzirom na obim i širinu ovlašćenja notara i javna obaveštenja koja su njima poverena?

U javnosti se vrlo često izražava i sumnja da se ovo pitanje nedovoljnog broja notara zapravo namerno ostavlja nerešenim na pritisak Javnobeležničke komore kako bi se izbeglo stvaranje konkurencije postojećim javnim beležnicama, jer u mnogim opštinama u Srbiji imamo samo jednog notara, a u mnogima nemamo ni jednog, pa onda notari iz drugih opština pokrivaju i teritoriju onih opština u kojima notara uopšte nema.

Ovo je naravno bitno i za iduću godinu koja je izborna zato što, podsećam, podnosioci izbornih lista će morati da se obrate notarima za prikupljanje potpisa podrške za podnošenje i proglašenje izbornih lista ukoliko odluče da na izborima učestvuju, što će takođe biti jedan od faktora na osnovu kog će se opredeljivati, jer ako bude bilo izborne opstrukcije u vidu nedovoljnog broja notara onda će biti otežano prikupljanje potpisa i svakako će to biti jedan od faktora koji će možda opredeliti političke učesnike u Srbiji da na izbore ne izlaze.

Još jedno pitanje za ministarku pravde jeste zašto Komisija za polaganje pravosudnog ispita postoji samo u Novom Sadu i u Beogradu? Naime, Komisija u Novom Sadu pokriva Vojvodinu, a Beograd pokriva ostatak Srbije.

Ministarstvo pravde nadležno je za formiranje komisija i postavljamo onda pitanje zašto ne bi imalo po jednu komisiju, recimo, u Nišu, jednu u Kragujevcu, jer naravno zainteresovanim diplomiranim pravnicima koji žele da polažu pravosudni ispit otežano je da putuju za Beograd i Novi Sad. To oduzima vreme i to stvara i putne troškove i troškove smeštaja i na neki način mladi pravnici koji nisu blizu područja Novog Sada i Beograda su diskriminisani u odnosu na kolege iz ovih već urbanih centara u kojima postoje komisije za polaganje pravosudnog ispita. Zahvaljujem.

Ovih dana u Srbiji je aktivna priča o kvalitetu vazduha i ako je išta dobro u aktuelizaciji te priče dobro je što se pitanje zaštite životne sredine aktivira i što ono dobija na značaju.

Zato želimo da od ministra Nenada Popovića i od premijerke Brnabić zatražimo pojašnjenje vezano za nedavno potpisan sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije između Srbije i Rusije i najave izgradnje nuklearnog centra u Vinči, da nam se pojasni šta tačno taj sporazum podrazumeva, šta će tačno taj centar raditi, ko će u njemu raditi, ko će raditi na njegovoj izgradnji i šta je tačno računica u pogledu benefita za Srbiju u ekonomskom, naučnom, tehničkom i tehnološkom smislu.

Nema spora da je u interesu Srbije da sa Ruskom Federacijom u naučnom smislu sarađuje u oblasti nuklearnih tehnologija i nauka, pogotovo kada je reč o nuklearnoj medici i to je možda od retkih informacija koje su u javnosti dostupne, kada je reč o svrsi tog nuklearnog centra. Svakako vredi pozdraviti ambiciju da sa Rusijom sarađujemo u oblasti istraživačkog rada u nuklearnoj medicini.

Ali, interesuje nas kakav je status ovog sporazuma, obzirom na obaveze države Srbije prema evropskoj Agenciji za nuklearnu energiju, kao delu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, dakle OEBS-a? Iz informacija dostupnih medijima nema tačnih i preciznih saznanja, osim opštih konstatacija da je ovo za Srbiju jako dobro.

Tek je najavljeno potpisivanje daljih ugovora koji svrhu ovog centra treba da definišu i zato sumnja ostaje neotklonjena. Mi imamo Ruski humanitarni centar u Nišu, za čije osoblje se traži diplomatski status kakav ima osoblje NATO-a u Srbiji, a to je vojni savez a ovo je humanitarni centar i zbog toga javnost vrlo često dovodi u pitanje svrsishodnost i namenu ovog centra u Nišu, jer to može da dovede u pitanje proklamovanu vojnu neutralnost Srbije u očima relevantne međunarodne zajednice.

Naravno, podsećam da ukoliko je plan da ova ustanova vremenom preraste u nuklearnu elektranu, a najavljena je izgradnja nuklearnog reaktora u njoj, izgradnja nuklearne elektrane je nešto što mora proći proceduru u Narodnoj skupštini i u ovom domu mora biti odobreno kroz poseban zakon, za čije usvajanje postoji propisan put zakona, koji podrazumeva i javne rasprave i jednu dugu proceduru javne i otvorene debate o svim aspektima ulaganja u nuklearnu energiju, a ponajpre o bezbednosnim aspektima i aspektima životne sredine.

Ne treba da podsećamo da smo iz istorijskih iskustava mogli videti na primeru Černobila kako izgleda partijsko upravljanje nuklearnim postrojenjima i kako to može da se završi. Ne treba da podsećam da i u našoj javnosti imamo raspravu o partijskom kadriranju u Vinči, o rodbinskom i partijskom zapošljavanju i dodeljivanju rodbinskih zarada, a u krajnjoj liniji i u javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije već dugi niz godina imamo direktora u v.d. stanju, iako su zakonske pretpostavke za tako nešto odavno prestale da postoje.

Stoga mislimo da je nužno da ministar Popović dostavi pisana pojašnjenja zainteresovanoj javnosti, sa detaljnim informacijama šta će se tu zapravo dešavati, pogotovo što postoji sumnja u javni interes jednog ovakvog projekta, obzirom da se ista stvar pojavila istovremeno i na ministrovom privatnom veb sajtu. Zato, ponavljam, vrlo je važno znati ko će dobijati poslove na izgradnji i radu ove institucije? Hvala.

Hvala.

Pitaćemo ministra finansija i predsednika države da pojasne najavu subvencionisanja taksista.

Naime, sinoć je prema informacijama iz pojedinih medija na Novom Beogradu bilo dosta veselo zato što je sprovođen pokušaj oduzimanja vozila nekom članu udruženja jedne kompanije koji prevoze po Beogradu svoje članove udruženja, uz primenu neke IT aplikacije na mobilnom telefonu.

To oduzimanje vozila eskaliralo je do mere da je komunalna policija sa saobraćajnom policijom morala da pozove interventnu brigadu MUP-a, okupili su se određeni građani i Bulevar Mihajla Pupina je bio blokiran, što je još jedna epizoda u serijalu višednevnih blokada beogradskih ulica od strane beogradskih taksista.

To je, pre svega, problem Beograđana, ali obzirom na najavljeno subvencionisanje nabavke taksi vozila beogradskim taksistima, taj problem preti da eskalira i da potkači sve građane Srbije tj. poreske obveznike, zato što će se to subvencionisanje sprovoditi iz budžeta u koji poreze i doprinose i ostale fiskalne dažbine plaćaju svi građani Republike Srbije.

Predsednik Republike je nakon sastanka sa predstavnicima dela beogradskih taksista, koji su protestvovali, najavio da će država finansirati sa po pet hiljada evra nabavku taksi vozila.

Trebaju nam pojašnjenja da vidimo kojim taksistima? Da li samo onim koji su protestvovali ili svim taksistima? Da li svim beogradskim taksistima ili svim taksistima u Srbiji? Ako uzmete da u Beogradu imate oko šest hiljada taksista, po pet hiljada evra, to je 30 miliona evra iz budžeta predviđeno za subvencionisanje prevoza putnika u drumskom saobraćaju, taksi vozilom sa taksimetrom.

Dakle, da li i linijskim taksistima? Jer imate linijske taksiste koji, recimo, u određenim delovima države kompenzuju potpuni izostanak postojanja javnog prevoza, gde imate periferne delove države iz kojih građani nemaju autobus i voz da odu u bolnicu, pa su prinuđeni da plaćaju skup linijski taksi da bi otišli na specijalistički pregled kod lekara.

Dakle, osnovno pitanje je čime su taksisti, i to taj deo beogradskih taksista koji je blokirao grad danima i nedeljama, čime su oni zadužili državu, osim što imaju sposobnost prisile da svojim vozilima blokiraju grad? Da li možda i IT preduzetnici trebaju da blokiraju telekomunikacije u državi na određeni vremenski period, da bi sebe spasli, recimo, dodatnog oporezivanja i stekli pravo na neku fiskalnu podršku i podsticaj države?

Zašto bi subvencionisali baš ovaj vid javnog prevoza? Zašto ne bi subvencionisali gradski javni prevoz i možda nabavku dodatnih i novih autobusa, trolejbusa, tramvaja? Zašto je taksi prevoz preči od drugih vidova javnog prevoza, jer može se reći da, recimo, taksi prevoz je svojevrsna vrsta luksuza? Ljudi taksi uzimaju i svesno ga plaćaju skuplje od autobusa kad idu u grad u provod da bi mogli da popiju. Zašto bi smo subvencionisali tu vrstu luksuza povodom odlaska u provod i zabavu? Zašto bi uopšte subvencionisali pre ovaj vid javnog prevoza nego da, recimo, dodatno subvencionišemo poljoprivredu kada su nam subvencije u poljoprivredi i po 10-15 puta manje od subvencija u poljoprivredi u zemljama našeg bliskog okruženja, dakle u zemljama regiona? Zašto bi poreski obveznik iz Niša ili iz Novog Sada subvencionisao sa svojim poreskim dažbinama nabavku automobila nekom beogradskom taksisti?

Pazite sad ovo, ministar finansija je najavio da je u pripremi uredba koja će na bliži način regulisati subvencionisanje taksi prevoza i najavio da će jedan od uslova biti da taksisti izmire svoje poreske dugove ili da zaključe sporazum o reprogramu poreskog duga. Znači, mi ćemo subvencionisati neredovne poreske platiše, poreske neplatiše i poreske dužnike. Njih ćemo subvencionisati, a nećemo dodatno subvencionisati recimo poljoprivrednike koji redovno izmiruju sve svoje fiskalne obaveze.

Sad, odmah se nadovezuje i sledeće pitanje, a to je ministru finansija, da li namerava da povuče najavljenu uredbu kojom će bliže regulisati paušalce, obzirom da je tamo predviđen određeni test samostalnosti protiv kog se IT zajednica buni, zato što ta uredba predviđa dodatnih 10% fiskalnog opterećenja godišnje za IT zajednicu, pri čemu kriterijumi nisu regulisani čak ni u fundamentalnim pitanjima? Hvala.

Hvala.

Postavio bih pitanje, ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije, ministarski za evropske integracije gospođi Jadranki Joksimović o stanju procesa evropskih integracija, pošto se u napretku Srbije u približavanju EU vrlo često izgovaramo na protekle izbore da Evropski parlament, na probleme koje EU ima oko Bregzita i u tim razlozima pronalazimo opravdanje za naš usporen put ka EU.

Ja ću se ovde sada pozabaviti samo određenim tehničkim kriterijumima i stvarima koje su isključivo samo u našoj nadležnosti i predstavljaju poslove koje samo naša administracija treba da obavi, pa bih želeo da dobijem tumačenje zašto se u tim stvarima kasni kada je naš deo posla u pitanju, koji apsolutno nema nikakve veze za situacijom u EU, spremnošću EU za proširenjem i prihvatanjem novih zemalja članica ili bilo kakvom političkom voljom bilo kog političkog aktera u našem procesu pridruživanja i u procesu proširenja EU. Ovo su čisto tehnička pitanja koja se tiču nekih naših tehničkih obaveza.

Dakle, postoji nešto što se zove nacionalni akcioni plan za usvajanje pravnih tekovina EU. To je određeni set propisa koje Srbija treba da usvoji da bi svoje zakonodavstvo prilagodila zakonodavstvu EU i stepen ispunjenosti tog akcionog plana na kraju prve polovine ove godine je bio svega 47%. To su tehnički, a ne politički kriterijumi i nemaju nikakve veze sa političkim odlukama.

Ministarstvo poljoprivrede je jedno od najslabijih kada je u pitanju procenat ispunjenja ovih tehničkih kriterijuma. Sada tu postoji jedno poglavlje koje je, mislim da je svima jasno, u interesu i da čak ni evroskeptici ili oni potpuni protivnici pridruživanja Srbije EU nemaju preterane primedbe na to poglavlje. To je Poglavlje 12 koje se zove bezbednost hrane. Dakle, bezbednost hrane koju svi jedu, i oni koji su za EU i oni koji nisu. Dakle, svi jedemo neku hranu i želimo da mi i naši građani jedemo što bezbedniju hranu, a mislim da se slažemo da je evropski standard u pogledu bezbednosti hrane ipak nešto čemu vredi stremiti i pokušati dostići ga. Ovo je sada pitanje koje se odnosi i na to Ministarstvo poljoprivrede koje je u ispunjavanju tehničkih kriterijuma jedno od najlošijih.

Dakle, za otvaranje Poglavlja 12 – bezbednost hrane postoje tri merila koja su vrlo bazična, vrlo fundamentalna, uopšte nisu nešto preterano zahtevna i nema ni govora o tome da nam EU diktira šta ćemo mi u svojoj kući raditi, da li ćemo peći rakiju u duhu tradicionalnog srpskog domaćinstva ili ćemo praviti kockaste lubenice, nema ničega od toga, vrlo je bazična stvar.

Dakle, kaže se, prvo merilo, pravne tekovine EU iz oblasti bezbednosti hrane, dakle, one tekovine koje treba da unaprede bezbednost hrane kod nas, implementirati u naše zakonodavstvo. Neko treba u nekim radnim grupama da sedne, da napiše neke zakone koji su tehničkog karaktera, da ih da Skupštini na usvajanje i da Skupština to stavi na dnevni red i o tome raspravlja. Toga u Skupštini, na žalost, nema ili nema dovoljno.

Drugi kriterijum je napisati nacionalnu strategiju i akcioni plan implementacije tih pravnih tekovina u naše zakonodavstvo. Pre svega, u tom akcionom planu definisati koja nam je administracija potrebna za proveru bezbednosti hrane, za verifikaciju visokih standarda u pogledu bezbednosti hrane i kolika su nam budžetska sredstva za to potrebna. Sve je to vrlo strateško, vrlo fundamentalno, nema nikakvih preteranih izvoljevanja ili bilo kakvih diktata.

Treće merilo je napraviti klasifikaciju prehrambenih objekata ili objekata koji rukuju sporednim proizvodima životinjskog porekla i iz te klasifikacije treba kasnije da proistekne nacionalni program za unapređenje tih objekata. Dakle, mi imamo snimke po društvenim mrežama gde se u nekim našim mesarama isteruju pacovi napolje itd. Ovo bi trebalo da bude neki strateški, krovni dokument koji će te stvari uterati u red i udariti visoke standarde zarad bezbednosti građana i kvaliteta hrane koju svi konzumiraju.

To su ta bazična merila. Na žalost, mi ih još uvek nismo ispunili i ovo poglavlje i dalje nije otvoreno, pa nas zanima gde je i šta je zapelo, u čemu je problem, jer činjenica da ovo poglavlje nije otvoreno dovodi u sumnju administrativne i tehničko-stručne kapacitete nadležnih ministarstava da podignu bezbednost hrane na viši nivo, a u interesu svih građana. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Odnos države prema njenim građanima i to koliko država zaista istinski vrednuje njene građane vidi se između ostalog i po tome kakvu im podršku pruža onda kada im je najteže, kada su bolesni i kada odbrojavaju svoje poslednje dane života i koliko im dostojanstva država omogućava tada.

Stoga ćemo postaviti pitanje ministru zdravlja u vezi sa stanjem palijativne nege u Srbiji. Prema statističkim podacima u Srbiji dnevno 57 ljudi umire samo od malignih bolesti. Srbija je u okruženju jedna od 125 zemalja, jedina koja nema institucionalno rešenje palijativne nege. Tako da terminalno oboleli pacijenti u času kada su iscrpljena sva medicinska sredstva za njihovo lečenje po otpuštaju iz bolnica često u prepušteni i sami sebi i članovima svojih porodica.

Ovi pacijenti i njihove porodice zapravo su jedna od najugroženijih društvenih grupa i njihov broj se nažalost uvećava. Palijativna nega predstavlja osnovno ljudsko pravo i Srbija je novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju napravila neki mali iskorak, ali je to još jedan od zakona čije sprovođenje ide sporo i jako teško jer očigledno je da nema sredstva ili političke volje da se palijativna nega institucionalizuje.

Srbija naime nema nijednu specijalizovanu ustanovu za palijativno zbrinjavanje i ovakvim stavom praktično država diskriminiše ovakve pacijente, te njene građane i članove njihovih porodica koji su neretko prisiljeni i da ostavljaju poslove, da napuštaju svoje karijere, rasprodaju imovinu kako bi plaćali privatno usluge negovatelja i stručnog osoblja.

Prema zvaničnim podacima svega jedna trećina terminalnih bolesnika godišnje u Srbiji umire u bolničkim uslovima. Preostale dve trećine su prepuštene članovima njihovih porodica koji moraju sami da se sa njima snalaze bez ikakvog stručnog znanja i sa slabom stručnom pomoći.

U Novom Sadu koji se smatra za jednu od razvijenijih opština u Srbiji pacijenti koji su pod brigom kućne nege moraju da čekaju na dolazak lekara da bi dobili injekciju za ublažavanje bolova neretko i po 10 sati i onda je osnovano zapitati se – kakva je situacija sa nerazvijenim opštinama i selima u kojima čak dve trećine nema ni najobičniju ambulantu?

Zato ministru zdravlja, ispred poslaničke grupe SMS upućujemo pitanje – da li Vlada ima u planu da institucionalno reši nedostatak palijativnih ustanova, sa koliko postelja za palijativno zbrinjavanje raspolažu zdravstvene ustanove na teritoriji Srbije trenutno. Dokle se stiglo sa povećanjem kapaciteta za palijativnu negu u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, pogotovo u opštinama koje su slabije razvijene. Dakle, ovde ne mislim primarno na veće kliničke centre Beograda, Niša, jer manje bolnice su neretko, prinuđene da improvizuju ovakva odeljenja. Da li su sve zdravstvene ustanove u Srbiji oformile timove koji su edukovani za palijativno zbrinjavanje? Da li Ministarstvo planira povećanje broja zaposlenih stručnih kadrova iz ove oblasti, kako bi se omogućila konačno, i praktična primena u aprilu mesecu usvojenog novog zakona, i da li država planira da po modelu EU učestvuje sa 20% sredstava u otvaranju centara za palijativnu negu, dakle „hosticija“, obzirom da smo mi jedina zemlja u okruženju koja to ne radi? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Obratićemo se Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa pitanjem koliko gradova i opština u Srbiji ima donete planove kvaliteta vazduha i kolika sredstava u budžetu lokalne samouprave opredeljuju za poboljšanje kvaliteta vazduha u svojim sredinama?

Ovog leta objavljen je Izveštaj UN koji pokazuje da zagađenje vazduha u mnogim sredinama u Srbiji prelazi dozvoljene norme i do pet puta, da usled zagađenja vazduha životni vek u Srbiji traje kraće 1,3 godine i da svaka peta prevremena smrt u Srbiji je posledica zagađenja vazduha.

Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2016. godine usled zagađenja vazduha imali smo 11.400 prevremenih smrti, povećan broj hroničnih bolesnika. Naročito bolesti respiratornih organa, takođe, su posledica lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji.

Procene OEBS-a, Svetske zdravstvene organizacije i EU da troškovi prevremenih smrti i tretiranja bolesti uzrokovanih zagađenjem vazduha u Srbiji zdravstveni sistem koštaju oko četiri milijarde evra.

Procenjuje se da PM10 čestice godišnje odnesu i do 6000 života u Srbiji. PM10 čestice su čestice prašine promera manjeg od 10 mikrometara, koje se jako lako disanjem unose u pluća i u njima talože.

Evropska unija i Evropska komisija su nas upozorili na visok nivo zagađenja vazduha i od naših vlasti, pre svega, traže poboljšano praćenje kvaliteta vazduha, bolje, pre svega, češće i razumljivije informisanje građana o kvalitetu vazduha koji udišu, izradu nacionalne strategije i lokalnih planova poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji.

Planovi lokalnih samouprava na poboljšanju kvaliteta vazduha upadljivo izostaju, kao što izostaju i sredstva u njihovim budžetima za ove namene. Nema čak ni projekata koji su predviđeni za smanjenje aerozagađenja.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama konstatuje tek ograničen napredak Srbije u ovoj oblasti. Samo nekoliko gradova ima lokalne planove kvaliteta vazduha na koje su, inače, zakonski obavezani, ali nema podataka o primeni tih planova.

Dešava se da se u danima kada se izmeri zagađenje, i do 12 puta veće. Zvanični organi to, jednostavno, ne konstatuju u svojim izveštajima.

Inače, najzagađeniji vazduh tradicionalno je svake zime u Beogradu, Užicu i u Valjevu, a izvori zagađenja su, pre svega, čvrsta i fosilna goriva koja koristimo za proizvodnju toplotne i električne energije. Dakle, ugalj, mazut, zatim neočišćeni i zastareli kotlovi, smog i velika prosečna starost vozila, od kojih mnogi ne zadovoljavaju najjače evropske standarde u pogledu emisije štetnih gasova.

Problematika kvaliteta vazduha koji udišemo i koji je, zapravo, i najveći tihi ubica građana Srbije je obuhvaćena Poglavljem 27. procesa evropskih integracija i to je jedno od onih poglavlja koje primedbe ne mogu imati čak ni najveći euroskeptici, slično poglavljima u kojima se, recimo, tretira problematika bezbednosti hrane.

Čak ni najveći protivnici evropskih integracija na ovakva poglavlja nemaju česte i velike primedbe u pogledu briselskih zahteva.

Građanima preporučujem da posete sajt Nacionalnog konventa o EU i da tamo pročitaju knjigu preporuka Vladi Srbije i ostalim državnim organima u pogledu Poglavlja 27. i zaštite životne sredine u Srbiji, gde je na najmanje desetak stranica obuhvaćena ova problematika i beneficije koje građani od njih mogu imati.

Fiskalni savet je u okviru svog Izveštaja, koji se zove „Investicije u zaštitu životne sredine, društveni i fiskalni prioriteti“, iz juna meseca 2018. godine još, ocenio da bi oblast zaštite životne sredine morala imati budžetski prioritet u narednim godinama i da je godišnje potrebno izdvojiti oko 500 miliona evra sredstava za investiciju u zaštitu životne sredine. To je oko 1,2% do 1,4% BDP dodatnog novca koji bi se trebao uložiti i to bi svakako pozitivno uticalo i na celu privredu i privredni rast. Zahvaljujem.

Hvala.

U nedelju su održani izbori za Skupštinu opštine Medveđa i prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova. Ovo su fotografije skinute sa portala „Insajder“, pa bih voleo da ministar kaže ili neko od načelnika saobraćajne policije za opštinu Medveđa – čija su ovo vozila? Ovo su vozila koja su se tokom izbornog dana kretala Medveđom bez registarskih tablica, što je u najmanju ruku saobraćajni prekršaj, a verovatno ima još nešto u pitanju, pa bi jako dobro bilo znati ko je vlasnik ovih vozila i zašto im nije onemogućeno učešće u saobraćaju bez registarskih tablica.

Sledeće pitanje je, takođe, vezano za izborni proces i za usklađivanje i upristojavanje izbornog ambijenta koje se ovih dana u Srbiji dešava na nekoliko nivoa, bilo da je u pitanju dijalog na Fakultetu političkih nauka ili radna grupa Vlade koja za usvajanje preporuka OEBS nedavno formirana, a na čijem je čelu, takođe, ministar unutrašnjih poslova.

Da krenemo najpre od Ministarstva kulture i informisanja. Interesuje nas da li su u planu izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima u vezi sa preporukama OEBS o radu regulatora elektronskih medija koje je OEBS dao još nakon predsedničkih izbora 2017. godine? Preporučeno je da se nadzorne aktivnosti regulatora elektronskih medija eksplicitno prošire na sve aspekte izveštavanja o izborima, da se propiše obaveza proaktivnog korišćenja ovlašćenja regulatora elektronskih medija, da se precizno definiše šta to taj regulator mora da uradi, a ne da stvar bude prepuštena samostalnoj volji regulatora elektronskih medija, da se propiše donošenje brzih i pravovremenih rešenja kojima će se sankcionisati ponašanje učesnika u izbornoj kampanji tokom same kampanje.

Zatim, ministarka pravde i ministar privrede, da li su u planu izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o javnim preduzećima koji bi regulisali zloupotrebu javnih resursa tokom izborne kampanje, a može se sumnjati da je i ovo jedan od takvih primera, pošto se može pretpostaviti da su vozila vlasništvo nekih javnih preduzeća i da su možda tablice upravo zbog toga skinute, pa da se ne bi moglo eksplicitno utvrditi? Preporuka OEBS je da se zloupotreba javnih resursa od strane učesnika u izbornoj kampanji jače sankcionišu radi postizanja efekta odvraćanja u ponavljanju ovih prekršajnih i krivičnih dela.

Ministru državne uprave i lokalne samouprave, takođe, pitanje iz domena preporuka OEBS za promenu i popravku izbornog zakonodavstva i opšteg izbornog ambijenta – da li su u planu izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u skladu sa preporukama OEBS, gde je navedeno da bi trebalo zakonom urediti, recimo, finansiranje kampanje za referendum i za izbore za savete mesnih zajednica? Preporučeno je da se uvedu limiti na pojedine troškove izborne kampanje, kao i na ukupne troškove izborne kampanje koje mogu učiniti učesnici u izbornom procesu, jer su naše izborne kampanje danas, u velikoj meri, trka u nenormalnom trošenju novca između bogatih i siromašnih, a u svakom slučaju novac koji se troši na izborne kampanje u Srbiji neprimeren je ekonomskom trenutku i stanju u kom se zemlja nalazi i životnom standardu građana.

Da li je predviđeno obavezivanje Agencije za borbu protiv korupcije da koristi svoja ovlašćenja proaktivno? Ovo je jedna od preporuka, a slična onoj koja je data za rad regulatora elektronskih medija da se organi koji su nadležni za kontrolu sprovođenja izbornog procesa i kontrolu ponašanja učesnika u izbornom procesu primoraju zakonski da svoja ovlašćenja koriste proaktivno, a ne da mogu da se izgovaraju da neke stvari nisu bili obavezni da rade i da onda imaju mogućnost selektivne primene zakona.

Preporuka je i finansiranje na lokalnom izbornom nivou, jer sredstva koja se odobravaju za učešće na lokalnim izborima i za osvojene mandate u lokalnim skupštinama opština su apsolutno nedovoljni za podmirivanje i najosnovnijih troškova.

Jedna samo mala digresija i napomena građanima koji pitaju - šta će uopšte javni novac učesnicima u izbornom procesu? Korisno je reći da u preko 82% novca za finansiranje političkih aktivnosti u zemljama OEBS-a dolazi iz javnih izvora, a ne iz privatnih, upravo da bih se sprečilo zarobljavanje javnih politika u korist velikih privatnih donatora. Hvala.

Hvala lepo.

Na današnji dan uputićemo pitanje Tužilaštvu za ratne zločine. Naime, Krivičnim zakonikom Republike Srbije, članom 387. stav 5. propisano je da ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom do pet godina.

Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine, presudio je da se u Srebrenici desio genocid i to je presuda koja postoji, za koji Srbija nije uradila ništa da ga spreči, iako je na to bila obavezana Konvencijom o sprečavanju genocida.

Haški sud za genocid osudio je ukupno 15 osoba za genocid u Srebrenici. Sud BiH osudio je 25, a još četiri postupka su u toku.

Sveukupno, Haški sud i sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora, za genocid, zločin protiv čovečnosti, i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine.

Evropski parlament je u Rezoluciji koja je doneta 29. novembra prošle godine, izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih vlasti, podseća ih da puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje i punopravno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak puta Srbije ka pristupanju EU.

Ovo su neke činjenice koje se nekima mogu dopasti ili ne.

Nas zanima da nam tužilac za ratne zločine dostavi statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom.

Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade pitamo kako će u svojim politikama reagovati na ovu odredbu Rezolucije Evropskog parlamenta koju sam malopre citirao? Hvala.

Hvala predsedavajući:

Postavićemo dva pitanja koja se tiču javnih finansija i opterećivanja budžeta na teret svih građana Srbije.

Prvo pitanje upućujemo ministru energetike. Interesuje nas koji su poslovni razlozi da Vlada Srbije otpiše celokupan dug koje Javno preduzeće „Srbijagas“ ima prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijardi evra? Dakle, radi se o dugu „Srbijagasa“ prema državi, to je preduzeće koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije i taj dug se gomilao godinama. Oko 80% tog duga, dakle nekih 934 miliona evra nastalo je aktiviranjem bankarskih garancija koje je država Srbija dala, a ova Skupština odobrila za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao „Srbijagas“.

Mi smo od strane ministra energetike u ovoj Skupštini uvek dobijali uveravanja da kada Skupština usvoji i odobri garancije da će platiti dugove „Srbijagasa“ umesto „Srbijagasa“, da se zapravo te garancije neće ni aktivirati. Međutim, vidimo da imamo skoro milijardu evra aktiviranih garancija za dugove koje „Srbijagas“ nije bio u stanju da plaća, pa je država plaćala umesto njega. „Srbijagas“ je po tom osnovu postao dužan državi i ukupno 1,2 milijardi evra država je jednostavno odlučila da ta svoja potraživanja od „Srbijagasa“ otpiše i da ih odlukom Vlade konvertuje u kapital države Srbije u „Srbijagasu“.

Da budem vrlo jednostavan i da objasnim građanima šta je to. To je kao kada u filmu „Maratonci trče počasni krug“, Bili piton kaže – ako nemate para da platite dug, mojih 40.000 da uđu u izgradnju krematorijuma. To je zapravo to.

Dakle, pošto „Srbijagas“ prema državi neće platiti 1,2 milijardi evra duga, država je to svoje potraživanje konvertovala u vlasništvo u kompaniji u kojoj već ima 100% vlasništva, pa nas interesuju koji su poslovni razlozi da u ime građana ovo potraživanje države Srbije, dakle svih građana prema „Srbijagasu“, Vlada otpiše?

Direktor „Srbijagasa“, nedavno imenovani na čelo Fudbalskog kluba „Vojvodina“ i najavio je investiciju u fudbalski stadion. Dakle, ne znam zašto bi direktor „Srbijagasa“ najavljivao investicije u sportske objekte ako vodi preduzeće koje državi sopstvenoj nije u stanju da otplati dug od 1,2 milijardi evra i nije u stanju da servisira svoje kratkoročne i dugoročne obaveze prema bankama i finansijerima.

Sledeće pitanje upućujemo Komisiji za kontrolu državne pomoći, povodom pritužbe koju je slovenačka kompanija "Adrija ervejz" uputila ovoj komisiji, u vezi sa pomoći koju država Srbija odobrava kompaniji "Er Srbija". Ova slovenačka kompanija obratila se po osnovu odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu sumnji da dolazi do kršenja konkurencije na evropskom tržištu avio prevoza, zato što država Srbija kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zemlja kandidat doprinosi nelojalnoj konkurenciji tako što finansijski pomaže "Er Srbiju".

"Er Srbija" iskazuje pozitivan finansijski rezultat, ali isključivo zahvaljujući subvencijama Republike Srbije, koju knjiži kao vanredni prihod. Kada bi se izuzele te subvencije, "Er Srbija" bi iskazivala gubitke koji su veći od gubitaka koje je svojevremeno iskazivala kompanija prethodnica "Er Srbije", a to je bivši JAT. Država Srbija u ovoj kompaniji ima 50% vlasništva, ali je u tu kompaniju unela kroz direktne subvencije, otpise dugova, servisiranje dugova i raznorazne druge indirektne pogodnosti, između 500 i 700 miliona evra direktnog novca, dok je manjinski partner koji ima 49% vlasništva uneo svega 100 miliona evra kredita.

Naravno, pristalice suvereniteta, evro skeptici i pristalice ekonomskog suvereniteta postaviće pitanje - šta slovenačku kompaniju briga što država Srbija pomaže srpsku kompaniju? Ali, ovde se ne radi o srpskom tržištu, nego se radi o nelojalnoj konkurenciji koju "Er Srbija" čini na evropskom tržištu avio prevoza i pošto smo zemlja kandidat za članstvo u EU, čini se da ni srpska kompanija nema pravo na pomoć države Srbije, zemlje kandidata, da je finansijski pomaže i da na taj način čini da ta naša kompanija nelojalno konkuriše.

Pitanje je i za sve građane, šta je sve ukupni benefit da svi građani javnim novcem, novcem poreskih obveznika, pomažu poslovanje nacionalnog avio prevoznika u situaciji u kojoj jedan veoma mali broj građana može sebi uopšte da priušti korišćenje avio prevoza i korišćenje usluga "Er Srbija". Hvala.